NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
PRILOG
KRATKO ŽITIJE PREPODOBPOG JOVANA RUSKOG ISPOVEDNIKA
 
Sveti ispovednik Jovan Ruski rodio se krajem 17. veka u Malorusiji. Vaspitavan je u pobožnosti i ljubavi prema Crkvi Božijoj. Kad je postao punoletan pozvali su ga u vojsku. Služio je kao običan vojnik u armiji Petra Prvog i učestvovao u rusko – turskom ratu. U vreme rata 1711. Jovana i ostale vojnike zarobili su Tatari, koji su ga prodali zapovedniku turske konjice. On je ruskog zarobljenika odveo u svoju postojbinu, u Malu Aziju, u naselje Prokopi (turski Urkip). Turci su nastojali da zarobljene vojnike – hrišćane preobrate u islam: neke su nagovarali i sablažnjavali a neke, koji su bili čvršći u veri, tukli i mučili. Svetog Jovana nisu obmanula obećanja o ovozemaljskim dobrima, nego je odvažno podnosio surovosti, poniženja i batine. Njegov gospodar ga je često mučio, nadajući se da će njegov sluga prihvatiti muhamedanstvo. Međutim, sveti Jovan se odlučno suprotstavljao volji svog gospodara i govorio: „Ni pretnjama ni obećavanjem bogatstva i naslada ne možeš me odvratiti od moje vere. Rodio sam se kao hrišćanin i kao hrišćanin ću i umreti.“ Odvažne reči ovog ispovednika, njegova postojana vera, neustrašivost i pravedan život smirili su surovo srce njegovog gospodara. Prestao je da muči i da vređa svog zarobljenika, ne tražeći više od njega da se odrekne hrišćanstva i zahtevajući samo da brine o stoci i da održava red u konjušnici, u čijem je uglu bila postelja prepodobnog Jovana.
Ovaj ugodnik Božiji služio je svog gospodara od ranog jutra do kasno uveče, savesno ispunjavajući sve njegove zapovesti. Bosonog i polunag, izvršavao je svoje obaveze i po zimskoj studeni i po letnjoj žezi. Videvši njegovu usrdnost, ostale sluge često su ga ismevale. Pravedni Jovan se nikad nije gnevio zbog njih. Naprotiv, kad god je mogao pomagao im je u radu i tešio u nedaćama. Iskrena dobrodušnost Prepodobnog odobrovoljila je njegovog gospodara, ali i ostale sluge. Gospodar je stekao toliko poverenje u prepodobnog Jovana da mu je predložio da živi kao slobodnjak i da se nastani gde god želi. Međutim, prepodobni je izbrao da ostane u uglu konjušnice, gde je svake noći nesmetano mogao da se podvizava i da se usami na molitvi, ukrepljujući se u vrlinama i u ljubavi prema Bogu i ljudima. Ponekad je napuštao svoje mirno skrovište i potajno odlazio u hram Svetog velikomučenika Georgija gde je klečao na kolenima i usrdno se molio na paperti. U tom istom hramu, u dane praznika, pričešćivao se Prečistim Tajnama Hristovim.
Prepodobni Jovan je kao i ranije služio svog gospodara i, bez obzira na svoje siromaštvo, uvek pomagao ubogima i bolesnima, deleći sa njima svoju skromnu hranu.
Pred kraj svog mukotrpnog i podvižničkog života prepodobni Jovan je zanemoćao. Osetivši da mu se približava kraj, pozvao je sveštenika da ga poslednji put blagoslovi pre ishoda duše. Sveštenik je poneo Svete Tajne, ali kako je išao u dom turskog starešine, sakrio ih je među jabuke i bezbedno predao prepodobnom Jovanu. Prepodobni je proslavio Boga, pričestio se Svetim Tajnama i predao dušu. Pravedno okončanje prepodobnog ispovednika Jovana Ruskog dogodilo se na dan 27. maja 1730. godine. Kad su gospodaru saopštili da je sluga Jovan umro, on je pozvao sveštenike i predao im njegovo telo da ga sahrane prema hrišćanskim običajima. Na pogrebu su se okupili gotovo svi hrišćani koji su živeli u Prokopiju i oni su ispratili telo pravednika do hrišćanskog groblja.
Nakon tri i po godine, sveštenik je na čudesan način bio obavešten da su mošti prepodobnog Jovana netruležne. Uskoro su ove svete mošti bile prenete u hram Svetog velikomučenika Georgija i položene u posebnu grobnicu. Novi ugodnik Božiji ubrzo se proslavio bezbrojnim čudesima, koja su se pročula do najudaljenijih gradova i sela. Verujući hrišćani su iz svih krajeva dolazili u Prokopi da bi se poklonili moštima prepodobnog Jovana Ruskog i, blagodareći njegovim svetim molitvama, bivali udostojeni čudesnih iscelenja. Novog svetitelja nisu poštovali samo pravoslavni hrišćani nego i Jermeni i Turci, koji su se molitveno obraćali ruskom svetitelju: „Slugo Božiji, ne mimoiđi nas svojom milošću!“
Tokom 1881. godine, deo moštiju prepodobnog Jovana ruski monasi preneli su u ruski manastir Svetog velikomučenika Pantelejmona na Svetoj Gori. U to vreme, ugodnik Božiji čudesno ih je spasao tokom opasnog putovanja. Zahvaljujući novčanoj pomoći ovog manastira i prilozima žitelja Prokopija, 1886. započela je izgradnja novog hrama, budući da je hram Svetog velikomučenika Georgija, u kojem su se nalazile mošti prepodobnog Jovana, bio veoma star.
Na dan 15. avgusta 1898. godine, uz blagoslov vaseljenskog patrijarha Konstantina Petog, mitropolit kesarijski Jovan osveštao je novi hram posvećen svetom pravednom Jovanu Ruskom.
Kad su se 1924. godine žitelji Prokopija preselili na ostrvo Eubeju, sa sobom su poneli i mošti prepodobnog Jovana Ruskog. One su se tokom nekoliko decenija nalazile u hramu Svetih ravnoapostolnih Konstantina i Jelene u Nea Prokopiju, da bi 1951. bile prenesene u novi hram, posvećen prepodobnom Jovanu Ruskom, u koji danas dolaze na hiljade poklonika iz svih krajeva Grčke, posebno na dan njegovog pomena, 27. maja.
Prepodobnog Jovana Ruskog poštuju i na Svetoj Gori Atonskoj, osobito u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *