Душевни немир

Питање:
Помаже Бог.
Живим у САД. Имам супруга и сина, живот као код многих других, живимо скромно, добар део свог живота сам провела на школовању и у Србији, у Француској и овде. У својој каријери сам радила добро на одговорним радним местима.
Уназад неколико година, ваљда од бројних стресова и осетљивости, нарочито пошто ми се мајка разболела и преминула, почела сам да се осећам лоше и то увек у лето. Пошто сам прешла 41 годину; безнађе, празнина, отупелост… Лекари кажу клиничка депресија; за то постоје и лекови, али кажу треба решити основни проблем. Можда је проблем и то што осећам да се са супругом у неким аспектима зивота слажем, а у неким не; мада је он добар и пожртвован човек, чини ми се да ми је живот поред њега празан. Када се молим, надам се да ми Бог да снагу и памет да превазиђем моју душевну тескобу, али не пролази; како дође нека мало већа тешкоћа ја посрнем, као да сам постала нека друга особа; разговарам са психолозима и психијатрима, понекад и са мојим духовником, али не могу да нађем свој мир. У последњих годину дана нисам могла да се сконцентришем на посао, нисам могла да радим, да водим рачуна о обавезама, чинило ми се да имам огроман терет средине где сам радила и где је било пуно притисака и очекивања, дуги радни сати. Решим да дам отказ што се доста лоше одразило на наше кућне финансије. Не знам како да пронађем духовну снагу да наставим даље; мислим на Христа и на његове патње, и говорим да имам дете, морам даље, а опет чини ми се, мало је снаге. Била бих Вам захвална на Вашем савету.
Н.Н


Одговор:
Драга сестро, Чини ми се да је (или јесу) узрок таквог твог стања неке твоје неостварене жеље (или можда само једна жеља) . Имаш и носиш нешто у себи, што се коси са твојим вредностима, а чега избегаваш, или не желиш да се одрекнеш. Мислим да твоје стање проузрокује помисао да је то у твом животу остало неостварено или неиспуњено. Можда сматраш да је то саставни део твоје личности и карактера? Стога, можда би требала да добро преиспиташ своје унутрашње и сакривене жеље, да их подвргнеш обичном тесту. Упитај саму себе да ли је то, што је по твом мишљењу остало неостварено, заиста толико вредно да уноси такав немир и несклад у твој живот? Да ли се то, што је остало неостварено, слаже са оним вредностима које ти сматраш битним? Јер, очигледно је да не можеш имати и једно и друго. Одлучи се шта је заиста вредније и важније у животу, а оно друго одбаци као непотребан товар. Тиме ће и твоје безнађе, празнина, отупелост, депресија… нестати као руком однети. Јер, они не могу преживети без “хране”, коју им дају жеље и помисли нашег срца. Пронаћи ћеш “нове” ствари које ће те испуњавати. Уствари, биће то исте ствари и људи, али сада са другачијим смислом и значајем, које ћеш посматрати из другачијег угла и у којима ћеш видети и оно што раније можда ниси…
Поздравља те, О. Срба

Comments are closed.