ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
“ОДЛЕПРШАЋУ ОВИХ ДАНА КАО ПТИЧИЦА!”
 
Кад је наступила јесен, једна срчана криза следила је за другом. Крајем септембра био је,хтео не хтео, поново пребачен у Општу државну болницу у Атини и још једном упућен на интензивну негу. Лекари су учинили све што се још могло учинити – испитали унутрашње органе, прилагодили пејсмејкер, укрепили непоправљиво исцрпљен организам, али није било много наде. Др Кремастинос је био јасан: “Ништа заправо не функционише… Тромбоза је неизбежна… Само сила Божија одржава старца у животу!”
Случајно се догодило да је одаја за интензивну негу и тога пута била потребна Андреасу Папандреу. Старца су и овога пута замолили да благослови пацијента. Међутим, како је пре тога г. Папандреу био на исцрпљујућим испитивањима, старац га је благословио не улазећи у собу.
“Није важно”, рекао је старац. “Одавде ћу га осенити крсним знаком како би могао да оде кући.” Уистину, пацијент је ускоро “отишао кући”.
Кад је напустио болницу, старац је неколико дана остао у дому своје нећаке. Последњег дана замолили су га да полако освешта водицу. Устали су у четири сата ујутро. Старац је зрачио више него обично, а у соби се осетио неописив миомирис. Очи свих присутних испуниле су се сузама.
Када је почетком октобра стигао у манастир, старац је добио инфекцију која је прерасла у упалу плућа. Опасност је била велика. Др Котас, који је редовно посећивао старца и много га поштовао, преклињао га је да се сагласи да поново буде пребачен у болницу. Старац, међутим, није пристао:
“Учинићу све што могу за тебе, чедо моје, осим тога. Немој ме поново слати у болницу!”
Нова испитивања била су већ заказана за 4. децембар, али је старац рекао:
“Не враћам се тамо… у сваком случају, нећу ићи пре тог времена!”
И заиста, није ни отишао. Неколико пута је предсказао своје упокојење. Поклоницима који су му у октобру и новембру рекли да ће га посетити у децембру или за Божић одлучно је саопштио:
“Тада ће бити касно!”
Свештенику из Ларисе је рекао:
“Ти можеш да дођеш, али ја више нећу бити ту!”
Једном од својих духовних чеда рекао је три или четири дана пре тога:
“Ја ћу једног од наредних дана умрети. Да ли знаш како ћу отићи? Ево овако… као птичица!” (Махнуо је руком да би показао како ће се лако раставити са душом.)

Comments are closed.