ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ

 

ДУХОВНО ЗЛАТО КОЈИМ СЕ НЕБО КУПУЈЕ
 
Судба људских душа по Изласку из тела
 
Другом приликом пред обед (ручак) око 3. часа по подне, св. Антоније уста да се помоли Богу. У том моменту осети да је ван себе (ван тела) и да га неко узе за руку и поведе собом, кроз ваздух, пењући се изнад земље све више и више. Кад су били повисоко, одједном изиђоше им на сусрет некакве страшне, мрачне личности, које покушаше да им стану на пут. Овоме се успротивише сапутници Антонијеви, нашта она страшила почеше као доказивати да имају права да прегледају да ли Антоније има каквих кривица и да ли потпада под њихову власт. Сапутници Антонијеви – анђели попустише. Отпоче испитивање. Али када сотоне почеше да претресају Антонијев живот још од рођења, анђели се томе успротивише, рекавши: “Све што је Антоније учинио од рођења, то је Господ изгладио тада када је он примио монашки чин. Од тада можете се упуштати у испитивање и трагање шта је учинио. Али демони не могаше ништа наћи чиме би Антонија окривили. Тако се уклонише и пропустише их да слободно прођу. У томе св. Антоније опет дође себи, али заборави на јело и дан и ноћ (24 сата) проведе у уздасима и молитви, дивећи се: са коликим и каквим непријатељима морамо се борити и са каквим невољама ваља проћи за небеско царство. Тада се он опомену речи св. апостола Павла. (Еф. 2-4.) о кнезу власти ваздушних. Враг има власт да ступа у борбу са онима који пролазе кроз ваздух на небо, старајући се да им препречи пут. За то је велики апостол саветовао; “Тога ради узмите све оружје Божије, да би сте се могли бранити у зли дан и свршивши све одржати се”. (Еф. 6-13.) Да се посрами онај који се противи, немајући ништа зло говорити на нас (Титу 2-8).
Осим ових виђења св. Антоније имао је и других чудних и страшних откровења и виђења. Једне ноћи он се дуго молио Богу да му покаже судбину душа људских. Одмах, друге ноћи, неко га позва: “Антоније, устани, изиђи и гледај”. Он одмах устаде, изађе из ћелије, погледа пут неба и спази једног веома страшнога гадног великана. коме је глава дотицала до облака. Са земље подизале су се неке птице, којима је великан препречивао пут; друге су брзином муње пролетале и одлазиле слободно даље на које је он страшно шкргутао зубима. Неке су се задржавале у ваздуху, не могући даље ићи а он их је својим рукама ударао, – те су ојађене падале у огњено језеро, које под њим бејаше. За тим св. Антоније чу глас с неба: “Антоније, да ли разуме и знаш шта је то што видиш”? Тада се њему отворише умне очи и у овом виде путовање душа људских на онај свет. Птице које су се задржавале у ваздуху, не могавши даље, то су душе нерадне, лење, неваљале, неспремне и неочишћене од греха, које су се покоравале ђаволу и њему служиле. Птице, које су прелетале слободно, то су душе свете, које су се противиле ђаволу и сваком неваљалству. Ово виђење сматрао је св. Антоније и као опомену за самога себе да буде још ревноснији у подвизима, а причао га је и другима ради њихове духовне користи.