NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
MALI JAKOV SE ISTIČE U ŠKOLI
 
Jakov se prvi put upisao u školu 1927, u Farakli. Razume se da nije postojala posebna školska zgrada. Na rastojanju od pet stotina metara od njihovog doma, idući prema severoistoku, nalazila se kapelica Svete Paraskeve. Ona je služila kao škola za male izbeglice i seosku decu. Uzan put ili, bolje rečeno, staza, prolazio je ispred njihove kuće i krivudavo se uspinjao ka školi – kapeli, prolazeći kroz borovu šumu.
Učio je s neobičnom lakoćom. Postao je izuzetan učenik bez ikakvog napora. Što se tiče njegovog ponašanja, ono se ne može ni opisati. Jakov je ostavljao takav utisak da ga je čak i učitelj poštovao. Isto se može reći i za popa Dimitrija (otac Dimitrije Teodosios), sveštenika koji je na svakih petnaest dana dolazio u njihovo selo da bi u parohijskoj crkvi Svetog Georgija služio Liturgiju.
Livisijske izbeglice, kao i nekoliko starosedelaca, navikli su se na Jakovljevo ponašanje, iako nisu mogli da ga objasne. Veoma siromašno detence, staro šest ili sedam godina, uglavnom bosonogo, u iznošenoj, premda uvek čistoj odeći i beznadežno slabačko, izdvajalo se bez nekog posebnog truda. Uspravan, staložen, uvek uzdignute glavice, svetlog i čistog čela. Nikad ga nisu videli da se igra na ulici niti su čuli da izgovara nepristojne reči. Deca u školi su ga, ponekad nehotice a ponekad ironično, povremeno zvala „deda“. Njegov brat Georgije, kao i oni koji su ga bolje poznavali, zvali su ga „kaluđer“. Kasnije, i pre nego što je napunio deset godina, zvali su ga „otac Jakov“ i ponekad ljubili njegovu ruku, koju je on istog časa povlačio.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *