NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
ČITA CRKVENE MOLITVE, MOLI SE I ISCELJUJE
 
Čim je u školi naučio prva slova, revnosno je počeo da čita crkvene knjige. U tome ga je hrabrila njegova majka, ali mu je pomagao i otac Dimitrije, koji je selo posećivao svake druge nedelje da bi služio Liturgiju. Budući da je bio tako mlad on, naravno, nije razumevao značenje svega što bi pročitao. Nakon nekoliko meseci, kad je trebalo da pođe u drugi razred, odnosno kad mu je bilo osam ili devet godina, s lakoćom je čitao crkvene knjige. Kad bi čitao himne i molitve, njegov glas je postajao drugačiji i dobijao je svečan, ozbiljan, pa čak i svešteni ton. Činilo se da dopire sa nekog neobičnog istočnika, sa nekog dalekog svetog izvora.
Jakovljev izvanredan glas zapazili su najpre njegovi roditelji i bliski rođaci. U večernjim satima, posebno u dane praznika, njegov otac uzimao je malu baglamu i svirao kratke napeve. Mali Jakov ih je pamtio i vrlo lepo pevao. Pratila ga je njegova majka i njih dvoje bi često i zaplesali. Sada, međutim, kad su u pitanju bile crkvene himne, situacija je bila drugačija. Pored toga što je pomagao svešteniku u oltaru, u tom periodu je počeo da čita i sa analogiona (nalonja). Pre toga bi sa strahom Božijim i velikom marljivošću uredio stvari u oltaru. Zbog toga je ubrzo bio nagrađen. Mnogo puta mu se dešavalo da tamo, pored svetog oltara, ugleda svete angele i da čuje pojanje nebeskih himni. Dečačić je bio ushićen i drhtao je. Istovremeno je osećao i neizmernu unutrašnju radost, iako nije bio u stanju da objasni ono što je video i čuo.
Za analogionom je čitao mnoge tekstove, a pojao ih je onoliko koliko je mogao. Kad su meštani jednom videli Jakova za analogionom, u njihovim umovima stvorila se predstava o svetoj ličnosti, o biću koje je veoma blisko Bogu a daleko od ljudi. Od tada su svi znali da je Jakov blizak svetiteljima i da pripada Crkvi. Kako selo nije imalo svog sveštenika, ključevi parohijske crkve Svetog Georgija bili su kod Jakova još od vremena kad je bio dete. Po hramu se kretao s poštovanjem ali i veoma spokojno. Bilo je to njegovo prirodno okruženje i niko se nije čudio što Jakova tako često viđaju u hramu.
Zbog svega toga, Jakov je, još od vremena kad mu je bilo oko devet godina, neprimetno postao utočište i uteha za siromašne i proste žitelje ovog sela, koji su uglavnom bili izbeglice. Lekari su se mogli naći samo u udaljenim mestima i tražili su novac kojeg nije bilo. Čak je i otac Dimitrije živeo u drugom selu. Svi su bili sigurni da, osim Liturgije, sve ostalo može da izvrši mali Jakov, pri čemu se uglavnom mislilo na molitve i zaklinjanja. Počeli su da ga pozivaju kad god bi se desila neka nevolja. Jesu li životinje bolesne? Pozvali bi Jakova da im „očita“ i njima bi bilo bolje. Isto se dešavalo i sa malom decom. Seljaci bi pozivali Jakova čak i u slučajevima da se neka od žena teško porađala. On bi poneo malo ulja iz kandila koja su se nalazila u kapelama Svete Paraskeve, Svetog Georgija i Svetog Haralampija, načinio znak krsta na vratima kuće, pomolio se i odlazio. Nakon toga žena bi se razrešila od svog bremena.
Iz seoske crkve uzeo je Trebnik a iz svoje kuće Sinaksar i te dve knjige uvek je nosio sa sobom. Kad bi ga pozvali da pročita molitve za nekog bolesnika, on bi pročitao ono što se nalazilo na strani koju je nasumice otvorio, jer nije pouzdano znao koja se molitva čita u određenoj prilici.
Često je izgovarao i molitve koje bi sam sastavio. Jednom prilikom, kad mu je bilo devet godina, u julu mesecu poslali su ga da sa bratom požanje njihovu njivu. Brata je ujela zmija i imao je strašne bolove. Mnogo je plakao i vapio za pomoć. Jakov je pokušavao da uteši brata. Oprao je ujed vodom, kleknuo na kolena, skinuo drveni krstić koji je uvek bio na njegovim grudima, njime prekrstio brata, podigao ručicu prema nebu i rekao:
„Hriste moj, preklinjem Te da ovaj otrov pretvoriš u vodu i da se ništa rđavo ne dogodi mom dragom bratu! Kazni prokletu zmiju, jer ju je nepomenik stavio ovde da bi mu naškodila!“
Ubrzo potom bol se ublažio i zlo je bilo zaustavljeno. I ne samo to: zmija se malo udaljila, ostala nepokretna i tu uginula!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *