ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
“ТИ ЋЕШ ПОСТАТИ ПАТРИЈАРХ!”
 
Он се лишавао сваке овоземаљске насладе тражећи, уместо ње, духовну радост. Посредством бројних опита, али и многих поклоника, Бог му је ту радост и подарио. Један од таквих поклоника био је и митрополит Вартоломеј из Васељенске патријаршије. На дан 10. фебруара 1989. митрополит је посетио манастир и одслужио Литургију. Старац Јаков био је необично радостан и том приликом му је “прорекао”:
“Ти ћеш постати патријарх (иако је патријарх Димитрије тада још увек био доброг здравља), Ти ћеш напасати Цркву Христову! Молим се да манастир Преподобног Давида посетиш као патријарх!”
Две године касније, смирени Димитрије уснуо је у Господу и поставило се питање избора новог патријарха. У октобру 1990. старац је од свештеника П. дознао да избор наследника зависи од тога хоће ли турска влада скинути са листе кандидата имена синодалних митрополита. Старац је сишао у храм, помолио се преподобном Давиду и вратио се код свештеника:
“Оче, молио сам се преподобном Давиду. ‘Преподобни мој Давиде’, рекао сам му, ‘ти си досад пристајао на све моје захтеве. Не знам како, али сад иди у Турску, направи пометњу међу Турцима и њиховим папирима, и побрини се да отац Вартоломеј буде изабран за патријарха!'”
Кад је старац дознао да је Вартоломеј уистину изабран за патријарха, устао је блистајући од радости, прекрстио се и три пута поновио “Слава Теби, Боже!”
Године 1961. прославио је потврђивање светитељства Нектарија Егинског. Овај светитељ је на много начина утешио старца – подвижника. На дан 9. новембра 1989, тј. на дан прослављања помена Нектарија Егинског, старац је служио Литургију у манастирској капели посвећеној овом светитељу. Тог јутра клечао је пред иконом нашег Господа све док није зачуо “Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…” Сви присутни осетили су да је та Литургија била другачија. Док су пратили служење оца Јакова, сви су осећали духовну сладост. Отац Јаков им је касније објаснио шта ју је узроковало:
“Чеда моја, ако ми допустите да кажем, пред крај Славословља (још увек је клечао пред иконом нашег Господа) угледао сам светог Нектарија! Био је радостан и појао је ‘Свети Боже…’ заједно са нама. Сад разумете како сам након тога наставио да служим!”
На сличан начин старац је виђао и преподобног Давида. Једне недеље, док је појао величанија, видео га је у обличју монаха који стоји поред Распећа и благосиља. Старац је често виђао преподобног. На неки начин, била је то његова храна. Вештаствена храна није му много значила и он ју је узимао у најмањој могућој количини. Живео је као ангео. Уосталом, дешавало се чак и то да су га виђали у обличју ангела. Једном приликом, на Бадње вече, новопострижени монах је изашао из манастирске кухиње. Погледао је према старчевој келији и видео га како корача према капели светог Харалампија. Пре него што ће отворити двери на капели старац је накратко застао и у том тренутку преобразио се у ангела, у светлост и задивљујућу славу. Убрзо потом, старац је сишао низ степениште капеле у свом уобичајеном облику.

Comments are closed.