NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE

 

DUHOVNO ZLATO KOJIM SE NEBO KUPUJE
 
Sudba ljudskih duša po Izlasku iz tela
 
Drugom prilikom pred obed (ručak) oko 3. časa po podne, sv. Antonije usta da se pomoli Bogu. U tom momentu oseti da je van sebe (van tela) i da ga neko uze za ruku i povede sobom, kroz vazduh, penjući se iznad zemlje sve više i više. Kad su bili povisoko, odjednom iziđoše im na susret nekakve strašne, mračne ličnosti, koje pokušaše da im stanu na put. Ovome se usprotiviše saputnici Antonijevi, našta ona strašila počeše kao dokazivati da imaju prava da pregledaju da li Antonije ima kakvih krivica i da li potpada pod njihovu vlast. Saputnici Antonijevi – anđeli popustiše. Otpoče ispitivanje. Ali kada sotone počeše da pretresaju Antonijev život još od rođenja, anđeli se tome usprotiviše, rekavši: „Sve što je Antonije učinio od rođenja, to je Gospod izgladio tada kada je on primio monaški čin. Od tada možete se upuštati u ispitivanje i traganje šta je učinio. Ali demoni ne mogaše ništa naći čime bi Antonija okrivili. Tako se ukloniše i propustiše ih da slobodno prođu. U tome sv. Antonije opet dođe sebi, ali zaboravi na jelo i dan i noć (24 sata) provede u uzdasima i molitvi, diveći se: sa kolikim i kakvim neprijateljima moramo se boriti i sa kakvim nevoljama valja proći za nebesko carstvo. Tada se on opomenu reči sv. apostola Pavla. (Ef. 2-4.) o knezu vlasti vazdušnih. Vrag ima vlast da stupa u borbu sa onima koji prolaze kroz vazduh na nebo, starajući se da im prepreči put. Za to je veliki apostol savetovao; „Toga radi uzmite sve oružje Božije, da bi ste se mogli braniti u zli dan i svršivši sve održati se“. (Ef. 6-13.) Da se posrami onaj koji se protivi, nemajući ništa zlo govoriti na nas (Titu 2-8).
Osim ovih viđenja sv. Antonije imao je i drugih čudnih i strašnih otkrovenja i viđenja. Jedne noći on se dugo molio Bogu da mu pokaže sudbinu duša ljudskih. Odmah, druge noći, neko ga pozva: „Antonije, ustani, iziđi i gledaj“. On odmah ustade, izađe iz ćelije, pogleda put neba i spazi jednog veoma strašnoga gadnog velikana. kome je glava doticala do oblaka. Sa zemlje podizale su se neke ptice, kojima je velikan preprečivao put; druge su brzinom munje proletale i odlazile slobodno dalje na koje je on strašno škrgutao zubima. Neke su se zadržavale u vazduhu, ne mogući dalje ići a on ih je svojim rukama udarao, – te su ojađene padale u ognjeno jezero, koje pod njim bejaše. Za tim sv. Antonije ču glas s neba: „Antonije, da li razume i znaš šta je to što vidiš“? Tada se njemu otvoriše umne oči i u ovom vide putovanje duša ljudskih na onaj svet. Ptice koje su se zadržavale u vazduhu, ne mogavši dalje, to su duše neradne, lenje, nevaljale, nespremne i neočišćene od greha, koje su se pokoravale đavolu i njemu služile. Ptice, koje su preletale slobodno, to su duše svete, koje su se protivile đavolu i svakom nevaljalstvu. Ovo viđenje smatrao je sv. Antonije i kao opomenu za samoga sebe da bude još revnosniji u podvizima, a pričao ga je i drugima radi njihove duhovne koristi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *