NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
MONAH I IKONOM
 
Zahvaljujući Jakovljevom prisustvu, sve je sada krenulo drugim putem. Pravilno poimajući da sa novim iskušenikom počinje i nova epoha, Nikodim ga je vrlo brzo postrigao za monaha. U svakom slučaju, Jakovljevo poslušanje bilo je besprekorno. Postrig je izvršen 30. novembra uveče, da bi ga Nikodim već sutradan imenovao za ikonoma, poverivši mu velike odgovornosti: ključeve od riznice, ključeve od glavne kapije, manastirske knjige i sve ostalo. Bio je uveren u Jakovljevu pobožnost i u njegove vrline. Osim toga, bio je svestan da je Jakov jedini koji je sposoban da preuzme te odgovornosti.
Videvši sve to, Antim i njegovi pomoćnici su se razbesneli. Upućivali su Jakovu sve vrste nedoličnosti i uvreda ali, naravno, tek kad je Nikodim otišao u Limni. Iako nije bio mnogo obrazovan, ovaj iguman bio je sposoban čovek. Ostavljao je dobar utisak na verujuće i u svojoj parohiji u Limniju održavao je upečatljive propovedi. Međutim, nije ostao u manastiru da bi se pobrinuo za njega i da bi ovamo privukao ljude. Srećom, on je ovaj manastir voleo, pa je i iz daleka učinio sve što je bilo moguće da se on obnovi. Međutim, njegov najveći doprinos predstavlja činjenica da je sve prepustio monahu Jakovu i da je u njega imao neograničeno poverenje.
Novi monah Jakov bio je nepogrešiv u pogledu svojih dužnosti. Ukoliko su ga drugi više vređali, on je utoliko postajao blagorodniji i smireniji. Razgovarao je sa njima i davao im sve što je iguman zapovedio, kao da mu nikad nisu uputili nijednu ružnu reč. Ustrojio je manastirski život koliko god je mogao. Jeftimije je pokušavao da ga sledi. Makarije je bio lenj i povodio se za Antimom koji se, opet, bunio protiv svega što učini Jakov. Posebno je padao u jarost zbog Jakovljeve pobožnosti, karaktera i istrajnosti na vršenju svih službi, čak i u slučajevima kad je ostajao sam. Kad bi iguman povremeno došao u manastir, dvojica zloćudnih monaha klevetali su Jakova na svaki mogući način. Lagali su da im ne daje određeno sledovanje i da se ponaša nadmeno. Većina stvari dešavala se onda, kad je iguman bio daleko. Antimovi napadi na Jakova bili su neizmerni i beskonačni. Bog je dopustio satani da uznemirava Jakova kako bi ga pokazao kao heroja poslušanja i smirenja. On se uistinu i pokazao kao heroj, ali je borba ostavila mnogo tragova na njemu. Siroti Jakov bio je prekriven ozledama i ranama. One su, međutim, pogađale samo njegovo telo. Njegovu dušu nisu mogle da dodirnu, nijedna od njih nije naškodila njegovom duhu. Satana je pretrpeo potpuni neuspeh – bio je do potučen Jakovljevim poslušanjem i smirenjem.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *