NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Ekumenizam » EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

 

EKUMENIZAM
Pitanja i odgovori svima razumljivi

 

 
SVETI MUČENICI I I ISPOVEDNICI TRANSILVANIJSKI
 
„Blaženi ste kada vas sramote i progone i lažući govore protiv vas svakojake rđave reči, zbog mene. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima…“ Vaistinu su se ove reči Života ispunile nad pravoslavnim Rumunima iz Transilvanije u XVIII veku. Pomenuta rumunska kneževina je vekovima bila pod habzburškim i ugarskim jarmom. Rumunski narod i Crkva su za sve vreme ropstva bili u veoma teškoj materijalnoj i pre svega duhovnoj situaciji. Lukavi Vatikan sa svim svojim podanicima u monarhiji hteo je da o vrat pravoslavnih Rumuna zakači lance unije, koji bi ovaj blagočestiv narod povukao u adski bezdan[1].
Otpor uniji pravoslavnih Rumuna trajao je 60 godina. Na hiljade monaha, sveštenika, vernika, žena i dece, koji ni po cenu života nisu hteli da napuste svoju pravoslavnu veru, bili su zatvarani u tamnice od nekoliko nedelja, sve do nekoliko godina. Zbog ispovedanja svoje vere, ruke, noge i vratovi su im bili okovani teškim lancima, žene i deca su bili po cičoj zimi držani po 3 – 4 meseca u tamnicama, zverski su bili mučeni i bičevani. Mnogi od pravoslavnih su primili venac mučeništva, podobno hrišćanima prvih vekova, ispovedajući pred unijatskim i rimo-katoličkim dželatima da: „više žele i da umru u tamnicama, nego da ostave svoju praotačku pravoslavnu veru“. Unijatski sveštenici su uz pomoć austrijskih vojnika na silu pričešćivali, krštavali i sahranjivali pravoslavne Rumune, tako da su ovi „patili od užasnog straha zbog Nemaca i unijatskih popova. Na primer, četiri vernika iz Žina su bili odvedeni u okna rudnika soli u Ujoari, gde su 7 nedelja bili mučeni i ponižavani: „danju su ih mokre držali u bari, a noću su ih spuštali merdevinama u tamnicu pod zemljom, mučili ih i raspinjali gvozdenim alkama, a noge i glave su im okivali teškim lancima i katancima“, dok su vernici iz Deala, rukovođeni sveštenikom Kozmom, ovako svedočili: „Zatvorili su nas u sobe, i odrasle i decu, gde su nas gušili dimom od zapaljene vlažne slame, zato što nismo hteli da primimo uniju…“. U jednom pismu iz 1756. godine, vernici iz Selišta se u pismenoj formi obraćaju našem karlovačkom mitropolitu Pavlu Nenadoviću saopštavajući: „ne postoji veća snaga od ove u kojoj može da se istrpi svih ovih dana, svo zlo koje nam dolazi od unijatskih popova i njihovog gnjeva, jer nas svaki dan hapse i muče na najokrutniji način i predaju nas u ruke seoskih knezova, koji nas zatvaraju u tamnice. Zbog njihove velike zlobe, ostavismo sve, i kuće i imanja, te tako živimo u zbegovima po šumama, jer nam ne trebaju unijatski sveštenici, ni po cenu života“.
Na desetine sela i na hiljade pravoslavnih Rumuna su u ovoj borbi za odbranu Pravoslavlja bili predvođeni monasima, sveštenicima i vernicima mirjanima, koji su neustrašivo ispovedalali veru Otaca, danonoćno su peške išli od sela do sela, od grada do grada, gde su pravoslavne podsticali da čvrsto stoje u veri, da ne idu na službe i da ne pozivaju sveštenike koji su primili uniju. Njihovim srčanim ispovedništvom su se na hiljade Rumuna, pokajavši se vratili u okrilje Crkve Hristove i otačke vere. Ali, kako Gospod svedoči svom apostolu Pavlu: „jer se sila moja u nemoći pokazuje savršena“ (2. Kor, 12, 9), Svevišnji nije odvratio svoje lice od hiljade svojih pravovernih, izlio je milost svoju, tako da su dela svetih mučenika i ispovednika rumunskih iz tog doba dali stostruki plod. Svetlost Pravoslavlja je ponovo zasjala punim sjajem na ovim prostorima.
 


 
NAPOMENE:

  1. Kako bi smo shvatili jednom za svagda da vuk dlaku menja ali ćud nikada, neophodno je da naš srpski narod vidi svu podlost i zle namere koje je u pismu od 11. marta 1701. godine, Gavril Kapi, upravnik “Propagande katoličke misije u Dačiji“ pisao kardinalu Leopoldu Kolonicu: „Ja verujem da bi sada trebalo da se zadovoljimo primanjem saglasnosti na ujedinjenje u načelu, jer bi suviše opasno bilo, ako ne i nemoguće, da ukinemo sve loše običaje Rumuna. Stoga bi bilo dovoljno, da episkop i drugi među njima, kada u budućnosti budu ispovedali veru i ujedinjenje, da generalno obećaju da pristaju da zavise od katoličke crkve i od služioca zastupnika i da pristaju da žive po grčkom ritualu prihvaćenom od strane katoličke crkve i u drugim pokrajinama. Zatim će nam u budućnosti biti obaveza da malo po malo izmenimo sve njihove običaje, da im promenimo čak i liturgiju i oblik božanskog služenja govoreći im da su se ti običaji kod njih uveli iz gluposti i neznanja njihovih sveštenika iz ovih zemalja.“ Ovo su bile istinite namere jezuita.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *