ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
РАЗГОВОР С МОНАХОМ ОЦЕМ ПАВЛОМ
 
Питање: Оче Павле, шта вac је довело код Старца?
О. Павле: Његов свети живот и његова доброта, која ти је уистину улазила у душу и успокојавала те. Као резултат тога, одлазио си од њега обновљен и одморен.
Старца сам познавао током много година. Он је био мој духовник. Кад се у мени родила жеља за монашким животом, питао сам се да ли је то Божија воља и где да одем. На уму су ми били овај манастир и Света Гора. Питао сам Старца о томе, а он ми је рекао:
“Одговорићу ти сутра.”
Сутрадан ми је рекао:
“Чедо моје Петре, ова келија је твоја!”
Тако сам добио одговор из Старчевих уста као из уста Божијих и одмах сам се смирио.
Завршавајући ову беседу, хтео бих да нагласим Старчево смирење које је, према мом мишљењу, било његова главна особина.
Питање: Оче Павле, шта бисте нам могли рећи о ономе што се дешавало након Старчевог упокојења?
О. Павле: Могу да вам испричам о чуду које се десило мени самом.
Пре много времена, још док сам био мирјанин, патио сам због кичме. Одлазио сам на гроб преподобног Јована Руског и било ми је боље. Међутим, кад бих се уморио, опет бих осетио болове. Током прошле године, у време кад смо орезивали гранчице на манастирским маслинама, много сам се уморио јер смо пренели много тих грана. Бол у кичми постао је неподношљив. Приступио сам Старчевом гробу и рекао:
“Оче Јакове, трудим се на наслеђу твоме и наслеђу преподобног Давида. Молим те, помози ми.”
Помазао сам кичму уљем из кандила са његовог гроба. Истог тренутка је ишчезла тегоба у кичми. Отишао сам у келију. Кад сам ујутро устао, нисам више имао никаквих проблема.
Ништа ме више није болео. Радио сам напорно читав месец дана и до данас сам сасвим здрав.
Од тог времена, кад год дођу поклоници и затраже уље са његовог гроба, ја сам први који их томе саветује, јер сам познао његову чудотворну силу.

Comments are closed.