NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
Dragi čitaoče,
 
redovi koji slede pripadaju i tebi i meni. Oni su proistekli iz dubokog poštovanja, blagodarnosti i ljubavi prema blaženom starcu Jakovu Calikisu, igumanu manastira Prepodobnog starca Davida na Eubeji. Upokojio se tokom ispovedanja, na dan 21. novembra 1991, napunivši tog meseca 71. godinu.
Ovi redovi pripadaju svima nama, jer nisam pisao samo o onome što ja mislim ili o onome što se meni dopada. Naprotiv, ja sam zabeležio reči koje su potekle iz njegovih svetih usta i koje smo svi mi čuli. Zabeležio sam ono što je delao u svom svetom životu, kao i čuda koja smo videli da ih tvori svojom molitvom. Osim toga, ovi redovi pripadaju svima nama, jer sam zabeležio osećanja svih nas. Nešto od onoga, što sam znao o blaženom starcu, doznao sam od njega samog. Bilo da lično razgovaramo u hramovnom oltaru, bilo da pred mnogim poklonicima pominje nešto iz svog života ili da kazuje o nekom čudu prepodobnog Davida, slušao sam ga s velikom pažnjom. Ostala moja saznanja potiču od brojnih drugih osoba koje su starca Jakova poznavale u godinama njegove mladosti kao i tokom njegovog monaškog života. Takvih osoba nije malo i one znaju dosta toga o njegovom životu.
Primera radi navešću samo nekoliko imena ljudi koji su pomogli da se saberu i dopune podaci o starcu Jakovu. To su najpre njegovi rođaci (Georgije Calikis i bračni par Marija i Teodor Mikelis, njegovi rođaci iz Farakle), neki meštani i divni otac Teodor Teodosios. Starčev naslednik na mestu igumana njegovog manastira, arhimandrit Kirilo Gerandonis, poznavao ga je bolje od ostalih i zbog toga su njegovi saveti bili od velike pomoći. Oci ovog manastira, Serafim, Aleksije, Nikodim, Jakov, Jefrem, Gavrilo, Pavle i iskušenik David takođe su imali ponešto da kažu o starcu. Isto tako, korisna i dragocena bila su i sećanja arhimandrita Pavla Joanisa, Amfilohija Diakakisa i Hrizostoma Stavropulosa, protoprezvitera Jovana Vernezosa, člana Vrhovnog suda Dimitrija Cume i bogoslova Elefterija Mazarakisa, kojima od srca blagodarim. Takođe zahvaljujem i svima ostalima koji su mi kazivali o starcu ili pomogli da prevaziđem svoju opravdanu neodlučnost u pogledu objavljivanja ove duhovne biografije. Što se tiče života u njegovom maloazijskom rodnom mestu, Livisiju, koje sam posetio dva puta, posedujem podatke iz knjiga i zabeleški koje se odnose na istrebljenje stanovnika Livisija. Ono što se odnosi na Rodos dugujem Teodoru Cibidakiju, koji je i sam žitelj ovog ostrva.
Ovo delo, posvećeno našem savremeniku, velikom podvižniku, bogovidcu i jeromonahu obdarenom mnogim vrlinama i bezbrojnim božanstvenim znacima, uključivalo je brojne opasnosti koje smo želeli da izbegnemo koristeći istraživačev opit i svest. Kao prvo, trebalo je izbeći preterivanja i sklonost ka pohvali. O tome smo se mnogo brinuli i, da bismo izbegli podozrenje, propustili smo da zabeležimo mnoge božanstvene i čudesne znakove u starčevom životu. Ono što smo sakupili svojim slabim prijemnicima i što smo zapisali svojim oskudnim snagama predstavlja samo primer a ne celinu. I pored toga, mislimo da će i to, ma kako nedovoljno, otkriti kakva je ličnost bio starac Jakov pred Bogom, svetiteljima, samim sobom i ljudima. Bilo bi pogodno da se ovde kaže ono, što je sam starac obično govorio o prepodobnom Davidu: „Postoje mnoga čuda ovog prepodobnog. Trebalo bi napisati mnoge knjige. Za to nema niti dovoljno hartije, niti dovoljno mastila…“
 
Atina, 1992.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *