ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
ПИТАЊА 201 – 250
201. Питање истог истом великом старцу о суши и о његовом дуготрајном ћутању.
Одговор: Бог ништа не чини у невреме, него све чини на корист људи. Премда је Он и задржао кишу ради њиховог васпитања, ипак ће их поново помиловати и послати је. Тако је и реч била задржана на извесно време да би се неки опоменули. Међутим, они су постали још безосећајнији, те Бог наређује да се реч опет предаје ради користи потребитих.
202. Молба истог истом великом старцу. Преподобни оче мој, молим те да се на мени испуне твоја света обећања о опроштају грехова.
Одговор Варсануфија: Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа који нас је благословио у Христу сваким благословом духовним на небесима (Еф.1,3). Ако ти припремиш себе за примање онога што тражиш, добићеш то кроз свој велики труд и преко мене немоћнога. Јер, добитак и корист сваког човека и сваке душе ја сматрам својим сопственим. Радосно горећи духом ја приносим себе на жртву за душе као што то зна једини Срцезналац, Бог наш. Знам и надам се да наш труд неће бити узалудан. Буди уверен да ћеш добити оно што тражиш. Али, ако добијеш, потруди се да сачуваш ту благодат. Многи су се удостојили да добију благодат, али су касније отпадали, будући да нису са страхом чували оно што су добили. И тако, чезни за добром и уједно га чувај, буди благоугодан слуга свог Владике, смирени ученик Онога који се смирио ради тебе, послушан ученик Послушнога, незлобив – Незлобивог, дуготрпељив – Дуготрпељивог, милостив – Милостивог (Пс. 85,15), – слуга који носи бреме ближњег као што је и Владика понео твоје (Ис.53,12), онај који све искрено воли, као што је и Он заволео нас (1Јн.4,19), онај који у свему иде за Њим, све док те не узме у велики покој Свој, који око не виде и ухо не чу и у срце човеку не дође, а који припреми Бог онима који га љубе (1.Кор.2,9). Њему слава у векове. Амин. Помоли се за мене, монаху!
203. Исти је молио великог старца за исто.
Одговор: Брате Андреје, нека ти Исус испуни све молбе, јер Он је рекао: Иштите и добићете (Јн.16,24). Једино припреми свој дом марљиво га очистивши, како би примио дарове. Они се чувају (једино) у чистом дому, а свој мирис точе тамо где нема нечистоте. Ко окуша од њих постаје туђ старом човеку, разапиње се за свет као и свет за њега, и живи свагда у Господу. Ма колико да ударају непријатељски таласи, они не разбијају његов брод и он постаје страшан за противнике, будући да они на њему виде свети печат. Колико он постаје њихов непријатељ, толико постаје искрени и љубљени пријатељ Великог Цара. И тако, брате, замрзи у потпуности да би заволео у потпуности. Згади се на (једно) усиновљење да би стекао (друго). Престани да испуњаваш жеље и испуни жељу. Рањавај самог себе и лечи сам себе. Умртви се и оживи се. Заборави самог себе и спознај самог себе? То су дела монашка.
204. Исти је молио великог старца за исто.
Одговор: Брате Андреје, љубљени душе моје, кад би ти ваљано спознао дар Божји, не би био у стању достојно да прославиш и заблагодариш Богу па макар и све власи твоје главе биле по једна уста. Ипак, верујем да и ти познајеш дар Господњи. Бог зна да ни час, ни трен ока не прође а да те се не сетим и не помолим се за тебе. Ако те ја тако волим, онда те Бог, који те је саздао, свакако још више љуби. Молим Га да те научи и управи по Својој вољи. Он те усмерава на корист твоје душе и, премда касни (са избављењем), ипак умножава твоју духовну корист. Пребивај у својој келији благодарећи Богу за све и понижавајући себе у свему. Такође, веруј да ће се све што ти се каже и испунити у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
205. Одговор истог великог старца истоме који је молио да му Бог дарује духовни разум и за исто што и раније.
Брате Андреје, Владика наш Христос рекао је Марти: Ако верујеш, видећеш славу Божију (Јн.11,40). Веруј и ти и угледаћеш Лазара васкрслог из мртвих како вечера са Исусом, видећеш и Марију која седи поред Његових светих ногу, ослобођену од Мартиних брига. Веруј да ћеш стећи све што сам ја недостојни молио Бога да да твојој љубави. Бог ништа не захтева од тебе осим трпљења и благодарности и Он ти отвара Своју скривницу мудрости и разума. Поздрављам те у Господу. Буди здрав у Њему душом и телом и помоли се за мене.
206. Одговор истог великог старца истоме.
Љубљени брате мој, Андреје, чуј! Ако они који од цара добијају златне новчиће буду водили бригу о њима и пажљиво их чували, дукати ће сачувати свој блесак и своју чистоту, а ако, пак, буду били небрижљиви, они ће не само потамнети него ће и пропасти. Због тога је један мудрац рекао: “Завезуј сребро своје”. И ја ти кажем: Не само вежи, несумњивом вером, него и запечати, смирењем и истрајношћу трпљења. Тиме се спасава онај који трпи. Смело ти говорим зато што ми је Бог допустио да ти то кажем: Кроз мене најгорег говори велики заступник Исус, Син благословеног Оца, Дародавац Светог Духа: Опраштају ти се многи греси твоји учињени од рођења твога па до сада. И тако, примивши ову велику и неизрециву радост, заволи Га свом силом, приносећи достојни плод покајања (Мт.3,8), узвикујући са светим Павлом ове милозвучне речи: Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач (Рим.8,35), и говорећи Христу: Ради тебе нас убијају ваздан, сматрају нас овцама за клање. Али у свему овоме побеђујемо кроз Онога који нас је заволео. Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни ангели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем (Рим.8,36-39). Поучавај се у овоме не само изговарајући устима, него и испуњавајући на делу, јер је речено: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19). Добио си велико достојанство па покажи и велика дела, достојна трпљења и благодарности, чиме се и достиже савршенство. Нека и ми будемо тога достојни у име Оца и Сина и Светог Духа. Амин. Расуђуј о овоме често и на делу, окушај од сладости (ових речи) и осетићеш миомирис који оне пружају твојој души а и другима који их опитују. Храбри се у Господу и крепи се, о најпобожнији!
207. Одговор истог великог старца истоме.
Брате Андреје, Господ је рекао да је Илија већ дошао (Мт. 17,12). И ја ти говорим да је твој Лазар већ васкрсао и да је ослобођен од повеза, чиме се испунила реч Писма: Раскинуо си окове моје (Пс.115,7). Од сада си и ти сам дужан да приносиш хвалу Ономе који те је ослободио, да због нерада не би упао у пређашње окове, по речи Спаситеља који је рекао: Ето, постао си здрав (Јн.5,14), и остало. Благодари Богу, јер Он промишља и брине о теби и у свему ће те усмерити, уколико само и ти будеш то желео. Буди здрав душом и телом и помоли се за мене.
208. Добивши дар, исти је молио да њега и оне који су са њим велики старац преда Богу.
Одговор: Андреје, слуго Вишњег Бога и саслужитељу мене најгорег, мир теби и осталим саслужитељима нашим од Бога Оца и Господа нашег, Исуса Христа. Објављујем вам да сам вас ја још пре вашег искања предао Светој, Обожаваној, Једносушној, Животворној и Беспочетној Тројици да би се сачували од сваког зла. Али, нећу да останете у незнању у вези другог предавања, ужаснијег и тежег, страшнијег и пожељнијег, љубљенијег и часнијег и славнијег. Чујте о чему се ради. Када се наш непријатељ, мрзитељ добра, буде посрамио слушајући онај блажени и животворни глас Спаситеља нашег упућен нама, глас пун радости и весеља и утехе, који просвећује слушаоце неизрецивом светлошћу и који објављује: Ходите благословени Оца мога, примите Царство које вам је припремљено од постања света (Мт.25,34), тада ће се извршити Његово велико предавање, када ће предати Царство Богу и Оцу (1.Кор. 15,24). Такво је оно и осим њега нема другог. Чујте како се оно остварује: сваки од светих ће, приводећи синове које је Бог преко њега спасао, громогласно и са великом смелошћу, при општем дивљењу светих ангела и свих небеских сила, рећи: Ево мене и деце коју ми даде Бог (Ис.8,18). И не само да ће њих него ће и себе предати Богу и тада ће Бог бити све у свему (1.Кор.15,18). Помолите се да и ми то достигнемо. Блажен је ко то очекује и ко то достигне. Помолите се за мене, љубљени.
209. Трпећи маштања и искушења од демона, и чудећи се што се, и после пројаве на њему таквог човекољубља Господњег и обећања будућих блага, још увек подвргава искушењима, исти се распитивао о томе код истог великог старца, желећи такође да зна и то да ли су још цели печати обећања која су му дата.
Одговор: Велики мир имају они који љубе Господа и не спотичу се (Пс.118,165). Нека ти мир буде у Богу, часни и једномислени брате наш, Андреје. Немој да те раслаби неспокојство које наносе ђаволске страсти и маштања. Веруј да (демони), премда нас и узнемиравају и искушавају, ипак неће ништа успети, него само још увеличавају врлину нашу уколико опрезно пазимо на себе, трпећи уз меру. О праведнику који се спасава вером Господ говори: Јер, ако посумња, душа моја неће благоволети да буде у њему (Ав.2,4). Не попуштајмо у напору да не бисмо изгубили обећања која нам је дао човекољубиви и милостиви Бог. Његово је да дарује, а наше да сачувамо. И не чуди се што и после светих обећања и дарова за које се Бог не раскајава (Рим. 11,29), демони поново подижу на тебе своје срамне страсти, надајући се да отму безмерно богатство, него се сећај да су они остали бестидни и после сведочанства самог Владике, Бога нашег, о светом и славном Јову и да су подигли искушења и замке да би срушили такав стуб (трпљења). Ипак, они га нису савладали и нису могли да отму ризницу његове светле вере и благодарности. Злато је постало још чишће пролазећи кроз огањ, исто као и праведник кроз мноштво искушења. Бог је дозволио и допустио да и после особитог сведочења Његовог о праведнику, Његов слуга буде искушан ради веће части и славе Владике, те ућуткивања непријатеља. Не падај духом – печати обећања су цели, али почекај, тј. потрпи Господа (Пс.26,14): Ко претрпи до краја, тај ће се спасти (Мт.24,13) у Христу Исусу, Господу нашем. Амин.
210. Одговор истог великог старца истоме, кога га је салетала помисао да ће га неуздржање у храни спречити да достигне обећано.
Саветујући твоју љубав да на доличан начин увек удовољи потребама тела ја не унижавам уздржање и пошћење. Уопште не! Човек се узалуд труди у спољњем уколико му унутарње делање по Богу не помогне. Због тога је Господ и рекао: Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста оно погани човека (Мт.15,11). Јер, унутарње делање, праћено срдачним болом, производи истинско безмолвије срца, које води смирењу. Смирење човека чини стаништем Божијим, а усељавање Бога (у човека) изгони лукаве демоне и њиховог начелника – ђавола заједно са свим њиховим срамним страстима. Тако човек постаје храм Божији, освећен, просвећен, очишћен и пун сваког мириса, благости и радости. Тај човек постаје богоносац, чак и више од тога – постаје бог, верно слову: Ја рекох, ви сте богови и сви синови Вишњега (Пс.81,6). Нека те не смућује помисао, или, тачније речено – лукави, као да те телесна храна спречава да дођеш до обећаног. Јер, храна је света и није могуће да од доброг произађе зло. Међутим, оно што излази из уста, што проистиче из срца заправо задржава човека и спречава га да брзо дође до обећања која су пред њим. Не сумњај пружајући телу оно што му је потребно, него се по сили унутарњег човека труди да смириш своје помисли Тада ће Бог отворити очи твог срца како би видео истинску светлост и био у стању да кажеш: Благодаћу сам спасен у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
211. Питање истог истом. Ти знаш, владико мој, да сам немоћан душом и телом. Због тога те молим да се помолиш Богу да ми да силу и помоћ за трпљење како бих могао са благодарношћу да подносим оно што ме сустигне.
Одговор Варсануфија: Брате Андреје, нека је твојој љубави познато да нам се сви дарови дају доласком Светог Духа. Они бивају различити и разнообразни. Једанпут је Господ дао апостолима Духа да изгоне демоне, други пут силу да врше исцељења, касније – дар прозрења, и опет – [дар] васкрсавања мртвих, а такође превасходство да опраштају грехе, ослобађају душе од таме и изводе на светлост. И ето, ја молим Бога да ти, по ослобођењу твоје душе, подари Светог Духа ради трпљења и благодарења, да се постиди противник немајући шта да сведочи против нас. Потпомажи ми и ти унеколико, принуђујући себе на трпљење, те ће ти га Бог који је богат у милости (Еф.2,4) и дати. Помоли се за мене брате.
212. Питање истог истом великом старцу. Молим те, владико мој, помињи ме увек и кажи ми како да се односим према брату који живи у близини.
Одговор: Брате, у Писму је речено: Ако те заборавим Јерусалиме, нека буде заборављена десница моја (Пс.136,5) и остало. То ти говорим у вези са сећањем на тебе. А у вези са односом према ближњем, нека ти је знано да онај ко жели да угоди Богу, принуђава себе да одсеца своју вољу пред ближњим. Јер, Господ је рекао: Царство небеско с напором се осваја и подвижници га задобијају (Мт.11,12). Сазнај шта потпомаже умирење брата. Затим се потруди да испуниш оно што си пронашао како би и сам добио покој од Бога у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
213. Брат који је живео близу немоћног старца (Андреја) из саосећања је убедљиво молио великог старца да се помоли за њега.
Одговор: Наметљиви брате, кад би знао дар Божији (Јн.4, 10) и ради чега (Господ) повремено, као благи Отац, кажњава слугу свог Андреја, ти би га прославио. Господ то чини да би затворио прљава уста змије. Тако она неће наћи повод да га окриви у Дан суда ради великих обећања која му је Бог дао преко мене најгорег и непотребног слуге. Шта, дакле? Зар ти сматраш да ја не саосећам са њим више него било који човек? Да, ја заиста саосећам са њим! Јер, где би била (реч Писма): Ако страда један уд, са њим страдају сви удови (1.Кор.12,26). Кад би заиста знао вредност онога што га очекује, он би, заједно са Павлом, благодарећи, веселећи се и узвикујући, запевао: Страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се открити (Рим.8,18). Нека га Бог укрепи и пошаље му велику милост. Поздрављам вас у Духу Светом видећи ваш успех у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
214. Исти брат је сам тражио да по својим силама послужи старцу заједно са својим служитељем. Међутим, старац се двоумио и није хтео да прихвати његово служење, слично ави Теодору Фермејском који се стидео да било шта нареди свом ученику. Брат је о томе питао другог старца.
Одговор Јована: Нека Бог неба и земље умножи веру твоју, часни и љубљени брате наш, и нека утврди твоју љубав у свом страху, како би испунио добру намеру. Према томе, ако се мало потрудиш по својој сили, Бог те неће лишити награде за труд. Утеши старца чиме можеш: то ће бити Богу угодније од блиставе службе и жртве. Што, пак, сам не можеш, нека учини брат (који ти служи). А старац, пошто је немоћан, не треба да се колеба у прихватању услуге од вас. Нека он благодари Богу, молећи се за вас: он је немоћан, па није дужан да се држи речи аве Теодора који је, у вези са братом који му је служио, говорио: “Ја нисам старешина општежића да бих му наређивао. Ако хоће, нека се угледа на мене и нека чини оно што ја чиним”. Ава Теодор је тако говорио стога што је био у стању да сам подмири своје потребе, па (чак) и да служи другима. Овај (старац) је, међутим, немоћан. Свако треба да, саобразно својој мери и устројству, пребива у страху Божијем. Нека болесни не завиди брату који жели да чује речи Господње: Болестан бијах и посетисте ме (Мт.25,36). Бог од болесног не тражи, као што смо већ много пута чули, ништа осим благодарности и трпљења. Они, наиме, посредују пред Богом за (људску) немоћ. Онај ко прима услуге од неког брата који жели да се потруди Бога ради, нека не сумња говорећи: “Ја сам му на терету и жалостим га”, него нека каже: “Може и онај који служи да буде једнак са страдалником ако га је Бог уверио да ће примити награду преко мене. Нека га Господ укрепи и нека мене не осуди”. Нека он то испуни и живите у миру, благодаћу Христовом, [благодаћу] Бога нашег. Пре свега: Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов (Гал.6,2). Уз то се сећајмо да и смрт неће закаснити. Служите Господу са страхом (Пс.2,11), а и ближњем, да бисте преко њега наследили бесмртни живот у Исусу Христу, Господу нашем. Надајући се на Њега, не брините се за сутра (Мт.6,34), зато што се Он сам брине о вама. Ако положимо бриге наше на Њега, Он ће се постарати о нама како му је угодно. Њему слава. Амин. Поздрављам вас у Господу, иштући да се помолите за мене, љубави ради.
215. Један брат је имао три помисли. Желећи да о њима пита великог старца, он је питање поставио нејасно, употребивши загонетку како би [мисао] сакрио од аве (тј. игумана Серида). Наиме, он је написао неколико слова. Замисливши у уму оно што је хтео да пита, он је сваку помисао назначио једним од изабраних слова. Та слова су била следећа: И, којим је он у уму своме назначио питање о правилном безмолвију и савршеном ћутању; друго: К, о правилу за храну, тј. да ли треба да се држи сухоједења и да не пије вина, те да ли да разговара једино са оним који му служи, и треће: Л, под којим се крио упит о општењу (са другима), те да ли да снисходи телу у храни.
Велики старац му је одговорио: Не скрећи ни на десно ни на лево, док обоје не постану десни.
216. Исти брат је истом великом старцу поставио и друго питање. Ни овог пута оно није било управно, премда не ни у словној загонеци, као први пут. Он га само замислио у уму. Питање се тицало тежине сна и душевне немоћи. Њиме је он тражио помоћ и молитве за спасење. (Најзад) [у њему се питало још]: “Шта значи одговор: “Док обоје не постану десни””?
Старац одговорио следеће: Прво је штетно, друго корисно. И колико је прво штетно, толико је друго корисно.
217. Будући у недоумици због тога, брат је поново тражио да му објасни у ком смислу је то штетно и шта би требало да ради како би себи помогао. Он је, такође, [тражио да сазна] и шта у одговору значи оно што је речено о двојици.
Велики старац му је овако одговорио: Сама природа нас учи да је све право ономе ко разуме (Прич.8,9). А обоје се односи на вас: на онога ко пита и на онога преко кога се шаљу одговори[1]. О сну [ћу рећи]: (Његов узрок) је у души и телу: док се телесно не потчини духовном, страсти не могу да ослабе. Због тога сам ја и приближио помисли једне другима.
218. Он се опет нашао у недоумици у вези са значењем исказа: “Приближио сам помисли једне другима”. Стога је молио да му и то објасни. Велики старац му је одговорио следеће:
Опростите ми, Господа ради, што говорим неразумно. Господ је рекао својим ученицима: Еда ли сте и ви још неразумни (Мт.15,16)? Прва и друга глава означавају исто.
219. Чувши то, брат је рекао старцу: “Оче мој, пружам своју душу пред штедрост Божију и у твоје руке. Помоли се за спасење моје смирене душе”.
Писмени одговор: Брате, пазимо на себе пуном пажњом, с обзиром да се ствари не могу брзо схватити. Апостол за себе каже да не схвата, премда схвата. Утолико пре смо ми ништавни дужни да се смиравамо. Ви сте помислили да ћу ја, Бога ради, примати помисли у загонеткама, и одговарати такође у загонеткама. Оне, додуше, код оних који разумеју побуђују разумну душу на духовно преживљавање. Јер, испитујући загонетке, ми у њима налазимо скривену корист. [Међутим], имајући реч апостола који, ради подстрека, говори: Немојте гордо мислити него се дружите са смиренима (Рим.12,16), немој више изражавати своје помисли кроз загонетке с обзиром да ће мој безумни одговор бити несхватљив за тебе. То ће на само одвести у непрекидно узајамно досађивање. Заиста, није нам на корист да кроз загонетке говоримо или пишемо један другоме. Додуше, и тај начин нам је (такође) дат од Бога, премда само за случај нужде. Но, пошто смо ми удови једни других по Богу и пошто знамо да је брат помаган од брата као утврђен град(Прич.18, 19), ти ми отворено кажи или напиши своје помисли преко брата, па ћеш добити одговор. То обојицу води ка смирењу. Реци ми, откуд потреба за високим начином објашњавања, када се исто може достићи смирењем? Чини то само ретко, с обзиром да је срцу корисна притешњеност од помисли. Ево и одговора на оно што си рекао: “Покорићу теби и душу и тело”: онај ко се Бога ради реши да се покори своме брату треба да помишља да се покорава Богу, који може да нас пробуди из сна мисленог пијанства. И како си ти мене молио да се помолим за тебе, тако и ја молим тебе за то исто, јер је то засновано на речи Писма, које тврди да то води ка исцелењу (Јак.5,16). Пошто су вам обе напред поменуте ствари остале неразумљиве, сада говорим јасно: Оно што се налази у првом писму односи се заправо на тебе и мог сина Серида. Друга изрека се односи на душу и тело, а може се применити и на духовно и телесно. Писмо говори: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима (Мт.18,19). То се односи и на све нас: ако не будемо сагласни, наше сапребивање никада неће бити чисто. Помоли се брате да мирно проведемо наше дане. То се не спроводи било како, с обзиром да (је речно): Ко се сједини са Господом један је дух са Њиме (1.Кор.6, 17). Нека нам Он да да пређемо ову пучину без штете, у име Његово. Њему слава у векове. Амин. Стекни смирење, трпљење, наду и љубав према Богу, која је већа од свега.
220. Неко је питао аву Јована о једној ствари. Добивши одговор, он је послао исто питање и ави Варсануфију, сакривши да је о истоме питао другог старца.
Свети Варсануфије му је одговорио: “Учини онако како ти је рекао брат Јован”. После неког времена десило се да исти брат опет нешто пита аву Јована. Добивши одговор, он је питање послао и ави Варсануфију. Старац му је одговорио: “Довољно ти је речено. Бог Варсануфија и Јована је један”. Од тада тај брат више никада није питао обојицу о истој ствари: био му је довољан одговор једног од њих.
221. Ава Јован је безмолствовао осамнаест година у првобитној келији старца (сачињеној изван обитељи), све до саме кончине коју је предсказао, говорећи: “По седмици аве Серида и ја ћу скончати”. Када смо га молили да нас не остави сироте, он је рекао: “Да је ава Серид поживео и ја бих живео још пет година. Пошто га је, пак, Бог сакрио од мене и узео га, ни ја више нећу живети”. Тада је ава Елијан, новопострижени, и, по свом пострижењу, новопостављени игуман општежића, са многим мољењем и сузама од аве Варсануфија искао да им дарује старца, будући да сам већ није више одговарао. Схвативши то духом, ава Јован нас је другог дана, када смо опет дошли да га молимо, предупредио и рекао ави Елијану:
“Зашто узнемираваш старца због мене? Не труди се, јер ја нећу више живети”. Тада смо ми заплакали и припали ка његовим ногама. Ава Елијан је, дохвативши их, рекао: “Поклони ми макар две недеље да бих могао да те питам о начину на који се управља манастиром”. Сажаливши се и подстакнут Светим Духом који је живео у њему, старац је рекао: “Добро, остаћу са тобом још две недеље”. Током тог времена ава Елијан је заповедио да не говоримо о двонедељном одлагању његовог упокојења. Када је наступио онај дан, он је позвао сву братију и оне који су се задесили у општежићу, те поздравио сваког и отпустио. Отпустивши све, он је са миром предао дух свој Богу.
222. Брат је питао великог старца: Кажи ми, оче мој, шта да чиним при смућењу помисли срца. Да ли да потпуно прекинем са употребом вина? Да ли да спавам седећи? Помоли се [да прође] болест мог ока. Да ли могу да га покажем лекару? Молим те да се помолиш Богу да ми да бар мали успех и да не скрећем са ваших светих трагова.
Одговор: Брате, ти си пожелео да чујеш од мене ништавног нешто о својим помислима. Зар се теби није допало оно што си чуо од брата Јована! Таква смућења ти се дешавају због непостојаности срца. По речи Спаситеља, све могуће ономе који верује (Мк.9,23). Где је, дакле, твоја вера? О вину ћу рећи да није потребно да га у потпуности оставиш: можеш га узимати по мало. Спавање седећи касније доводи до смирења. Уопште, предај целог себе Богу у страху Његовом. Што се тиче ока, не бој се имајући Бога који те просвећује. А ако се и појави неко ко се у то разуме и ти му покажеш, нећеш погрешити. Јер, и то приводи смирењу. Ово ти говорим ја, а пише мој син Серид. Ако те помисао не наведе да омаловажиш моје речи, исказане Богом, ја ћу му се помолити да те доведе до великог успеха и молићу се да те не одвоји од нас ни у овом, ни у будућем веку. Буди мудрији од свих демона који те уче саблазнима и увек ћеш привлачити ка добру своју душу и помисли. Не склапај савез са њима, јер су злобни непријатељи, па ћеш наследити земљу Израиља у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
223. Питање истог истом. Молим те, оче мој, реци ми да ли је први одговор ваш. Јер, помисао ми говори: “Да није ава (Серид одговорио) у његово име”. Кажи ми како да се излечим од својих страсти? Дај заповест мојој души за спасење и измоли ми опроштај грехова. (Реци) ми да ли је добро да, слушајући своју помисао, стално останем на послушању у кухињи?
Одговор: Слушај, сине мој, за сваку страст има лека и за сваки грех покајања. Ако си неверан, као што сам кажеш, и ако хоћеш да се исцелиш од неверја, узми као лек веру, којом се несумњиво верује у добро. А ако остајеш у неверју, чувај се да не отпаднеш од блаженства о коме је речено: Блажени који не видеше а вероваше (Јн.20,29). Јер, Писмо говори: Верујте у светлост да будете синови светлости (Јн.12,36). Ето, шаљем ти и други одговор, с обзиром да ниси веровао првом. Када би пророка примио у име пророчко, и награду пророчку би примио (Мт.10,40). Наиме, чак и да није од мене био први одговор, ти би по својој вери стекао корист да си га примио као да је од мене. Јер, веран је Онај који је рекао: Даће ти Господ по срцу твоме (Пс.19,5). Твоја жеља да се увериш да је први одговор био од мене, а не од аве Серида, наводи ме да кажем: Зашто се уподобљујеш онима који су искушавали Господа, захтевајући да им пошаље знак са неба (Мт.16,1). Такве је Он отерао као кушаче, рекавши: Неће вам се дати знак (Мт.16,4)? Зашто се ниси угледао на Ахаза који је одбио наредбу да тражи знак, рекавши: Нећу тражити, нити ћу искушавати Господа (Ис.7,12)? Када би ти, чувши, просто поверовао, добио би велику корист. Но, да неверје не би поново ступило у борбу са тобом, наредио сам ави Сериду да стане код мојих врата и гласно прочита речи које сам ти упутио. Тако је ђаво посрамљен. Јер, кад их је ава прочитао гласно, ђаво не може да те напада говорећи да их ја нисам чуо? Ако ја сам чуо шта је други теби написао, зашто му ништа не пребацујем? Када би ти мене сматрао прозорљивим и веровао да ја Богом знам шта се дешава, могао би да будеш уверен да нико не може да измени моју реч противно мом знању. Међутим, мене је непријатељ тајно умањио у твојим очима, наговоривши те да ме сматраш човеком који не може ништа да предвиди. Ако желиш од мене заповест за спасење и живот свој, [почуј]: стекни крајње смирење и послушање у свему. Они искорењују све страсти и укорењују свако добро. Немој дати негодовању места у себи док слушаш учење свог аве (игумана Серида). Јер, то је семе непријатеља. Ако се постараш да сходно моћи чиниш и сачуваш (наложено), надам се у Христа, који се оваплотио ради спасења нас грешних, да нећеш закаснити да принесеш добар и благи плод. Поводом грехова које помињеш, које си учинио раније, рећи ћу: Ако испуниш моју заповест у Исусу Христу, несумњиво веруј да ти их је Господ опростио и да си покајањем које си принео Богу [чист] као новорођени. Нема потребе да ти пишем о свакој страсти посебно, будући да сам ти једном речју назначио како се лече. Господ говори: Уселићу се у смирене (Ис.57, 15, по јеврејском тексту). Шта? Зар ти мислиш да се нешто зло и непријатељско може населити тамо где непријатељ присутног Господа? Знај да се злочинац не може појавити код судница управитеља. Што се тиче кухиње, рећи ћу: Ти не можеш стално остати на том послушању, јер ћеш другима дати повод за завист. Напротив, када ти нареде, не лењи се и не противречи, него се труди усрдно: тако ћеш добити благодат. Под двема страстима подразумевам заборавност и немар. Брате, питај усрдно и марљиво испуњавај што ти је (речено). Немој поступити онако (како си поступио) код првог питања, предавши га забораву и његовој сестри – немару. Напротив, обнови своја духовна питања благодаћу Свете Тројице и загреј своје срце у страху Божијем, будећи да га из мисленог сна [и заробљености] код две поменуте страсти. Загрејавши се, оно ће пожелети будућа добра. Од тада ћеш имати старање о њима, а кроз њега ће од тебе одступити чулни сан, те ћеш, слично Давиду, рећи: Док размишљам, разгоре се у мени огањ (Пс.38,4). Пошто си питао о те две страсти, чуј укратко и о свим страстима: оне су сличне суварцима и изгарају од духовног огња. Рећи ћу ти нешто и о духовним подвизима. Знај да се они без чувања ума ни у шта не урачунавају човеку. Заволи труд и навикни се на њега, па ћеш доћи до тога да без страха идеш царским путем у Господу. Ово сам ти ја написао: веруј мојим речима. Уколико увидим твоје старање по Богу, ја ћу се непрестано молити Господу да те спасе од смрти за живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
224. Питање истога истом великом старцу. Аво, помисао ме плаши, (напомињући) ми: “Зашто питаш, а не испуњаваш? Пази да те старац не прокуне због тога”. Помоли се да ми Бог омогући да разумем оно што ми пишете и да га испуним.
Одговор Варсануфија: Чедо, онај ко слуша и испуњава, себи доноси корист. Ти говориш да те помисли плаше да ћу те ја проклети. Та, зар је могуће некоме ко се боји Бога да било кога куне. Господ, наиме, говори: Благосиљајте а не куните (Рим.12,14). Примети брате да они хоће да ти подметну оно што је мало корисно, тј. да спаваш седећи или да не користиш узглавље (што је исто што и метвица и копар и ким), а да оставиш оно што је претежније у закону (Мт.23,23), тј. да не угасиш гнев, да не исушиш раздражљивост и да се не повинујеш у свему. Они то полажу у тебе да би измождио своје тело и пао у болест, те да ти буде неопходна мека постеља и разноврсна храна. Боље буди задовољан малим узглављем, одмарајући се на њему са страхом Божијим. Што се тиче разумевања мојих одговора, рећи ћу: Помоли се Богу и Он ће ти као Дародавац сваког доброг дара (Јак.1,17) пружити добро разумевање. Буди уверен да ћу ја, уколико се потрудиш да по својој сили испуниш оно што си од мене чуо, још десет пута више учинити по својој сили да бих ти испросио помоћ од човекољубивог Бога. Положи у лонац зачин мислених трава, као што су: смирење, послушање, вера, нада и љубав. Онај ко их има, припрема гозбу небеском Цару Христу, коме нека је слава у векове. Амин.
225. Молба истог истом великом старцу. Оче мој, читајући грчки осећам тешкоће у поимању. Молим те, помоли се да ме Господ уразуми за читање. Реци ми да ли треба да изучавам Псалме на грчком.
Одговор: О читању на грчком ћу рећи: Ако са смирењем потражиш оно што је угодно Богу и служи на корист души, Бог ће ти дати разум. Ако ти га Бог да, очигледно је да ће ти служити на спасење души. На грчком језику је написана већина књига. Ако се потрудиш да научиш Псалме на том језику, имаћеш оруђе за читање књига које су на њему написане. Међутим, било да се занимаш читањем или изучавањем Псалама, непрестано се сећај Бога, који је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен, и наћи ћете покој душама својим (Мт.11,29). Схвати шта ти говорим. Ако се будеш потрудио да тако поступиш, твој труд ће имати благодат за вечни живот у Исусу Христу, Господу нашем. Амин.
226. Молба истог истом великом старцу. Оче мој, ја сам се повео за хулном помисли, па те молим да ме исправиш.
Одговор: Кад би било могуће, ја бих те речи напунио сузама и послао их теби. Јер, ти си се ожалостио на сопствену корист. Но, шта могу учинити за човека који није припремио земљу свог срца за похрањивање речи које сејем писменим одговорима ради процвата увелих душа и обновљења у вечни живот? Кад би ти примио речи моје са усрдношћу, окусио би сладост која наслађује душу и одгони љуту горчину коју у тебе сеју демони. Има већ доста времена како се устремио на тебе демон хуле који погубљује душе које га примају. Испитај и уверићеш се да те је уловио за гривну без икаквог разлога достојног пажње, хотећи да те умртви. Нека му мој Бог не да места да на теби испуни вољу своју (2.Тим.2,26). Уколико не очајавамо, пред нама свагда стоји Бог који прима покајање. Ако се, пак, предамо очајању, сами себе предајемо осуди, имајући крв на својој глави (Јез.33,4). Пробуди се из прелести заробљеништва, а осећања, уловљена непријатељем, прочисти учењем Христовим које сам ти предао. Јер, Он, пре свега, наређује да се угаси гнев и раздражљивост, знајући да човека приводе у погибао богохуљења. Ти, пак, стекни смирење које опаљује демоне, послушање које Сину Божијем отвара улаз у човека, веру која човека спасава, наду непостидну, љубав која не допушта да човек отпадне од Бога. Међутим, ти се ниси много постарао о тим (врлинама), већ си за себе изабрао супротно: гнев, раздражљивост и савршену погибао – хулу, иако си чуо да ћу ја, уколико се по сили својој потрудиш да оставиш страсти и прилепиш се за назначене благе врлине, десет пута више учинити по својој сили да ти молитвено помогнем. Ипак, гледајући на благост Божију да би схватио колико је добар, потруди се да се поправиш. И као што имамо заповест да праштамо, тако је и теби прошло опроштено. Макар се од сада исправи. Због оног јучерашњег у току 40 дана приноси покајање Богу, чинећи свакодневно по три поклона и говорећи: “Опрости мени који сам похулио на тебе, Бога мог”. Затим, исповедај га устима која су га хулила три пута на дан, говорећи: “Слава теби, Боже мој, који си благословен у векове. Амин”. Немој у то да се више заглибљујеш да ти се не би десило нешто горе. Због неосетљивости срца упао си у гнев, а од гнева си дошао до тога да оставиш Свету Причест, павши у ров хуле и будући савршено уловљен. И да се није подигла рука човекољубивог Бога и да се нису [покренуле] молитве светих, твоја душа би упала у погибао очајања. Најзад, преко мене најмањег Бог ти говори: Ако си сагрешио, не греши више. Моли се и за пређашње грехе. Бог је милостив и опрашта нам грехе, само ако и ми исто желимо. Уза све, сећај се да је много моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Ако ти је по вољи, труди се, а ако није, опрости ми за све.
227. Када је исти брат тражио опроштај, велики старац је поново одговорио:
Наша смрт и живот у нашим су рукама (Пон.зак.30,19). Ако не понављамо ранија сагрешења, већ имамо опроштај од Бога. Само не треба да поново посумњамо. Утврди се, брате, од сада да се и на теби не би испунило: Ето постао си здрав, више не греши да ти се што горе не догоди (Јн.5,14). Бежи од своје непокорности, удаљи од себе неверје, буди туђ безнађу и прилепи се за Бога љубављу, вером и надом. Тако ћеш у Њему имати вечни живот. Амин.
228. Молба истог истом великом старцу. Оче мој, помоли се Богу да ме избави од ноћних маштања. И, ако је могуће, удостоји ме да ти се поклоним и чујем твој свети глас. Јер, верујем да ћу стећи велику помоћ уколико се тога удостојим.
Одговор: Писмо говори: Који је веран у најмањем и у многом је веран (Јак.16,10). Када би веровао мени одсутноме, веровао би и присутноме. Јер, Господ ублажава оне који не видеше, а вероваше (Јн.20,29). Много пута сам ти писао о неверју, гневу, неосетљивости. И видим да је исто као да ти нисам ни једном послао моје речи. Но, пошто сам дужан да дајем оно што имам, по речи Писма: Свакоме који иште у тебе, подај (Лк.6,30), говорим ти да стекнеш смирење, послушање, љубав, наду. Тада ћу ја одговарати човекољубивом Богу за сва твоја сагрешења. Знај да ни послушати не можеш уколико се не смириш. А ако не слушаш, онда ни не волиш. Ако, пак, не волиш онда и не верујеш, а ако не верујеш онда се и не надаш. Ако се потрудиш да стекнеш речено, примићу на себе сва сагрешења твоја. И тада ћеш, верујем, чак ако и губав будеш био, и ти од Спаситеља чути: Хоћу, очисти се (Лк.5,13). И ако будеш био грешан чућеш: Опраштају ти се греси многи (Лк.7,47). И ако слеп, стећи ћеш (прозрење) по својој вери. Ја сам ти и раније писао о томе, а ти спаваш. Чувај уста своја да поново не би упао у љуту хулу. Ако буде било потребно, за то положи и саму душу своју. Много зноја сам пролио молећи Бога за то. Ако будеш био пажљив и сачуваш речено из све своје душе, и сам ћеш, уз помоћ Божију, бити сачуван не само од ноћних маштања, него и од свих вражијих замки. Амин.
229. [Питање] истог истом великом старцу. Укажи ми милост, владико, и реци ми како се [човек може] спасти у садашње време. Јер, помисао страха ми је ушла у срце. Шта ми наређујеш да радим?
Одговор: Човек који може да одсече своју вољу у свему и да има смирено срце, те смрт свагда пред очима, у свако време се може спасти уз благодат Божију. Ма где био, њиме неће овладати страх. Такав заборавља оно што је за њим и стреми за оним што је пред њим (Фил.3,13). Поступај тако и спасавај се безбрижно у Богу.
230. Томе брату је често долазио један млађи брат ради душевне користи, имајући поверење у њега. Он је понекад прислуживао његовим потребама. Не знајући да ли је то корисно за њега, брат ништа о томе није питао старца. Сазнавши за то од Бога као прозорљив, старац му је написао следеће:
Савет Варсануфија: Брате, по дуготрпељивости својој и ради молитава светих и твог аве, Бог ти је опростио ранија сагрешења да би се јавили плодови правде и да би се на теби испуниле речи Писма: Где се умножи грех онде се још већма умножи благодат (Рим.5,20). Зашто допушташ да огањ поново уђе у твоју душу? Непријатељи ти не допуштају да схватиш шта је корисно за тебе да би те узели у своје руке и да би на теби испунили своју вољу. Та ствар не носи корист, него невољу. Буди пажљив, јер они, наговарајући те на самооправдање, од тебе праве учитеља да би на тебе навукли претњу апостола, који каже: Зар ти који учиш друге, себе не учиш (Рим.2,21). И чуј, брате. Зар си ти раслабљен да би пристао да те други служи? Зар ти не знаш да ти то прелази у осуду, нарочито што си млад и што и са можеш послужити и другима? Веруј ми да сам ја најгори, све док ми Бог није открио да пређем у безмолвије, сам себи служио. И у болести сам спремао себи помало куване хране и загрејане воде. Не поступај тако (као што поступаш), иначе ћеш умрети злом смрћу. Кад се појави потреба, говори само оно што је неопходно и ништа више. Јер, онај ко није уредио своју келију, како ће уредити туђу? Или ти не знаш да је Господ рекао: Син Човечији није дошао да му служе, него да служи (Мт.20,28). Немој се варати и не скрећи (са пута): Јер је крв твоја на глави твојој (Јез.33,4). Напротив, онима који те било шта питају реци са смирењем (као што и јесте): “Опрости ми, и ја (сам) у заблуди. Ја сам питао и сазнао да млади младоме не може донети користи, па макар му и силу свег Писма уделио уместо пића”. Ако се потрудиш према сили, дајем ти реч пред Богом да нећеш бити избрисан из мог срца. Ја ћу учинити по својој сили, молећи Бога да те изведе из демонске прелести у познање Христово, из друге смрти греха у вечни живот. Ако хоћеш да се спасеш, не презри речено. Нека те угледам како приносиш плод у винограду Владике нашег, Исуса Христа, по тридесет, по шездесет и по сто (пута) у славу Оца и Сина и Светог Духа. Амин.
231. Молба истог истом великом старцу. Господа ради, опрости ми, оче мој. Мени се (непријатељ) наругао а да нисам ни знао. Помоли се за мене да бих поставио почетак.
Одговор: Брате, ми видимо да су они који су Владици Христу прилазили са истинским покајањем добијали опроштај грехова. Он је рекао и грешници: Опраштају ти се греси (Лк.7,48). И ја ти говорим: Ако се сходно својој сили потрудиш да испуниш оно што ти кажем, помиловаће те Онај који је помиловао и Давида и који је опростио њему и грешници. Обрадовао си ме што си рекао: “Хоћу да положим почетак”. Почетак је смирење и страх Божији. Страх Божији је почетак мудрости (Прич.1,7). Почетак мудрости је да се удаљавамо од свега што је Богу мрско? А како се удаљавати од тога? Тако што ништа нећемо чинити без питања или савета, што нећемо говорити ништа неприлично, што ћемо се сматрати неразумним, неосољеним и ништавним, те сасвим безначајним. То ти, брате, не говорим као праведник и Бог то зна. Ако будеш имао веру (у моје речи), Господ ће учинити са тобом по вери твојој, будући да је речено: Много је моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Потруди се да сабереш у своју ризницу сто динара, а ја ћу положити у њу хиљаде својих таланата. Не пренебрегавај моје речи, иначе ћеш много плакати. Свагда их се сећај и чувај их, те верујем да неће бити узалудан како твој, тако ни мој труд, који сам ради тебе предузео. Ако сачуваш овај бисер, обогатићеш се њиме у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
232. Молба истог истом великом старцу. Владико, ја сам жалостан зато што ава указује веће поштовање другој братији неголи мени. Ја се саблажњавам због тога, јер осећам борбу помисли које ме нагоне да га мрзим. Молим те, помоли се за мене и реци ми шта да радим.
Одговор: Брате, ти искушаваш самог себе. Зар не знаш да свакога искушава сопствена жеља која га мами и вара (Јак.1,14). Пази на себе будући да је ђаво однедавно почео да се стара да те поколеба у исправци која ти је саветована: нека му Господ не да места. Господ је рекао Петру: Ево вас заиска сатана да вас вије као пшеницу. А ја се молих за тебе Оцу моме, да вера твоја не престане (Лк.22,31-32). Брате, немој гледати ни на кога другог осим на самог себе и не буди знатижељан: то за тебе није корисно ни у ком случају. Зар није сатана смутио твоје срце преко тако безначајне ствари? Пази да не учиниш узалудном моју молитву Богу за тебе. Да ми ти и ниси то саопштио, ја бих ти то пребацио. Ако си сагрешио, ућути (Пост.4,7) и не помишљај зло него добро, будући да добри помишља добро а зли зло. Нека ти Господ опрости. Устани поново, подржаван руком Божијом и не веруј својим помислима, с обзиром да ти демони приказују ствари како хоће. Огради се од њих, јер су љути и бесне против тебе. Нека Господ брзо сатре замке које ти [спремише], брате.
233. Пошто су га још увек узнемиравале исте помисли, брат се поново обратио истом старцу просећи да му да реч живота. Као одговор, он му је послао следеће:
Брате, помисли и демони те злобно смућују против твога аве. По злој лукавости својој они хоће да ти омрзиш оног ко те воли и увредиш оног ко жели да те сачува као своју сопствену душу, како би се на теби испунило следеће: Уместо да ме воле, оклеветаше ме. И поставише против мене зла уместо добра, и мржњу уместо љубави моје (Пс.108,4-5). Много пута те је он уверио да те воли, а ти [још] не верујеш. Завист ђавоља ослепљује твоје срце како би помишљао на зло уместо на добро и на горко уместо на слатко, те да би те сустигла беда оног који добро назива злом и слатко горким, који од мрака прави светлост и од светлости мрак (Ис.5,20). Непријатељи те поткрадају, безумни и спорога срца (Лк. 24,25), а ти и не схваташ да хоће да те приведу душевној погибли. Ти сакриваш своје (помисли), те презиреш и одбацујеш моје речи. Али, то ти није корисно, заиста није. Ако твоје срце није испуњено вером, ти ниси човек него ђаво, будући да он стално пребива у неверју и непокорности. Непокорни, пак, постају ђаволи слични њему. Брате мој, зар ти не схваташ шта чиниш често доводећи до огорчења свог аву, иако он носи твој терет и често те теши као истинског и љубљеног сина. Он те заиста сматра таквим. Извесно време срце твоје омекша, али ти не истрајаваш у добром (настројењу), него се опет брзо мењаш као месец. Имајући наду на Владику, мога Бога, ја га призивам за сведока [чињенице] да без Њега не говорим ништа од онога што је на спасење твоје душе. Много пута сам мислио да ти пошаљем реч о покретима и помислима твог срца, али сам стално одлагао све до сада очекујући да сам схватиш своју корист. Да, сине мој! Послушај мене, најгорег, и удаљи од себе зле помисли, те прими добре: незлобивост, љубав, дуготрпљење, [као и] смирење које испражњује сав ђаволски тоболац и расхлађује главу оних који га стичу, привлачећи на себе благодат Божију. Пробуди се, бди, буди добре воље, теши се сам и зажели спасење. Замрзи завист, љубомору, опадање и слично, те буди незлобива овца Христовог стада, часни члан општежића, освећени сасуд, син Царства, наследник славе, како би, поживевши по заповестима самог Христа, наследио вечни живот и славно васкрсење. Бог ми је сведок да се молим за спасење твоје душе. Нека ти Он помогне, по жељи мојој, да се спасеш и дођеш у познање истине (2.Тим.2,4). Када би се ти често поучавао у мојим речима, не се би саплео и не би залутао, него би ишао тесним путем по Богу који води у вечни живот у Исусу Христу, Господу нашем. Нека те Бог уразуми, брате, да испуниш Његову вољу.
234. Питање истог истом великом старцу. Опрости ми, господине аво, Господа ради. Сећам се шта су говорили оци: “Уђимо у келију и сетимо се грехова својих”. Међутим, кад их се сећам, ја се не жалостим у срцу. Често пожелим и умиљење, али га нема. Кажи ми шта ме спречава да га искусим.
Одговор: Брате, ти се изиграваш кад кажеш: “Желим”. Јер, ти (у ствари) не желиш истински. Наиме, ући у келију односи се на душу. То значи испитати душу и удаљити своју помисао од сваког човека, како бисмо се скрушили и умилили. Опитовање умиљења омета твоја воља. Јер, ако човек не одсече своју вољу не може да стекне срдачни бол. У одсецању самовоље омета те неверје, док неверје долази од жеље људске славе. Господ је рекао: Како ви можете веровати када примате славу један од другога, а славу која је од јединога Бога не тражите (Јн.5,44). Много пута сам спречавао да вода уђе у твој стомак кроз уста, а ти си је примао кроз нос: мислим на љуто самооправдавање које човека спушта у ад. Због тога ти се и ругају зли демони и лако ти приказују тешким. Ако желиш да ми постављаш питања, остави своју вољу, самооправдавање и човекоугађање. У супротном ћу ја тебе оставити. Јер, ако се не потрудиш да одсечеш своју вољу (чак и кад срце није спремно), каква ће корист бити од питања? Ја сам ти рекао: “Дај сто динара, а ја ћу дати хиљаде таланата”. Ето, и твоји ранији греси су већ опроштени, а ти се напрежеш да кроз прозор самооправдања уђеш у још горе. Престани брате, јер тај пут не води добру. Мати Сара је рекла: “Кад бих хтела да угодим свим људима, дошла бих дотле да се кајем поред њихових врата”. И апостол говори: Кад бих људима угађао, не бих био слуга Христов (Гал.1,10). Ако заиста хоћеш да оплакујеш своје грехе, пази на себе и умри за сваког човека. Брате, човек се без труда не може спасти. Одсеци три ствари: вољу, самооправдање и човекоугађање. Тада ће ти заиста доћи умиљење, те ће те Бог покрити од сваког зла. Брате, потврђујем ти: пази на себе, радуј се када те бију, изобличавају, када ти досађују и кажњавају те. Остави лукавство змије, а не њену мудрост. Задржи незлобивост голуба са мудрошћу и Господ ће ти помоћи. Ето пута спасења. Ако ти је угодан, иди њиме и Бог ће ти пружити руку (помоћи). Ако не желиш, сам ћеш видети шта ће испасти. Свако има слободну вољу и власт да дејствује. Ако их предаш другоме, бићеш слободан од брига и други ће примити на себе твоје бриге. Изабери шта хоћеш.
235. Питање истог истом великом старцу. Шта је лукавство, мудрост и незлобивост са мудрошћу.
Одговор: Ја сам ти рекао “змијско лукавство” да бих разлучио твоју властиту мудрост. Јер, ђавоље лукавство уводи човека у све зле помисли. Ако истраје у њима, човек своје лукавство простире и на Бога. Све што произилази од лукавства јесте погибао души. Јер, свако зло дрво плодове зле рађа (Мт.7,17), док мудрост човека приводи расуђивању. Ја сам ти рекао, брате, да сачуваш голубију незлобивост са мудрошћу: помисли које од њих произилазе су добре и корисне, будући да свако дрво добро плодове добре рађа (Мт.7,17). Лукавство причињава зло души и телу човека, а незлобивост са мудрошћу служи за смиравање помисли, доноси безмолвије души и телу и човека уводи у вечни живот. Постарај се да је стекнеш и Господ ће ти помоћи. Јер, у томе се и састоји воља Његова, тј. да се сваки човек спасе.
236. Питање истог истом великом старцу. Владико, помисао ми говори да изван безмолвија не могу да се покајем. Ако је могуће, дозволи ми да безмолствујем током неколико дана и помоли се да очувам безмолвије.
Одговор: Брате, твоју жељу сам прихватио. Заправо, (нисам је прихватио ја), него Бог који по својој, а не по твојој вољи може да потпомогне на добро ради твоје користи. Сам Господ наш, Исус Христос научио нас је да не чинимо своју него Његову вољу, као што је и сам испуњавао вољу свога Оца. Њега ради ја све до данашњег дана распростирем над тобом крила моја и носим твој терет, сагрешења, затим пренебрегавање речи које ти упућујем као и немарност. Видећи све речено, ја сам га покривао, као што види и покрива грехе наше Бог, очекујући твоје покајање. Ти си поступио као човек који је себи крајње нашкодио с обзиром да је седео под сеновитим дрветом, али је [потом] изашао на сунце и изгорео. Међутим, жив је Господ: упркос свему томе ја те нисам оставио. Не чуди се томе, будући да се Бог собом зарекао да не жели смрт грешника него да се обрати и буде жив (Јез.33,11). Ако се, пак, не исправља, човек остаје у опасности. Сине мој, ти си говорећи: “Нареди ми да безмолствујем неколико дана”, тражио киселослатко, тј. сирће своје воље и мед свог покајања, као да заиста знаш шта ти је корисно. Управо то и јесте високоумље. Теби, у ствари, приличи да кажеш: “Управи ме на пут Божији”. Нека Бог просвети твоје очи да би спознао да се ја старам о теби и да те штедим да не би погинуо. Међутим, неопходно је да и ти унеколико сарађујеш у име Божије. Ево ти дајем заповест за спасење. Ако је испуниш, ја примам на себе обвезницу на твоје име. Благодаћу Христовом ја те нећу оставити ни у садашњем, ни у будућем веку. Немој се препуштати претоваривању стомака и немој се наслађивати примањем хране или пића. Примај само онолико колико је потребно за тело. Чувај се да некога не осудиш и буди послушан, па ћеш доћи до смирења, те ће све страсти ишчезнути из тебе. Немој се оптерећивати сматрајући да је заповест тешка. Јер, немогуће је да се спасемо без труда и испуњавања заповести. Ето и ја сам узео на себе твој терет, бреме и дуг. И ето, ти си постао нов човек, недужан и чист. Од сада истрај у чистоти. Чуј речи Спаситеља: Ето постао си здрав, више не греши да ти се што горе не догоди (Јн.5,14). И немој мислити да је спасење лака ствар. Оно захтева много зноја, труда и принуђавања. Немој се раслабљивати угађајући телу. Јер, оно ће те срушити. Очигледно је да оно и велике људе обара уколико се не пазе. Према томе, храбри се, брате мој и испуни моје заповести, или, боље рећи, Божије. Тако ћеш ми пружити радост, а Господ ће те сачувати од лукавог и обрадовати у своме Царству. Поучавај се увек у томе. Зажели да се спасеш и Бог ће те спасти. Њему слава у векове векова. Амин.
237. Питање истог истом великом старцу. Опрости ми, Господа ради, господине аво! Твоја светост ми је рекла: “Ето, опроштена су ти безакоња твоја”. Ава Исаија, пак, говори да човеку греси нису опроштени све док осећа њихову сладост. Ја, пак, осећам њихову сладост. Господа ради, кажи ми о томе подробније. Помисао ме, наиме, узнемирује говорећи: “Будући такав, ти не треба да примаш рукоположење. Јер, у томе се састоји сујета и оптерећење”. Због тога сам у недоумици поводом служења. Уједно те молим да ми кажеш нешто о нашаптавању помисли да сам остављен од Бога зато што сам прошле недеље био силно оптерећен блудном страшћу.
Одговор: Авај, какав је савет лукавих демона! О, каква је прелест начелника њиховог, ђавола, добромрсца и човекомрсца од почетка до краја. Јер, како је он сам одступио од Бога, тако хоће и све људе да погуби. Брате, рекао сам ти да су твоји ранији греси опроштени, али нисам рекао да убудуће нећеш имати борбу са њима. Јер, човеку предстоји подвиг. Када и не би имао грехова, ђаво би ти приводио (на мисао) њихову сладост. Сада ти, пак, представља њихову сладост зато што си раније грешио. Пример о коме говори ава Исаија односи се на греховно наслађивање и на оне који их чине на делу. Јер, једно је сећати се сладости меда, а друго – поред сећања имати и његов укус. Греси су опроштени ономе ко се противи и подвизава против греховне сладости, те не дозвољава сласна дејства премда му и омамљују ум. То су замке непријатеља и противника који свагда иште да гута живе људе. Он хоће да их доведе до очајне сумње у спасење, до безнадежности спрам [могућности] вечног живота, уколико нису утврђени на тврдом камену вере, сагласно којој ће свако стећи (награду). Чувај себе од (помисли) да не би у потпуности пао у руке ђавола и да би те помиловао Господ који живи вавек. О рукоположењу ћу рећи: Ко ће да се осмели да себе назове достојним? Само побеснели и онај ко се у потпуности заборавио. Осуђујући себе, служи Богу у даном ти чину. Од Господа, пак, долази милост, помоћ и сила. У служењу се сети реченога: Служите Господу са страхом и радујте му се са трепетом (Пс.2,11), и: Чиниш анђеле своје духовима и служитеље своје пламеном огњеним (Пс.103, 4). Не бој се, Бог те није оставио. Ако ми не оставимо Њега, Он неће оставити нас. Јер, Његова воља се и састоји у томе да му се обратимо и да се спасемо. Силно оптерећење блудним помислима те обузима стога што зло мислиш о ближњем и осуђујеш га. Оно се дешава и због слободног општења са онима које, као што ти је речено, треба да избегаваш. Световни људи који желе да се обогате трпе многе невоље на мору и путовањима. Утолико смо више дужни ми да трпимо, с обзиром да очекујемо да добијемо Царство небеско и да се назовемо децом Божијом. Ми слушамо да не ратујемо против крви и тела него против поглаварстава и власти (Еф.6,12). Ти се још ниси подвизавао против греха до проливања крви, а већ се раслабљујеш духом унинија. Шта си ти [заправо] претрпео? Шта си поднео? Каква си разноврсна искушења претрпео сачувавши радост? Ах, спављиви монаху, покажи ђаволу да живиш за Бога и да прибегаваш Њему, радећи рукама и ногама док пливаш усред буре мислених валова који се уздижу до небеса и силазе до бездана. Откривам ти пред Богом да се моје срце (као што зна Бог који га је саздао и који је у њега положио завет светих заповести) подвизавало са тобом да би те, силом Божијом, извело из таме на светлост истине и смрти осуде у живот правде. Пази на себе, брате, јер без труда и смирења није могуће спасење.
238. Питање истог истом великом старцу. Оче мој, пошто ми је твоја светост наредила да служим, молим те да ми кажеш на шта сам дужан да мислим или чиме да се поучавам док стојим пред жртвеником са презвитером. [Шта да мислим] када ломим Свети Хлеб или када наливам Свету Крв, када некоме носим Свету Причест? Да ли увек треба да имам особиту одежду за служење и да око тела носим опасач?
Одговор: Брате, ти на телесни начин схваташ оно што има духовно значење. Онај ко служи треба да буде као херувим: читав око, сав ум. Он треба да размишља и сагледава небеско са страхом и трепетом и да славослови, будући да носи Тело и Крв бесмртног Цара. Он такође представља лик серафима зато што пева славословље и осењује скривене тајне рипидом као светим крилима, изображавајући своје уздизање од земље и од свега тварнога. (Он) умом у храму унутар човека треба непрестано да пева победничку песму велелепне славе Бога нашег: Свет, Свет, Свет Господ Саваот. Пуни су небо и земља славе твоје (Ис.6,3) – Чувши страшни и громки глас ове песме, ђаво се са трепетом удаљава од заробљене душе. Са пометњом и стидом бесне демони остављајући за собом душу ослобођену од ропства. После тога душа види истинску светлост која сија над њом и пажљиво разматра красоту бесмртног Јагњета, желећи да се насити Његовом Телом и Крвљу. Она чује реч велегласног Давида који узвикује: Окусите и видите да је благ Господ (Пс.33,9). Приступивши са страхом, она се причешћује Телом и Крвљу Христовом. Таква Причест неодвојиво пребива у души, чувајући је од сваке страсти. О томе размишљај док стојиш пред Светим Тајнама, кад ломиш хлеб или га натапаш крвљу, кад носиш Причешће некоме или употребљаваш Светињу, и уопште кад вршиш службу пред жртвеником. Што се тиче одежде (рећи ћу): Стекни духовну одежду којом се угађа Богу. Опасач означава умртвљење удова. Кажи ми, брате, да ли свилена одећа може, сама по себи, да човека очисти од блуда и других страсти уколико је блудник. Шта треба да чине они који су удостојени да служе Светим Тајнама уколико су оскудни одећом? Господ је наредио да се позабавиш само о једној ризи, тј. о одевању врлинама. Нека нас тога Бог све навек удостоји. Амин.
239. Питање истог истом великом старцу. Опрости ми, владико, и помоли се за мене Господа ради да се освете органи мојих чула. Ја сам чуо од твоје светости да ђакон треба да буде сличан херувимима и серафимима. Ја се, пак, оскрнављујем својим чулима. Шта да радим да ми служба не буде на осуду? Осећам да сам јадан, али не могу да се уздржим. Бога ради, помози ми да не бих у потпуности погубио душу своју.
Одговор: По својој сили постарај се да се увек сећаш на то какав треба да буде ђакон и какав си ти. При томе се сећај смрти, и помишљај да треба да станеш пред лице Божије. Уколико будеш непрестано осуђивао самог себе, твоје срце ће се скрушити и окренути ка покајању. Тада ће те Онај ко је преко светог пророка рекао: Реци прво безакоња своја, да би се оправдао (Ис.43,26) оправдати и ослободити од сваке осуде. Јер, Писмо говори: Бог је онај који оправдава. Ко ће осудити (Рим.8,33-34). Стекни смирење, послушање, покорност, као што сам ти већ много пута рекао, и спашћеш се. Никако се не препири питајући: “Шта је то, ради чега ово”, него буди послушан, особито своме ави који, после Бога, брине о теби и коме је поверена твоја душа. Ако се постараш да испуниш ову поуку и ја ћу неупоредиво више учинити, по сили својој, да би ти Бог дао снаге. Господ нека те сачува и заштити од лукавог. Амин.
240. Питање истог истоме великом старцу. Кажи ми, оче мој, шта саветујеш да радим са мојом малом службом коју упражњавам. Исмејан од демона као и увек, ја не могу благодушно да подносим [чињеницу] да немам више од једне одежде. Ма шта ми наредио, ја ћу испунити, само да будем помилован. Богу је познато да се налазим у великом смућењу и страстима. Помоли се за мене, Господа ради, да се не одвојим од ваших недара, барем у овом веку. Јер, због својих страсти, ја се стидим да исто тражим и за будући век.
Одговор: Брате, принуђавање себе у свему и смирење доводе до успеха, јер апостол говори: Свачим смо угњетавани али не и потиштени (2.Кор.4,8). Ако и препустимо ави наше тварно имање, и не задржимо ништа у нашим рукама, Бог зна и сведочи да нисмо учинили нешто због чега би ава био обавезан да нам захваљује. Пре смо ми обавезни да му захваљујемо, с обзиром да је на себе узео наше бреме и избавио нас од брига. И апостол Петар је рекао: Будите покорни сваком роду људском (1.Пт.2,13), а Јаков је рекао: Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све (Јак.2,10). Због тога и не треба нико да има своју вољу, него да кори себе. Тиме се стиче милост Божија. Уколико, исмејан ђаволом, човек узмашта да је нешто добро учинио, изгубиће све што је учинио. Према томе, поступајући као што си раније поступио, смиравај се говорећи: “Опрости ми, Господе, што сам оптеретио аву положивши на њега своје бреме”. Господ Исус Христос нека нас спасе. Амин.
241. Други брат, ђакон, одрицаше да служи жртвенику, сећајући се својих ранијих грехова. О томе и о својој телесној немоћи он је питао истог великог старца. Старац је одговорио:
Брате, Писмо нас учи да ће сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу бити гоњени (2.Тим.3,12). Од кога у садашње време могу да трпе гоњење? Од демона који их удаљавају од страха Божијег и од служења Богу. Покајање подразумева да се греси више не чине, а удаљавање од зла се састоји у његовом напуштању. Нека те не жалосте пређашњи греси и не уклањај се од служења Богу са страхом и трепетом. Сети се да је то освећење твоје душе. Ако будеш веровао, увек ћеш (пазити на себе) са трепетом да не сагрешиш и лишиш се освећења. Подноси страдања и скорби са благодарношћу: то је васпитање Божије. И Бог ће те помиловати, окренувши све на спасење твоје душе. Амин.
242. Други брат је питао истог великог старца: “Кажи ми, оче мој, да ли је гнев природан или противприродан и да ли постоји разлика у гневу”.
Одговор: Брате, постоји природан гнев и постоји противприродан гнев. Природно је противити се испуњавању похотљивих жеља. Тај гнев не захтева лечење, будући да је здрав. Противприродан гнев се подиже кад се не испуњавају похотне жеље. Оне захтевају лекове јаче од њих самих. Онај ко војнику даје силу, већи је од њега. Ако се прекине удељивање силе, војник постаје немоћан: он више нема силу.
243. Питање другог брата истом старцу. Одакле човеку страсти?
Одговор: Бог је створио душу и тело бестрасним. Међутим, они су кроз непослушност упали у страсти.
244. Други брат је питао истог великог старца: “Ја страдам од душевних страсти. Кажи ми, Господа ради, шта да радим да бих се ослободио од њих и помоли се за мене”.
Одговор: Брате, ко жели да се спасе и постане син Божији, дужан је да стекне велико смирење, послушање, покоравање и кротост. Погледај, ти си питао шта да радиш. Ја сам ти то рекао и обећавам ти да ни непријатељ ни страст неће овладати тобом. Они изгарају од смирења као од огња, а срце се смирује, будући просвећено Христом, коме слава. Амин.
245. Будући авом упућен да живи са једним старцем и да му служи, исти брат је питао другог старца, аву Јована: “Како да знам, оче мој, да ли живим богоугодно или трпим штету због тога што живим усамљено а не са братијом у општежићу. Уз то ме и страсти узнемиравају. Шта ми наређујеш у вези са Псалмима? На исти начин, дај ми поуку и о сну, јер се бојим да не овлада мноме. [Поучи ме] и о заборављању. А пошто ме много узнемирава нечиста страст, питам те: У чему се састоји знак пристајања на помисли”.
Одговор Јована: Ако желиш да схватиш да ли имаш корист или штету од усамљеног живота, пази на следећи признак: ако живиш по послушању, знај да стичеш корист. Јер, Писмо говори да је послушање изнад жртве (1.Цар.15,22). Ако противречиш, онда штетиш себи, будући да се ради и злој вољи. Ти се ниси одвојио од братије, уопште не! Напротив, Бог је устројио да ти, због немоћи свога тела, стекнеш награду преко старца. Што се тиче страсти, [знај]: Оне не могу а да не устају на човека у сврху његовог прекаљивања. Човек који није испитан искушењима јесте неискусан. Ти си рекао: “Живим сам”. Немој тако сматрати да не би штетио себи. Јер, ако верујеш, онда ниси сам, него имаш са собом Бога коме те је предао велики старац, а и његову, [тј. старчеву] молитву која ти помаже. Ти само покажи послушање и спашћеш се. За тебе [у томе] нема штете и не бој се. О Псалмима: чини као што чини братија. На свакој песми говори три Псалма и чини земни поклон, те сан неће овладати тобом, изузев у случају немоћи. Тако треба да поступаш сваку ноћ. Заборавност је погибао душе. Она произилази од презира и нерада. О прљавој и мрској страсти (ћу рећи): За њено искорењење неопходни су труд срца и тела: срца треба да се стално моли Богу, а тела да се умртви и по сили покори. Сагласност са помислима постоји кад се човек у своме срцу наслађује и са задовољством размишља о ономе што му се прохте. Саглашавања нема ако човек противречи помисли, водећи са борбу да је не би примио. То је онда подвиг који приводи искуству и успеху. Нека те Господ Исус Христос очисти од твојих грехова и у немоћи твојој укрепи благодаћу својом. Амин.
246. Питање истог истом. Шта је послушање? За шта треба да се молим? Шта да радим ако ми неко каже: “Помоли се за мене”? Да ли сам дужан увек да га помињем?
Одговор: Послушање се састоји у томе да се одсеца своја воља. Међутим, без труда нико не може да стекне послушање. Када боравиш у келији ради послушања а не ради телесног покоја, ти не чиниш своју вољу. Ти тада не живиш по пристрасности, него угађаш Богу. Ако, пак, живиш наслађујући се угодношћу, ти не угађаш Богу. У молитви говори: “Господе, избави ме од грехова мојих и од срамних страсти”. Када ко каже: “Помоли се за мене”, ти реци у срцу своме: “Бог да нас помилује”, и биће довољно. Није твоје дело да га свагда помињеш. То је дело савршених који могу да се моле за друге.
247. Питање истог истом. Молим те, оче мој, кажи ми како могу знати да ли пребивам у послушању и да ли остављам своју вољу. Шта треба да чиним да бих се изједначио са братијом? Јер, чујем од отаца да послушник који не испуњава своју вољу већ се изједначава са братијом, брзо долази до напретка. Ја испитујем своје срце [да бих видео] да ли пребивам као братија у општежићу. Ја сумњам у то, будући да се пре њих разрешујем на јело, једући сам. Хтео бих да испитам да ли могу да одложим обед за касније, али се бојим своје немоћи.
Одговор: Да ли живиш слично (братији) у општежићу можеш сазнати на основу тога што ћеш утврдити да ли шта чиниш по својој вољи. Знак за тако нешто се не састоји у томе што једеш сам или са братијом, него у томе што оно што ти је наређено чиниш без искања [олакшица]. Убрајај себе у немоћне. Да ли су немоћни изван општежића стога што једу сами? Уопште не, јер они то чине због немоћи уз благослов аве. Тако је и теби Бог као извињење дао старца да се неискусни не би саблажњавали видећи како једеш пре других. А јести касније, заједно са здравима, теби није заповеђено. Иначе би, кад изнемогнеш и кад опет пожелиш да се побринеш о себи, навукао жалост на себе. Према томе, имајући као извињење [чињеницу] да не саблажњаваш другог, не саплићи се кад једеш сам. Јер, чинити дело по заповести аве, а не по својој вољи, својствено је општежићу и изједначује те са братијом која живи у општежићу. Зар си ти заборавио како си се препирао са авом и ниси хтео да примиш на себе обавезу да служиш старцу? Како си смео тако безумно да ропћеш? Да ли се ту радило о храни? Зар то није била самовоља? Ако хоћеш да стекнеш корист и да живиш као у општежићу, одсеци у свему своју вољу и повинуј се исто као и остала братија. Тако ћеш бити [део] општежића као и они, вођен великим старцем на корист и своје душе и осталих. Иди за њиховим саветом, благодаћу Христовом, јер они боље од тебе, брате, знају шта је корисно твојој души.
248. Питање истог истом великом старцу. Добијајући наредбу од старца коме је служио (који је био клирик) да прочита молитву или понекад да благослови храну, или нешто слично брат се узнемиравао будући да није био клирик. Стога је питао великог старца да ли треба и у томе да слуша свог старца.
Одговор: Чувај се да се не радујеш када те сматрају за нешто и покажи послушање које одгони [свако] препирање, које није по вољи Богу и онима који га љубе. Држи се послушања које узводи на небо и које своје поседнике чини сличним Сину Божијем. Њему слава у векове. Амин.
249. Питање другог брата другом старцу[2]. Ја имам имање и хоћу да један део поклоним општежићу, а други сиромасима. Кажи ми, оче, да ли треба да га предам ави да га он раздели.
Одговор: Брате, на прва питања сам ти одговарао као човеку коме је још потребно млеко. Сада, пак, када говориш о савршеном одрицању од света, слушај пажљиво речи Писма: Рашири уста твоја и напунићу их (Пс.80,11). Брате, не могу те ја ништавни учити шта треба да радиш. Боље чуј шта је написано у Делима апостолским о онима који су продавали своја имања и доносили новце од проданог пред ноге апостола: [А затим] се даваше свакоме према потреби коју је имао (Дап.4,35). Нису, [дакле], они сами раздавали, него преко апостола. Сами су остајали слободни од брига, имања и сујете. Тако поступи и ти ако желиш да дођеш у ту меру, да се наслађујеш спокојством, да се одрекнеш свих брига и безметежно живиш за Бога. Брате, твоје имање је безначајно у односу на оно које су предавали ави Исаији. Њему су доносили десетине хиљада, говорећи: “Располажи са тиме како знаш”. Они нису говорили где и како да разда. Учинивши на тај начин оно што води ка савршенству, они су већ живели без брига. Ако буде воља Божија да и ми достигнемо то радосно стање, ти ћеш бити дужан благодарност ономе ко понесе твоје бреме. [И чувај се] да некако сејач зла не посеје у тебе мисао да је онај ко је примио твоје имање дужан да ти одаје захвалност. Нека Бог удеси оно што је на корист [твоје] душе.
250. Исти (брат) је питао великог старца да ли треба преко аве да раздели своје имање, те како да га раздели и коме.
Одговор: Господ нека те благослови, сине мој! Ти хоћеш и уједно нећеш да се ослободиш од брига, будући задржаван сопственом вољом. Ти само реци колико назначујеш општежићу а колико сиромашнима – и више се не брини. Јер, послушање се састоји у томе да се напусти своја воља. Шта је драгоценије од твоје душе о којој је Господ рекао да је претежнија од целог света (Мт.16,26). Ако си је предао Богу и духовним оцима својим, зашто се устручаваш да им предаш оно неважно. Увиди да са тобом сујета и неверје воде сакривену борбу! Ако тако поступаш, ти им ни своју душу ниси искрено поверио. Како онда очекујеш да преко њих стекнеш милост? Желећи да, Бога ради, будеш слободан од свега, остави све бриге и ја ћу на себе узети твоје бриге заједно са оним кога назначиш. Само ти буди далеко од брига, Бога ради. Опрости ми, љубави ради.
НАПОМЕНЕ:
