NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Ekumenizam » EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

EKUMENIZAM – PITANJA I ODGOVORI SVIMA RAZUMLJIVI

 

EKUMENIZAM
Pitanja i odgovori svima razumljivi

 

 
SVETI RUMUNSKI ISPOVEDNICI I MUČENICI ZA VERU PRAVOSLAVNU[1]
 
Kratko žitije svetog mučenika i ispovednika Konstantina Brankoveanua
 
Ovaj divni izdanak i „pravoslavni gospodar“ zemlje Vlaške, dođe na presto 1688. godine. Upravljao je svojom otadžbinom četvrt veka. Njegova vladavina je obeležila istoriju rumunskog roda i Crkve podizanjem brojnih manastira, ali i kao zaštitnika Pravoslavlja u rumunskoj i drugim zemljama.
Hroničar tog doba piše o ovom vlaškom vladaru, kao o „pravoslavnom gospodaru, sa ognjenom ljubavlju i hrišćanskom revnošću“.
Turci su ovog blagočestivog vojvodu svrgli sa prestola 25. marta 1714. godine i zajedno sa porodicom odveli u Konstantinopolj, gde su ih okovali u tamnicu Edikule (Sedam kula) i tamo svirepo mučili čitavo leto.
Na veliki hrišćanski praznik Uspenije Presvete Bogorodice, kada je sveti Konstantin imao 60 godina, bi zajedno sa svojim sinovima izveden bosonog i u belim haljinama na mesto pogubljenja.
Pored sultana Ahmeda III i predstavnika Porte, tu behu i predstavnici „hrišćanskog“ zapada. Starom vladaru i njegovim sinovima beše dozvoljeno da se poslednji put pomole, posle čega je sultan izjavio da će im poštedeti živote ako budu prešli u muhamedansku veru. Ovaj sveti vladar, opominjući se reči života Spasitelja našeg Isusa Hrista: „Jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a svojoj duši naudi?“ (Mt. 16, 26) dade dostojan odgovor ispovedivši pravu veru pred sultanom. Del Kiaro ovako zabeleži reči svetog vojvode: „Care! Svo bogatstvo, koliko ga god imadoh, ti ga uze, ali svoju hrišćansku veru ne ostavljam! U njoj sam rođen i poživeh, u njoj hoću i da umrem. Svoje otačastvo napunih hrišćanskim crkvama, a sad, pod starost, treba da se klanjam u vašim turskim džamijama? Ne, care! Otadžbinu odbranih, veru sačuvah. U svojoj veri hoću da sklopim oči, ja i moji sinovi“. Potom se okrenu sinovima i ohrabri ih ovim rečima: „Čeda moja, budite hrabri! Izgubismo sve što smo imali u ovom svetu. Ništa nam više ne ostade do naše duše, nemojmo i njih izgubiti, već da ih čiste uznesemo pred Spasiteljem našim Isusom Hristom. Grehe naše operimo svojom krvlju!“
Sultan tada dade znak da im se odseku glave. Prvo bi odrubljena glava upravniku državne kase Janake Vakareskuu, a potom pred očima blagočestivog vladara, behu posečene glave sva četiri sina, počev od najstarijeg do najmlađeg: Konstantina, Štefana, Radua i Mateja, koji tada imaše svega 11 godina.
Svakom od njih beše predloženo da pređu u bogohulnu muhamedansku veru, da bi im životi bili pošteđeni. Ali, kako Jevanđelje svedoči: „Tako svako dobro drvo plodove dobre rađa“ (Mt. 7, 17) i sinovi svi redom odbiše da napuste svoju otačku veru, polažući mirno svoje glave na panj. A najmlađem sinu, koji se pokoleba, ovaj sveti roditelj ovako savetova: „Bolje ti je i hiljadu puta umreti, nego da svoju veru napustiš!“. Na kraju i ovaj sveti ispovednik jedine prave i spasonosne vere položi glavu na panj koji beše obliven svetom i mučeničkom krvlju njegove dece, kako bi i on svojom mučeničkom končinom za veru pravoslavnu bio ubrojan u red najvećih mučenika i ispovednika svete vere. Tela svih šest mučenika behu bačena u vode Bosfora, a glave nabijene na kočeve behu im tri dana izložene na kapiji grada, posle čega behu bačene u more. Blagočestivi hrišćani izvadiše sveta tela i glave, te ih sahraniše u crkvu Uspenja Presvete Bogorodice na ostrvu Halki. Blagočestiva gospođa Marija, žena svetog Konstantina mošti svih šest svetitelja prenese u otadžbinu 1720. godine.
Tako ovaj divni vladar od svojih sinova načini svetitelje i udostoji se da čuje reči večnoga Života: „Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga“ (Mt. 25, 21).
Molitvama svetog mučenika Konstantina Brankoveanua i njegovih sinova Gospode Isuse Hriste pomiluj naš pravoslavni rod i udostoj nas da i mi u Dan nezalazne slave Tvoje, čujemo Spasiteljev poziv: „Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta„. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Prevodilac ove dušekorisne knjige je kao četvrti deo dodao i žitija svetih ispovednika rumunskih kao i deo u kome su izloženi stavovi velikih rumunskih duhovnika kada je reč o jeresi ekumenizma, smatrajući da će to našem pravoslavnom srpskom rodu biti na duhovnu korist. Kao izvor je koristio Istoriju Rumunske pravoslavne Crkve, prof. dr Mirčea Pakurarju, kao i neke od rumunskih sajtova koji se bave aktuelnom problematikom.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *