ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
О монасима последњих времена
 
Једном приликом неки ученици св. Антонија, видећи мноштво монаха у пустињама који су се својим животом високо уздизали, упиташе св. Антонија: “Оче, докле ли ће трајати оваква ревност, усрђе и усавршавање у светом духовном животу, као што је сада готово код свих монаха”? Св. Антоније чувши ово поче дубоко и тужно да уздише и ронећи сузе одговори: “О децо моја, наступиће некада време када ће монаси напустити планине и пустиње па сићи у богате вароши. У варошима они ће зидати палате које ће се такмичити са царским. У место да се држе завета сиромаштва у њих ће се увући тежња за богатством. У место да булу смерни постаће горди. Многи ће се гордити знањем и науком али ће бити без добрих дела, која се баш и самим знањем траже. Љубави ће нестати. У место уздржљивости појавиће се угађање трбуху и многи монаси бринуће се о одабраним и укусним јелима као и световњаци од којих ће се разликовати само хаљинама и камилавком (сада само хаљинама, а по неки ни њима).
Живећи у свету по светском начину неће се стидети да се називају монаси и испосници Па ипак међу монасима тих далеких времена биће и таквих који ће бити много бољи од нас, јер су куд и камо већи они “који су могли преступити закон Божији а нису преступили и зло учинити а нису учинили, него они који су пред собом имали живе примере светога живота – имали су на кога да се угледају”.