NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Ekumenizam » EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

 

EKUMENIZAM
Pitanja i odgovori svima razumljivi

 

 
KRATKA ŽITIJA SVETIH MUČENIKA I ISPOVEDNIKA IZ TRANSILVANIJE
 
Sveti Visarion Saraj
 
Žitije svetog Sofronija iz Čoare
 
Žitije svetog mučenika Oprea Mikaluš
 
Žitije svetog mučenika i sveštenika Mojse Mačanik
 
Žitije svetog mučenika i sveštenika Joana iz Galeša
 


 
Rumunska pravoslavna Crkva 21. oktobra slavi spomen na svete ispovednike Transilvanijske: svete ispovednike Visariona i Sofronija, mučenika Opru Miklauša i svete mučenike i sveštenike Mojseja i Joana koji su živeli u XVIII veku i bili praktično savremenici svetog Konstantina Brankoveanua. Gospod njih izabra od sveta, da budu svetlost svetu i izabrani sasudi Njegove blagodati.
 
Sveti Visarion Saraj
 
Sveti Visarion Saraj
 
Veliko svetlilo naše Crkve i branitelj prave vere, poreklom je iz Bosne. Posle hodočašća u Svetu Goru i Jerusalim, u manastiru svetog Save Osvećenog prima monaški čin, da bi 1744. godine došao u Transilvaniju, gde otpočinje borbu za odbranu Pravoslavlja. Kao pastir dobri putuje od sela do sela, gde je jednostavnim besedama podsticao narod da proteruju unijatske sveštenike i episkope i da ne odlaze na njihove službe. Na hiljade vernika mu je izlazilo u susret, a njegov dolazak u rumunska sela je bio objavljivan zvonjavom crkvenih zvona. Svojim vatrenim besedama je organizovao na hiljade vernika, palio plamen vere u njihovim srcima, koji je ugašen vetrom unije koji je duvao iz Vatikana, ukazujući da stupanjem u uniju dolazi do promene njihove vere i odvajanja od Hrista.
Njegovo nepokolebljivo ispovedništvo je dalo ploda, tako da je čitava okolina Sibiua zasjala svetlošću vere ovog ugodnika Božijeg, a vernici iz tih sela postaju najrevnosniji branitelji Pravoslavlja.
Kao što Jevanđelje svedoči: „Ne može svet mrzeti vas, a mene mrzi jer ja svedočim da su dela njegova zla“ (Jn. 7,7), tako i tama unije nije mogla da trpi svetlost ispovedništva i veliki uspeh u vraćanju naroda svojoj otačkoj veri. Sveti Visarion biva utamničen u Sibiuu, a potom je prebacivan u Temišvar, Osijek, Rab, da bi na kraju bio okovan u užasnoj tamnici KUfštejn u Tirolskim Alpima, gde je i završio svoj zemni život kao sveti ispovednik vere pravoslavne.
 
Sveti Sofronije iz Čoare
 
Žitije svetog Sofronija iz Čoare
 
Ovaj neustrašivi ispovednik je rođen u svešteničkoj porodici. Bio je mirski sveštenik, a pošto se njegova supruga upokoji, on primi monaški postrig. Tama unije i jezuitskih misija se uveliko nadvila nad Transilvanijom. Tako, ovaj ugodnik Božiji oseti da je došlo vreme da ispovedi istinitost prave vere i po cenu života, podobno svetim mučenicima iz prvih vekova hrišćanstva. Svojim besedama, poslanicama i pismima je sejao seme prave vere i čistio kukolj unije. On je podigao i organizovao narod u borbi za očuvanje otačke vere. I on savetovaše narod da proteraju unijatske sveštenike i da ne posećuju službe, te da traže da budu pod „jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije“. Zbog ispovedanja vere, nekoliko je puta bio bačen u tamnicu, odakle su ga oslobađali seljaci koji su u njemu videli veliko svetlilo istine.
Sveti Sofronije je sazvao i veliki sabor sveštenika i vernika u Alba Juliji. Međutim, posle susreta sa generalom Nikolausom Adolfom Bukovom, komandantom imperijalnih trupa u Transilvaniji (koji je bio poznat po tome što je rušio pravoslavne crkve i manastire), ovaj svetitelj Božiji je morao da pređe u Vlašku, gde se i predstavi Gospodu.
Na koncu, ispovedništvo i pobuna koju organizovaše sveti Sofronije (trajala je dve godine od 1759 do 1761. godine) se u istoriji rumunske Crkve smatra kao potpuna pobeda Pravoslavlja u Transilvaniji, jer je u uniji ostalo nešto preko 7 % od ukupne rumunske populacije.
 
Sveti Opre Mikaluš
 
Žitije svetog mučenika Oprea Mikaluš
 
Sveti izdanak zemlje transilvanijske i mučenik za pravu veru, koji imaše veru ne po mudrosti ljudskoj, nego u sili Božijoj (1. Kor. 2, 5), sveti Oprea je poreklom iz Selišta Sibinjskog. Videvši svu pogubnost unije i patnju svog naroda pod jarmom unije, mnogo puta je odlazio u Beč, kako bi se kod carice Marije Terezije zauzeo za slobodu veroispovesti svojih sunarodnika. Kao što Pismo svedoči: „Koji voli život svoj ,izgubiće ga, a ko mrzi život svoj na ovome svetu sačuvaće ga za život večni“ (Jn. 12, 25), 1752. godine ovaj neustrašivi ispovednik ne žaleći sebe niti svoj život za Istinu, biva uhapšen u Beču, da bi potom bio bačen u zloglasnu tamnicu Kufštejn, gde je okončao svoj zemni život kao mučenik i ispovednik za veru pravoslavnu.
 
Sveti Mojse Mačanik
 
Žitije svetog mučenika i sveštenika Mojse Mačanik
 
Podobno drevnim sveštenoslužiteljima i ovaj posluša reči Spasiteljeve „Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i da proslave Oca vašega koji je na nebesima“ (Mt. 5, 16), te krenu zajedno sa svetim mučenikom Oprom da „dobar rat ratuju“ za svoju veru. Nekoliko je puta sa svetim Oprom odlazio za Beč, gde zajedno sa istim bi i okovan i odveden u tamnicu Kufštejn. U isto vreme kao i sveti mučenik Oprea i ovaj sveštenoslužitelj bi uvenčan vencem mučeništva.
 
Sveti Joan iz Galeša
 
Žitije svetog mučenika i sveštenika Joana iz Galeša
 
Ovaj sveštenoslužitelj je predvodio pravoslavne Rumune 1756 – 1757. godine, obilazeći brojna sela gde su sakupljani potpisi, kojim se traži sloboda veroispovesti. Zbog svog ispovedništva biva hapšen i odveden na teritoriju Austrije. Pretpostavlja se da je ovaj svetitelj svoj zemni život okončao u tamnici u Gracu, gde su ga 24 godine od njegovog utamničenja posećuju nekakvi trgovci iz Brašova. On im ispovedi da strada za Hrista i veru pravoslavnu već 24 godine, ali da niko nije uspeo da promeni njegovo ubeđenje. Njegova končina bi podobna rečima svetog apostola Pavla „Dobar rat ratovah, trku završih, veru sačuvah“ (2. Tim. 4, 7).
Ovde napisasmo žitija samo nekih od svetih ispovednika, za koje naš narod možda nije znao, ali samo Sveznajući Bog zna koliko ima još onih koji ispovedivši pravu veru: „Ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrice mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske; Neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; … A drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice; Kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomreše; potucaše se u kožusima i kozijim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama; Onih koji svet ne beše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim;(Jevr. 11, 34-38).

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *