NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
ČUDESNO UMNOŽAVANJE NAFORE I MAKARONA
 
U avgustu 1961. iz Livanatesa, rodnog grada prepodobnog Davida, došlo je sedamdeset pet ljudi da bi dobrovoljno radili na manastirskom rezervoaru za vodu. Mnogi ljudi iz Livanatesa zavetovali su se da će novčano ili ličnim radom pomoći manastir svog sugrađanina. Otac Jakov bio je glavni nadzornik svih radova, ali je isto tako morao da se pobrine i za ishranu i smeštaj ovih dobrih ljudi.
Koristio je sve što je mogao da nađe u ostavi. Jednog dana, zalihe hrane bile su iscrpljene a on nije imao novca da je kupi. Pretražio je sve rafove, ali je našao samo dve oke makarona. Što se tiče hleba, imao je samo polovinu onog testa koje je korišćeno za naforu. Stari Jeftimije doneo je još pola vekne, što je, naravno bilo nedovoljno za sve te ljude koji su radili tokom čitavog dana.
Otac Jakov se zabrinuo. Nije znao šta da uradi. Bio je očajan i gotovo da je zaplakao, jer nije mogao da dopusti da svi ti ljudi gladuju. Iznenada je uzeo veliki lonac, ubacio u njega hleb i makarone i otišao u hram. Stao je ispred ikone prepodobnog Davida i rekao:
„Svetitelju moj, ovi ljudi rade za tvoj manastir. S posla će se vratiti umorni i gladni. Nemam ništa da im dam za jelo osim ove dve oke makarona, polovine nafore i pola vekne hleba. Preklinjem se da ih blagosloviš kako bi mogli da jedu i da se zasite.“
U tom loncu skuvao je hranu a zatim je podelio, pri čemu ona nikako nije nestajala. Svi su dovoljno jeli a ipak je preostala polovina lonca skuvane hrane! Da, polovina lonca. O tome mogu da posvedoče mnogi ljudi, među kojima je i otac Kirilo, sadašnji iguman ovog manastira. Mnogo godina kasnije, kad je govorio o čudesima prepodobnog Davida, otac Jakov je o ovom događaju rekao sledeće:
„Brate moj, bilo je to ponavljanje čuda prehranjivanja pet hiljada ljudi!“

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *