NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Mudre izreke i događaji iz života sv. Pimena
 
Jedanput dođoše sv. Pimenu oci (duhovni) iz Sirije s namerom da ga upitaju o neoseljivosti ili tvrdoći srca. Sv. Pimen nije znao da govori grčki a tumača ne beše tu. Posetiocima pade to veoma teško i žao pa i samom Pimenu. Najedanput i iznenada otpoče Pimen da govori grčki: Voda je po prirodi svojoj meka a kamen je tvrd. No ako voda stoji nad kamenom, neprestanim kapanjem žljebiće ga i tako malo po malo postaje izdubljenje. (Kaplja kamen dubi). Tako su i reči Božije meke a srca naša okorela, tvrda. Ali ako čovek često sluša reči Božije (sv. Pismo) srce njegovo omekša i osposobi se da primi u sebe strah Božiji“.
Brat upita sv. Pimena: „Šta da činim sa mojim strastima koje me uznemiruju? – Nagnajmo sebe na plakanje pred Bogom dok nam ne ukaže milost“, reče Pimen.
Drugi brat upita ga; „Šta da činim sa grehovima mojim ?“ Na to starac odgovori: „Ko želi da se oslobodi grehova svojih, oslobodiće se pomoću plača (kajanja sa suzama); a ko želi da ponovo ne padne u greh neka plače i moli se. Ovo je put pokajanja koga nam predade sv. Pismo i oci, koji su govorili: „Plačite, drugog puta ka spasenju nema osim plakanja (dubokog pokajanja za grehe).
Brat upita oca Pimena o monaštvu i u čemu se ono sastoji. “ Kad nas Bog pozove na onaj svet šta će nas tada najviše uznemiriti ?“ upita starac. – „Gresi“, odgovori brat. „Onda idimo u svoje ćelije usamimo se u njima, setimo se naših grehova, oplakujmo ih i molimo se, pa će nas Gospod poslušati i pomilovati“. reče otac Pimen.
Ne poveravaj se onome u koga tvoje srce nema poverenja.
Za svakoga tri su glavna, neophodna rada: bojati se Boga, moliti Mu se i činiti dobra bližnjima.
Neki upitaše oca Pimena: „Ako bi videli koga da greši, da li mu treba napomenuti o tome? – Što se mene tiče ja bih pored njega prošao i ne bi mu ništa rekao“ odgovori on.
Jedan brat upita Pimena: u čemu se sastoji pokajanje za grehe? U tome, odgovori on, da se više ne čine – ne ponavljaju ranije učinjeni gresi. Jer ko su neporočni, pravedni i pošteni? Oni koji nisu grešili, kao i oni koji su se ostavili greha svojih pa tako postali pravednici“.
Na pitanje: šta znači mrzeti lukavstvo starac odgovori: „Mrzeti lukavstvo znači mrzeti svoj greh i prevare brata svoga.
Drugi brat upita Pimena o iskušavanju od raznih rđavih misli. Starac odgovori: „Onoga koji se u tom položaju nalazi možemo uporediti sa čovekom koji ima kraj sebe s jedne strane vatre a s druge vode. Kad vatra bukne on uzme vode pa gasi vatru. Vatra je seme đavolsko (rđava misao) a voda – molitva Bogu.
Ako se sam unižuješ naći ćeš spokojstva, jer onaj koji samoga sebe unižava naći će strpljenja u svima okolnostima.
Šta je to: „visoko u ljudi“. (Luka 16-18)? „Pravdanje“ kad čovek samoga sebe pravda. Ne opravdavaj nego okrivljuj samoga sobe i bićeš spokojan.
Duhovan čovek živeći u društvu sa braćom, treba da je sličan kamenom idolu: kad ga napadaju da se ne ljuti; kad ga hvale da se ne gordi.
Učiti bližnjega toliko je protivno istinitoj smernosti koliko i izobličavati ga. (Ovim je sv. Pimen hteo reći: da ne treba sebe isticati za učitelja drugima, jer ovim obično čovek postane gord, ponese se i dušu svoju izgubi).
Korisno je udaljavati se od uzroka ka grehu. Čovek koji se nalazi blizu uzroka ka grehu, sličan je ivici, okrajku bezdana, odakle ga neprijatelj može lako gurnuti u bezdan. Koji je dalje od uzroka ka grehu, sličan je čoveku koji stoji dalje od bezdana i, ako bi ga neprijatelj povukao bezdanu, ima vremena i mesta da se odupre i da za pomoć viče.
Ako čovek ne bude umeren u jelu ne može postati skroman i krotak.
Otac Pimen priča: Jedan brat upita oca Pimena: da li je korisno hvaliti bližnjega?, na šta mu je on odgovorio: „Korisnije je ništa o njemu ne govoriti“.
Ako se čovek bude sećao i pridržavao reči sv. Pisma: „Jer ćeš se svojim rečima osuditi i svojim rečima se opravdati“ (Matej 12-37), to ćeš naći za sebe, da je korisnije da ćutiš nego da govoriš.
Brat upita oca Pimena: „Ako ja spazim da je brat moj nešto zgrešio, da li je korisno da prikrijem njegov greh“? Starac mu odgovori: „Ako mi budemo prikrivali i pokrivali pogreške naših bližnjih to će i Bog pokriti naše grehe“.
Brat upita oca Pimena: “ Kad sam doznao da je jedan brat teško grešio ja ga nisam rado sebi prizivao; međutim brata, koji je čuven i viđen rado sam sebi primao. Šta ti, oče, na ovo veliš“? Na ovo mu Pimen odgovori: „Kada dobro činiš dobrom bratu, to za onoga koji greši učini duplo više s toga što je on duhovno nemoćan, bolestan. U ostalom da ti ispričam ovo :
U nekom manastiru živeo je pustinjak Timotije. Nastojatelj manastira, dozna da je jedan brat pao u iskušenje (u greh), pa upita isposnika Timotija za savet šta da čini sa grešnim bratom. Pustinjak odgovori da ga treba isterati iz manastira. Čim su grešnog brata isterali, strasno uzbuđenje, od čega je patio ovaj brat, pređe na Timotija i ovaj se nađe u groznom, opasnom stanju. Timotije se seti uzroka ovome pa poče tužiti i sa plačem moliti Boga za oproštaj: „Sagreših, Gospode, oprosti mi“. Tada mu dođe glas sa neba: „Timotije, znaj da sam ja pustio na tebe to iskušenje samo za to što si ti prezreo brata svoga u vremenu njegovog iskušenja“.
Drugi brat reče ocu Pimenu: „Smućen sam pa hoću da napustim mesto u kome živim sada“. – A zašto to upita ga starac? Brat odgovori: Evo zašto: čujem po nešto rđavo o jednom bratu pa me to ljuti i nanosi štetu mojoj duši“. -To što si čuo nije istina, odgovori Pimen. Sušta je istina, odgovori brat, jer sam čuo od sigurnog lica“. – „Ne, to nije sigurno i čestito lice, jer kad bi ono tako bilo ne bi ti to ni kazalo“ odgovori starac“. „Ali ja sam svojim očima gledao sablazan“ odgovori brat. Na to starac pogleda u zemlju, spazi malu grančicu, uze je i u upita brata: „Šta je ovo“? „Grančica“ odgovori brat. Starac pogleda u ta van, pokaza prstom gredu, pa upita: „A ovo“? „Greda“ odgovori brat. „E, stavi sada na srce svoje da su gresi tvoji slični i veliki kao ova greda, a gresi brata tvoga kao ova grančica“.
Mnogi govore o savršenstvu, ali u samoj stvari malo je onih koji ga dostižu.
Otac Pimen govoraše: „Onoga čoveka koji se kaje i moli za svoje grehe pretpostavljam čoveku koji istina ne greši, ali se ne kaje i ne moli. Jer prvi pravično o sebi misli priznajući sebe za grešnika a drugi lažno o sebi sudi, da je pravednik.
Kakva je korist zidati kuće za druge a svoju rušiti. (Kakva je korist učiti i ispravljati druge a sebe ne. “ Jer kakva je korist čoveku, ako sav svet pridobije, a sebi i duši svojoj naudi“).
Jedan brat reče ocu Pimenu: „Učinio sam veliki greh pa sam se rešio da se za njega kajem za tri godine“. – „Mnogo je“, reče mu Pimen. „Onda u toku jedne godine?“ upita brat. „I to je mnogo“ reče mu starac. Brat reče: „Oci ustanoviše za pokajanje 40 dana“. „I to je mnogo“. Ja sam uveren da ako se onaj koji je sagrešio od svega srca pokaje i ne bude više padao u isti greh, da će mu Bog primiti pokajanje posle tri dana.
Otac Isaija upita starca Pimena, o bludnim, strasnim mislima (kako se one odgone ili uništavaju). Pimen mu odgovori: „Ako ko nahvata zmija i skorpija pa ih smesti u sud i dobro zatvori, one će u toku jedne godine sve pocrkati. Tako isto i zle misli koje proizilaze od đavola, uništavaju se trpljenjem i nepoklanjanjem pažnje na njih.
Otac Josif upita ga: kako treba postiti, Pimen odgovori: „Ja mislim da treba jesti sva“
kog dana no ne sa:vim da se bude sit“. Dobro, ali ti dok beše mlad jeo si drugog dana ?“ Da, odgovori starac, jeo sam jedan put u tri dana, pa i u četiri dana, a bivalo je da sam u toku cele sedmice samo jedanput jeo. Ali iskusni starci nađoše da je pametnije jesti svakog dana ali ne baš da čovek bude potpuno sit. Time su oni pokazali carski put, zlatnu sredinu, te svaki koji ovim putem putuje ne može lako skrenuti.
Drugi brat upita: „Oče, ako čovek padne u kakav greh, da li će mu Bog oprostiti ono sagrešenje, ako se on vrati dobrom životu“. Starac odgovori: „Bog je tako i zapovedio ljudima da čine, a u toliko više sam će on tako postupiti. On je zapovedio da se prašta sedamdeset puta po sedam – što znači svagda.
Čovek je onaj koji je samoga sebe poznao i poznaje.
Čovek koji druge uči a ne vrši delom to čemu druge uči, sličan je izvoru, koji druge poji i mije – čisti, a sam sebe ne može da očisti, nego ostaje sa svom nečistotom i prljavštinom koja je u njega zapala.
Poneki čovek izgleda ćutljiv, ali mu srce osuđuje druge. Trudovi takvog čoveka su uzaludni. Drugi opet od jutra do večera govori, a u samoj stvari ćuti, jer govori samo ono što je za dušu korisno.
Trojica su među sobom potpuno ravni: kada ko pravilno provodi dane u ćutanju; kad je ko bolestan i Bogu blagodari i kada je ko potpuno iskreno poslušan starijem.
 
Zlobu zloba ne unižava. Ako ti ko čini
zlo ti njemu čini dobro da bi dobrim zlo pobedio.
Nije ono sluga (monah) Božji, koji ropće; ni onaj koji vraća zlo zlim i koji se ljuti.
Neki brat reče ocu Pimenu: „Mene mnogo muče rđave misli i ja stradam od njih“. Starac ga izvede pred ćeliju na vazduh i reče mu: „Raširi peševe (krajeve) tvoje haljine i zadrži vetrove“. – „Ja to ne mogu“ – „Onda ni rđavim mislima ne možeš na put stati“ reče starac. One dolaze ali i prolaze, ako ih čovek ne zadržava.
Jednom prilikom ponovio je sv. Pimen ove Jevanđelske reči: „Od ove ljubavi niko veće nema da ko i dušu svoju položi za bližnje svoje“, (Jovan 15-13) pa je dodao, ako ko čuje reč koja ga vređa pa i ako ima mogućnosti da ravnom merom odmeri a to ne učini ; ili ako ga ko obmane a on otrpi i ne vrati „milo za drago“ niti mu se sveti, taj i takav polaže dušu svoju za bližnje svoje“.
Upotrebljavaj sve sile svoje i sva sredstva da nikome ne činiš zlo i da imaš čisto srce prema svim ljudima.
Ako budeš trpljiv naći ćeš mira svuda ma gde živeo.
Ma u kakav težak položaj došao pobedićeš ga ćutanjem – strpljenjem.
Trezvenost, umna molitva (Gospode, Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me) i rasuđivanje tri su dušina delanja
Jedanput Pajsije, mlađi brat Pimenov, posvađa se sa jednim od posetioca svojih i potuče se s njim tako da su se već bili okrvavili. Pimen je sedeo u blizini i ništa im nije rekao. U to vreme pope se kod njih Anuv najstariji od braće po godinama, i videći šta se desilo obrati se Pimenu s prekorom: za što se on nije pozabavio da pomiri ove što su se posvađali. Pimen odgovori: „Oni su braća. Pomiriće se“. Kad Anuv ponovi prekor Pimen odgovori: „Ja sam osećao u srcu kao da i nisam ovde bio“.
Brat upita oca Pimena za pouku: „Dokle kotao vri od vatre koja pod njim gori, reče starac, ne sme da mu priđe ni muva ni koji drugi gmizavac. Kad se kotao ohladi u njega slobodno ulaze svi gadovi. Isto tako je i sa čovekom. Dok on živi u duhovnom podvigu dotle vrag ne nalazi mogućnosti da ga pobedi.
Sv. Pimen, Anuv i ostala njihova braća usled navale nekog varvavskog plemena moradoše pobeći u drugo mesto i nastaniti se u nekom pustom neznabožačkom hramu, da bi odatle mogli naći stalno mesto gde bi živeli. Pri tom Anuv reče Pimenu i ostaloj braći: „Učini mi milost ti i braća i ispunite moju molbu. Ove nedelje dana da živimo svaki odeljeno u ćutanju i da ne govorimo jedan s drugim. Pimen odgovori: „Učinićemo kako kažeš“. U toj neznabožačkoj crkvi bio je jedan kamen kip. Anuv ustajući svakog dana rano udarao je kamenjem glavu ovoga kipa a u veče dolazio je kod njega i tražio oproštaj. Tako je činio kroz celu nedelju. U subotu braća se skupiše i tada reče Pimen Anuvu: „Ja sam video da si ti cele ove nedelje gađao kamenjem u glavu ovaj kip a posle toga poklanjao si mu se i tražio od njega oproštaj.
Oni koji veruju u Hrista ne treba da se klanjaju idolima“. Anuv odgovori: „Ja sam ovo učinio i za vas. Kada sam, kao što ste videli, udarao kamenjem ovu statuu (kip) u glavu, da li je ona govorila što god? Pimen odgovori: „Ne“. „A kada sam je molio za oproštaj, da li se ona naljutila? da li je da rekla: ne opraštam“? „Ne“ govori Pimen. Na to reče Anuv: „Tako i nas sedam braće ako želimo da provodimo život zajedno, moramo biti slični ovoj statui (kipu) koja se od nevolja nanetih joj ne ljuti, a pred smirenjem koje sam pokazao pred njom, ne gordi se i ne nadima se. Ako vi ne će te tako da postupite, evo, četvoro vrata ove crkve: neka svaki ide kuda hoće i neka bira mesto gde će živeti kako hoće“. Braća padoše licem pred njega, dadoše obećanje da će živeti po njegovom savetu i življahu zajedno sa velikim smirenjem i trpljenjem mnogo godina. Noću su spavali svega četiri sata; četiri sata provodili su u pevanju psalama i molitvi; četiri sata u ručnom radu. Danju naizmenično bavili su se molitvom i ručnim radom do šestoga sata; do devetoga sata bavili su se čitanjem, a posle toga pripremali su sebi hranu, skupljajući neke poljske trave.
Brat upita oca Pimena: šta da čini sa gresima svojim. Starac odgovori: „Oni, koji žele da se izbave od grehova svojih izbaviće se od njih plačem, a koji žele da nanovo ne upadaju u grehe sprečiće TJ plačem. To je put pokajanja, koji nam je predalo Sv“. Pismo i oci.
Jedanput otac Pimen išao je sa Anuvom po okolini grada Diolka. Videvši tamo ženu koja je se bila u prsa i gorko plakala. nad grobom, oni se zadržaše neko vreme da je slušaju. Potom kad malo poodmakoše sretoše jednog putnika i upitaše ga šta se desilo sa tom ženom, te tako gorko plače. Onaj odgovori: da su joj umrli muž, sin i brat. Tada otac Pimen reče Anuvu: „Govorim ti ja: ako čovek ne umrtvi sve telesne želje svoje i uzme takvoga plača ne može biti ispravan duhovni čovek“.
Kad se David borio sa lavom uhvatio ga je za grkljan (grlo). I mi ako zadržimo grlo i trbuh pobedićemo s Bogom nevidljivog lava.
Sveto Pismo kaže: „Govori ono što su videle oči tvoje“. A ja, veli sv. Pimen, kažem vam, ne verujte ako i rukama svojim opipate pa ni o tome ne svedočite. U potvrdu ovoga on navede ovaj slučaj. Neki čovek bio je isto tako prevaren. On je video bližnjeg svoga da greši sa ženom. Dugo vreme borio se sa pomislima Najposle, savladavši se dođe kod njih, udari ih nogom i reče: prestanite. Tek tada vide da su to bila dva pšenična snopa koji su jedan na drugom ležali.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *