NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
VIĐENJE NA PRAZNIK PREOBRAŽENJA GOSPODNJEG
 
Leto 1990. proticalo je uz uobičajene patnje. Monasi su postali strožiji u svojim nastojanjima da starca udalje od posetilaca koji bi ga opkolili čim bi ga ugledali. Avgust je došao sa radošću zbog velikog praznika Preobraženja Gospodnjeg. Ovaj praznik se posebno svečano proslavljao u ovom manastiru i tom prilikom dolazilo je mnogo ljudi, čak i više nego 1. novembra, za praznik prepodobnog Davida. Kad god bi video da ljudi dolaze u manastir da se poklone Gospodu i da izraze svoje poštovanje Njegovom svetitelju, starac bi bio veoma srećan.
Na dan 5. avgusta do podneva se već okupilo veliko mnoštvo naroda, da bi tokom popodneva pristiglo još više ljudi. Starac je izašao iz svoje kelije, za trenutak zastao na vratima i pogledao mnoštvo okupljenog naroda. U dvorištu više nije bilo slobodnog prostora, čak su i terase bile pune. U tom trenutku starac se ispunio velikom radošću i rekao:
„Dođi, prepodobni moj Davide, i blagoslovi ih!“
Polako je sišao niz stepenice i odslužio večernju. Večernja je odslužena u svečanom prazničnom raspoloženju, kao što su svečani bili i litija, moleban i osveštavanje žita. Žito su osveštavali izvan crkve i za sve to vreme starac je netremice gledao u ogradu na suprotnoj strani. Izgledao je kao u istupljenju, dok mu je lice čudesno blistalo.
Kad se služba završila i kad su se vratili u crkvu, bio je toliko potresen da je uzviknuo:
„Oče, prepodobni David je živ! On je ovde i blagosilja narod! Želeo bih da uzmem mikrofon i da svima doviknem, da svi to čuju! Oprez… smirenje… neću da govorim!“
Međutim, nakon nekoliko sekundi preplavio ga je novi talas ushićenja i on je nastavio:
„Ako bih govorio, sve ove propovednike i bogoslove napolju porazio bi jedan neuk čovek kakav sam ja!“
Požurio je da to objasni, kako ne bi sablaznio mladog đakona koji ga je slušao:
„Ne govorim to zbog egoizma ili zbog nadmenosti, govorim to usled revnosti, jer u sebi osećam prepodobnog Davida. Kad god ga pozovem, on dođe. Danas, kad sam video kako sav taj narod hrli prema manastiru, rekao sam: ‘Dođi, prepodobni Davide, i blagoslovi ih!'“
Rekao je „dođi“ i svetitelj je požurio da to učini. Šta više može da traži jedan podvižnik, kakav važniji opit može da se doživi tokom ovog prolaznog života jer, kao što je on uvek govorio radi ukrepljenja i potpore u iskušenjima, „mi smo ovde samo privremeno i naši dani će sigurno proći“.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *