NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
SAGOVORNIK: STILIJANOS PAPADOPULOS, PROFESOR TEOLOŠKOG FAKULTETA UNIVERZITETA U ATINI
 
Klitos Joanidis: Starac Jakov Calikis, bio je veoma veliki starački lik. Bio je iguman manastira Prepodobnog Davida na Eubeji, upokojio se 21. novembra 1991. godine, samo nekoliko dana pre upokojenja drugog duhovnog velikana pravoslavlja naših dana, starca Porfirija.
Preplavljen ljubavlju prema Bogu i bližnjemu, starac Jakov vodio je život čist u svakom pogledu, zasenjivao je ljude svojom plemenitošću, a i završio je kao sveti čovek. Pokušaćemo da sakupimo crtice iz njegovog života kako bismo što vernije oslikali njegov prepodobni lik. U tome će nam pomoći ljudi kojima je Bog podario veliki blagoslov da ga veoma dobro upoznaju tokom više godina. Profesor, gospodin Stilijanos Papadopulos, napisao je, štaviše, i knjigu o starcu Jakovu.
St. P.: Kada vidimo savremene prepodobne ljude, kakav je bio starac Jakov, možemo sa savršenom jasnoćom da se uverimo da ti ljudi u sebi poseduju istovremeno dve osnovne osobine: sposobnost da vode tešku i napornu duhovnu borbu koja simvolizuje raspinjanje na krst, a istovremeno nose u sebi osećanje stvarne radosti vaskrsenja.
Govoreći o jednom od najznačajnijih, najprepodobnijih avva, staraca našeg vremena, o starcu Jakovu Calikisu, koji se upokojio u miru u manastiru Prepodobnog Davida na Eubeji, moram da kažem da svaki put kada ga prizovem u svoj um, srce i pred oči, baš svaki put, vidim ga kako vodi veliku duhovnu borbu i kako na njegovom licu, u njegovim očima, na čelu, doslovno sija radost vaskrsenja. To je govorio i sam, na svoj jednostavan način: „Moje srce je bašta“.
Starac Jakov skoro da i nije uzimao hranu. Ono što mi nazivamo postom, za njega je bila šala. Količina hrane koju je uzimao bila je tolika, koliko bi uzela ptičica. Sedeli bismo na Vaskrs za trpezom, a njegova viljuška je ulazila u tanjir tek toliko da meni, koji sam sedeo pored njega, da hrabrosti da jedem. A u stvari, tek toliko koliko bi kljucnula ptičica – to što govorim, gospodine Joanidis, nije samo fraza, već je doslovno tako – toliko je jeo.
Duhovna borba starca Jakova, njegovo podvizavanje, bilo je zapanjujuće. Možete da zamislite da je pitanje da li se tokom dvadeset četiri sata odmarao dva sata. Do tog stepena se uzvisio u podvigu.
K. J.: „Nije davao sna očima, niti odmora telu“.
St. P.:Trudio sam se i kao istraživač – budući da sam istoričar i bogoslov i budući da sam napisao mnoge istorijske i teološke studije, pa sam se u tom smislu razvijao i obrazovao – da pratim i izučavam njegov život i način njegovog podvizavanja. I zaista, po veličini podviga i po načinu na koji je vodio duhovne borbe, tako strogo podvižništvo nalazimo još samo u delima velikih Otaca i bogoslova, u drevnim podvižničkim izvorima trezvenoumnog bogoslovlja. Sa svim tim, uveravam vas, imao sam prilike da se sretnem i da to posvedočim – dozvolite mi da upotrebim reč, koja je ovde nedopustiva – kao naučnik, kod starca Jakova.
Čitave decenije – a to je isto činio i drugi veliki starac naših dana, starac Porfirije – nije spavao u postelji. Spavao je na podu, na zemlji. Ti ljudi noću ne spavaju. Noću se mole. Noć je posvećena duhovnoj borbi, molitvi.
K. J.: Starac Jakov bio je obdaren mnogim darovima Duha Svetoga, kao što je dar prozorljivosti, proroštva i isceliteljstva. Nije li tako, Gospodine Papadopulos?
St. P.:To je tačno. To se samo po sebi razume, kada su u pitanju takve podvižničke ličnosti. U tome je uvek, naravno, uspevao – a to je govorio i on sam – uz pomoć Božiju: „Ja ne činim ništa“, govorio je, „što god činim, čini Bog, a prepodobni David mi pomaže“.
K. J.: Da, ali on sam je posedovao blagodat, da u njemu obitava Duh Sveti.
St. P.:Njegova čistota bila je tolika, kao i njegova ljubav i vera u Boga, da ga je Bog zarad toga, rekao bi čovek, izabrao. Što se tiče smirenja starca Jakova – bio je jedan od najsmirenijih ljudi – čuda, koja je činio još za života u svetu, su nebrojena. A reći ću još nešto. Posle upokojenja, starac Jakov je pokazao mnogim ljudima mnoga znamenja Božija.
K. J.: To je izuzetno značajno.
St. P.:Dogodila su se, na savršeno jasan način, iscelenja od najtežih bolesti i od raka. Događaju se znamenja Božija koja se ogledaju u njegovim javljanjima. Starac Jakov se javljao u veoma važnim slučajevima mnogim ljudima.
K. J.: To je od ogromnog značaja.
St. P.:Svakako. Starac Porfirije, druga takva prepodobna pojava naših dana, govorio je ljudima o starcu Jakovu: „Pazite, on je jedan od najprozorljivijih ljudi, ali to krije da se ne bi proslavio“.
Starac Jakov bio je jedna od najuglednijih ličnosti naše Crkve za života, a posle upokojenja zastupa nas svojom smelošću pred Bogom.
 
Napomene:
 
1. Sledeći razgovori o starcu Jakovu preuzeti su iz knjige Klitosa Joanidisa, Starečnik XX veka. Razgovore prevela Lada Jagušt.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *