NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
JAVLJANJE SVETE PARASKEVE
 
U godini kad su se iz šatora preselili u svoju nisku kućicu uzgajali su i jednu svinju koja je dostigla veliku težinu. Kako je otac, Stavros Calikis, u to vreme radio na strani kao zidar, pozvao je svoje sinove, sedmogodišnjeg Jakova i devetogodišnjeg Georgija i rekao im da svinju odvedu u obližnje, veliko selo, gde je sa seoskim mesarom ugovorio da je zakolje i proda, a da novac preda njima. Usput su sreli jednog čoveka iz njihovog sela koji je, videvši dobro uhranjenu svinju, rekao: „Ej, šta radite sa tom svinjom! Postala je kao magarac!“ Istog trenutka životinja je izgubila snagu i pala. Iz čeljusti joj je izlazila pena i bila je na izdisaju. Čovek je ovu životinju pogledao urokljivim okom. Deca su se prestrašila. Mali Jakov se ubrzo oporavio i osvrnuo oko sebe. Našao je praznu konzervicu, napunio je izvorskom vodom, uzeo malo bosiljka iz obližnje bašte i pošao malo niz put, ka mestu gde se nalazila ikona svetog Dimitrija. Molio se klečeći na kolenima, uzeo malo ulja iz kandila i vratio se životinji. Kleknuo je, pomolio se, prekrstio životinju uljem i poprskao bosiljkom. Svinja je ubrzo ustala i nastavila da korača.
Svako dete išlo je u školu jednom dnevno, a samo je Jakov odlazio tamo dva puta. Bio joj je veoma naklonjen, jer se te prve godine nastava održavala u kapelici Svete Paraskeve. Odlazio je tamo svake večeri i palio kandila. Dečak je obično odlazio sam i ostajao tamo dok se ne smrači. Molio se saglasno svom znanju i mogućnostima. Zatim je nizbrdicom odlazio kući, prolazeći kroz borovu šumu. Jedne večeri, kad je imao osam ili devet godina, u vreme dok se molio pred njim se pojavila sveta Paraskeva, kao da je živa, upravo onakva, kakva je bila izobražena na ikoni. Dete se uzbunilo, potrčalo i bez daha stiglo kući. Bio je toliko uplašen da se nije čak ni osvrnuo. Nakon nekoliko dana, ponovo je došao da zapali kandila i svetiteljka se ponovo pojavila pred njim. On se i tad uplašio i počeo da beži, ali je svetiteljka toga puta izašla iz crkve, blago se obratila detetu i umirila ga. Jakov se zaustavio i osvrnuo, ne bi li video ko mu se obraća. Svetiteljka mu je objasnila ko je ona i rekla mu da se ne plaši. Mali Jakov je stidljivo ušao u kapelu. Seo je pored nje i pažljivo je slušao. Javljanje svete Paraskeve ponovilo se više puta. Jakov se navikao na to i nije se više plašio. Sedeli su jedno pored drugog i razgovarali. Tolika je bila bliskost i bezazlena odvažnost ovog deteta pred svetiteljkom!
U jednom od svojih prvih javljanja, kad se dečak više nije plašio, svetiteljka mu je rekla:
„Dragi moj Jakove, čime želiš da ti uzvratim za sve ove molitve koje si izgovorio u mom domu?“
Nije znao šta da zatraži od nje. Međutim, uveče je za to upitao svoju majku Teodoru. Ona ga je prostodušno savetovala:
„Zatraži da ti kaže kakav će ti biti život.“
Sledeće večeri svetiteljka se pojavila i rekla detetu:
„Slušaj me. Videćeš veliku slavu, ljudi će dolaziti da te posete, u tvoje ruke dolaziće mnogo novca, ali se neće zadržavati u njima.“
(Uistinu, sve se to ostvarilo: starca Jakova poštovali su i bogataši i siromasi, i mudri i neuki, i vladari i potčinjeni, i univerzitetski profesori i sudije visokog ranga, i monasi, i sveštenici, i episkopi i patrijarsi, koji su tokom poslednjih godina njegovog života dolazili u manastir da ga posete, da se ispovede, da od njega dobiju dušekorisnu pouku, da uzmu njegov blagoslov. Isto tako, oni su ostavljali dosta novca, posebno tokom poslednjih godina, ali ga je on davao svima kojima je bio potreban. Ništa nije moglo da se zadrži u njegovoj „vreći“, jer je taj novac obično ostavljao u jednu pletenu vreću koja ipak nikad nije bila prazna, ma koliko novca da je davao.)
Kad bi pripovedao o tome, on sam je govorio:
„U svakom slučaju, brate moj, da li me sveta Paraskeva slagala? Da li je sreća koju mi je podarila mala? Učinila me sveštenikom tajinstava Božijih!“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *