NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Iz života sv. oca Isaije
 
Pričali su o ocu Isaiji da je on jedanput došao na gumno nekog domaćina i rekao mu: „Daj mi pšenice“. – A jesi li ti žnjeo, oče? pita ga domaćin. – Ne. Odgovori starac. Domaćin nastavi: „Kako ti hoćeš da dobiješ pšenice kad nisi žnjeo ?“ Na to starac upita: „Zar ne dobiva pšenice onaj ko nije žnjeo? -Ne dobija, odgovori domaćin. Čuvši ovo otac Isaija ode sa gumna. Braća, koja su ga videli poklonivši mu se, upitaše ga da im objasni ovo, na što im on odgovori: „Ja sam učinio ovo s ciljem da vam pokažem da ni Božije nagrade niko neće dobiti ko se ne bude trudio za nju.
Priča otac Jelisej, učenik oca Isaije, o svom duhovnom ocu ovo: U mladosti mojoj razboleh se i bejah na samrti. Moj otac svakodnevno dovodio mi je lekare, jer se mnogo brinuo o meni, da bi me izlečili. Lekari trudeći se mnogo ne uspeše ni malo i najposle rekoše mom ocu: dete mora umreti pre nego prođe tri dana. Ovo čuvši moj otac beše utučen žalošću. Plačući on ode crkvi sv. evanđelista Marka i nađe tamo nekog starog monaha Ovaj videvši moga oca žalosna upita ga: „Šta je s tobom gospodine Prokopije, za šta si žalostan“. Moj otac odgovori: „Onaj ko ti je pokazao moje ime pokazaće ti i uzrok moje žalosti“. Starac mu reče: „Hajdemo tvojoj kući“. Došavši našoj kući, on me poseti, pa potom reče onu da pozove i majku moju. Moja mati beše milostiva i volela je monahe a otac opet beše neprijatelj monaha. Starac po tom reče ocu: „Bog traži od tebe da ispuniš tri zapovesti a ako ih se budeš pridržavao povratiće se život tvom sinu. Otac moj reče: „Svedočim ti svetim evanđelistom Markom da ću ispuniti sve što mi zapovediš“. Starac na to reče: „Evo petnaest je već godina kako činiš preljubu i provodiš život u bludi lažući ženu svoju. Za to je Bog pre vremena uzeo petoro dece tvoje. Drugo, ovoga mladića ne vezuj brakom nego dopusti mu da stupi u monaštvo. Treće, sa Arijancima i Teodosijanima nemoj se družiti. Otac obeća da će ove zapovesti ispunjavati kroz ceo život svoj. Starac potom pomoli se Bogu i ja ozdravih trećega dana. Poste toga, ja sam proveo u kući očevoj još tri godine. Posle tri godine otac me veri (obruči) sa sinovicom žene vojvodine. Kad otac spremi sve za brak ljuti bes (nečastivi) prilepi se ovoj devojci i otpoče je strašno mučiti. Njeni roditelji i moj otac sedamnaest meseci vodiše je svuda po crkvama, dajući milostinju, pa čak i vračarama i gatarima, ali nište ne uspeše. Devojci beše još gore. Najzad se složiše i odvedoše je sv. Makariju velikom. Sa njima dođoh ja i otac moj. Starac Makarije, uze ulje, očita nad njom molitvu, zapovedi materi da devojku umije pa je pomaza od glave do pete. Kad je devojka pomazana, đavo otpoče vikati: jaoh, jaoh! Izišavši iz devojke on napade na mene i sedam puta jače mučaše me. U ovim mukama ja provedoh trideset dana. Tada dođe onaj starac što me ranije isceli a otac kad ga vide, pobeže. Starac, potom, uze me i uvede u svoju ćeliju i provede celu noć na molitvi na kolenima te tako odagna besa od mene. Potom on me postriže, zamonaši me i dade me ocu Isaiji. Otac Isaija imao je još jednog učenika svoga koji se zvao Petar. Pošto provedoh u oca Isaije devet meseci, ču moj otac šta se sa mnom dogodilo, pa posla k meni četiri sluge sa osam kamila natovarenih svakom vrstom jela, stvari i voća a uz to i pismo. Uzevši pismo i pročitavši ga ja zaplakah. Otac Isaija videvši pismo u mojim rikama istrgne mi ga iz ruku i pocepa. Kad ja na to uznegodovah starac me poče ukoravati u prisustvu slugu moga oca. Od toga časa uđe u mene duh mržnje i ja ne mogadoh više ni gledati ni slušati njega ; reči njegove izgledahu mi kao strele ili oštar mač, a on sam kao budala. Od tada kad sam s njim bio na molitvi ja sam ga proklinjao. Zbog velike zlobe i mržnje koju sam dobio prema njemu, ustajao sam nekoliko puta noću da ga ubijem, ali se uzdržavah videći Petra, drugoga učenika, koji je s nama živeo. Starac nije prestao da me uči, nekad savetujući me a nekad preteći mi. Kad sam išao da se pričestim sv. Tajnama, on mi ne dade i odagna me sa ukorom, a isto tako i od trpeze, govoreći: „Ne dam ti hrane dok ne kažeš: zgrešio sam, oprosti mi“. Ali ja sam radio sve naopako: krao sam i jeo tajno Kad se starac molio ja sam sedeo; kad je on provodio noć u nespavanju ja sam spavao; kad je on plakao ja sam se smejao; toliko sam bio poslušan satani. Đavo otpoče da mi pokazuje nevaljale pojave na starcu u snovima, a ja nevaljali, verovah ovim viđenjima. Posle ovoga otpočeh često viđati kod oca Isaije to što sam pre o njemu sanjao. Na taj način potkradalo mi je se poverenje o nečistim i prljavim pomislima na starca, koje su izlazile iz moga srca i smućivale me a ja sam otpočeo da se slažem sa njima. Bes gordosti ili bolje reći, smrti, postao je moj učitelj. Ono, čemu me on učaše tajno, ja počeh iznositi pred svima. Sedeći, govorio sam sebi u ljutini: „Ko je ovaj lažljivac i licemer niskoga porekla?“, ja, budući sin visokih roditelja koji su mnogo bogati i imaju toliko razne stoke, postao sam učenik ili u pravom smislu sluga njegov: polivam mu ruke vodom, spremam trpezu, nosim vodu skupljam drva, radim mu kao sluga. On bi trebao mene da služi a ne ja njemu. Toliko neprijatnosti, srdžbe, tuge i žalosti, ukora i beda ja dobih od njega. Koliko me puta nagna da gladujem, žedujem, da ne spavam i da spavam na tvrdoj zemlji? Koliko me je unizio? Koliko mi je učinio zla? Kada mi je ovo satana ubacio ja sam se sve više i više predavao gnjevu, osećajući, da sam ponižen i mnogo postradao. Dolazila mi je misao: da idem od prokletog starca, koji nije monah ni Hrišćanin, u neku zasebnu ćeliju i da živim kao sveti oci. Posle tih pomisli ja otpočeh ponovo viđati razne utvare o starcu, kao da on igra sa ženom i da skače pred idolskim kipovima i verujući snovima, ja se utvrdih u misli da je starac neprijatelj Božiji i drug đavolima. Oko devet milja (kilometara) daleko od našega skita (manastira) beše grčka neznabožačka crkva usred koje beše mramorni idol. Starac je imao običaj svake subote izlaziti iz manastira i sedeći u ovoj mnogobožačkoj crkvi plakao je, a tamo behu grobovi neznabožaca. Meni se pak pokazivaše u snu ne jednom već nekoliko puta da starac prinosi žrtvu i da se klanja idolima, a ja verovah da je ovo istina. Jedanput, kad je starac obično ulazio u ovu crkvu, ja ga predupredih, iziđoh iz ćelije i sakrih se unutra u crkvi idolskoj u žbunju. U tome videh starca kako ide ali pred njim beše i neka žena. Kad žena uđe videh da se pomoli i pokloni idolu, a kad ona svrši molitvu, priđe starac, pokloni se idolu, poljubi ženu i učini sa njom blud. Posle toga starac vrati se u manastir a žena ode u šumu. Ovo sam video jasno sedam puta i uzverovavši tvrdo u to, počeh sedeći na polju pred ćelijom, govoriti braći koja su dolazila starcu radi pouke: Braćo, ovaj starac je bludnik i idoloslužitelj ; vi se varate dolazeći k njemu. Tako sam govorio o starcu braći koja su dolazila, iz dana u dan četiri meseca. Ali ma da sam se starao da im za branim dolazak starcu, oni su, rukovođeni blagodaću Božjom, produžavali dolaziti k njemu. Videći to ja nedostojni bio sam poražen i uzdižući ruke nebu vapio sam: Gospode, daruj mi trpljenje. Ja nevaljali i strasni, mislio sam da trpim za pravdu i, kao da činim dobro delo, govorio sam uzdišući: slava ti Bože, od kakve sam časti ja došao u beščašće, kakav sam postao i plakao sam. Starac videći me u takom položaju govorio je: „Čedo, dobro očisti svoje srce, umiri tvoje pomisli, zavoli smirenje Hristovo, gnušaj se gordosti i pazi sebe“. Kad je on ovo govorio ja se gnjevih, ogorčih i smućivah; njegove reči izgledale su mi kao raspaljene strele koje me peku. Kad sam sedeo s njim za trpezom, hrana mi je izgledala puna smradi i ja sam osećao gnušanje toliko da sam ne jedanput, već mnogo puta hranu bacao. Unutrašnja pomisao neprestano me je smućivala govoreći mi: „Iziđi iz starčeve ćelije, a ako je moguće i iz manastira: dok god gledaš na ovoga starca ne možeš se spasti“. Ja sam sam u sebi govorio: Zašto da trpim ova stradanja? U svetu ja nisam bio ni bludnik, ni preljubočinac, ni lopov, ni ubica. Pomisao ili pravilnije sotona, govorio mi je: ti stradaš na pravdi ; ti si ožalostio oca, majku, srodnike i drugove, ostavivši svete oce došao si da budeš monah kod ovoga prevarljivog, poročnog nemilostivog i drskog čoveka. Sotona mi je savetovao sve to i pripremio me je da izvršim ove rđave i zle pomisli. Budući pokriven tamom mislio sam da hodim kroz svetlost; budući satana mislio sam da sam pravi monah i u mesto da osuđujem samoga sebe, ja sam osuđivao slugu Božijega. Kad sam se nalazio u ovoj buri pomisli izvesti me otac moj pismom da mi je mati na umoru: dođi, piše otac, vidi se s njom pre nego što umre.
Kad pročitah pismo rekoh ocu Petru: ja ću otići, neophodno potrebno mi je da se vidim sa mojom majkom. Brat ode i o ovome izvesti starca. Starac došavši k meni, poče mi govoriti: „Čedo dobro, ostani ovde s trpljenjem radi Boga. Ostavivši sklonost prema ocu i materi, mi imamo u Bogu Oca i Mater. Promisao Božji će pripremiti i nama i roditeljima tvojim dobro. Ako ti prenebregneš moje zapovesti i pođeš tvojim roditeljima nećeš nikakve koristi doprineti a sebi naudićeš, Docnije ljuto, ćeš se kajati za ovo ali biće dockan. U ostalom, otstupljenje tvoje kazniće tebe samoga“. Čuvši ovo od starca i po dejstvu đavolskom ja zaplamteh gnjevom i odgovorih mu: lažljivče, idoloslužitelju, bludniče i preljubočinče, hoćeš li i mene da navedeš da budem ravan kao i ti u idolopoklonstvu i bludu? – Blagodat Božija neka je u tvojim ustima čedo, reče na sve to starac. Ja sam produžavao vikati: lažljivac idoloslužitelj, tako da se mnogi monasi starci skupiše oko mene i svi me ukoravahu i proklinjahu. Ja pak naučen od satane, iscepah svoju odeždu monašku odozgo do dole i u gnjevu bacih je u lice starcu, potom go iziđoh iz ćelije. Idući uđoh u ćeliju jednoga starca i ukradoh mu prazničku haljinu, obukoh je pa odoh za Aleksandriju. Mati moja beše već umrla a otac bolestan. Posle tri dana umre i moj otac. U to vreme, kad sam ja brinući se o velikom nasleđu mome, kajao se što sam primio monaštvo, dođe veče. Legoh da spavam i pomišljah o manastiru i o ocu Isaiji pa sa stenjanjem govorih: slava ti Hriste, Bože moj, Ti si me izbavio od lažljivoga starca. Tek što ja rekoh ove reči čuh glas kao glas groma: „Smrti propast svemu domu Prokopijevu“. U taj čas duhnu vetar i kuća se zapali sa sve četiri strane. Ja skočih u zabuni i jedva uspeh sa ostalima što behu u kući da izbegnem opasnost. Vatra već beše sa svih strana obuhvatila kuću. Skupiše se stanovnici varoši ali ne mogoše ništa pomoći, vatra je rušila i drobila i samo kamenje. Ja stajah posramljen i stideći se gledah šta se dogodilo i pomišljah o tome što se dogodilo. Od velike tuge i žalosti dođoh u crkvu sv. Mina i bacih se na patos crkveni. Opet sotona u vidu mučenika Mina dođe i reče mi; „Znaj, da je krivac svega što se s tobom dogodilo otac Isaija“. Došavši sebi ja rekoh: istina je, taj čarobnik (vračar) poslao je đavole da mi kuću upale. Ustavši u jutru odoh Patrijarhu i rekoh mu: Vladiko, osveti se za mene idoloslužitelju, ocu Isaiji; on je svojim vračarijama zapalio moju kuću i sve što je bilo u njoj. Patrijarh mi reče na to: „Neka umuknu usta lažljiva koja govore na pravednoga bezakonja“. (ps. 30-19.) Kad Patrijarh reče to, ja videh crnog demona, koji me otpoče biti usijanim gvozdenim štapom i obuče me u crni gvozdeni oklop. Ja padoh k nogama patrijarhovim i bejah kao lud. Tada Patrijarh položi svoju ruku na mene i sveze jezika Moga odrešiše se. Ali sedam meseci provedoh mučen od ljutoga otpadnika i prestavljah sobom pojavu dostojnu sažaljenja. Morali su da me vezuju gvozdenim lancima, ja sam tukao i sebe i sve oko sebe, jeo sam pogan ljudsku. Milosrdni ljudi, sažaljevajući se na mene, odevali su me, jer sam ja išao go, kidao sam telo moje, mučio sebe i ćuškao i gurao uz put druge. Hrišćani iz Aleksandrije, videvši neke monahe iz moga manastira, dovedoše ih k meni, ali oni videći me nisu me poznali. Tada ovi hrišćani rekoše: „Ovo je sin Prokopijev, koji je primio monaški čin kod oca Isaije. Tada monasi rekoše: “ Braćo, pokažite ljubav i dovedite ga u manastir“. Ovi dobri ljudi nađoše čoveka s kamilom, dadoše mu zlatnik i, svezavši mi ruke i noge odvedoše me u manastir. Manastirski oci skupiše se u veliku crkvu, svršiše svenoćno bdenje, moliše se Bogu za mene i pomazavši me uljem po svemu telu odagnaše đavola od mene; samo su me rane i povrede kože i dalje bolele. Tada im ja nedostojni i grešni ispričah sve šta što se desilo samnom; svima pričah bedu moju i molih ih da bi mi pokazali milost i umolili starca da me primi na pokajanje i la me sačuva od novoga iskušenja. Starci manastirski dovedoše oca Petra, drugog učenika Isaijevog, koji je bio sa mnom. On, videći me gde ležim i telo moje nagnojeno ranama i povredama (oci, da bi privoleli starca milosrđu i sažaljenju prema meni, svukli su sa mene odeždu u kojoj sam bio, pa me gologa položili na asuru), leže na mene i dugo plakaše. Ja sam ležao u strahu ne smejući pogledati na njega. Plakavši dovoljno otac Petar ustade, pozva nekoliko staraca, ode i dovede oca Isaiju. Kad videh starca da ide k meni, povikah: „Slugo Božiji pomiluj me, jer me đavo prevari. Ne ostavi me da se raduje i veseli neprijatelj moj – satana. Dovoljno sam kažnjen i mučen bio na pravdi. Starac plakavši dovoljno, reče mi: „Čedo, poznaješ li da pad biva kao kazna za gordost? – Poznajem, oče moj, rekoh ja, Poznao sam iz toga što se dogodilo sa mnom i naučio sam se iz toga čemu sam se podavao. Uzverovao sam da Gospod svakome daje platu po delima njegovim. Starac me zakrsti sv. krsnim znamenjem rekavši: „Bog, tvorac svake tvari, da ti oprosti prošlo a ispravi te u buduće. Potom me položiše na nosila i odneše u ćeliju. Posle nekoliko dana blagodaću Hristovom i molitvama starca ja sam bio potpuno isceljen. Oci manastira, videći, da je sve što se samnom desilo potrebno da se napiše, dozvaše Pionija, iskusnog pisara, i rekoše mi da mu sve tačno ispričam šta mi se dogodilo. Pionije, napisav sve, stavi u prvu knjigu u kojoj su stavljena iskušenja đavolska. Posle ovoga, ja sam ostao sa ocem Isaijom i u svemu mu se pokoravao.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *