ДУШЕ ХРИСТОВЕ

 

ДУШЕ ХРИСТОВЕ
 

 
ПОСЛЕДЊА НОЋ У ИСПОСНИЦИ
 
Вратио се у своју келију и допустио себи да се мало одмори. Учинио је то, у ствари, из једног посебног разлога. Доктор га је упозорио да ће се, уколико не буде бринуо о свом здрављу, његово стање још више погоршати и да касније ништа неће моћи да учини за њега.
Одлучио је да те ноћи последњи пут посети испосницу преподобног Давида, пећину у којој се преподобни Давид годинама молио. Отац Јаков однедавно беше престао да посећује ову испосницу. Догодило се да су га неки чобани видели кад се пре свитања враћао одатле. Почела су да круже оговарања. Отац Јаков није желео да постане саблазан за сељаке, нити да остали монаси дознају за његов велики подвиг. Престао је да одлази у испосницу, место на којем је доживео најчудесније и најбожанственије опите у свом животу.
Овога пута није било као у прошлости. Понео је фењер да би могао да види стазу. Није било потребно да од Бога тражи звезду која ће му обасјати пут.
Стигао је до тог места. Међутим, пре него што је низ стазу сишао ка пећини, несвесно се окренуо удесно, према великом гребену на чијем се врху налазио “покровчић” преподобног Давида. Ни сада, нити неком другом приликом, неће више бити у стању да се попне тамо. Носталгично се сећао ноћи обасјаних месечином, када се молио на врху гребена, у друштву звезда и преподобног Давида. Овога пута могао је да оде само у испосницу. Чак је и то било исувише. Није требало да хода током ноћи, а посебно не по тако стеновитим стазама. Кад би му се нешто догодило, не би могли ни да га пронађу. Помислио је да ће то бити његова последња посета испосници. Тако је уистину и било.
Ушао је у пећину и несметано се молио. Нису га ометали ни демони ни срчане тегобе. Наслађивао се миром. Кад се преиспунио њиме, освежавајући унутрашњи поветарац прострујао је келијом његовог тела. У потпуности је био испуњен благодаћу Божијом. Дисао је и истовремено високо узлетао, беседио са преподобним Давидом, пратили су га крилати, младолики ангели, који су заједно са њим прослављали Тројединог Бога. Светитељи су га примили у своју заједницу. Седео је међу њима и с њима сазерцавао славу Божију. Оно, што је доживео те ноћи, да ли у телу, да ли изван тела (2. Кор. 12; 2), он то није знао, није могао да објасни!

Comments are closed.