NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
BESEDI SA PREPODOBNIM DAVIDOM I PREPODOBNIM JOVANOM RUSKIM
 
Tokom 1977. godine, sveštenik Joanis Vernezos iz Prokopija Eubejskog, gde se nalazi svetilište (kripta) prepodobnog Jovana Ruskog, zatražio je od starca Jakova da se pomoli za nalaženje vode, jer su njihove njive stradale od suše. Otac Jakov obećao mu je sledeće:
„Odmah ću poći da se pomolim prepodobnom Davidu da pronađete vodu. Reći ću mu da dođe i da sa sobom povede i božanstvenog Jovana (Ruskog) i da, kao što je udario štapom i doveo vodu u svoj manastir, tako učini i za ovog dobrog sveštenika!“
I zaista, voda je pronađena. Sveštenik je pozvao oca Jakova da bi mu zablagodario, ali pre nego što je uspeo da bilo šta kaže, starac Jakov mu je rekao:
„Oče moj, nakon plamenih molitava prepodobni David je priklonio glavu, oborio oči i ukazao mi da ćete naći vodu. Samo napred!“
Čudno je što u odnosu na ostale svetitelje, a posebno prepodobnog Jovana Ruskog, nije osećao toliku prisnost kao u odnosu na prepodobnog Davida. Kad god bi se obratio za pomoć i prepodobnom Davidu i prepodobnom Jovanu, imao je utisak da će prepodobni Jovan stići brže, jer je bio mnogo mlađi od prepodobnog Davida. Prepodobnom Jovanu se nikad nije obraćao oštrim tonom, kao što se ponekad obraćao prepodobnom Davidu. Stideo se čak i da služi u svetilištu (kripti) prepodobnog Jovana u Prokopiju. Od njega su često tražili da služi Liturgiju „kod svetog Jovana“. Međutim, on je obično odgovarao:
„Jesam li ja, ovozemaljski čovek, dostojan da se pojavim pred božanstvenim Jovanom?“
Pored toga, svaki put kad bi spomenuo ime prepodobnog Jovana, kojeg je nazivao „božanstvenim“ i „ispovednikom“, njegov glas dobijao je veličanstveno svečan ton, kao da je prepodobni Jovan prisutan i kao da se obraća kralju.
On nije samo preklinjao prepodobnog Jovana da pomogne verujućima, nego ga je i video kako izlazi iz svog svetilišta da bi im pomogao. Godine 1986. starac Jakov pripovedao je jednoj grupi poklonika kako prepodobni Jovan dejstvuje i izvan svog svetilišta. Budući da sam sedeo neposredno pokraj njega, tiho sam ga upitao:
„Da li ste ga Vi lično videli izvan svetilišta?“
Starac je nastavio, jer su ga i drugi slušali. Još dva puta sam ga upitao to isto, ali tako da ne čuju ostali. Odgovorio mi je na razoružavajući način, ne menjajući ritam govora:
„Ujutro sam ga video tamo, kako se vraća i ulazi u svoju kriptu. Ponekad, dakle, prepodobni nije u svojoj kripti.“
O čudu izlaženja prepodobnog iz njegove kripte mogu da posvedoče i drugi, posebno sveštenik – proistamenos (nadzornik) ove grobnice (kripte). Prepodobni Jovan udostojio je starca da besedi s njim, pa čak i da ga vidi živog i u punoj veličini. Jednom prilikom, kad se starac vraćao sa nekih medicinskih ispitivanja, prolazio je pored svetilišta prepodobnog Jovana i, kao i obično, otišao da mu se pokloni. Pao je na kolena pred njegovim grobom i, nakon izvesnog vremena, prema rečima samog starca Jakova, prepodobni mu je kazao:
„Misliš li da ja blagosiljam svakoga ko ovde uđe? Evo, ženu koja mi se upravo poklonila zajedno sa svojom decom, nisam blagoslovio!“
„Zašto“, upitao je starac.
„Zato što ona proklinje svoju decu!“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *