NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
BAŠTA I SIROMAŠTVO MANASTIRA
 
U martu, kad se sneg otopio, morao je da pripremi baštu. Stari monasi nisu bili naviknuti na kinovijski život. Svaki od njih imao je svoju bašticu i kuvao je samo za sebe samoga. Svaki je jeo sam, čak i na Pashu. Starac Jakov je kuvao samo nekoliko puta, budući da je ionako malo jeo. Osim toga, nije znao gotovo ništa o kuvanju i hranio se samo povrćem i mahunarkama. Namerno je izbegavao ukusnu hranu. Nikad nije jeo buter, slatkiše, testenine, kremove i slične đakonije. Jednom prilikom, u njegovim poznim godinama, tokom posta su mu doneli neke kolače. Imao je stomačne bolove, tako da je zbog njih, kao i drugih slabosti, morao da uzima lekove. Međutim, on je odbio da proba kolače, objasnivši to sledećim rečima:
„Zar su naši svetitelji jeli ovakve poslastice?“
U bašti, koju je obrađivao s velikom brigom i ljubavlju, starac Jakov zasadio je paradajz, plavi paradajz, grašak, paprike, luk i krompir. Ovo povrće nije bilo namenjeno samo njemu. Prodavao ga je čobanima i seljacima i to veoma jeftino, u pola cene. To malo novca koji bi na taj način zaradio predavao je igumanu Nikodimu do poslednjeg groša. Igumana je zbunjivalo što mu Jakov donosi novac a da pri tom ne kupuje ni odeću ni obuću, niti ga troši za nabavku ostalih neophodnih stvari. Tokom noći, kad bi otac Jakov bio odsutan, ušunjali bi se neki seljaci i krali njegov paradajz, krompire, grašak i ostalo. S vremena na vreme se dešavalo da dozna ko su bili krivci, ali ih nikad nije kažnjavao i optuživao, nego je tražio samo da ostave nešto i za manastir umesto da sve poberu.
Istina je da je iguman Nikodim to malo novca koristio za nabavku stvari koje su manastiru bile neophodne. Tokom okupacije i građanskog rata manastir je u svemu oskudevao. Nisu im nedostajale samo takve stvari kao što su pokrivači i najprostiji nameštaj nego i pribor za jelo. Kad bi došao neko od posetilaca, morao je da traga po kelijama ne bi li pronašao neku stolicu, viljušku i sl.
U takvom jadnom stanju je blaženi starac zatekao manastir. Zbog toga ne čudi što je Nikodim, kao manastirski starac i iguman, najstrožije zapovedio Jakovu da ništa od manastirskih stvari, čak ni onih najbeznačajnijih, ne daje strancima ili rođacima. Tokom jednog perioda, zet starca Jakova, tj. muž njegove sestre Anastasije, radio je u manastiru kao najamnik. Nikodim je strahovao da bi Jakov mogao da mu pokloni manastirsko maslinovo ulje i podvukao:
„Maslinovo ulje je za svetitelje (tj. za kandila) a ne za njega!“
Razume se da se Jakov u najstrožem smislu pridržavao ove igumanove zapovesti. On je bio savršeno poslušan. Međutim, povremeno se dešavalo da mu pridržavanje ove zapovesti nanese mnoge poteškoće.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *