NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Opšti zadaci za isposnički život
 
Uzdržljivost jezika je: ne govoriti mnogo i izlišno, ne ogovarati, ne opadati ; ne vređati ; ne kleti i ne proklinjati. ne govoriti prazne reči, ne klevetati jedan drugoga, ne otkrivati tajne, ne zanimati se onim što nije naše.
Uzdržljivost sluha je: paziti na sebe, ne prisluškivati, već što čuo ne čuo, ne uzbuđivati se praznim govorima, larmom, šumom.
Uzdržljivost očiju je: vladati sobom u gledanju, ne posmatrati ono što je prijatno za oko a u isto vreme grešno sablažnjivo i nezgodno.
Uzdržavati se od razdraženja je: savlađivati gnjev i vladati sobom pri neprijatnostima.
Uzdržljivost ka slavi je: ne misliti i ne tražiti slavljenja i časti, ne gorditi se, ne pućiti se i ne misliti o sebi visoko.
Uzdržljivost misli je: uništavati rđave misli strahom Božjim, ne podavati se misli koja laska i uzbuđuje i ne naslađivati se njome.
Uzdržljivost u hrani je: ne želeti i ne tražiti mnogih slatkih i skupocenih jela, ne jesti u ne vreme, ne podavati se proždrljivosti ni halapljivosti pri jedenju.
Uzdržavanje od pića je: ne upotrebljavati prekomerno ne samo vina nego i vode, ne tražiti zadovoljstva u piću u opšte, ne piti vina bez nužde.
Uzdržanje od poročnih slasti je: ne povlađivati uzbuđenju pohotljivosti, ne sklanjati se na sramne misli, ne izvršavati volju tela no suzbijati strasti strahom Božjim.
Sveti oci po 40 i po 50 godina nisu menjali svoje pravilo koje se ticalo hrane, pića, govora, spavanja na goloj zemlji, smernosti, krotosti, vere i ljubavi, siromaštva, neprekidne molitve s plačem i skrušenošću. Takim načinom očistili su sebe, pa se za to i sam Bog uselio u njih i proslavio se kroz njih.
Ako ko ne očisti sebe od svakog đavolskog nedela, nečistih misli, poročnih želja, gnjeva, razdraženja, zavisti, gordosti, taštine, mržnje, svađe, inata, osuđivanja, brbljivosti, od svega onoga što je Bogu mrsko onda se Bog neće useliti u njega. Zato se potrudimo i očistimo sebe od svake nečistote.
Ako hoćeš da znaš šta je u tebi, u srcu tvom, onda pazi: Ako volimo da nas hvale onda je to znak da smo sujetni: ako volimo ukusna jela, onda smo proždrljivi; ako nas mrzi da radimo onda smo lenjivi; Ko je koristoljubiv, gramžljiv, taj ne ljubi Hrista ; ko je zavidljiv znači da nema ljubavi u njemu; ko sa zadovoljstvom osuđuje druge znači da je pun mržnje i zlobe, Tako se ispoljava nevidljiva duša po telesnom delanju.
Ali najjače ispoljava jezik ono što srce voli ; kroz usta ispoljavaju se tajne srca čovekova, Kada su usta otvorena i nemaju stražara tada iz njih izlaze reči bez razbora, ne biraju se, te isti izbacuje iz sebe što mu je na srcu. Za to ako hoćeš da doznaš i svoje i tuđe misli koje od srca proizlaze, obrati pažnju na usta ; od njih ćeš saznati čime je zauzeto srce da li zemaljskim ili nebeskim – duhovnim – stvarima i da li teži zadovoljstvu ili uzdržanju, tečenju zemaljskih blaga ili dobrovoljnoj siromaštini, smirenju ili gordosti, ljubavi ili mržnji. Ono što iz srca izlazi kroz usta prolazi. Čime je zauzet jezik time je i srce ispunjeno. Po jeziku možemo znati da li srce dotičnoga čoveka više Hrista ljubi ili što drugo ovoga vijeka.
Naša duša je po prirodi dobra no ona se preobraća u zlu po svojoj slobodnoj volji. Strasti su neprirodne, no one se upletu i razvijaju u duši po svojoj zloj navici, te postanu kod nekih druga priroda, priroda je ropstvo a navika samovoljstvo koje i upleće u našu prirodu, dobre ili rđave naravi, koje i kakve hoće. Priroda naša je zemlja, koju mi obrađujemo, a slobodna volja zemljodelac, a Božanski pak spisi savetnici i učitelji, koji nas uče kakve rđave strasti i navike treba udaljavati od sebe ili ih iskorenjivati a kakve dobre treba razvijati.
Radi čega si se odrekao sveta ako još tražiš svetska uživanja? Ti si pozvan u borbu zar oćeš bez oružja da iziđeš u borbu sa neprijateljem i u mesto da se boriš ti se snu predaješ, u mesto da tuguješ i plačeš ti se smeješ, u mesto da voliš a ti mrziš brata svoga. Ti si pozvan da se pokoravaš a međutim svađaš se; pozvan si da naslediš carstvo Božije a ti se misliš o zemaljskom; u mesto smernosti i krotosti pokazuješ se ohol i gord.
Mi smo, braćo, duhovni trgovci slični zemaljskim trgovcima. Trgovac svakoga dana svodi račun o primanju i izdavanju – o dobitku i gubitku, pa ako je imao gubitka trudi se da ga pokrije dobitkom. Tako i ti, mili brate moj, trudi se pa svake večeri promisli o rezultatu tvoga dnevnog rada. Uveče uđi u hram srca svoga, pretresi, proračunaj i upitaj sebe samoga: „Šta si prošlog dana mislio, šta govorio i šta radio. Da li nisi prosuo praznih, beskorisnih reči? Da li si zaludničio, i bio nemaran prema molitvi i poslu? Da li nisi čime bližnjega ogorčio? Da li nisi koga osudio? Da li ti se um u crkvi pri pevanju psalama ili drugih pesama i molitava nije zanosio o svetskim stvarima? Da li se u tebi nisu porađale strasne, poročne želje telesne i da li se nisi njima naslađivao? Da li nisu tobom ovladale zemaljske brige? Ako si ma u čemu pretrpeo štetu i savest te tvoja bud zašto ukorava, priberi se, ukori i osudi samoga sebe za grehe, a nikako nikog drugog zaplači, pomoli se Bogu i od Njega oproštaj traži,
Izjutra opet ispitaj sebe: kako si noć proveo. Jesi li se molio? Jesi li koju suzu pokajnicu prolio iz očiju tvojih? Ležeći u krevetu da li nisi maštao o čemu što je strasno, grešno, slastoljubivo a pri tom nevaljalo? Da li nisi prospavao pravilo (određeno vreme molitve?) Da li se nisi baškario po postelji ne hoteći da ustaneš kad je vreme, izležavajući se to na ovu to na onu stranu, što od đavola dolazi? Razmisli i ako što nađeš da si neuputno učinio, pokaj se, pomoli se Bogu za oproštaj i stražari nad sobom i srcem svojim, da ti se opet što slično ne dogodi. Ako se ovako potrudiš o sebi postaćeš mio Bogu, i sebi ćeš steći veliki duševni kapital, koji će ti biti od velike koristi.
Budi pažljiv prema sebi da tobom ne bi ovladala lenjost, jer je ona početak duševne propasti – pogibije. – Ugledaj se na pčelu i udubi se u njenu čudnu tajnu: kako ona s cvetova zbira svoje proizvode.
Duhovan čovek sličan je vojniku koji je pošao u bitku pa se oruža i nabavlja sve što mu je u ratu potrebno a u bici pazi na sebe da ga neprijatelj ne iznenadi, da ne bi dopao ropstva. Tako i monah (a i svaki duhovni čovek) treba da je obazriv; da se ne podaje lenjosti i neradu; da od sebe odbija nečiste misli (kao što su: gordost i taština, zavist i osuđivanje, proždrljivost, prekomerno spavanje i očajanje. Ako je monah vazda trezvenost, privlači blagodat Božiju koja ga poučava kako će ugoditi Bogu. Bez blagodatne pomoći srce ne može imati snage ni skrušenosti, a kad toga nema, onda je čovek pravi bednik, oskudeva u vrlinama i u njega se useljuju mrske i nečiste misli. Stoga je čovek dužan da priziva blagodat Božiju koja će ga prosvetliti. Čovek treba da se start da blagodat Božija obitava u njemu; ona će ga urazumljivati, čuvati i biti kao neka ograda ili oklop, čuvajući ga od ovoga za budući život.
Budimo trezveni i potrudimo se za ovo kratko vreme. Već se smrkava, Skoro će nagradodavac (Bog) u slavi doći i svakom po delima dati. Budite pažljivi, da ko od vas posle!uspeha ne bi ohladnio, olenjio se i tako izgubio ono što ga je očekivalo od Spasitelja. Kad nastupi kraj života on će plodove svojih trudova, slično zemljodelcu, preneti na nebo, gde će se i anđeli njemu radovati.
Onaj, koji razgovara u hramu za vreme bogosluženja, sličan je čoveku koji je počeo razgovor sa carem pa najedanput prekida govor s carem i počne da govori sa slugama njegovim. Kako bi nazvali takvog čoveka? Malo bi bilo reći – lud. Za to opametimo se mili moji, jer pred kim u hramu stojimo !!! Kao što anđeli stojeći sa velikim strahom proslavljaju stvoritelja tako isto i mi u vreme bogosluženja treba sa strahom da stojimo.
Tri vrste umnožavaju zlo a četvrta ne pripada broju dobrih. Na ime: kad su mlađi neposlušni; kad starci zavide uspesima mlađih; kada se pobožni pokolebaju u dobru i bivaju naklonjeni na rđava dela, i ako nastojatelj po neznanju – gluposti svojoj – muči bratiju svoju.
Tri vrste dela umnožavaju dobro a četvrta mila je pred Gospodom i ljudima. Na ime: kad su braća jednodušna u krotosti i pravdi; kada brat brata poučava strahu Gospodnjem; kad su mlađi potčinjeni starijima kao svojim gospodarima; i kada nastojatelj voli braću svoju kao sebe samoga i iskreno se brine o spasenju duša njihovih.
Kad vidiš koga kako trguje čim bilo reci sebi samome: „Ovaj čovek želeći privremenog blaga, gle koliko se trudi da ga dobije! A ti, dušo moja, zaboravljaš o onome što je neprolazno?“ Ako vidiš neke da se parniče reci samom sebi: „Ovi ljudi toliko se svađaju među sobom o onome što je nekorisno, a ti dušo, toliko si talanata dužna Bogu a ne staraš se da Ti on oprosti dugove tvoje“. Ako vidiš gde ko zida kuću od cigala ili blata, tada samome sebi kaži: “ Ovi ljudi grade kuću od zemlje i trude se brižljivo da dovrše započeti posao. Međutim, ti dušo moja, zanemaruješ večne dvore“. Ma šta u svetovnom životu primetio, primeni i zameni duhovnim pa ćeš uz pripomoć blagodati Božije imati koristi.
Prepredeni neprijatelj – đavo-raznim načinima ulio je svakome od nas svoj otrov i svakojakim lukavstvom i prepredenošću podmeće nogu svakome. Neko posti, ali se pojavljuje kod njega mana takmičenja, izdizanja samoga sebe nad drugim. Poneki opet uzdržava se od sramnih želja ali je vezan taštinom i gordošću. Drugi se mnogo moli ali se uhvatio u zamku osuđivanja tuđih mana i pogrešaka. Neko opet čuva sebe od osuđivanja ali je osorljiv, nepokoran i prepire se. Po neki se uzdržava od jela ali je gord i naduven. Neko se odveć dugo moli Bogu ali je razdražljiv i gnjevljiv. Po neki je u nečemu već uspeo, ima dobrih dela ali se uzdiže nad onima koji su nemarniji od njega. Svakoga je ovim ili onim grehom svezao sotona a malo je onih koji bi to uvideli.
Mi se ne borimo s ljudima koje vidimo no s opasnim neprijateljima koje ne vidimo. Za to su oni koji su nemarni izloženi velikoj opasnosti dok pobedioce očekuje velika nagrada.
Stupajmo u borbu ali vešto. Ako nas neprijatelj goni na proždrljivost uhvatimo se za post; ako napadne pohotljivost (telesna požuda) upotrebimo uzdržljivost, molitvu i trpljenje ; ako nas uzbuđuje na gnev naoružajmo se mirom; ako nas vodi razdraženju uhvatimo se za krotost, ako se nama približi zloba, gonimo je ljubavlju; ako bi se u nama pojavila želja časti, slave, ponositosti, uzmimo našu ništavnost, smernost Gospodnju i krotost. Ako ovako mudro postupamo neprijatelj će pobeći od nas a blagodat Božija zakriliće nas.
Budi obazriv da dani tvoji ne proteknu u rasejanosti. Neka ti je svagda na umu mili Gospod. Bori se hrabro i brzo, jer će iznenada nastupiti dan kada će se tvorci nagraditi a lenjivci vapiti od muke. Gomilaj dobra dela dokle je tome vreme. Očima samo gledaj korisno; a ušima slušaj samo istinu; govori jezikom ono što je dobro ; idi nogama svojim onamo gde su nemoćni a na srcu tvome neka je slika Gospoda tvoga.
Po nekoga napadnu različite strasti no on pohita Bogu na molitvu, skrušeno i od sveg srca pomoli Mu se i Blagodat Božija ne ostavlja ga bez pomoći. Drugi je u nečemu pogrešio ali ne očajava. već se kaje i oplakuje svoje grehe uzdiše i ne spava, posti i trpi nevolje i ovim oružjem spasava se kao pravi vojnik, jer zna da se za spasenje valja mnogo truditi.
Ako se ko svom snagom stara da ga ništa ne može odvratiti od molitve i drugih vrlina, sleduj mu i revnuj mu. Ko se sa čistim srcem, ljubavlju i suzama moli Bogu taj posmatra u umu svome samoga Boga kao u ogledalu. A to neocenjivo blago dostiže se siromaštvom, patnjama, tegobama i mučnim životom. Uzana vrata i tesan put vode u život, rekao je Gospod. (Matej 7-14.)
Podražavaj načinu života svetih. Svaki od njih imao je pored ostalih vrlina i po neku naročitu vrlinu. Neki je bio neobično smeran ; neki jak u veri; drugi u ljubavi prema Bogu i bližnjima; neki se isticao divnim milosrđem; drugi trpljenjem ; neki miroljubljem i druželjubljem ; neki trezvenošću i rasuđivanjem ; drugi u prijatnom ophođenju, blagosti i smernosti ; neki se istakao opraštanjem uvreda, hrabrošću i velikodušnošću. Ugledaj se na odlike njihove, bogougodna dela i sleduj im.
Potrebno je da se neprestano molimo danas Gospod izbavi od satanskih zamki, jer rđave misli ne samo napadaju nas kad smo u samoći no čak i tada kad se skupljamo u dom Gospodnji. I tada čine te i na ljudska dela gledamo nečisto. Čak i do sramne pomisli dovodi nas stara zmija – đavo – kojekakvim nevaljalim mislima. Đavo ubacuje i mešavinu misli da bi se palo u rasejanost da ne može čovek čistim umom posmatrati prečiste tajne Spasiteljeve. U ostalom čuvanjem očiju i sadejstvom blagodati Božije uzdržljivi čovek pobeđuje iskušenje satanino. Za to je potrebno vrlo oprezno čuvati srce svoje i osećanja, jer mi u ovom životu vodimo veliku borbu a naš neprijatelj je veoma opasan, besomučan i pomaman.
Ne treba bežati iz borbe. Ko je u miru sa strastima taj je već prodan u ropstvo slastima i dragovoljno plaća danak svome mučitelju. Taj se ne bori. Međutim, gde je neprijateljstvo tu je i borba, a gde je borba tamo je i pobeda. Ako ko želi da se oslobodi od užasnoga ropstva on neka stupa u borbu sa đavolom. Svetitelji su se udostojili nebeskih blaga pošto su najpre izdržali ljutu borbu i pobedili. Ko hoće da se oslobodi od đavolske sramote i spase od robovanja đavolu taj neka se bori protiv njega. Koliko radi sebe samoga toliko i iz ljubavi prema Spasitelju svome, govoreći sotoni: „Ne slušam te đavole neću više da služim tvojim gordostima“. No u vreme borbe treba često podizati molbeni vapaj Bogu da On posrami neprijatelja slugu svojih.
Neko je od svetih rekao: Misli o dobru da ne bi mislio o zlu, jer um ne može biti zaludan“. Radi toga posvetimo um svoj čitanju Sve tog Pisma, molitvama i dobrim delima. Zanimanje sujetnim mislima rađa i dela sujetna i ništavna, a zanimanje dobrim mislima rađa i dela dobra.
Makar i ne bilo kod tebe vidnih suza ali neka bude srdačne skrušenosti, jer i među suzama ima razlike. No blažen je onaj koji u duši kao u ogledalu posmatra Gospoda.
Ako želiš da postaneš „izbrani Božiji“ budi smeran i pokoran svome nastavniku u Gospodu. Život svetih postao je svetao i zbog poslušnosti starijima. Isus Navin postao je naslednik Mojsija zbog potpune poslušnosti. Samuilo beše poslušan svešteniku Iliji i udostoji se dvogube blagodati svoga učitelja. Sam Gospod Isus provodio je život svoj u smernosti i pokornosti. Ti si po svojoj volji pošao dobrim putem, drži se čvrsto onoga čega si se latio da bi te Gospod sa smirenima i krotkima proslavio u carstvu svome.
Dva čoveka behu pošla u varoš koja beše udaljena oko sat i po. Kad su prešli izvestan deo puta naiđoše vanredno lepu šumu s potočićima kristalne vode i divnom okolinom. Jedan od tih putnika prođe to mesto i ode dalje, a drugi se zadrža, primamljen lepotom samoga mesta. Nagledavši se htede krenuti dalje ali sunce beše pripeklo a u šumi beše divna hladovina te on osta i dalje u lepoj hladovini. U tom iziđe iz šume velika zver dohvati putnika i odnese u svoje legalo. Drugi putnik koji beše okretniji i pametniji i ne beše ga zanela okolina onoga mesta stiže zdravo u varoš. Ova priča znači: Dva čoveka su dva lica koja behu stupila na put pobožnosti i počeše živeti dobrim životom. Varoš u koju su išli je nebeska varoš – Jerusalim, a put je život na zemlji. Divna okolina na koju naiđoše je lepota ovoga sveta. Onaj ko se u okolini divne šume nije zadržao znači čoveka pobožnog kojega ne zadržava primamljivost života na ovome svetu, već žuri da dostigne dostojanstva i počasti u Hrista. Onaj koga je primamila ona divotna okolina označava one koji zaboraviše pobožnost i ne staraju se da dobiju ono što se ne vidi na zemlji, već gledaju da dobiju samo ono što se vidi. Pripeka sunčana označava tegobu da se do dobrih dela dođe.
Čuvaj se i izbegavaj prazne razgovore da ne bi pao u sramne misli. U koliko su dobre reči korisne po dušu u toliko su po nju zle reči štetne koje je mogu razvratiti. (Zli razgovore kvare dobre običaje.)
Ako bi ti se kad desilo da vidiš stare monahe, isposnike i duhovne ljude koji su se prolenili i ne vode računa o svome životu, nipošto ne idi njihovim putem, niti samoga sebe uzdiži nad njima da ne bi pao u gordost. Poslušaj onoga koji govori: „Pazi na se“ i brižljivo čuvaj dušu svoju.
Treba izbegavati puste, nekorisne razgovore i ne imati posla sa onima koji nemaju u sebi straha Božijega, jer takvi ne govore što je korisno ; ništa ne čine radi Gospoda ; ne govore ni o dobrim delima, ni o pobožnosti, ni o čistoti. Njihova reč je smrtna zamka; njihov savet – bezdan adski ; drugovanje sa njima duševna pogibija.
Čuvaj se da zbog slave ljudske ili proždrljivosti, pijanstva ili raskalaštva ne izgubiš slobodu stati pred Gospoda, jer sve navedeno podleže ništavilu. Svaka i svačija dela bila dobra ili zla zapisuju se.
Vojnici cara zemaljskoga prolivaju krv da bi mu ugodili, a tebi, da bi ugodio caru nebeskom, nije potrebno da prolivaš krv već samo da pobediš greh. Budi obazriv i trezven, brate moj, i trudi se. Bog je pravedan i neće zaboraviti truda tvoga. „Bori se u dobroj borbi vere“ da bi održavši pobedu mogao da se besprekorno pokloniš caru slave.
Budi pažljiv prema samome sebi da se u srcu tvome ne sakrije sotonska misao ili reč. Ne poveri se lukavoj zloj misli i ne misli da će ono što učiniš tajno, tajno i ostati. „Ne varajte se, Bog se ne da ružiti, jer šta čovek poseje ono će i požnjeti.
Zbog čega nadvlađuje neprijatelj, zbog čega se umnožavaju naše strasti? Da li zbog nepokornosti naše? Kada nas poučavaju mi smo nepažljivi. Kada nas za naše pogreške karaju i traže da se popravimo mi se odupiremo i ne priznajemo svoje pogreške, Krijemo se od ljudi a prema Bogu smo nebrižljivi. Đavo nas uči i šapće da smo mudri, pametni i tutka nas da pobeđujemo rečima one koji žele i teže da nas poprave i zbog svega toga greh se umnožava u nama ne nalazeći sebi protivnika.
Početak duhovnog kvarenja je smejanje i razuzdanost. Kada to u sebi primetiš znaj da si pao u dubinu zla. Za to se neprestano moli Bogu da te izbavi od toga zla. Smejanje i razuzdanost bacaju u strasti ne samo mlade nego i starije. Razuzdanost je slična vrućem vetru ; ona uništava plodove duhovnog života.
Početak plača dolazi od poznavanja samoga sebe. Treba da plačemo i molimo Boga misleno, moleći Boga da nam oprosti grehe i da nas od njih sačuva do kraja života našega. Plač poučava i čuva; on umiva dušu i čini da ona postane čista; on rađa nevinost; odseca pohotljivost i utvrđuje vrline.
U koliko se ko odriče volje svoje i smirava se, u toliko će napredovati u dobru. U koliko se ko upornije drži volje svoje, u toliko će većma sebi naškoditi. Za to, mnogo je bolje biti potčinjen volji Božjoj, što robovati volji svojoj.
Nikada ne budi ljubopitljiv prema tuđim gresima (šta je ko rekao ili uradio?), da ne bi pobožne misli tvoje bile rastrojene.
Starajući se za svoje spasenje budimo u isto vreme bližnjima ugled vere, trpljenja, čistote, poslušnosti, smernosti, straha Božijega i ljubavi. Ljubav je najdragocenije blago; starajmo se da ona bude uvek sa nama.
Ne druži se sa ljudima lakrdijašima s komedijašima i u opšte sa onima koji sve izvrću i svemu se podsmevaju, svakoga ismevaju i unižavaju. Njihove reči su odveć opake za dušu. Sve čini i o svemu misli kako ćeš zadovoljiti Boga.
Božanskom vodom napajaj dušu svoju da bi procvetala i plod pravde donela.
Kada je duša zdrava tada i telo ima snage da izdrži teške trudove, no ako se duša izgubila u skvernim, lažnim, mislima tada će se i telo zaraziti grehom i bolešću.
Đavo svakodnevno spleće zamke duši, namećući joj zle misli koje su fino primamljive i uslađavaju. Čuvaj ih se kao žive vatre. Čim se pojavi takva misao onda je goni od sebe molitvom, suzama, uzdržljivošću i bdenjem.
One, koji iz pobožnosti preduzima teške podvige, molitve i post strogi, đavo često navodi na greh te propadaju. Zato se drži smernosti i skromnosti.
Prekrasna je molitva i post ali ih podržava i milostinja, jer je rečeno: „Milosti hoću a ne priloga“. (Osija 6-6)
Ne zanemaruj crkvena bogosluženja pod izgovorom kakvih poslova, jer kao što kiša orošava seme, tako i crkvena služba ukrepljuje duše u dobru.
Budimo velikodušni u nošenju tereta, trudeći se da podignemo pale i izbavimo zarobljene. Vojnik vojnika, drug druga ne ostavlja na bojnom polju a kud i kamo treba da polažemo duše za drugove svoje.
Budi pažljiv u vreme molitve i čuvaj se rasejanosti. Kada staneš na molitvu pred Bogom, stoj pred Bogom sa strahom i drhtanjem. Sve druge misli izagnaj tada iz srca svoga i odbi od sebe svaku misao i brigu o onome što je zemaljsko.
Potrudi se u koliko više možeš da što više čitaš Sv. Pismo jer će ono skupljati misli tvoje koje vrag često razgoni. Zanimaj se čitanjem koje će te naučiti kako ćeš se sačuvati od sotonskih mreža. Čitanjem Sv. Pisma, prosvetiće se i um tvoj, poznaćeš Boga i volju njegovu.
Kada počneš čitati Sv. Pismo, ne prekidaj čitanje, jer će sotona otpočeti da šapuće: „Čekni malo, najpre to i to uradi, pa posle ćeš produžiti“. Ovakve su misli od zloga duha, jer se njemu nikako ne dopada da ko čita svete knjige.
A kada što pročitaš pobrini se da pročitano ne ostane bez koristi, već ga upamti i zapiši u srce svoje. Da bi to lakše postigao zadržavaj se dugo na pročitano a čitaj sa velikom pažnjom, čak i po dva tri puta treba pročitati stihove i udubiti se u njihovu sadržinu. Ali ne hvali se kome kako si mnogo pročitao. Da bi ovo postigao, najpre se ovako pomoli Bogu; Gospode Isuse Hriste, otvori uši i oči srca moga da čujem i zapamtim reči Tvoje i izvršim volju Tvoju. Otvori oči moje da bih video čudesa zakona tvoga. Molim te, Bože moj, prosvetli srce moje. Jer mnogi nadajući se samo na sebe i svoje znanje tumačili su sv. Pismo po svome razumu pa su pali u zablude i „kada se građahu mudri poludeše.“
Molitva koja se vrši lagano, otegnuto, osetljivo s napregnutim umom uzlazi na samo nebo.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *