NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
POSLEDNJA NOĆ U ISPOSNICI
 
Vratio se u svoju keliju i dopustio sebi da se malo odmori. Učinio je to, u stvari, iz jednog posebnog razloga. Doktor ga je upozorio da će se, ukoliko ne bude brinuo o svom zdravlju, njegovo stanje još više pogoršati i da kasnije ništa neće moći da učini za njega.
Odlučio je da te noći poslednji put poseti isposnicu prepodobnog Davida, pećinu u kojoj se prepodobni David godinama molio. Otac Jakov odnedavno beše prestao da posećuje ovu isposnicu. Dogodilo se da su ga neki čobani videli kad se pre svitanja vraćao odatle. Počela su da kruže ogovaranja. Otac Jakov nije želeo da postane sablazan za seljake, niti da ostali monasi doznaju za njegov veliki podvig. Prestao je da odlazi u isposnicu, mesto na kojem je doživeo najčudesnije i najbožanstvenije opite u svom životu.
Ovoga puta nije bilo kao u prošlosti. Poneo je fenjer da bi mogao da vidi stazu. Nije bilo potrebno da od Boga traži zvezdu koja će mu obasjati put.
Stigao je do tog mesta. Međutim, pre nego što je niz stazu sišao ka pećini, nesvesno se okrenuo udesno, prema velikom grebenu na čijem se vrhu nalazio „pokrovčić“ prepodobnog Davida. Ni sada, niti nekom drugom prilikom, neće više biti u stanju da se popne tamo. Nostalgično se sećao noći obasjanih mesečinom, kada se molio na vrhu grebena, u društvu zvezda i prepodobnog Davida. Ovoga puta mogao je da ode samo u isposnicu. Čak je i to bilo isuviše. Nije trebalo da hoda tokom noći, a posebno ne po tako stenovitim stazama. Kad bi mu se nešto dogodilo, ne bi mogli ni da ga pronađu. Pomislio je da će to biti njegova poslednja poseta isposnici. Tako je uistinu i bilo.
Ušao je u pećinu i nesmetano se molio. Nisu ga ometali ni demoni ni srčane tegobe. Naslađivao se mirom. Kad se preispunio njime, osvežavajući unutrašnji povetarac prostrujao je kelijom njegovog tela. U potpunosti je bio ispunjen blagodaću Božijom. Disao je i istovremeno visoko uzletao, besedio sa prepodobnim Davidom, pratili su ga krilati, mladoliki angeli, koji su zajedno sa njim proslavljali Trojedinog Boga. Svetitelji su ga primili u svoju zajednicu. Sedeo je među njima i s njima sazercavao slavu Božiju. Ono, što je doživeo te noći, da li u telu, da li izvan tela (2. Kor. 12; 2), on to nije znao, nije mogao da objasni!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *