EMANUIL

 

EMANUIL
 
PREDGOVOR
 
Uzalud je govoriti: slučaj!
Uzalud je vikati: sujeverica!
Događaji su događaji. Fakta su fakta. Mogli se objasniti ili ne, fakta ostaju fakti.
Uzalud je gordeljivo skrivati oči u pesak nauke. Vasiona je suviše velika za uske ramove nauke.
Uzalud je trpati sve neobjašnjivo i čudesno pod arhivske numere telepatije, halucinacije, sugestije i autosugestije. Neznanje se ne objašnjava neznanjem. Fakta se ne mogu smatrati objašnjenim, ako im se samo nadene neko jelinsko ime; ako se stave pod rubriku nekog fantastičnog nazvanja. Pa još utvrditi broj tih rubrika, i ne dozvoliti otvaranje novih – ima li što nedarovitije u rodu ljudskom?
Evropsku nauku sramote mnogobrojni nedaroviti naučnici, koji se plaše reči: ne znam! Čast darovitim, koji sa trepetom posmatraju pučinu svoga neznanja pored školjke svoga znanja. Da li je to samo u Evropi i Americi slučaj, da Neznanje viče: Znam, a Znanje: Ne znam?
Ko ima danas više znanja iz oblasti pozitivne nauke od darovitog Nikole Tesle? Pa evo kako taj čuveni znalac otvoreno govori o nesigurnosti onoga što nedaroviti naučnici smatraju kao dogmu sigurnim znanjem: „Najčudnija je stvar, kaže Tesla, zabluda naučnog uma poslednjih dvadeset i pet godina. Za to vreme teorija relativiteta, elektrona, radioaktivnosti i druge bile su razrađene i razvijene do visokog stepena. Pa ipak verovatno 90% onoga što se danas smatra naučnom istinom nije ništa drugo do neostvaren san. – Isto tako ideja atoma stvar je mašte i nema nikakve veze s pravom prirodom materije. Slično je i s teorijom o elektronu, jer niko ne zna šta je on u stvari“.
U naše dane sami naučnici su doveli u sumnju sva znanja ljudska, ne samo naučne teorije nego baš i ona pozitivna znanja, koja su se predavala u školama kao svetinja u koju se nije smelo sumnjati. Ne samo da ugledni naučnici obaraju teoriju Darvinovu, teoriju evolucije, teoriju kvantuma materije, teoriju Kant-Laplasovu o nebulama, nego ustaju odsudno i protiv svih „pozitivnih“ znanja, smatrajući ih relativnim i nepouzdanim. Nekad smo se mi kao gimnazisti pridruživali našim nastavnicima u ismevanju „glupog“ verovanja prošlih pokolenja kao da se zemlja ne kreće. Međutim danas prvi među prvim naučnicima javljaju se sa tvrđenjem, da se zemlja zaista ne kreće. Kad su pitali čuvenog jevrejskog naučnika Ajnštajna o tome, on je odgovorio:“Ja držim, da se zemlja i kreće i ne kreće!“ Zar je ovo ozbiljan odgovor ozbiljnog naučnika?
Pri ovako nezavidnom stanju savremene nauke, stanju zabune, haosa i protivrečnosti, duhovni doživljaji, ma koliko oni bili neobični, ističu se sa većom snagom, nameću se s neodoljivošću, tiskaju se u masama, i imperativno zahtevaju ozbiljnu pažnju i ozbiljnu studiju, nimalo manje od čulnih predmeta i doživljaja.
Viliam Džems, znameniti amerikanski filosof, jedini je od modernih filosofa koji je ozbiljno shvatio raznolike neobične doživljaje ljudi od vere, i opisao ih u svome delu: Raznolikost religioznog iskustva (Variety of religious experiences). To svoje delo završuje on ovim rečima:
„Ako se držim verno, ukoliko mogu, ove naročite vere, onda mi to stvara najveće duševno uspokojenje. Naravno i ja se mogu staviti u pozu takozvanog naučnika pa uobraženo reči: Postoji samo jedan svet, svet čulnih opažanja i naučnih zakona. Ali kadgod bih ja to činio, svaki put čujem unutrašnji glas opomene: Ludost! Ludost – čak i kad nosi ime nauke. Kada posmatram objektivno celokupno ljudsko iskustvo, bivam neminovno uzdignut iznad uskih granica nauke. Iz objektivnih kao i iz subjektivnih razloga dakle ja moram ostati pri svojoj veri“.
Ovako piše ne neka sanjalica nego jedan praktični Amerikanac, koji je stajao u vrhovima najvećih savremenih znalaca i koji je svoju filosofiju nazvao „Pragmatizmom“.
Primeri izneti u ovoj našoj zbirci samo su jedan snop na njivi ljudskog života, prekrivenog takvim snopljem. Ne iznosimo sve primere, koje smo čuli i saznali, nego samo one koji su karakteristični i dostoverni. Neki od ovih primera sasvim su slični biblijskim čudesima, dok drugi opet predstavljaju ponavljanje onog duhovnog iskustva koje je u prošlim vremenima doživljeno i u predanju crkvenom zabeleženo. Biblija i crkveno Predanje i jesu pravo merilo u oceni svega čudesnoga što se događa u svetu i u životu ljudi. Ko se služi tim merilom, neće pasti u zablude spiritizma, ni okultizma, nego će znati razlikovati duhove, to jest razlikovati istinu od obmane, i svetlost od tame, i stvarnost od simvola.
Kakav je zaključak od ovakvih događaja i doživljaja? Moguć je samo jedan jedini razuman zaključak, a to je:
Bog upravlja svetom i rukovodi životom čovečjim. Bog dejstvuje neprekidno i neprestano na bezbrojne načine, da ljude privede istini i spasenju. Postoji jedno prebogato duhovno carstvo Božje, u koje prelaze sve pravedne duše iz ovoga sveta kad se odvoje od tela. Postoji samo jedan zakon, zakon pravde Božje ili zakon moralni; sve ostalo što se zove zakonom senka je i simvol ovoga velikog i večnog zakona Božjeg.
Jednom rečju mi zemaljski putnici nismo sami na putu svome. S nama je Bog i sva vojska nebesna.
 
Emanuil!
S nama Bog!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *