NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Uspomene iz života sv. Antonija
 
I ako sv. Antonije beše svim srcem i svom dušom odan usamljeničkom isposničkom životu, ipak nije zaboravio crkvu Hristovu i njene potrebe. On je želeo da se nađe crkvi u pomoći osobito u ona vremena kada se crkva nalazila u teškim prilikama.
U Aleksandriji za vlade cara Maksimilijana behu nastala ljuta gonjenja Hrišćana. Sveti Antoni;e reši se da ostavi pustinju i ode u Aleksandriju da hrabri učenike pa i sam da strada za Hrista i crkvu Njegovu. U Aleksandriji javno i otvoreno izobličavao je neznaboštvo a učio hrišćane a hrabrio one koji su već bili podvrgnuti mučenju. I ako je želeo i sam da strada za Hrista to mu nije pošlo za rukom. Svemoćna desnica Svevišnjega čuvala ga je, njegova slava bila je velika pa su ga se i neprijatelji njegovi bojali.
Drugom prilikom išao je sv. Antonije u Aleksandriju da izobliči arijance, jeretike hrišćanstva, koji su crkvi Hristovoj nanosili velike jade. Narod je s osobitim poštovanjem i ljubavlju dočekivao i pratio sv. Antonija, pa čak i sami neznabošci i jeretici. Sve je hitalo da ga vidi, a mnogi su se gurali kroz masu naroda da se dotaknu njegovih haljina. On tada isceli mnoge bolesnike; iz besomučnih đavole izagna; neznabožačke žrtvenike mnoge poruši narod privede Hrišćanstvu.
Kada misirski vojvoda Valakije poče da goni i muči pravoslavne Hrišćane, sv. Antonije pisao mu je i molio ga da se mane toga zla i ostavi pravoslavne na miru, a ako ne bude hteo postići će ga grozan sud Božiji. U mesto da se ostavi gonjenja Hrišćana Valakije se smejao pismu sv. Antonija i grdio ga. Posle nekoliko dana Valakija zbaci konj na sred pijace Aleksandrijske i zubima iskida mu svu utrobu s tajnim udovima, te je posle strašnih trodnevnih muka predao svoju dušu đavolu, čiju je volju i izvršavao. Proročanstvo sv. Antonija ispunilo se.
Sveti Antonije bio je nepismen; nikakve škole nije učio. Ali prosvećen Sv. Duhom bio je pametniji i mudriji od mnogih filosofa i naučnika. U dva maha posramio je i u čuđenje doveo aleksandrijske mudrace i silno izobličio bezumno mnogoboštvo i njegove bogove.
Pošto se sv. Antonije beše pročuo na sve strane ondašnjeg sveta i sami carevi rimski Konstantin i Konstancije pisali su mu i molili ga da dođe k njima u Carigrad. On htede ići ali ga učenici odvratiše. Kad nije mogao ići carevi su ga molili da im bar napiše pismo što sv. Antonije i učini, savetujući ih u pismu da ljube Gospoda Isusa Hrista, da vole i poštuju Njegovu svetu crkvu, da se pridržavaju pravde i zakona i ostalo što im je za utvrđivanje u veri bilo potrebno. Sv. Atanasije patrijarh aleksandrijski, stub crkve Hristove, znao je lično sv. Antonija, neobično ga uvažavao i voleo pa je i napisao njegov život i rad.
Kao što je bio smeran za živoga tako je sv. Antonije bio smeran i u času smrti, koju je predskazao kad će biti. Zbog toga je naredio svojim dvama učenicima da mu telo sahrane na sakrivenom mestu i da nikom ne kazuju gde je. Ali Bog je proslavio svoga ugodnika, kao što će se videti iz docnijih opisa.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *