NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
ON I DALJE ŽIVI
 
Grob blaženog starca Jakova nalazi se sa južne strane manastirske crkve, što znači da je smešten između hrama u kojem je bezbroj puta služio Liturgiju i bio udostojen mnogih božanski znamenja, i njegove kelije u kojoj se podvizavao preko ljudskih granica.
„Neuki“ i napaćeni Jakov otpočinuo je u naručju Boga Oca, ali nije napustio ljude, kao što ni ljudi nisu napustili njega. On nadzire manastir i podržava bratstvo. On zajedno s njima služi Liturgiju. Posredstvom svojih javljanja, on ih krepi i rukovodi u svakom problemu koji iskrsne. Posredstvom jednog viđenja predao je igumanski krst ocu Kirilu i tako odredio svog naslednika, pa je čak ukazao i na svog sledećeg naslednika. Sve što se u manastiru odvija, odvija se pod njegovim rukovođenjem.
Iako poklonici nikad nisu prestajali da hrle u manastir, oni to još više čine sada, kad se blaženi starac upokojio. Svi su razumeli kakve je blagodatne darove on posedovao i svi su bili uvereni u njegovu odvažnost pred Bogom i Njegovim svetiteljima. Štaviše, na osnovu ličnog iskustva ili na osnovu svedočenja drugih, svako zna da starac, i nakon svog upokojenja, poseduje tu istu odvažnost. On sada tvori više čuda nego kad je bio na zemlji. Njegova javljanja ne mogu se ni izbrojati. Mnogi ga prizivaju i starac žuri da im pomogne. Mnogi bolesnici su se iscelili, mnogi su dobili pomoć za svoje duhovne ili materijalne probleme, svakome je ponudio utehu.
Presudan kriterijum za svetost jesu božanstvena znamenja koja prepodobni tvore i nakon svog upokojenja. Da bismo na ovom mestu izbegli svako pogrešno tumačenje, navešćemo samo dva takva znamenja, prepuštajući Crkvi da tokom vremena, smireno i mudro, potvrdi kakav je dar Bog podario ili će tek podariti blaženom starcu Jakovu.
U noći 4. aprila 1992. sveštenik koji služi u svetilištu prepodobnog Jovana Ruskog, u jednom viđenju ugledao je starca. Starac je tražio da mu se donese kivot prepodobnog Jovana, kako bi mogao da mu se pokloni. Kad su mu doneli kivot, on mu se poklonio s radošću i izgovarajući molitvene reči koje su sva srca ispunile likovanjem. Starac je na kraju zablagodario i rekao: „Vratite prepodobnog!“ U tom trenutku su sveštenik i ostali očevici krenuli da celivaju kivot pre nego što bude vraćen na svoje mesto. Međutim, na svoje ogromno zaprepašćenje videli su da u njemu leži starac Jakov a ne prepodobni Jovan! Tog istog jutra pisac ove knjige otišao je u starčevo selo da bi prikupio što više podataka o njemu.
Iguman jednog svetogorskog manastira, koji se pitao da li je starac postao svetitelj, sanjao je kako se klanja pred miomirisnim moštima koje su pripadale ocu Jakovu!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *