NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Put duše posle smrti » DUŠA POSLE SMRTI

DUŠA POSLE SMRTI

 

DUŠA POSLE SMRTI
 
PREDGOVOR
 
Ova knjiga ima dvostruki cilj: kao prvo, da s tačke gledišta pravoslavnog hrišćanskog učenja o zagrobnom životu pruži objašnjenje savremenih „posmrtnih“ iskustava, koja su pobudila toliko interesovanje u nekim religioznim i naučnim krugovima, i kao drugo, da približi osnovne izvornike i tekstove koji sadrže pravoslavno učenje o zagrobnom životu.
Ako je danas ovo učenje tako loše shvaćeno, to je u mnogome posledica toga što su u naše „prosvećeno“ doba ovi tekstovi zaboravljeni i sasvim „izašli iz mode“. Mi smo pokušali da ove tekstove. učinimo razumljivijim i dostupnijim savremenom čitaocu. Nema potrebe ni govoriti o tome koliko ovi tekstovi predstavljaju neuporedivo korisnije i dublje štivo nego što su to danas popularne knjige o iskustvima , „života posle smrti“, u kojima, čak ako i nisu običan senzacionalizam, . svejedno ne može biti ništa drugo do spoljnje efektnosti, zbog toga što u njima nema celovitog i istinitog učenja o zagrobnom životu.
Pravoslavno učenje izloženo u ovoj knjizi biće, bez sumnje podvrgnugo kritici nekih, kao isuviše „jednostavno“ i „naivno“da bi u njega mogao da poveruje čovek HH veka. Zbog toga treba naglasiti da ono nije učenje samo nekolika izolovanih ili netipičnih učitelja Pravoslavne Crkve, nego učenje koje je Hristova Pravoslavna Crkva postavila od svog početka, koje je izloženo u bezbrojnim svetootačkim delima, u žitijima Svetih i bogosluženjima Pravoslavne Crkve, i koje Crkva neprekidno predaje, sve do naših dana.
„Jednostavnost“ ovog učenja jeste jednostavnost same istine, koja, bilo da je iskazana u ovom ili onom učenju Crkve, predstavlja osvežavajući izvor jasnosti u pometnji koju su u savremenim umovima izazvale različite zablude i isprazne spekulacije poslednjih stoleća. U svakom poglavlju ove knjige ukazuje se na svetootačke i hagiografske izvornike koji ovo učenje sadrže.
Kao osnovni izvor nadahnuća pri pisanju ove knjige poslužili su radovi episkopa Ignjatija Brjančaninova, koji je bio, verovatno, prvi značajniji ruski pravoslavni bogoslov koji se neposredno bavio upravo ovom problematikom, tako zaoštrenom u naše vreme: kako sačuvati autentično hrišćansko Predanje i učenje u svetu koji je postao u potpunosti tuđ Pravoslavlju i teži ka tome da ga ili opovrgne i odbaci, ili da ga protumači na takav način da ono postane saobraženo sa ovozemaljskim načinom života i življenja.
Jasno sagledavajući rimokatoličke i druge zapadne uticaje kojima je pokušavano da se „modernizuje“ Pravoslavlje čak još i u njegovo vreme, preosvećeni Ignjatije pripremao se za zaštitu Pravoslavlja kako putem pomnog izučavanja pravoslavnih prvoizvornika, (čijim se učenjem napajao u nizu najboljih pravoslavnih manastira svoga vremena), tako i putem upoznavanja sa naukom i literaturom svoga doba (on se školovao na vojno-inžinjerskoj školi, a ne na duhovnoj akademiji).
Naoružan, na taj način, kako poznavanjem pravoslavnog bogoslovlja tako i (opšte-obrazovnih) nauka, on je posvetio svoj život zaštiti Pravoslavlja i razobličavanju savremenih zastranjivanja od njega. Nije preuveličavanje reći da u XIX vijeku niko u pravoslavnim zemljama, niko kao on, nije umeo tako da štiti Pravoslavlje od iskušenja i zabluda novog vremena. Jedini koji bi se mogao uporediti s njim bio je njegov zemljak episkop Teofan Zatvornik, koji je u suštini radio to isto, ali na manje „visokom“ nivou.
Jedan tom sabranih dela ep. Ignjatija (knj. III) posvećen je isključivo crkvenom učenju o zagrobnom životu, koje je on štitio od rimokatoličkih i drugih savremenih iskrivljavanja. Upravo iz ovog toma, uglavnom, preuzeli smo za našu knjigu razmatranje takvih pitanja kao što su mitarstva duša – učenje koje, iz mnogih razloga, „grešni um“ ne može da prihvati, no uporno istrajava na njihovom drugačijem tumačenju ili potpunom odbacivanju.
Preosvećeni Teofan, naravno, učio je to isto, pa smo se koristili i njegovim rečima, a u našem veku, drugi istaknuti ruski pravoslavni bogoslov, blaženopočivši arhiepiskop Jovan (Maksimović) toliko je jasno i čitko ponovio ovo učenje, da smo njegove reči iskoristili kao osnovu zaključnog poglavlja naše knjige.
To, što pravoslavno učenje o zagrobnom životu toliko jasno i shvatljivo izlažu savremeni učitelji Pravoslavlja sve do naših dana, od ogromne je koristi nama koji danas nastojimo da sačuvamo otačko Pravoslavlje ne prosto pravilnim navođenjem njihovih reči, već više od toga – putem istinski pravoslavnog tumačenja ovih reči.
U knjizi smo, osim pomenutih pravoslavnih izvora i tumačenja, dosta koristili i savremenu nepravoslavnu literaturu o „posmrtnim“ javljanjima, a takođe i niz okultnih tekstova o tom pitanju. U tome smo sledili primer vladike Ignjatija – iznositi lažna učenja onoliko potpuno i nepristrasno, koliko je to neophodno radi razobličenja njihove neistinitosti; kako pravoslavni hrišćani ne bi njima bili sablažnjeni. Kao i on, i mi nalazimo da nepravoslavni tekstovi, kada se radi o činjeničnom opisu iskustava (a ne o shvatanjima ili tumačenjima), često pružaju potresne potvrde pravoslavnih istina.
Naš osnovni cilj u ovoj knjizi bio je da pružimo toliko detaljno suprotno gledište, koliko je to potrebno da bi se pokazala korenita razlika između pravoslavnog učenja i iskustva pravoslavnih Svetitelja, s jedne strane, i okultnoga učenja i savremenih iskustava, sa druge.
Da smo jednostavno izložili samo pravoslavno učenje, bez tog suprotstavljanja, ono bi bilo ubedljivo samo za malobrojne, ne računajući ove koji se tih ubeđenja već pridržavaju; ali danas će, možda, i poneko od onih koji su uvučeni u savremena (parapsihološka i dr. – prim. prev) iskustva, uvideti ogromnu razliku između njih i istinskih duhovnih iskustava.
Već i sama činjenica da je pretežan deo ove knjige posvećen razmatranju iskustava – kako hrišćanskih, tako i nehrišćanskih -govori o tome da se ovde ne radi samo o izlaganju crkvenog učenja o životu posle smrti, već da se takođe donosi i autorovo tumačenje različitih iskustava koja se ovde pominju. A što se samih protumačenja tiče, ona ostavljaju prostor za dopuštene razlike u mišljenjima među pravoslavnim hrišćanima. Mi smo se trudili, koliko nam je to moguće, da ove interpretacije izložimo u uslovnoj formi, ne trudeći se da tačno „odredimo“ neke strane tih iskustava onako kako se može odrediti opšte pravoslavno učenje Crkve o zagrobnom životu. Konkretno, sve što je u vezi sa okultnim iskustvima „izvan tela“ i u „astralnoj ravni“, mi smo jednostavno naveli u onom obliku u kome su ih izložili sami učesnici, i uporedili ih sa sličnim slučajevima u pravoslavnoj literaturi, ne pokušavajući da tačno odredimo prirodu tih iskustava.
Mi ih shvatamo kao realna iskustva u kojima se zaista odigrava kontakt sa demonskim silama, a ne prosto kao – halucinacije. Neka čitatelj sam prosudi koliko je takav pristup ispravan.
Trebalo bi da je jasno da ova knjiga ni u kom slučaju ne pretenduje na to da pruža u potpunosti iscrpno izlaganje pravoslavnog učenja o zagrobnom životu. Ona predstavlja samo uvod u njega, „Celovito učenje“ o tom pitanju, u stvari i ne postoji, kao što nema ni „eksperata“ u toj oblasti. Mi, koji živimo na zemlji, teško da možemo postaviti i početak shvatanju stvarnosti duhovnog sveta, dok sami tamo ne budemo prebivali. To je proces, koji započinje sada, u ovome životu, a završava u večnosti, gde ćemo “ licem u lice“ sozercavati ovo, što danas vidimo „kao u ogledalu, u zagonetki“ (I Kor. 13; 12). Međutim, pravoslavni izvori na koje ukazujemo u ovoj knjizi, daju nam osnovni nacrt ovog učenja, koji je dovoljan – ne da steknemo tačno znanje o onome što je, na kraju krajeva, iznad nas, već da nas podstakne da otpočnemo borbu za dostizanje cilja hrišćanskog života – Carstva Nebeskog, i izbegnemo demonske klopke, koje neprijatelj našeg spasenja postavlja na putu hrišćanske borbe. Ovostrani svet stvarniji je i bliži, nego što mi to obično mislimo, a put ka njemu otvara se životom podvižničkim i molitvenim, koji nam je Crkva dala kao sredstvo spasenja. Ova knjiga posvećena je i namenjena onima, koji takav život žele da vode.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *