NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
NIJE TREBALO DA OTKRIJU ONO ŠTO SU VIDELI
 
Ujutro je morao da se vrati u manastir. Stigao je u vreme jutrenja, a zatim je odslužio Liturgiju. Tog jutra, međutim, nije bilo kao obično. Čitao je odlomak iz Svetog Pisma, izgovarao molitve i odgovaranja đakona, ali je sve izgledalo kao da dopire sa nekog izvora koji se nalazi unutar njega. U njegovom srcu bio je prisutan neko drugi, neko veličanstven i sladčajši. On je govorio i ispunjavao ga blaženom radošću. U vreme Heruvimske himne nije više bio siguran da li dela veštastvenim rukama niti da li govori veštastvenim usnama. Tokom Velikog vhoda, dvojica od prisutnih vernika bili su zaprepašćeni. Videli su ga kako nosi svete Darove i ide prema oltaru, pri čemu je lebdeo u vazduhu, pola metra iznad zemlje! Došlo je vreme svetog Pričešća i verujući su pristupali. Bila je tu i jedna đavoimana žena koja je ležala na zemlji, licem okrenutim prema podu, tako da ništa nije mogla da vidi. Iznenada je počela da viče:
„Besramna devojčuro, kako se usuđuješ da pristupiš? Da budeš među anđelčićima? Juče si spavala sa svojim zetom..! Kako se usuđuješ?“
Svi prisutni su videli mladu ženu u crnini koja je užurbano izašla iz crkve, neposredno pre nego što će je otac Jakov pričestiti.
Na kraju božanstvene Liturgije i blagodarnih molitava nakon svetog Pričešća, otac Jakov je izašao iz oltara i video dve bliske osobe koje su ga očekivale.
„Liturgija je danas bila izuzetna“, rekao im je on.
Oni su, međutim, počeli da ga zapitkuju o stvarima koje su videli tokom Velikog vhoda. Odmah je razumeo o čemu se radi i odlučno zahtevao od njih da nikad, nigde i nikome ne pričaju o onome što su videli. Međutim, oni su to tada ispričali još nekim osobama, a kasnije su obznanili svima.
Otac Jakov je prešao u gostinsku sobu, gde je popio šoljicu kafe. Ovamo su došli i mnogi posetioci, koji su želeli da nešto čuju od njega ili bar da posmatraju njegovo radosno, spokojno lice. U suštini, bilo je mnogo onih koji su posetili manastir samo zato da bi videli njegovo lice i podvižničku figuru, koja se nazirala ispod besprekorno čiste monaške rase.
Upoznao sam neke poklonike koji nisu hteli ništa da mu kažu, jer nisu želeli da ga opterećuju. Ustručavali su se čak i da zatraže da se pomoli za njih. Želeli su samo da ga vide i to im je bilo dovoljno. Osim toga, želeli su da slušaju njegov glas sve dok se starac ne bi zamorio. Taj njegov glas zapravo nije bio njegov. Niko nije mogao da prihvati da glas koji je pojao ili davao savete pripada ovom ubogom podvižniku. Taj glas je pripadao nekome drugom i poticao je od nekoga drugog. Taj glas bio je dar Božiji. I sam otac Jakov bio je svestan da je njegov glas dar Božiji. Međutim, to je znao i demon, koji se više puta odvažio da ga time iskušava. Kako se to dogodilo i kako se starac ponašao? Bio je Veliki četvrtak 1989. godine. Starac je želeo da sam otpeva tropar, jednu od najlepših himni koje se pevaju toga dana. On ga je pojao kao angeo. Niko od prisutnih pojaca i vernika nikada ranije nije ni čuo ni doživeo takvo pojanje. Kada je otpevao polovinu tropara, starac je sasvim neočekivano prestao da poje. Tropar je nastavio drugi pojac, koji ga je i završio. Sutra ujutro taj isti pojac upitao je starca zbog čega je prekinuo pevanje tropara, a on mu je odgovorio da ga je demon iskušavao da tako lepo peva.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *