духовност

Питање:
Мене лично брине, моје духовни однос према Творцу, раније ми је молитва била увек аутоматски одговорена и на укрепљење, сада ми се чини да не бива услишавана, често помислим да сам нешто згрешио, одпао од вере или чак примио некакав имплант на превару о чему има много говора у Православном свету све у свему волео бих да знам шта да радим да се духовно нахраним, очистим срце и душу! коме да се обратим?
Стефан


Одговор:
Драги брате, бринеш се што Ти молитве, у последње време, нису услишене, а раније Ти је „молитва била увек аутоматски одговорена и на укрепљење“. Морам признати да ми то стање „аутоматског одговора“ на молитву није баш јасно. То је, као кад одеш у прадавницу, дадеш новац и добијеш робу, аутоматски. Значи ли то да, кад год си Господа нешто замолио, Он Ти је одмах испуњавао молбу и то си осетио кроз духовно укрепљење? Ако је то било раније, у једном одређеном периоду Твога живота, а сада се више не догађа, зар ниси преиспитао себе, да видиш у себи разлог за такву промену. Сигурно да си читао Света јеванђеља и можда се сећаш да је Христос, у једном моменту, сабрао дванаесторицу својих ученика, рекао им је да иду у народ и да га уче, додајући: Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните…“ (Матеј 10, 8) . Дакле, дао им власт и моћ да у име Његово чине чуда, чак и оно што се противи природним законима (враћање умрлих у живот) . Међутим, само мало касније, кад се Христос преобразио на Тавору и сишао у једно село, где су га чекали Његови ученици, један човек му је пришао и замоли Га да му излечи болесног сина. Успут додаде: Доведох га ученицима твојим и немогоше га исцелити“. Исус је истерао злог духа из дечака, а на питање ученика, зашто они то нису успели, рече им: „За неверовање ваше“ (Матеј 17, 16, 20) . Видиш шта се догађало апостолима, који су непрекидно били са Христом, како су малаксавали вером. Сети се и оног случаја кад је Христос дошао ученицима, који су пловили лађом на Генисаретском језеру, ходећи по води као по сухом. Тада је апостол Петар, да се увери да је то Христос, а не утвара, зажелео да и сам пође Исусу по води. Исус га је позвао, Петар је начинио неколико корака по води, а онда се уплашио и почео да тоне. Исус га извлачи из воде и опомиње: Маловерни, зашто посумња (Матеј 14, 31) . Да оставимо по страни моћ Твоје вере онда и сада, у време кад Ти је Бог испуњавао све молбе и сада кад је, да тако кажемо, „небо затворено за Тебе“. Можда си онда молио од Бога, за Твоју душу и хришћански живот корисне ствари, а сада си можда прешао на прозаичније, мање вредне животне проблеме. Јер, зна Бог шта је нама потрбно и пре но што Га ми замолимо и шта ће нам од онога за шта га молимо бити од користи, а шта не, па чак и на штету. Шта ми често молимо од Господа? На првом месту молимо Га за телесно здравље, за успех у школи, на факултету, на радном месту, за слогу у породици, да нам се повећају месечни приходи и слично. И ако Бог не реагује одмах на наша тражења, у нама слаби вера, почињемо да сумњамо у Божје милосрђе, престајемо да се молимо. Кад су апостоли Јаков и Јован пришли Христу и затражили од Њега да седну Њему са леве и десне стране у слави Његовој, Он им одговори: Не знате шта иштете (Марко 10, 38) . И ми често не знамо шта то иштемо од Бога, не проверавамо да ли то може бити корисно, не само за нас, већ и за ближње наше. Помоли се Господу речима Његових апостола: Господе, дометни нам вере! (Лука 17, 5) . Чућеш, после тога, оно што је Христос на то одговорио апостолима: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, рекли бисте овом дуду: Ишчупај се и усади се у море! – и послушао би вас (6) . Значи, искључиво од вере наше (и доброг размишљања шта ћемо од Бога молити) зависи и Божје реаговање на наше мољење. И немој тражити разлоге у било коме или било чему другоме, у некаквом лошем окружењу, некаквој светској завери. Све то могу бити само празни изговори. Упореди стање своје вере онда и сада, Твоје молитве онда и сада, опште расположење Твоје душе онда и сада, па ћеш сигурно закључити да је ствар у Теби, у Твом односу према Богу (а свакако и према ближњима) . Настој да се вратиш у оно време када су Твоје молитве услишаване и сигурно је да Те Господ неће игнорисати и да ћеш и надаље у Њему налазити утеху и укрепљење у свим Твојим животним напорима. Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује, поручује нам Христос (Марко 9, 23) . Мир Ти и радост у Господу о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *