NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
„TI ĆEŠ POSTATI PATRIJARH!“
 
On se lišavao svake ovozemaljske naslade tražeći, umesto nje, duhovnu radost. Posredstvom brojnih opita, ali i mnogih poklonika, Bog mu je tu radost i podario. Jedan od takvih poklonika bio je i mitropolit Vartolomej iz Vaseljenske patrijaršije. Na dan 10. februara 1989. mitropolit je posetio manastir i odslužio Liturgiju. Starac Jakov bio je neobično radostan i tom prilikom mu je „prorekao“:
„Ti ćeš postati patrijarh (iako je patrijarh Dimitrije tada još uvek bio dobrog zdravlja), Ti ćeš napasati Crkvu Hristovu! Molim se da manastir Prepodobnog Davida posetiš kao patrijarh!“
Dve godine kasnije, smireni Dimitrije usnuo je u Gospodu i postavilo se pitanje izbora novog patrijarha. U oktobru 1990. starac je od sveštenika P. doznao da izbor naslednika zavisi od toga hoće li turska vlada skinuti sa liste kandidata imena sinodalnih mitropolita. Starac je sišao u hram, pomolio se prepodobnom Davidu i vratio se kod sveštenika:
„Oče, molio sam se prepodobnom Davidu. ‘Prepodobni moj Davide’, rekao sam mu, ‘ti si dosad pristajao na sve moje zahteve. Ne znam kako, ali sad idi u Tursku, napravi pometnju među Turcima i njihovim papirima, i pobrini se da otac Vartolomej bude izabran za patrijarha!'“
Kad je starac doznao da je Vartolomej uistinu izabran za patrijarha, ustao je blistajući od radosti, prekrstio se i tri puta ponovio „Slava Tebi, Bože!“
Godine 1961. proslavio je potvrđivanje svetiteljstva Nektarija Eginskog. Ovaj svetitelj je na mnogo načina utešio starca – podvižnika. Na dan 9. novembra 1989, tj. na dan proslavljanja pomena Nektarija Eginskog, starac je služio Liturgiju u manastirskoj kapeli posvećenoj ovom svetitelju. Tog jutra klečao je pred ikonom našeg Gospoda sve dok nije začuo „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…“ Svi prisutni osetili su da je ta Liturgija bila drugačija. Dok su pratili služenje oca Jakova, svi su osećali duhovnu sladost. Otac Jakov im je kasnije objasnio šta ju je uzrokovalo:
„Čeda moja, ako mi dopustite da kažem, pred kraj Slavoslovlja (još uvek je klečao pred ikonom našeg Gospoda) ugledao sam svetog Nektarija! Bio je radostan i pojao je ‘Sveti Bože…’ zajedno sa nama. Sad razumete kako sam nakon toga nastavio da služim!“
Na sličan način starac je viđao i prepodobnog Davida. Jedne nedelje, dok je pojao veličanija, video ga je u obličju monaha koji stoji pored Raspeća i blagosilja. Starac je često viđao prepodobnog. Na neki način, bila je to njegova hrana. Veštastvena hrana nije mu mnogo značila i on ju je uzimao u najmanjoj mogućoj količini. Živeo je kao angeo. Uostalom, dešavalo se čak i to da su ga viđali u obličju angela. Jednom prilikom, na Badnje veče, novopostriženi monah je izašao iz manastirske kuhinje. Pogledao je prema starčevoj keliji i video ga kako korača prema kapeli svetog Haralampija. Pre nego što će otvoriti dveri na kapeli starac je nakratko zastao i u tom trenutku preobrazio se u angela, u svetlost i zadivljujuću slavu. Ubrzo potom, starac je sišao niz stepenište kapele u svom uobičajenom obliku.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *