NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Sveti Agaton
 
U broj velikih monaha, čuvenih podvižnika egipatskih pripadao je i otac Agaton. On se naročito odlikovao smirenjem i trpljenjem.
Jednom prilikom dođoše mu u posetu nekoliko braće da doznaju, da li je on zaista smiren i trpljiv kao što o njemu drugi govorahu. Zbog toga podvrgoše ga iskušavanju ovako: Oče Agatone, mi smo čuli da si ti gord, ponosit, da prezireš druge i da si bludnik? Tako je, na žalost, reče Agaton.
Braća: Čuli smo da rado ogovaraš druge?
Agaton: Priznajem na sebi sve te poroke i ne mogu se ničim opravdati“. Pri ovim rečima on ničice pade pred noge njihove s rečima: „Molim vas, braćo moja, molite se Gospodu Isusu Hristu za mene opterećenog nebrojenim gresima, da bi mi ih Gospod preblagi oprostio. [1])
Braća: Oče, Agatone, čuli smo da si ti jeretik ?
Agaton živo: „To ne. Ja nisam jeretik. Taj greh veoma je mrzak mojoj duši“.
Tada mu se braća pokloniše do zemlje i rekoše: „Oče, molimo te kaži nam, zašto se ti ni malo ne zbuni i ne uznemiri za one strašne poroke i grehe a pri reči „jeretik“ sav si se uzbunio i odbio si to od sebe“?
Agaton: Prva okrivljavanja da sam grešan primio sam da smiravam samoga sebe a u jedno isto vreme da vi imate o meni mišljenja kao o grešniku. Međutim okrivljivanje da sam jeretik, ne mogoh primiti na se za to što je jeres – otuđenje od Boga. Jeretik se odlučuje od živoga i istinitog Boga i stavlja se u društvo đavola. A ja nikako ne volim da budem odlučen od Gospoda moga.
Pričaju o ocu Agatonu da je težio da ispuni svaku zapovest Božiju, pa čak i najmanje.
Kad je imao goste sam svojim rukama postavljao je trpezu, jer je bio ispunjen ljubavlju prema Bogu i bližnjemu.
Kolika je bila njegova ljubav prema bližnjima vidi se iz ovoga događaja: Idući jednom u varoš, da proda svoj ručni drvodeljski rad, naiđe na jednog prebolnoga stranca, na koga niko ne obraćaše pažnju. Starac se zadrža kod njega. Novcem od prodatih stvari kupi mu stan a ostatak novca upotrebi na potrebe bolesnikove. On tu probavi četiri meseca dok stranac potpuno ne ozdravi. Tek tada vrati se svojoj ćeliji.
Nijedan duhovan i pobožan čovek ne sme sebi ništa dopustiti ni učiniti u čemu bi ga savest ukorevala.
Bez ispunjavanja zapovesti Božijih ni malo se ne može uspevati u duhovnom životu.
Starao sam se, veli Agaton, da nikada ne zaspim sa ljutnjom na srcu ma na koga bilo, niti da zaspim sa neraspoloženjem ni ljutnjom protivu mene.
Pričali su o ocu Agatonu, da je tri godine nosio kamen u ustima da bi se naučio ćutanju.
Čovek treba da se tako neprestano ponaša kao da stoji pred Sudom Božijim.
Ako bi ko čak i mrtve vaskrsavao a međutim vlada njime strast gnjeva takav je tuđin prema Bogu.
“ Ako primetim da me moj najmiliji drug ili prijatelj ili srodnik navlači na greh, ja odmah prekidam sa njim svako prijateljstvo“. (Jedinstvena pouka, jer mnogi su i duševno i telesno propali i propadaju što se povode za drugima zbog toga što neće da mu se zamere pa ma šta on zahtevao. Od rđavog druga koji te na zlo navodi beži kao od žive vatre.)
Jednom prilikom išao je Agaton i njegovi učenici putem, pa naiđoše na rukovet pasulja. Jedan od učenika, videći to, upita Agatona: „Ako blagosloviš ja ću ovo da uzmem“. Starac ga začuđeno pogleda pa ga upita, a jesi li ti to ostavio? „Nisam“ odgovori učenik. „Pa kad nisi kako možeš uzeti ono što ti sam nisi ostavio?“
Upitali oca Agatona: „Šta je korisnije za isposnika telesni trud ili duhovni“? Starac odgovori: „Isposnik se može porediti sa drvetom: telesni trud je lišće, a duhovni trud je plod. Sv Pismo veli; „Svako drvo koje ne rađa dobra roda seče se i u oganj baca“. (Matej 3 10.) Iz ovoga izlazi da je za isposnika a i za svakoga duhovnika potrebno teći plod – imati duhovni trud. Ali kao što je drvetu potrebno lišće tako je i nama potreban telesni napor i rad. Ali ako se čovek samo na njemu zadrži on postaje drvo bez ploda.
Braća upitaše oca Agatona: „Od svih podviga i napora, koji je najteži ?“ – „Ja mislim da je najteži i najmučniji podvig molitva. Kad se čovek reši da se Bogu pomoli tada đavoli sa svih strana navale na njega, jeo je molitva najopasnije oružje protiv njih. Svaki drugi napor duhovni ima neku olakšicu a molitva je do poslednjeg izdisaja sjedinjena sa naporom.
Brat reče ocu Agatonu: „Meni je dana zapovest takva koja je vezana sa tugom: želim da je izvršim a međutim borim se protiv tuge“. Starac odgovori: „Kad bi ti imao ljubavi ti bi i zapovest izvršio i tugu pobedio“.
Kada je otac Agaton bio na samrti tri dana ležao je bez pokreta, otvorenih očiju upravljenih na jedno mesto. Najzad ga braća gurnuše malo rekavši: „Oče, gde si ti?“ On odgovori: „Stojim pred sudom Božijim“. – A zar se i ti plašiš upitaše ga oni? – Istina, ja sam se iz sve snage starao da izvršim zapovesti Božije, ali ja sam čovek pa ne znam da li su moja dela Bogu ugodna“ reče on.
„Zar se ti nisi uverio da su tvoja dela Bogu ugodna?“ upitaše ga opet braća. Na to sv. Agaton reče: „Meni je nemoguće da se uverim o tome dok ne iziđem na sud pred Boga, jer drugo je sud Božiji a drugo čovečiji“. Braća htedoše još nešto da ga upitaju, ali ih on zamoli: „Ljubazno vas molim ne govorite više sa mnom jer sam zauzet“. Rekavši ovo on radosno izdahnu.
Jedanput otac Agaton pođe u grad da proda ono što je u ćeliji izradio. Na putu vide čoveka uzetog koji je ležao. Uzeti ga upita kuda ide na što mu sv. Agaton odgovori da ide u grad na pijac. Uzeti ga tada zamoli da ga ponese u grad. Sv. Agaton natovari ga na leđa i odnese u grad. Uzeti zamoli da bude onde gde sv. Agaton bude prodavao svoje izrađevine. Kada sv. Agaton prodade jednu stvar uzeti ga upita pošto je prodao. Kad mu starac odgovori uzeti ga zamoli da mu kupi jedan hleb. Kad starac prodade drugu stvar, uzeti ga opet upita pošto je prodao i zamoli da mu kupi još hleba. Starac mu kupi. Kad je starac rasprodao sve i hteo otići uzeti ga ponovo zamoli da ga odnese na ono mesto odakle ga je i poneo. Agaton ga odnese. Tada uzeti reče: „Blagosloven si Agatone od Gospoda na nebesima i na zemlji“. Starac ponovo pogleda na uzetoga ali nikoga ne beše tu. To je bio anđeo Božiji.
 


 
NAPOMENA:

  1. Treba znati da on nijedan od tih grehova nije imao.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *