NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Još nešto iz života sv. Antonija
 
Jedanput dva đavola rešiše se da u obliku ljudi grešnika pitaju prepodobnog Antonija o tome, da on pita Boga, može li đavo biti spasen? Prepodobni Antonije molivši se Gospodu, dobi po anđelu Božijem ovakav odgovor: „Neka đavo, obrnut istoku, stoji tri godine na jednom mestu i sa smirenjem neka jutrom i večerom govori po 100 puta: Bože pomiluj me – moju prastaru zlobu, Bože spasi me – moju pomračenu lepotu i pomiluj moju mrzost opušćenja. Ali đavoli se ne složiše da se ovako pokaju. Iz ovoga očigledno je, da je od strane Božije moguće pomilovanje đavola, ali sa strane đavola ono je nemoguće, jer je protivno njegovoj zlobi i gordosti.
Drugom prilikom nekoliko braće dođoše u manastir onu Antoniju da se posavetuju s njim o priviđenjima koja im se javljaju i da ga pitaju, da li su priviđenja đavolska s desne ili s leve strane. Polazeći na put oni povedoše i jednoga magarca koji uz put crče. Kad su došli sv. Antoniju, pre nego što su ga pitali, on ih upita: od čega je njihov magarac crkao na putu? Oni ga upitaše otkuda on to zna, a starac odgovori: kazali su mi đavoli. Oni mu rekoše da su baš zbog toga i došli da se s njim posavetuju o viđenjima koja su nekada tačna a nekad lažna. Tada ih sv. Antonije uputi da se dobro paze od iskušena.
Neki brat beše lažno okrivljen da je učinio preljubu. Zbog toga on ostavi svoj a dođe u manastir sv. Antonija. Za njim dođoše njegova manastirska braća da bi ga utešili i povratili natrag, no došavši oni ga još više krivljahu: ti si učinio to i to. On je tvrdio da je nevin. Desi se u njihovoj prepirci otac Pafnutije. Kad on to vide ispriča ovo: Video sam na obali morskoj čoveka kome su noge bile vezane za top, neki priđoše da bi mu pomogli i natovariše mu top na leđa. Čuvši ovo sv. Antonije uzviknu: „Evo čoveka koji može izlečiti i spasti dušu“. Tužioci se postideše, zamoliše brata za oproštaj, i vratiše se u svoj manastir. Jedan lovac divljih zverova dođe da lovi u gori, oca Antonija. Videvši da Antonije zabavlja braću on se sablazni time. Starac želeći da ga umiri i da mu pokaže da je po nekad potrebno davati braći po neko popuštanje (zabavu) reče mu: „Stavi strelu svoju u luk i zategni ga. Lovac učini tako. Starac mu reče: „Zategni još“. Lovac zateže luk još. Starac mu opet reče: „Zategni luk još više“. Lovac odgovori: „Ako zategnem luk više nego što treba prelomiće se“. Na to mu sv. Antonije reče: „Tako biva i u delu Božjem. Ako prekomerno budeš naprezao moći braće, oni će ubrzo otpasti od Boga. Potrebno je davati im po kadkad i popuštanja“. Čuvši OVO lovac uvide da je tako i ode s duhovnom korišću.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *