NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Sveto Pismo » Dvadeset i četiri starješine

Dvadeset i četiri starješine

Pitanje:
Pomaže Bog! Oče, zanima me u Jovanovom otkrovenju: „11; 16, I dvadeset i četiri starješine koje sjeđahu pred Bogom na prijestolima svojima, padoše na lica svoja i pokloniše se Bogu.“ Da li je protumačeno na koje 24 starješine se misli?
B.Z.


Odgovor:
Dragi B. Z. U ovim rečima Otkrovenja pokazuje se punoća Crkve i delatnost starešina oba zaveta u njenoj misiji, ili domostroju stvaranja Carstva Božijeg ovde na zemlji. Jasno je da se ovde radi o kanonskoj punoći dvanaest starozavetnih kolena Izrailjevih, kao i o dvanaest apostola koji su raširili blagovest hrišćanske slave na sve krajeve zemlje. Naravno, u apostolima je blagodatna punoća svete Pedesetnice, ali njih dvanaestorica po Hristovom prizivu predstavljau po jedno koleno ili pleme Izrailjevo – taj kanonski kontiniuitet koji je toliko bio važan da je o njemu govorio i sa ženom Samarjankom. Treba da se potsetimo da je Gosod Isus Hristos rekao apostolima: „Zaista vam kažem da ćete vi koji pođoste za mnom, u novom životu, kada sedne Sin Čovečiji na presto slave svoje, sesti i sami na dvanaest prestola i suditi na dvanaest plemena Izrailjevih“ (Mt.19, 28; Lk. 22, 30) . Ovde se sv. Teofilakt pita i odgovara: „Neće li zaista da sednu? Ne! U vom sedenju Gospod je podvukao posebnu ukazanu čast“…, onima „koji su ostali verni Hristu do kraja, a Juda nije ostao kao takav.“ Dakle, mi ovde ne možemo bukvlano da shvatimo ove reči da se odnose samo na orginalnu dvanaestoricu, nego i na ap. Pavla u Novom zavetu, kao i na starozavetne oce dvanaest kolena Izrailjevih. U divnom bogoslovskom radu profesora Glubokovskog, „Blagovest hrišćanske slave u Apokalipsisu“, ova misao se razrađuje u tom pravcu što to carstvo predstavlja punoću oba Zaveta, koja se ispunila u Gospodu Isusu Hristu. On kaže: „Carstvo sveta je postalo Božansko, koje je primilo na sebe silu Božiju i večnu nepromenljivost. Prirodno je, da predstavnici sve Crkve – starozavetne i Novozavetne – svi zajeno su se poklonili pred Istinitim Bogom, koji nije nikada nestajao, nego neprekidno bio delatan kao što će i večno biti. On je samo privremeno zadržavao Svoju veliku silu, a sada je nju ispoljio i zacario se upravo u takvom momentu, kada su neznabožci u svojoj pohmanitalosti završno osvirepeli, i bilo je potrebno da se sudi mrtvima, čija je krivica neosporiva, i da se da plata slugama Božijim u licu proroka, koji su predskazivali budućnost Crkve Hristove, i njenih osvećenih članova i onih koji traže to zvanje…“.
I po tumačenju sv. Andreja Kesarijskog ovi starci su sva nebeska punoća: „Sveti anđeli i oni koji su živeli anđelskim životom Božijim koji blagodare Boga, jer je On blagoizvoleo radi nas da primi carstvo kao čovek, kojim je od početka vladao kao Bog, i poslao kaznu nevernim neznabožcima koji su se ostrastili novim i nepoznatim učenjima“. Po T. Jakovljevu oni su „sveti predstavnici čovečanstva, ti nebeski starci su se poklonili pred Bogom sa blagodarnošću da se On zacario, i tu su objašnjavali razlog ove nebeske slave…., koja je čin nebeskog bogosluženja, po primeru zemaljskog: Iže heruvimi…“.
Dakle, to je ta punoća Crkve oba zaveta koja se idejno izražava u bogosluženju ova „dvadeset i četiri starca“, koji nisu ništa drugo do apostolska punoća blagodati Duha Svetog koja je na njih izlivena kao predstavnike svih plemena Izrailjevih, i naravno, kao i na blagovestnike pobede Života u vaskrslom Bogočoveku; a ništa manje ni kao delatne saradnike u tom produženom domostroju našeg spasenja kojeg mi danas nalazimo u Crkvi. Sv. Andrej Kesarijski ovde naziva „one koji su živeli anđelskim životom“ ljude, što je jasno da on govori o svetim članovima Crkve, zato što anđeli nemaju potrebu da „žive“ anđelskim životom jer je to njihova realnost a ne duhovni izazov. U ime Crkve oba zaveta, sveti apostoli kroz tu ekliziologiju apostolstva predstavljaju sve svete i bogosluže Bogu za njegovo pravično uspostavljanje Carstva, i pravični sud onima koji su svojom destruktivnom đavolskom silom „kvarili zemlju“ (Otkr. 11, 18) Od Gospoda sve najbolje želi vam
oLjubo

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *