DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
O monasima poslednjih vremena
 
Jednom prilikom neki učenici sv. Antonija, videći mnoštvo monaha u pustinjama koji su se svojim životom visoko uzdizali, upitaše sv. Antonija: „Oče, dokle li će trajati ovakva revnost, usrđe i usavršavanje u svetom duhovnom životu, kao što je sada gotovo kod svih monaha“? Sv. Antonije čuvši ovo poče duboko i tužno da uzdiše i roneći suze odgovori: „O deco moja, nastupiće nekada vreme kada će monasi napustiti planine i pustinje pa sići u bogate varoši. U varošima oni će zidati palate koje će se takmičiti sa carskim. U mesto da se drže zaveta siromaštva u njih će se uvući težnja za bogatstvom. U mesto da bulu smerni postaće gordi. Mnogi će se gorditi znanjem i naukom ali će biti bez dobrih dela, koja se baš i samim znanjem traže. Ljubavi će nestati. U mesto uzdržljivosti pojaviće se ugađanje trbuhu i mnogi monasi brinuće se o odabranim i ukusnim jelima kao i svetovnjaci od kojih će se razlikovati samo haljinama i kamilavkom (sada samo haljinama, a po neki ni njima).
Živeći u svetu po svetskom načinu neće se stideti da se nazivaju monasi i isposnici Pa ipak među monasima tih dalekih vremena biće i takvih koji će biti mnogo bolji od nas, jer su kud i kamo veći oni „koji su mogli prestupiti zakon Božiji a nisu prestupili i zlo učiniti a nisu učinili, nego oni koji su pred sobom imali žive primere svetoga života – imali su na koga da se ugledaju“.