Емотивно и духовно празна у браку

Питање:
Помаже Бог драги Оци, Ушла сам у брак недавно са једним дечком у кога нисам била претерано заљубљена, али ми је пружао неку врсту мира и стабилности после трауматичне прошлости и велике гриже савести која ме је изједала изнутра. Међутим пре њега сам имала једну велику љубав и дуго година сам се борила са њом, и није ме то осећање још прошло. Веза нам није успела пошто је он у то време био доста млад и нестабилан, а и под утицајем и неслагањем мојих родитеља. Међутим данас имам доста миран брак без неких великих проблема, али ја се осећам веома емотивно и духовно празном. А и са друге стране гризе ме савест и хвата помало безнађе са самом чињеницом да ја свог мужа не волим довољно и немам ни воље ни снаге да делим живот са њим као што бих то желела и требала. Међутим што нас још везује је и дете које је тренутно на путу. Дубоко верујем у Бога, и небих желела да прекршим његове заповести, али када помислим да морам да гурам до краја без љубави према ближњем све ми то тешко пада… Једна од жеља ми је и да се замонашим у старости када децу изведем на пут… Дубоко бих вам била захвална ако могу да добијем од вас било какав одговор или савет. Унапред хвала,
Н.Н


Одговор:
Бог ти помогао.
Драга сестро, пут који си изабрала сама треба да и понесеш са радошћу. То што је било пре твог садашњег брака треба да оставиш иза себе. Чак и несећајући се више тога јер си добровољно (надам се у Цркви) рекла да. Љубав је једна од највећих врлина и не треба је тек тако одбацивати. Зар нас Господ не љуби толико да и живот свој положи за нас и поред тога што му ми и неузвраћамо љубав? Зар те Господ не благослови даром који носиш у утроби својој? Зар ти непоказује и ту љубав небили и ти узвратила Њему тј. ближњима својим а такође и ономе с ким си својевољно одлучила да живиш? Без молитве и труда само можеш отићи у крајност и неузвратити љубав коју и сама добијаш. То што би ти хтела у својој старости отићи у манастир је позитивно али си заборавила да до тада треба да родиш, васпиташ и подигнеш своју децу (…када децу изведем на пут…) надам се са својим Богом благословеним мужом? Сигуран сам да волиш многе пријатеље, познанике, сироте, итд.. а како онда да не покажеш љубав према ономе са којим ћеш, надам се провести свој живот? Потруди се да ортвотиш своје срце те да се усели љубав у њега да волиш свога мужа и ближње своје. Нека би те Господ умудрио и поучио да примајући Његову љубав и ти можеш са другима да поделиш.
Поздравља те о.Милан

Comments are closed.