Питање:
Драги оче, помаже Бог, Имао бих једно питање.
Моја супруга је имала изненадни спонтани подбачај
након од прилике 2 недеље трудноће, тако да се трудноћа прекинула.
Да ли се може рећи да је у том плоду била душа за коју се требамо молити
као за упокојено дете? Ако да, како би требали то да радимо и како то дете
спомињати Господу у нашој молитви и да ли палити свећу у цркви за њега? Хвала вам на времену
Пуно поздрава
Н.Н
Одговор:
Бог помого, Господ ствара душу човека истога тренутка када се он зачне. Не постоји тело без душе, од тренутка зачећа то је и тело и душа.
Деца која су умрла пре, за време или по рођењу, као мала и без свога греха, по предању, проводе неколико дана у наручју Богородице док не забораве своју мајку и одвајање од овога света. Потом пребивају са другом децом и анђелима у Царству небеском, будући и сами као анђели. То има у једном житију, али се не сећам ком, где су свети видели такву децу и сазнали о њима. Зато се за њих не молимо као за упокојену децу из каснијег периода детињства, не држимо парастосе и помене. А можемо палити свећу и сећати их се у молитвама.
Поздравља те, о. Срба
Dragi oce, pomaze Bog! Imam jedno pitanje, imam dva degeta, sina i cerku, i volim ih najvise na svetu!ali me muci jedna stvar jako dugo izmedju njih sam imala jedan smontani u 3 mesecu..cula sam otkucaje, videla to malo nesto na ultrazvuku..sazivela sam maltene da je vec beba..saznala sam i pol cak, ali eto nije mi se dalo da rodim.
U zadnje vreme me jako puno muci to zastoo ? Desava mi se da uvece razmisljam o njoj.
Da li bi trebalo da zapalim svecu, da li se uopste racuna u duse male, i kako da je spominjem na koji nacin a da je nikad ne zaboravim..sanjam u zadnje vreme puno tu bebu..pocinjem sad vec da se borim da ne mislim o tome!
Hvala na odgovoru.
Pozdrav Veliki.
I.Z