NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
RAZGOVOR SA MONAHOM SERAFIMOM
 
Osim oca Kirila koji je sada iguman, otac Serafim je najstariji monah u ovoj obitelji i sasvim je prirodno što je sačuvao brojne uspomene na Starca.
Pitanje: Oče Serafime, kad ste došli u svetu obitelj Prepodobnog Davida?
O. Serafim: U manastir sam došao 1970. godine. Tada sam dobro upoznao i tadašnjeg igumana, oca Nikodima, kao i starca oca Jakova, koji je bio pobožan, ispunjen strahopoštovanjem i bogobojažljiv. U svemu je slušao svog starca. Video sam da je otac Nikodim imao apsolutno poverenje u oca Jakova, kako u materijalnim, tako i u duhovnim pitanjima. Ma o čemu da se radilo u manastiru, otac Jakov ga je, kao čovek poslušanja, dovodio do kraja na najbolji mogući način.
Pitanje: Oče Serafime, kažite nam nešto o starcu Jakovu. Toliko ste Godina živeli Pored njega i sigurno je da možete MNOGO toga da nam kažete.
O. Serafim: Starac Jakov je govorio: „Kad sam odlučio da se zamonašim, imao sam 31. godinu. Pošao sam da se poklonim prepodobnom Jovanu Ruskom na dan njegovog praznika – 27. maj. Tamo je bio i blaženi episkop Halkide, Grigorije. Otac Nikodim, koji je u to vreme bio jerođakon i kojeg sam poznavao, predstavio me episkopu radi blagoslova. Čim sam mu pristupio, poklonio se i celivao mu ruku, vladika me upitao:
‘Kako se zoveš, čedo, i odakle si?’
‘Zovem se Jakov, preosvećeni. Ja sam iz Farakle.’
‘Šta ti želiš, Jakove?’
‘Želim da se zamonašim, preosvećeni.’
Vladika me tada pronicljivo pogledao i rekao:
‘Čedo, ako hoćeš da postaneš sveštenik, ja ću ti dati parohiju. Zašto želiš da se zamonašiš? Možda imaš neku prepreku za sveštenički čin?’
‘Ja, preosvećeni, ne znam takve stvari. Dolazim iz krila svoje majke’, odgovorio sam.
Vladika je na to rekao:
‘Slušaj, Jakove, neću te izgubiti iz vida. Raspitaću se o tvom životu. Ne žurim da nekoga zamonašim, a posebno ne da ga rukopoložim za sveštenika dok ne doznam sve što je potrebno o njegovom životu.’
Pitao me je gde sam služio vojsku, u kom puku i sl.
‘Koliko si obrazovan?’
‘Završio sam narodnu školu.’
‘Nisi mnogo pismen. Međutim, ako doznam da živiš kako dolikuje, učiniću te monahom i sveštenikom.’
‘Preosvećeni, ni apostoli nisu bili obrazovani. Međutim, sišao je Duh Sveti i prosvetlio ih a oni su zatim prosvetlili vaseljenu, i od ribara postali lovci ljudskih duša. Tako će i mene, kad odem u manastir, prosvetliti Duh Sveti, i ja ću prosvetljavati svet.’
Starac je u nastavku rekao:
Ne znam kako sam ja, stidljiv kakav sam bio, govorio tako s vladikom, u njegovom kabinetu i u prisustvu toliko drugih ljudi? Te reči su ostavile tako dubok utisak na njega da je zatražio da ih ponovim.“
I zaista, tako je i bilo! Kada je došao u manastir, otac Jakov je svojom pobožnošću, milosrdnošću, poslušanjem, podvizavanjem i osvećenjem koje mu je podario Bog prosvetlio svet. Zbog toga je i za života i nakon svog uspenja, otac Jakov u srcima ljudi bio svetitelj.
Pitanje: Oče Serafime, koliko ste Godina Proveli zajedno vas trojica: Starac, otac Kirilo i Vi?
Otac Serafim: Sedamnaest godina smo nas trojica proveli zajedno u manastiru. Otac Kirilo i ja bili smo zaduženi za sve službe u manastiru, a otac Jakov za ispovest. Blaženi se u potpunosti posvetio tajinstvu ispovesti, kako bi služio velikom broju poklonika. U to vreme smo svi mi bili veoma umorni.
Jednom prilikom, dan posle praznika prepodobnog Davida, toliko sam bio umoran da sam preklinjao Prepodobnog da me ohrabri i da mi podari snagu. Stajao sam pored oltarskih (carskih) dveri kad sam ugledao oca Jakova kako prolazi pored mene sa skufijom na glavi i ide prema ulazu u hram.
Na mene je ostavilo poseban utisak što Starac na tako poseban dan, pa čak i uoči večernje, nije stavio kamilavku. Povikao sam za njim:
„Oče Jakove, oče Jakove, dođi ovamo. Otvorene su oltarske dveri!“
Video sam da se okrenuo i da se zatim sakrio iza zvonika. Posle toga nisam ga više video. Uplašeno sam se zapitao da li mu se nešto dogodilo i otišao sam da vidim šta se događa. Nikoga nije bilo.
U tom trenutku vidim kako otac Jakov silazi s kamilavkom na glavi, sa onim svešteničkim dostojanstvom i ozbiljnošću kojima se uvek odlikovao.
„Oče Jakove, gde si nestao pre nekoliko minuta, kad si sišao sa skufijom i iznenada se izgubio“, zapitao sam ga.
Starac se nasmešio i rekao:
„Zar sam to bio ja, oče Serafime? Bio je to Prepodobni u mom obličju. Zar ga nisi ti sam molio da te ohrabri?“
Budući da je Starac bio prozorljiv, znao je šta sam tražio u svojoj molitvi.
Pitanje: Oče Serafime, poznato nam je da je otac Jakov od Boga bio obdaren darovima rasuđivanja i prozorljivosti. Recite nam nešto o tome.
O. Serafim: Znam da se Starac usrdno trudio da sakrije svoje darove i da ih ne pokaže, jer je bio smiren čovek.
Slušali smo kako jedan brat koji se ispovedao kod njega kaže:
„Došao je i govorio mi o svim problemima koje sam imao.“ Međutim, kad smo mi Starca pitali o tome, pretvarao se da ništa ne zna.
Njegovo samopožrtvovanje bilo je neizmerno. Jednom prilikom, kad je bio veoma slab, otac Kirilo mu je na Veliki petak doneo malo hrane spremljene na ulju da bi se ukrepio. Starac se ražalostio i rekao:
„Mene neće ukrepiti ulje. Hoću da me ukrepi Hristos!“
Govoriću vam o jednom čudesnom događaju, koji otkriva veličinu Starčevih darova.
Gospodin E. V. iz Halkide sagradio je vikendicu u mestu Kamarica Eubejska. Međutim, iako je doveo dvojicu – trojicu stručnjaka, nije uspeo da pronađe vodu. Tad je došao kod Starca, kojem je govorio o svom razočarenju. Starac mu je odmah rekao:
„Uzmi iz manastira malo osvećene vodice i ikonu prepodobnog Davida, pa ih odnesi do onog mesta u svom dvorištu u kojem želiš da nađeš vodu i reci: ‘Prepodobni moj Davide, ti si i u manastiru satvorio čudo, pa se na sušnom mestu pojavila voda. Molim te da dovedeš vodu i na ovo mesto, što je čoveku nemoguće da učini, jer me tako posavetovao otac Jakov!'“
Dakle, kad je određeno mesto poškropio osvećenom vodicom i položio na njega ikonu prepodobnog Davida, potekla je veoma dobra voda. Nakon toga došao je u manastir da zablagodari Starcu.
Završavajući ovaj razgovor, kazivaću vam o još jednom čudesnom događaju, koji se desio nakon Starčevog upokojenja.
Pomorac N. K., po užoj specijalnosti električar a poreklom iz obližnjeg sela, nastanjen u Pireju, gajio je još od detinjstva duboko poštovanje prema starcu Jakovu. Jednom prilikom pomorska kompanija hitno ga je uputila u Indiju radi popravke nekog broda. Kad je stigao na brod, nije bio u stanju da popravi pokvarenu mašinu. Budući da je bio zabrinut i premoren od višečasovnog vazdušnog putovanja, zaspao je i video oca Jakova koji ga je upitao:
„Nikose, čedo moje, zašto si toliko zabrinut? Evo ti rezervnog dela mašine (držao ga je u rukama!), postavi ga na njegovo mesto i bez brige pođi u Grčku!“
Kad se narednih dana vratio u Grčku, sin ga je obavestio o Starčevom upokojenju. Upitavši za dan Starčevog usnuća, doznao je da se to dogodilo 21. novembra,upravo onog dana kad mu je Starac čudesno pomogao! Duboko potresen, došao je u manastir i ispripovedao nam o tom događaju.
Neka se i mi udostojimo njegovih svetih molitava. Amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *