Екуменизам

Питање:
Pomaze Bog! Primecujem da su svestenici koji pisu za ovaj sajt protiv ekumenizma, pa me zanima kako na to reguju patrijarh, episkop backi i crnogorsko-primorski, koji vode glavnu rec u nasoj crkvi? A svi vidimo da se mole zajedno sa rimokatolicima, jevrejima itd… Kako da se srbski narod odbrani od ekumenizma? Gde da idemo na bogosluzenje, kad je samo nekoliko eparhija ostalo pravoverno? Evo sad su i vladiku Artemija rascinili.Kako gledate na to?
Jovan


Одговор:
Драги брате Јоване Мислим да си претерано забринут за нашу Цркву, чије представнике (Патријарха и неке епископе) видиш у загрљају друге конфесије, конкретно Римске цркве. И по чему си Ти, драги брате, закључио да су “само неколико епархија остале правоверне”? И зашто је екуменизам данас постао неки баук, највећа опасност за опстанак православне вере у српском народу? Шта си Ти видео у богослужењима код тих епископа, што би противречило истини Православља. Ја сам, драги брате, цео свој пастирски рад провео у Немачкој. Дошао сам на парохију у Нирнберг кад нас је у Немачкој било само десет свештеника и сви смо, са изузетком пароха у Оснабрику, служили Литургије у протестантским или римокатоличким храмовима, у којима смо палили наше воштане свеће и обилно их кадили тамјаном. У њима смо крштавали нашу децу и венчавали наше младенце. И импровизоване капеле, за потребе православних Срба, у Минхену, Франкфурту, Нирнбергу, Хамбургу, Хановеру, Берлину и другим местима, биле су најчешће у просторијама Евангелистичке цркве. Ниједан, од десет српских православних свештеника у Немачкој, није могао да живи и подмирује трошкове мисије од својих парохијана Срба, већ се морао ослањати на помоћ, на првом месту, Евангелистичке цркве, која се прихватила да помаже православне гастарбајтере (Србе, Грке, касније и Румуне, Русе, Бугаре, Сирце, Копте) и њихове свештенике. За време те “сарадње” ниједан православни Србин није прешао у протестанте, нити је Православна црква у било чему одступила од својих начела. Напротив, добар део Немаца је прешао у Православље (руски загранични архиепископ Марко у Минхену, схи-архимандрит Василије (који је основао манастир код Франкфурта, у јуриздикцији Српске цркве) , Светогорац Пантелејмон, градитељ хиландарског пристаништа Јовањица и многи други. Имали смо и тзв. екуменске разговоре и теолошке дијалоге, без икаквих претензија већинских цркава да било у чему омаловаже или “потчине” мањинске групе. Наш Свети Владика Николај је студирао и докторирао на Старокатоличком богословском факултету у Швајцарској и није ништа изгубио од чистоте Православља! Био сам прошлог лета у крушевачком крају. Тамо нема никаквог екуменизама, али су цркве недељом и празником готово празне. Није боља ситуација ни у Срему, Банату, Славонији… Ко то смета православним Србима да иду у сцвоје цркве, чисте од сваког екуменизма? О томе треба разговарати и за то се треба забринути. Апостол Павле је на својим мисионарски путовањима улазио у јеврејске синагоге, расправљао са грчким философима и римским правницима, био је свима све, да како год неке спасе. Није се плашио да ће они њега придобити за своју веру или своју идеологију. А да би он њих придобио, морао је са њима да разговара, па и да их убеђује у истинитост хришћанства. Тако и данас, драги брате, ако се воде теолошки разговори између Православне цркве и осталих хришћанских конфесија, ако се воде дијалози по питањима црквене организације или дисциплине, буди сигуран да православна страна неће ни у чему уступити бројнијој страни и да ће знати да сачува истину Православља. Нико од српског православног свештенства, укључујући и епископе које си навео, не учествује у богослужењима римокатоличке или неке друге конфесије, не саслужује њиховој јерархији, не причешћује се са инославним. Што се тиче рашчињења Епископа Артемија и његовог враћања у ред монаха, можемо о томе разговарати и писати, можемо се неслагати (један сам од оних који се са овом одлуком не слаже и не само због тога што ми је Еп. Артемије школски друг) , али морамо поштовати одлуку највише црквене власти. То, међутим, не искључује наше право да се не слажемо са том одлуком и да не настојимо доказивати да су у том процесу учињени извесни погрешни потези, са обе стране и да би, исправљање истих, довело до праведнијег решења и мира у Цркви. Мир Ти и благослов Божји! о. Душан

One Comment

  1. I ja sam nekada ovako slično razmišljao a inače sam i ja iz kruševačkog kraja ali sam se Bogu hvala, osvestio u međuvremenu i shvatio da je spasenje samo u našoj Majci Crkvi. Braćo i sestre, samo u Crkvi Hristovoj.