Dvostruko krštenje

Pitanje:
Pomaže Bog prečasni i prepodobni oci, pre izvesnog vremena kumovao sam na krštenju odrasle osobe. Pošto u našem gradu tada nisu postojali uslovi da se Sveta Tajna Krštenja obavi onako kako sveti kanoni propisuju (niujednom od svetih hramova u našem gradu nije postojala krstionica u kojoj bi Svetu Tajnu Krštenja, uz trokratno pogruženje, mogla da primi odrasla osoba, a vremenske prilike uslovljene godišnjim dobom nisu dozvoljavale da se krštenje obavi u reci ili jezeru) , krštenje je obavljeno oblivanjem uz sva ostala pravila, koja naša Sveta crkva nalaže u takvim prilikama. Moje krsno čedo je, posle nekog vremena pristupilo veštastvenom sobraniju zvanom „Istinska Srpska Pravoslavna Crkva“ na kome je ponovo primilo krštenje obavljeno od strane „sveštenika“ te raskolničke družine. Ovakvo kvazi-krštenja iziskuje određene kanonsko-pravne posledice (prevashodno mislim na formu kajanja i epitimiju) i zato bih želeo da saznam kakav se postupak sprovodi u slučaju da se spomenuta osoba pokaje i vrati Svetoj, Sabornoj i Apostolskoj Crkvi. Neka nam je svima spasonosna ova sedmica Časnog posta, a vama oci celivam desnicu ruku, tražeći blagoslov.
Branislav Popović


Odgovor:
Dragi brate, u Simvolu Pravoslavne crkve čitamo: „Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova“. Tvoje kumče, koje je kao odrastao čovek kršteno oblivanjem, kršteno je jednim krštenjem i nema nikakvog razloga za obnavljanjem. Iako je pravilno krštenje pogružavanjem, ni krštenje oblivanjem nije manjkavo. Običaj krštavanja oblivanjem nastao je u situaciji u kojoj se Srpska crkva našla posle uspostave komunizma. Pre Drugog svetskog rata, kada je Crkva vodila Knjige rođenih i krštenih, svako dete je krštavano već u prvih šest meseci života i gotovo svi hramovi, pa i seoski, imali su odgovarajuće krstionice za malu decu. Posle rata krštavala su se deca i u uzrastu od nekoliko godina, pa su dečije krstionice postale male. Moralo se pristupiti oblivanju. Od vremena slabljenja komunizma i jačanja vere u narodu, krštenju pristupaju odrasli, koji su greškom i propustom svojih roditelja ostali nekršteni. Tek za njih nije bilo mogućnosti pogružavanja. Od pre nekoliko godina Eparhija bačka je nabavila burad za krštavanje odraslih, koje sada poseduju, ne samo gradske, već i seoske parohije. Među prvima je u manastiru Kaona izgrađena krstionica za odrasle, a ima je i Hilandarski metoh Kakovo u Grčkoj. Tvoj kum, koji je kasnije prišao raskolu i kršten ponovo, ogrešio se o Simvol vere, jer je krštenje jedno i ono se, kao duhovno rođenje, ne može ponoviti. Ako bi se desilo da se tvoj kum pokaje i izrazi želju da se vrati u krilo jedne Svete, Saborne i Apostolske Crkve, nad njim se ne bi vršilo kršenje po treći put, već bi posle projavljenog pokajanja i određene epitimije, bio primljen u Crkvu kroz Svetu Tajnu Miropomazanja, koja se daje onima koji se iz jeresi vraćaju u okrilje Crkve. Moli se Bogu za svoga kuma da „dođe sebi“, da ga Gospod urazumi i vrati Crkvi njegovih otaca. Neka blagoslov Božiji prebiva na tebi i tvojoj porodici. o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *