NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUŠE HRISTOVE

DUŠE HRISTOVE

 

DUŠE HRISTOVE
 

 
PREDSKAZAO JE SVETSKI RAT
 
Nevolje zbog bolesti, siromaštvo i odlazak na rad tamo i ovamo nisu omeli njegovo unutrašnje delanje: strogi post, duge noćne molitve, borbu s iskušenjima. Osim toga, on je uistinu mnogo sastradavao sa bližnjima. Nikada nije odbio da pruži ruku pomoći onome ko bi to od njega zatražio: Jakov jednostavno nije znao da kaže: „Ne!“. Svi u selu poštovali su ga kao svetog čoveka, iako nisu znali šta čini tokom noći i kakav podvižnički život vodi.
U slučajevima bolesti, kao i u svim teškim trenucima, seljaci su ga pozivali da pročita molitvu i da načini krsni znak. Tokom 1939. ili početkom 1940. mnoga seoska deca su se u školi zarazila zauškama. Roditelji su sakupili decu i odveli ih kod Jakova da im pročita molitvu. Deca su s poštovanjem priklonila glavice, dok je Jakov čitao i osenjivao ih krsnim znakom. Međutim, jedno dete se smejalo. Dok su se vraćali kući, svoj deci je bilo bolje izuzev onog koje se smejalo. Kad su roditelji videli da su sva druga deca ozdravila, raspitali su se i saznali šta se dogodilo. Izgrdili su dete i vratili ga kod Jakova. Dete se pokajalo i počelo da plače. Jakov mu je pročitao molitvu, prekrstio ga drvenim krstićem i dete je takođe ozdravilo.
Za sva ova dobročinstva koja je činio meštanima svoga sela kao i meštanima okolnih sela, Jakov nije uzimao novac. On je voleo sve ljude, i mlade i stare. Sastradavao je sa svima njima, jer su i oni bili siromašni.
U tom periodu, odnosno od 1938. do 1940, on je u velikoj meri umnožio svoje podvige. Jeo je i spavao vrlo malo a tokom noći se satima molio, iako je čitavog dana naporno radio. Radio je koliko i svi ostali meštani, pa čak i više od njih. Njegovi otac i majka počeli su da se povijaju pod bremenom nedaća i on je morao da postane oslonac kuće.
Osim toga, Jakov je podvizima i molitvom zadobio takvu čistotu srca i uma da je bio u stanju da predvidi velike nesreće koje su se približavale. Prilikom jednog predskazanja u snu mu se javila Presveta Bogorodica kao Životonosni Istočnik i zatražila da joj sagradi kapelu na mestu koje mu je pokazala jer je tu, kako je rekla, „bio Moj dom“. Mladi zidar Jakov joj je uz pomoć svog oca podigao jednu kapelicu. Nakon mnogo godina, na tom mestu su pronađeni ostaci jednog drevnog hrišćanskog hrama.
Dešavala su se i velika upozorenja. Počev od 1940, sveta Paraskeva javila mu se više puta. Jedne noći pojavila se pred njim veoma ozbiljna i tužna i rekla: „Dođi, čedo moje, želim nešto da ti kažem. Izbiće rat!“
Jakov je ponovo počeo da se moli i da pravi metanije. Gde god bi se održavalo bdenje ili neka hramovna proslava, Jakov je tamo odlazio i provodio čitavu noć u pojanju. Često se dešavalo da bude sasvim sam. Kad god je pojao, nije se molio za novac pa čak ni za hranu. Oblačio bi grubu ali čistu odeću, pakovao malo hrane u pletenu vrećicu i pešice putovao unaokolo, odlazeći u crkve.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *