НАСЛОВНА » ПИТАЊЕ ПАСТИРУ, Смрт, загробни живот, Страшни Суд » Егзистенција после смрти до Страшног Суда

Егзистенција после смрти до Страшног Суда

Питање:
Христос Васкрсе! Помаже Бог, поштовани оци и браћо Имам једно питање, проистекло након недавног читања збирке беседа св. владике Николаја, „Омилије“. Слична недоумица се јављала и приликом читања дела појединих светих отаца Православне цркве (св. Игњатије Брјанчанинов између осталих) , који су говорили о тој теми. Богу хвала, свестан сам да је свако лично тумачење са моје стране непотпуно, можда чак и сасвим погрешно; стога вас молим да ми, колико је то у вашој моћи, објасните овај став из јеванђелске науке а који је, како верујем, веома важан. Наиме, ради се о егзистенцији човека непосредно након његове физичке смрти, па до краја времена тј. Страшног суда. Колико сам разумео, душа људска одлази у Рај или пакао (након завршених митарстава) , и тамо ишчекује коначну одлуку Господа Христа у последњи дан, одн. до свеопштег васкрсења и изрицања појединачног суда. Пошто се Васкрсење тела дешава тек на Страшном суду, интересује ме у каквом облику и, да тако кажем – „видљивој физиономији“, егзистира људска душа на оном свету, пре Васкрсења? У причи Господа о богаташу и Лазару, све недвосмислено указује да личне особине које су поседовале ове две душе на Земљи остају неотуђиве и након телесне смрти, тј. препознатљиве за све без обзира што су њихова тела остала закопана на (у) земљи; богаташ препознаје Лазара и Аврама, Аврам се обраћа богаташу са „синко“, као да стоје лицем у лице један наспрам другог. Да ли то значи, како верујем, да заправо ниједан део људске личности, чак ни видљиве (телесне) физиономије не остаје отргнут од душе, већ бива идентичан и препознатљив на оном свету? Недавно сам остао без веома ми драге особе у породици, и једном приликом сам, ганут и ожалошћен због њеног одсуства – а опет, некако испуњен тихом хришћанском надом и вером у неуништивост живота и љубави Божије – изјавио како верујем да ће прва особа коју ћу видети на оном свету бити управо покојник, па тек затим и сви остали, што су присутни прокоментарисали са одмахивањем глава, иако су у питању честити домаћини и побожни људи. Некако, осећам целим својим срцем да то мора бити тако, чак и несравњиво лепше и потпуније него наши најрадоснији тренуци на земљи. Верујем да је та особа на небу целосна, комплетна и неодељена од било ког сегмента свог бића на земљи (изузев материјалног тела, наравно) , што верујем и за све остале људе, без обзира на ком духовном одредишту се налазе, блаженствују ли или се муче. Молим вас, драги оци, за разјашњење овог питања. Пуно поздрава и свако добро од Господа нашег Исуса Христа.
Дејан


Одговор:
Драги Дејане, Неби требао да се толико бринеш о „техничким“ детаљима изгледа душе након изласка из тела, нити да се упињеш да разумеш њену некакаву „физиономију“, која јесте или није везана за физичко тело. Ништа се не секирај, биħеш моментално и савршено у стању да препознаш и видиш друге душе, а нарочито оне које су ти драге, па и покојника о коме говориш. Анђели немају и никада нису ни имали тело, па ипак се препознају и распознају. Поздравља те, о. Срба

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *