NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Pravila i saveti sv. oca Isaija
 
Ljubazni brate, kada si već ostavio ništavilo i prolaznost ovoga sveta i posvetio se Bogu, onda se iskreno kaje za svoje grehe i čuvaj preduzetu nameru svoju. Ne slušaj misli svoje, kada te počnu mučiti govoreći: ni^ako se neće oprostiti pređašnji gresi tvoji. Ne slušaj takvu misao ali brižljivo izvršuj ova pravila :
1.) Brižljivo vrši molitve, određene u izvesno vreme. Čuvaj se ne brižljivosti u tome jer ćeš u protivnom pasti u ruke sotonine. Čitaj psalme, pobožne knjige i molitve i razmišljaj o Bogu i Njegovim delima pa ćeš se spasti od nečistog života.
2.) Zavoli trud i pritešnjenost da bi se utišale strasti tvoje. Ne smatraj sebe da nešto vrediš, pa ćeš da oplakuješ grehe svoje.
3.) Čuvaj se od laži jer ona odgoni strah Božiji. Ako imaš kakvih dobrih dela ne objavljuj ih.
4.) Ako imaš kakvu muku na duši kaži je svojim duhovni ocima a oni će ti svojim saveti ma pomoći.
5.) Goni samoga sebe na trudoljublje, pa će se u tebe useliti strah Božiji.
6.) Ne osuđuj brata tvoga koji greši i ne prezri ga.
7.) Ne prepiri se i ne navaljuj da se pošto poto tvoja reč održi i primi, jer će tobom ovladati zloba pakosti.
8.) Voli smernost n ne oslanjaj se na svoju pamet. Navikni se da govoriš: „Oprosti mi“.
9.) Kad sediš u svojoj odaji brini se o ovim trima stvarima: da ne prekidaš uznositi svoj um i srce Bogu, da razmišljaš o onome što čitaš i pevaš i o radu – drugim poslovima.
10.) Misli u sebi: ko zna da li ću preživeti današnji dan (ili noćašnju noć) pa ćeš se sačuvati od greha.
11.) Ne budi proždrljiv u jelu niti se prejedaj, da se ne bi povratili u tebe pređašnji gresi tvoji.
12.) Kad si na molitvi, prinuđuj sebe Na plač pa će se Bog smilovati skinuti sa tebe: „Staroga čoveka“
13.) Znaj da trud, nemaština i pritešnjavanje dovode do smernosti, a smernost pribavlja oproštaj grehova. Smernost se sastoji u tome kada ko smatra sebe za grešna i nepravedna, kad Ne zahteva da se pošto po to usvoji njegovo mišljenje, kad nije samovoljan. kad gleda preda se, kad trpi uvrede, kad ne voli lenjost ni da mu se ukazuje čast, prema svakome je tih i ponizan. Ovako smernošću odgone se neprijatelji – đavoli – od čoveka.
14.) Ako s kime putuješ pazi na sebe i ne okreći se tamo amo, već se udubi mislima u čitanje molitava koje znaš na pamet i moli se Bogu u umu svome. Ma gde i ma kod koga da dođeš, budi obazriv, ne poveravaj se nikome suviše. Budi skroman i stidljiv i ne primaj odmah ko ti što pruži dok ne kaže: izvolte, uzmite.
15.) Ne spavaj s drugim pod jednim pokrivačem. Dugo se moli pred spavanjem pa makar bio zamoran i putovanjem.
16.) Kada sediš za stolom s braćom ne jedi halapljivo a ruku pružaj samo onome što je pred tobom. Kolena treba da su ti sastavljena. Ne pij vodu klokotanjem u grlu.
17.) Ako nastupi potreba da se moraš nakašljati, ne čini to među braćom, već ustani i nakašlji se malo podalje od njih. Ne proteži se i ne zevaj kad se nalaziš u društvu drugih, a ako bi te i napalo zevanje ne otvaraj usta svoja pa će ono proći.
18.) Ne otvaraj usta tvoja radi smejanja, jer će te to izobličiti kako u tebi nema straha Božijega.
19.) Ne poželi tuđu stvar. Ako nabaviš knjigu ne ukrašavaj je, da ne bi zavoleo više njenu spoljašnost nego unutrašnjost – sadržinu.
20.) Ako pogrešiš u nečemu ne stidi se da priznaš svoju pogrešku i ne pravdaj se lažju već padni na kolena, priznaj svoj greh i traži oproštaja pa ćeš ga i dobiti.
21.) Ako bi ko slagao pred tobom ne gnevi se no oćuti ili reci: Oprosti mi ; može biti da je tako; ko zna da li je to tako, ili što drugo.
22.) Ne stidi se da pitaš ma u čemu bilo svoga duhovnog oca – nastavnika.
23.) Govori i druge slušaj kad govore samo tada, kada vidiš da je to korisno.
24.) Ako te starešina – nastavnik – pošalje kuda, pitaj ga kako ćeš se vladati u ovoj ili u onoj stvari – poslu; kako ti on kaže onako i postupi. Ne pronosi glasove. Ako budeš obazriv u gledanju i slušanju ne ćeš ni jezikom grešiti.
25.) Kad ustaneš od spavanja pre nego što se latiš ma kakvog posla pomoli se Bogu. Potom pročitaj po što god iz sv. Pisma i razmišljaj o tome pa se tek onda laćaj svojih poslova.
26.) Prema putniku i posetiocu budi raspoložen, lepo ga primaj i ugosti čim možeš. Ali i pazi se: u prazne beskorisne razgovore ne uplići se. Ako on počne da govori tek šta bilo, ili udari u šalu i smejanje ti mu reci: „Oprosti brate, nisam raspoložen za takve razgovore“ i ćuti. Ako je posetioc siromašan ili prosjak ili putnik, koji traži pomoći, nađi se svakom u nevolji koliko i kako možeš, prema sredstvima, činu i položaju i moći svojoj.
27.) Ako ti odeš kome u posetu, pazi se na svoje ponašanje i razgovor. Ako domaćin kuda iziđe, sedi smerno u sobi, ne rasmatraj, do stvari ne dodiruj, uzmi samo kakvu knjigu, ako ti je pri ruci, i čitaj dok se domaćin ne vrati.
No u prisustvu drugih neprilično je čitati ili pisati ili se ma čime drugim zanimati osim ako se na to dobije odobrenje.
28.) Kad se moliš Bogu, moli se usrdno a ne lenjivo i nebrižljivo, jer bi u tom slučaju razgnjevio Boga. Na molitvi stoj sa strahom i bojažljivo, ne naslanjaj se na šta, ne raširuj noge i ne premeći nogu preko noge. Odupri se mislima i ne popuštaj im, da te ne uznemiruju koje kakvim telesnim stvarima, da bi tvoja molitva bila blagoprijatna Bogu.
29.) Kada si na sv. liturgiji čuvaj misli i osećanja svoja i stoj sa strahom pred najvišim Bogom da bi se udostojio primiti sv. telo i krv Hristovu i time se oslobodio svojih strasti.
30.) Kada putuješ sa starijim od tebe ne idi napred, pred njim. Ako se on zadrži na putu u razgovoru, ti se malo odmakni od njih i ne prisluškuj njihov razgovor.
31.) Ne spavaj u snom mestu gde se bojiš da ćeš srcem sagrešiti. Sa ženskom ne obeduj a ako možeš ne gledaj ni na haljine njene.
32.) Svoje misli i pomisli možeš i treba da otkrivaš slobodno i onako kakve su samo onome u koga imaš poverenja da će ih on kao tajnu sačuvati. A odnosno izbora duhovnika ne gledaj na godine starosti dotičnoga no na to: ima li on znanja, iskustva duhovnoga i kakav je po životu svome.
33.) Primoravaj sebe dugo da se moliš Bogu noću, da se posveti um tvoj. Razmišljaj o gresima svojim i moli se Bogu pa će ti ih on oprostiti.
34.) Ako ko počne u prisustvu tvome da govori protiv lica koje te ne voli ili te ogovara, ti reci: mani se brate toga razgovora jer taj ima prava što tako o meni govori jer sam doista grešan i nevaljao.
35.) Ne razmišljaj često o on 1ma koje si radi Boga i spasenja svoje duše ostavio. već o smrti i sudu posle smrti na kome ti niko od tvojih milih pomoći ne može.
36.) Ako se kad opomeneš onoga lica koje ti je kakvo zlo učinilo, odmah se u srcu svom pomoli za njega Bogu da ga pomiluje. Ovakvim postupkom isteraćeš iz srca svog svaku zlovolju koju protiv njega imaš.
37.) Ako se spremaš za sveto pričešće, pazi da ne ostane u srcu tvome ni traga mržnje protivu ma koga bilo. Ako si ti koga uvredio ili je neko na tebe ljut otidi i potraži oproštaj, kao što je to i sam Gospod naš naredio.
38.) Ako noću u snu budeš imao „poluciju“ (prosipanje semena), onda danju ne razmišljaj o tome ni o sramnim delima i izgledima da se ne bi srce tvoje skrnavilo, no padni ničice i moli se Gospodu i On će te pomilovati jer zna slabost ljudsku.
39.) Ako bi se predao strogom postu i dugotrajnim molitvama ne misli da će te to spasti već veruj da će se Gospod Bog zbog patnji tvojih smilovati i pomoći nemoći tvojoj. (Post i duge molitve samo su pomoćna sredstva da se čovek smiri, da strada, a ovo smirenje i stradanje pomaže duši. Ima ljudi koji strogo poste i dugo se mole Bogu ali se ipak ne spasavaju, jer traže da ih drugi hvale i uzdižu zbog njihovog posta i molitve. A Bog mrzi takve isposnike).
40.) Ako se razboliš ne padaj duhom i ne očajavaj, nego što više blagodari Bogu, što On, promišljajući o tebi, čini ti time dobro. (Po rečima drugih svetih monaha, bolesti čiste dušu kao što vatra prečišćuje zlato od raznih metala).
41.) Ako bi te satana nagonio da preduzmeš trud koji nije po tvojoj snazi, ne slušaj ga. Jer često puta bude da on utiče na čoveka da preduzme takva dela ili preduzeća, koja ne može savladati, pa zbog toga pada u očajanje a đavo mu se za to smeje.
42.) Pre nego pođeš na spavanje provedi dva časa na molitvi a potom daj odmora telu svome. Ako bi se ono razlenjilo u ono vreme kada treba da ustaneš na molitvu, reci mu: šta ti tražiš odmora u ovo vreme a posle u beskonačne muke? Zar nije bolje da se ovde potrudiš malo pa da posle blaguješ u večnosti sa svetima? Tada će odstupiti od tebe lenjost a sići će na te pomoć Božja.
43.) Ako što od koga uzmeš na poslugu vrati mu, ako si to poprljao ili iskvario popravi. Ako si ti kome što dao na poslugu ne traži je ako je onome potrebna a ti možeš i bez nje.
44.) Ničemu se đavoli tako ne raduju nego kad monah, (a i svaki Hrišćanin), krije svoje rđave pomisli od duhovnog učitelja svog.
45.) Čuvaj se bogatstva i težnje ka njemu, jer ono ruši plodove monaštva.
46.) Ako se boriš sa iskušenjem koje te pritesnjuje, goni i muči, ne malakši, nego padni na kolena svoja i zavapi Bogu: „Pomozi mi Gospode jer sam nemoćan i ne mogu izdržati ovu borbu“. Bog će ti pomoći samo ako ti molitva bude poticala iz svega srca tvoga. Ako pobediš iskušenje, ne hvali se time i ne oslanjaj se na samoga sebe no se još većma čuvaj, jer će se đavo požuriti da ti stvori novu borbu, novo iskušenje, teže nego prvo koje si pomoću Božjom izdržao.
47.) Kad se moliš Gospodu ne govori: „Gospode, udalji od mene ovo zlo i daj mi to i to“. No reci Gospode, Bože moj, ti znaš šta je za mene potrebno i spasonosno. Pomozi mi i ne dopusti mi da grešim pred tobom, ni da poginem s gresima mojim, jer sam grešan i nemoćan. Nedaj me u ruke neprijatelja mojih, jer Tebi pribegoh. Sačuvaj me Gospode, jer si Ti moja snaga i uzdanje moje. Neka ti je slava i blagodarnost kroz sve vekove – amin.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *