NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
RAD ZA SESTRU ANASTASIJU
 
Iste one 1949. godine, kad je Jakov otpušten iz vojske, upokojio se njegov otac, dobri i ljubazni Stavros Calikis. U Livisi je došao sa Rodosa još dok je bio veoma mlad. Želeo je da tamo privremeno radi zajedno sa svojim ocem kako bi zaradili za bolji život. Oni su i uspeli u tome, ali su mladoturci sve srušili. Upokojio se razočaran svetom, ali preispunjen verom u Boga. Umro je u sirotinjskoj bolnici u Atini. Nije bio ni svestan srčanih tegoba koje je imao. Jedne noći neki nitkovi su ga na smrt prestrašili. Prebačen je u Atinu gde je izdahnuo na dan 9. februara 1949, pre nego što su Jakov i njegov drugi sin, Georgije, otpušteni iz vojske. Njegova kći Anastasija ostala je sama u selu, ali je Jakov bio njen zaštitnik.
Jakov se vratio u selo. Još uvek se jasno zapažalo siromaštvo i posledice građanskog rata. Morao je da pomogne sestri da se uda. Obećao je to svojoj majci onog dana kad se upokojila. Postojao je naravno, i drugi brat, Georgije. Međutim, on je u to vreme imao ličnih obaveza, budući da je u Atini osnovao porodicu.
Jakov je zbog toga počeo da radi svim silama. Radio je svuda, sve dok je mogao da zaradi nešto novca. Radio je na njivama, u fabrici u Mantudiju, u atinskoj ciglani, u nekim rudnicima magnezita u njihovom okrugu. Kad je radio u rudniku, morao je da ustaje veoma rano, kao i ostali meštani. Kad bi tokom zime polazili na posao, još uvek je bilo veoma mračno, tako da su morali da nose acetilenske lampe kako bi videli kuda idu. Usput nisu mnogo razgovarali, ali je Jakov nalazio priliku da im govori o Crkvi, svetiteljima i veri. Drugi nisu obraćali pažnju na to, ali je za njih bilo sasvim prirodno da im Jakov govori na takav način. Jednog dana, kad su se vraćali, Jakov je u rovu našao ljudsku lobanju. Bila je to jedna od posledica građanskog rata! On ju je uzeo, oprao i učinio da svi ostanu na tom mestu dok je on pročitao molitve iz službe opela za ovog nesrećnog čoveka. Sahranili su je i vratili se u selo. „Otac“ Jakov je bio spokojan, jer je izvršio svoju dužnost prema bližnjem.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *