DUHOVNO RUKOVOĐENJE

 

DUHOVNO RUKOVOĐENJE
 

PITANJA 151 – 200
 
151. Pitanje istog istom velikom starcu o skrivenim pomislima i o vaskrsenju, opet u vidu molitve.
Živote i Vaskrsenje naše, poseti nas kao Tvoje sazdanje i očisti nas, Sveti, od zlog legiona, kao što si se nekada smilovao nad sazdanjem Tvojim i izgnao legion besova koji su poželeli da uđu u svinje. Samo u koje svinje – u beslovesne ili u mene koji sam obdaren slovesnom dušom? Jer, ja sam ih primio (u sebe) i, ustremivši se ka obali, padoh u more. Talasi me potapaju, a ja ne shvatam (šta se dešava sa mnom). A sada kao da me neko iznutra pobuđuje da probudim Krmanoša kako bi mi pružio ruku i izvukao iz dubine, kao što je učinio sa Petrom, kako bi mi rekao: „Zašto si posumnjao, maloverni?“ A pošto si Ti preko Svog ugodnika Varsanufija u njegovim odgovorima obećao da ćemo mi biti položeni u jednu grobnicu – da li ćemo onda mi zajedno i vaskrsnuti? Bojim se Onoga koji je rekao: Tada će biti dva na njivi: jedan će se uzeti, a drugi ostaviti; dve će mljeti na žrvnjevima, jedna će se uzeti, a druga ostaviti (Mt. 24,40-41). Od samog stvaranja sveta ljudi se pokopavaju (u zemlju) i često se dešava da se tela svetih i grešnih polažu u zajednički grob. Da li će ona zajedno i ustati u vreme vaskrsenja kada Tvoji izabrani angeli dođu da podignu sve pravedne, ili to neće biti, nego će ustati samo izabrani? Bojeći se toga, ja se molim preko Tvog ugodnika da mi, kao što si mi otkrio da ćemo se upokojiti u jednom grobu, (sada) otkriješ i to da li ćeš nas vaskrsnuti zajedno. I mog oca Varsanufija molim: pošto smo oboje dobili njive da bismo ih žnjeli, a pošto sam ja iznemogao, onda neka se on kao snažan potrudi da Tebi, Vladici, i za mene prinese snopove pravde. I kod drevnih otaca, naime, nalazimo sličan primer: trojica su izašli da žanju i jedan od njih se, slično meni, razboleo i vratio u svoju keliju, a oni koji su ostali sačuvaše bodrost i požnješe sve. Kada su završili žetvu i vratili se kući prinuđavali su ga da primi svoj deo plate. On je, međutim, protivrečio, govoreći: „Kakav deo kad se nisam ja trudio za njega, nego vi?“ Ali, pošto su oni bili uporni u tome da i on uzme svoj deo, oci su razrešili da ga on uzme, a njihovu odluku su pohvalili. A Ti, Vladiko Hriste Bože, utvrdi ovu moju molitvu, zato što je Tvoja slava u vekove. Amin.
Odgovor Varsanufija: Kao što domaćin kuće bira sebi verne upravitelje uručujući im ključeve i imanje i sav svoj dom, te od vernog upravitelja zavisi kada će neko da ode na počinak, kakvu će hranu da jede i kakav će udeo da dobije od svog gospodara, kao i to sa kim će da živi – da li sa onima koji se opijaju vinom ili sa onima koji žive časno (zbog čega jedne očekuje kazna, a druge nagrada) – tako je i naš Bog verne ljude postavio za svoje upravitelje i dao im Svoje ključeve da zatvaraju i otvaraju, tj. (darovao im je) slobodu. Oni su verni zato što su svi hrišćani kršteni. Njima (priliči) da dobro upravljaju onim što im je povereno, tj. delima saobraznim krštenju, radi svog spasenja. Onaj od njih koji skrene sa tog pravog puta, postaje saučesnik pijanaca koji se opijaju vinom bezakonja. Takav može da bude nazvan slovesnom svinjom, a vi znate šta će on pretrpeti pri dolasku Vladike. Ako, pak, dobro uredi ono što mu je povereno, svi znaju kakvo blaženstvo ga očekuje zbog toga od Vladike, jer je rečeno: Po svoj zemlji iziđe propoved njihova i do krajeva vaseljene njihove reči (Ps.18,5). Što se tiče vaskrsenja: ovaj vek je sličan gumnu i pšenica je ovde pomešana sa plevom. Jevanđelje nas uči da će u vreme vaskrsenja svi zajedno ustati: (pravedni i grešni), jer kaže: I razlučiće jedne od drugih kao pastir što razlučuje ovce od jaradi (Mt.25,32). Što se tiče dva čoveka i dve žene, to važi za kraj i odnosi se na veru i neverje, tj. da će se na posletku vremena jedino (vera) primati i da će se samo njome čovek spasavati. O žetvi bratije: obe strane su dobro postupile. Brat koji se razboleo je imao nameru da se potrudi, ali ga je bolest sprečila, a oni drugi su smatrali da ih je Gospod ukrepio molitvama bolesnog brata, te je na sve sišla blagodat Svetog Duha. Gospod je rekao apostolima: Ne radujte se što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima (Mk.10,20). Tako i mi ištimo ne to da svi zajedno vaskrsnemo, nego da čujemo: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25,34). Budimo zajedno sa Isusom, kao što je On rekao Ocu. Njemu slava u vekove. Amin.
 
152. (Pitanje) istog, slično (prethodnom).
Gospode Isuse Hriste, Lekaru ranjenih duša, prinosim Ti molitve (istočene) iz Tvojih svetih reči, koje primi radi Svog ugodnika, jer si Ti, Sveti, rekao: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni (Lk.5,31). O tome je napomenuo i ugodnik Tvoj, Pavle: Da se ono što je hromo ne pogorša, nego naprotiv, da se izleči (Jev. 12,13). Sveti, Ti si u jednom odgovoru rekao: „Ako si se iscelio, zašto hramlješ? Onaj ko se isceli više ne hramlje, nego pravo hodi. Ja sam, pak, hrom i ranjen, zbog čega i zovem, moleći da me pohodiš, kao što si pohodio onog koji je išao za Jerihon i onog koji je pao u ruke razbojnika. Jer, i ja sam pao u ruke istih razbojnika i izranavljen sam. Poveži moje rane i posadi me na Svog svetog magarca koji je – dobra vera, i privedi me u svoju svetu gostionicu, te pokaži brigu o meni tamo gde se brineš o svima koji stradaju. Vladiko, krvotočiva žena se iscelila pristupivši Ti i dotaknuvši se ivice tvojih haljina, a ja svaki dan primam lekarstvo od svetih udova Tvojih, tj. od Svetog Tela i Krvi i vode koja je istekla iz Tvog svetog rebra, pa ipak moja strast još ključa (u meni). Sveti, pošto si rekao da onaj ko, želeći da dobije isceljenje, dolazi lekaru treba da ispunjava ono što mu je naređeno, primeni i na meni, Vladiko, lekarstva kakva hoćeš – spaljivanje, zavoje, samo zaustavi moje izlivanje smrada, tj. nečistu pomisao. Ti si Gospode rekao da su se vrata otvorila, međutim, psi odasvud čuvaju i ne daju da se priđe tim vratima. Dobri, pak, Vladika doma, videći iz daljine da su ništeg napali psi, šalje vratara da odagna te pse kako bi siromah mogao da se približi i primi milostinju od Njegove blagosti. Oče moj, budući da si nam napisao da će onaj ko preživi jedno sedam godina videti ono što još ne bi od nastanka sveta, – šta da činimo mi mladi i kako da se spasemo. Pomoli se Gospodu da nam ukaže na one svete gore na koje je On naredio da bežimo (Mt. 24,16) kako bismo se spasli, te da shvatimo kakve su to gore – mislene ili vidljive, kako bismo ih poznali i kako bismo, kada za to dođe vreme, mogli tamo da pobegnemo i spasemo se u ime Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. Amin.
Odgovor Varsanufija: Brate, pogledajmo šta govorimo i uvidećemo da nas same reči naše izobličavaju. Ukoliko onaj ko dolazi lekaru ne poštuje način života koji mu prepisuje lekar, on neće moći da se oslobodi od bolesti. A pošto si ti poželeo da primiš i druge lekove i mere, ja se čudim kako tvoja ljubav ne uviđa sveobuhvatnu premudrost našeg velikog Lekara koji je uskratio izvinjenje svakom čoveku koji bi da ga nađe, jer je On, otkrivši Svoje celebne knjige svakom čoveku koji brine o svom spasenju, samim tim učinio da nemamo opravdanje za svoju nemarnost. Kad i žene neprestano pevaju: Ja sam crv, a ne čovek, poruga među ljudima i pozor za ljude (Ps.21,7), šta su onda dužni da čine ljudi? Ovo ne govorim iz prezira prema ženskom polu, nikako, jer nama to nije naređeno, nego (želeći da pokažem) da Bog njih nije udaljio od božanstvenog učenja, iako su one u početku bile uzrok prestupa. Ako želimo to lekarstvo, zašto ga odbacujemo? Ako pak, budući ismejani (od neprijatelja), mislimo da ga nismo odbacili nego da se koristimo njime, onda to govorimo pritvorno i zapravo ništa ne činimo. To je istina, jer ako ispitamo svoga unutarnjeg čoveka uverićemo se da ne podnosimo ni prekor, ni uvredu, ni poniženje, ni izobličenje. I na osnovu tvoje sadašnje pomisli, koju sam ja nekada u tebi utvrdio, ti možeš to da shvatiš, jer tek što si učinio delo, pokajao si se, budući da nisi shvatio. Želeći da ispitam tvoju ljubav, ja sam učinio ono što ti je poznato i našao sam da stari čovek još uvek živi u tebi. Ipak, smatram da je tvoja ljubav dobila ne malu korist od toga. Naš Gospod je savršen i svima Svojima želi da budu savršeni, jer govori: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski (Mt.5,48). Ko trpi ona spaljivanja, taj se spasava, jer onaj ko čulom mirisa oseća svoj smrad već ne oseća drugi (smrad), pa makar stajao i na grudima lešina, i onaj ko je pokraden od razbojnika nema šta drugima da da. Čuvaj se, ljubljeni: mi koji prebivamo izvan svih briga i staranja nećemo sebe da smatramo onim što zapravo jesmo na samom delu: zemljom i prahom, i ostareli smo hraneći u sebi sujetu. Jer, misliti da je delo naše ugodno Bogu, da naš boravak (u bezmolviju) sve naziđava, da smo se izbavili od suđenja i osuđivanja – šta je drugo do krajnja taština i ništa drugo. Ako nam je veliki nebeski Lekar dao lekove i zavoj, onda od koga zavisi uzrok naše pogibli ako ne od nemoći naše volje? Pre svega, On nam je darovao smirenje koje izgoni svaku gordost i svaku oholost koja ustaje protiv poznanja (2.Kor.10,5) slave Sina Božjeg, zatim poslušanje koje gasi sve ognjene strele (Ef.6,16) nečastivog, kako bismo u svemu odsekli svoju volju u korist bližnjeg. To, pak, porađa bezmetežnost srca, svetlo i tiho ustrojstvo lica i blagu postojanost gledanja. Dao nam je On i veliki zavoj koji pričvršćuje sve udove i koji isceljuje svaku bolest i svaku ranu: ljubav prema Njemu. On se Sam nudi kao uzor, jer je rečeno: Unizio je sebe i bio poslušan i to do smrti (Fil.2,8). Polažući za nas Svoju dušu, On nas uči, govoreći: Ljubite jedni druge kao što i ja vas ljubih, i po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom (Jn. 13,34-35). Ako nećeš da hramlješ, uzmi žezal krsta i utvrdi njime ruke svoje, pa ćeš umreti svemu i više nećeš hramati, jer mrtvi nikad ne hramlje. Ako imaš ovaj žezal onda više nemaš potrebe za vratarom, jer tim žezlom odgoniš ne samo pse, nego i starešinu zverinja – lava koji riče. I Jakov je rekao: Sa žezlom mojim pređoh reku (Post.32,10), i još: Pokloni se preko vrha žezla svog (Post.47, 31). I Mojsije je palicom činio čuda (Ish.7,8). Ko se pribija uz ovaj krst, on u potpunosti ozdravljuje od tečne vlage, budući da onaj ko umire – umire za greh. Šta može da se očekuje posle toga? Jedino tridnevno vaskrsenje: dovoljno je da onaj ko se razapne, vaskrsne zajedno sa Isusom. O sedam godina (reći ću): Biće različite nevolje i smutnje. A pod imenom gora koje si pomenuo, treba razumeti Svetu Mariju Bogorodicu i druge svete koji će živeti u ta vremena i koji će nepokolebljivo sačuvati pečat Sina Božjeg, jer će On radi njih mnoge spasti. Njemu slava u vekove. Amin.
 
153. (Pitanje) istog, slično (prethodnom).
Trojice nerazdeljiva, ne odvajaj se od nas: U ustima dece i onih koji sisaju sačinio si hvalu (Ps.8,3). Dobri oče moj, ti si mi, kao istinski učenik istinskog Lekara, dao lekove i predupređujuća sredstva. Međutim, već prvo spaljivanje je naskroz probolo srce moje i ja ne mogu da trpim bol. Ti si mi napisao da pevam: Ja sam crv, a ne čovek (Ps.21,7). I zaista, ja pevam i poklanjam se i slavoslovim i uznosim u vekove, ali se ne usuđujem da kažem da sam crv, a ne čovek. Jer, ja sam čovek ranjen truležnim crvom. Kakva je, pak, sila Onog Netruležnog Crva? Ovaj Crv, (koji je tako Sebe nazvao u smirenju), došao je mene radi da me izbavi od truležnog crva koji rastače ljudski rod. Pošto onaj truležni crv kvari i rastače, ulazi u rane i proizvodi gnoj i smrad, to je i sišao Netruležni Crv u preispodnju zemlje gde je počeo da razara svaku nečastivost starog crva. Očistivši na taj način sve, On ih je podigao Sam ostajući netruležan. Taj Crv je očistio Jova od truležnog crva i rekao mu: Ustani, opaši kao čovek bedra svoja (Jov.38,3). Taj Crv je, viseći na drvetu, udicom privukao i zmiju. Tome Crvu je sve pokoreno osim Onoga koji Mu je sve pokorio: Jer sve pokori pod noge njegove (1.Kor.15,27). Truležni crv sve kvari i ne ostaje na zemlji ništa što on ne trebi, ni drveće, ni hrana, ni zemlja, ni telo, izuzev soli i ulja. A šta su to so i ulje? To je Otac koji Mu je sve pokorio, koji je posolio Svojom milošću sazdanje Svoje i koji je dao so apostolima da sole svet kako bi ljudi od idolskog smrada prešli ka blagom mirisu istinitog Boga našeg. Amin.
U čemu se sastoji sila gorčice, te je (Gospod) sa njom uporedio Carstvo nebesko, a ne sa maslinom, palmom ili nekim od većih drveta. Zašto baš sa njom kada je tanušna? Zato što je ona uvek jetka i skuplja naša srca. Da, oče moj, pomoli se Gospodu da nam On otkrije tajnu ovog (poređenja), naime crva, i gorčice, kako bismo i mi proslavili Oca i Sina sa Svetim Duhom u vekove. Amin.
Oče moj, ti si mi napomenuo ono drevno i ja to ne zaboravljam, nego se svagda sećam kako neprijatelj nije uspeo nego je samo besneo, videći plod ovog mesta. Tvoje trpljenje i čovekoljublje Božje nisu dopustili da se ispuni njegova nečista volja, te mi sve do sada ovde prebivamo proslavljajući Boga. Ti si mi rekao da se kajem kada učinim. O, kada bih se kajao, makar i pošto učinim, i kad ne bih ostajao u tome do kraja! A pošto si rekao da onaj ko je pao u ruke razbojnicima te je pokraden, nema šta da da drugome, i ja gladni ištem da mi vi (koji imate) bacite od mrvica vaših kako bih i ja, slično psu sa trpeze, dobio hranu od vas koji ste imućni. Pošto si rekao da su sa mnom ostareli gordost i pretvaranje, pomoli se da me oni napuste. Amin.
Odgovor Varsanufija: David je zavapio: Usmrdeše se i satruliše rane moje od bezumlja moga (Ps. 37,6). Bezumlje je smestilište svih zala. Bezumlje je porodilo neposlušanje, a ovo ranu. Posle rane isto to neposlušanje porodilo je nerad, a ovaj je proizveo gnojenje i smrad i okajano telo se pokrilo crvima i istrulelo. Truležina je bačena u more i postala hrana za veliku ribu u kojoj je ostala sve dok nije došao Nebeski Crv. Budući postavljen na krsnu udicu, On se spustio u utrobu ribe, te je kroz njena usta, zajedno sa utrobom, izbacio i hranu koju je ona progutala, i, primivši telo, pomazao ga uljem i oprao vodom, te ispekao na vatri, jer je rečeno: On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem (Lk.3,16). On ga je nahranio hlebom, razveselio vinom, osolio solju i izbavio od truležnosti. Tome je On dodao i gorčicu koja zadržava truljenje, sažima nozdrve zmije kako ona ne bi mogla da namiriše to telo, pomračuje njene oči kako ne bi mogla da gleda na savršenstvo njegovog smirenja. Znajući sve to, ne prenebregavajmo Njegovo urazumljivanje da se i na nama ne bi ispunilo rečeno: Ako so obljutavi (izgubi silu) čime će se osoliti (Mt.5,13). A u čemu se sastoji taj nedostatak? Svakako u tome što bezumnik reče u srcu svome: nema Boga (Ps. 13,1)? Ako nisi zaboravio prvo, onda znaš i poslednje. Poslušaj Onoga koji je rekao: Onaj sluga koji je znao volju gospodara svoga i nije… učinio … biće mnogo bijen (Lk.12,47). Ako mi, znajući, govorimo i nemarni smo (da ispunimo) što smo dužni, onda nije daleko od nas nevolja koja očekuje one koji svesno greše. Ako, po primeru Avraama i Jova, mislimo da smo zemlja i pepeo (Post.18,27; Jov.42,6). nećemo nikada biti pokradeni nego ćemo uvek imati drugima šta da damo, i to ne zlato i srebro, nego obrazac smirenja, trpljenja i ljubavi prema Bogu. Njemu slava u vekove. Amin.
 
154. Jedući (samo hleb), isti je pitao istog velikog starca o upotrebljavanju hrane.
Odgovor: Raduj se, brate, u Gospodu. Moli Boga da mi podari savršeno trpljenje, jer ja započinjem delo i ne dovodim ga do kraja nego, čim ustanovim (sebi pravilo), odmah počinjem da se kolebam. Ja želim da postavim početak i da dođem do kraja, slušajući apostola koji govori o početku i kraju: Onaj koji je otpočeo dobro delo u vama dovršiće ga sve do dana Isusa Hrista (Fil.1,6). Premda sam dostojan žaljenja i ništa Bogu ugodno ne činim, ipak ti po tvojoj molbi dajem savet kao bratu: Ako možeš, jedi po četiri hlepčića tokom nedelje, a u nedelju čorbu ili varivo zbog telesne nemoći. Ja smatram da je za tebe dobro to da jedeš, ali može biti da i govorim nerazumno – ne znam, jer ko ne ume da upravlja sobom, kako će da upravlja drugima? Oprosti mi, brate, jer bih ja trebao od tebe da tražim da mi daš pravilo, ali mi (to) ne dopušta moja gordost koja je koren svakog zla. Pomoli se, brate, da pređemo put koji nam predstoji, jer je on pun neprijatnosti i opasnosti, a ja se, kao nerazuman, smejem i prezirem ih. Ipak, ja ne prestajem da se nadam, jer imam Vladiku koji je milostiv i sažaljiv. I tako, ljubavi radi, daj mi svoju ruku i privuci me ka Njemu i On će preko tebe i mene jadnog spasti. Njemu slava u vekove. Amin.
 
155. Ne ispunivši savet koji mu je starac dao u pogledu ishrane, isti (brat) je ponovo o tome pitao. Starac mu je ovako odgovorio:
Brate, nisi li ti zbog toga odbacio moje reči što si našao da sam poslušan tvojoj ljubavi? Uostalom, za to što su moje reči ostale besplodne, kriv sam ja, a ne ti: one nisu plod znojnog napora, te zbog toga i nemaju silu. Ko pita, pa ne sluša (oce), taj razdražuje Boga. Pitanje prati vražja zavist, a mi sve do sada nismo shvatili demonsku lukavost. Apostol neprestano propoveda, govoreći: Jer nam njegove namere nisu nepoznate (2.Kor. 2,11). Budi hrabar, brate moj! Kad te ne bih smatrao jednodušnim sa sobom radi ljubavi Hristove, ne bih mogao da ti pružim odgovor i to stoga što, kao što rekoh ranije, još nisam dostigao takvu meru. Ipak, pošto me je Bog vezao za tvoju ljubav, ja ponovo nerazumno govorim: Neka su ti tokom nedelje dovoljna četiri hlepčića, a u nedeljni dan zbog nemoći jedi kašu ili vareno jelo. Uostalom, ne pomišljaj u svom srcu da sam ti dao zapovest: to nije zapovest nego bratski savet. Trkalište je otvoreno, a pošto smo mi ljudi propadljivi i malovremeni na zemlji – trčimo da dobijemo (1.Kor.9,24) kako bismo obreli milost u onaj strašni i grozni čas u Hristu Isusu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
156. Odgovor istog velikog starca istome, kojim objašnjava smisao prethodnog odgovora.
Brate, šta da ti kažem ja, koji ništa nisam učinio? Ti kažeš da si činio i da činiš, dok se ja ničeg takvog ne sećam kad sam sam u pitanju, osim što svojim delima stalno skorbim Boga, pa stoga ništa ne očekujem od dela. Ipak, nadam se da će me spasti Njegovo čovekoljublje, jer je On umro radi spasenja grešnih. Prebivam u svojoj keliji u Njegovo ime sve dok On Sam ne dođe i ne kaže mi: Šta hoćeš da ti učinim! Tada ću i ja sa onim slepcem da kažem: Gospode, da progledam (Lk.18,41). Sve kada bih i imao dela, ipak, bojeći se osude koja je postigla fariseja, ne bih smeo da govorim o njima. Tebi kažem, brate, da su sav moj život i nada usredsređeni u Njemu: i dan i noć ja Ga molim da mi daruje očišćenje od očiglednih i skrivenih strasti. Šta smemo da kažemo o delima naše pravednosti kad čujemo: Da se svaka usta zatvore (Rim.3,19) i ostalo, i još: Koji se hvali, Gospodom da se hvali (2.Kor.10,17)? Blažen je onaj ko se očistio od gneva i ostalih strasti, ko je ispunio sve zapovesti i govori: Nepotreban sam sluga (Lk.17,10). A ukoliko činimo jedno dobro delo, a drugim ga rušimo, kakva je onda korist od toga što svaki dan zidamo i razaramo? Ko podjednako prezire i slavu i beščašće, spasava se u Isusu Hristu, Gospodu našem. Njemu slava. Amin. Predaj me Gospodu i bezmolstvuj sa nadom, moleći se za mene okajanog i smirenog.
 
157. Pitanje istog istom velikom starcu. Oče moj, pomoli se za mene, jer malaksavam u trudu. Pre nego što sam zatražio savet od tebe ja sam, čak i kada sam se prihvatao dela primerenog mojoj moći, posao obavljao bez truda, a od kada si mi dao savet, trudim se do iznemoglosti. I pre toga sam ti pisao tražeći savet a ti si me predstavio kao sujetnog i napominjao mi o fariseju, dok sam ti ja, oče moj, ono govorio ne iz visokoumlja, nego iz potrebe. Molim te, pomoli se da ti Gospod otkrije šta je u meni.
Odgovor velikog starca: Brate, božanstveno Pismo govori: Sve čini uz savetovanje, a bez saveta ne čini ništa (Sir. 32,21). Kada si činio bez saveta i po svojoj volji, onda si se trudio nerazumno, jer nema nikog ko ne bi imao potrebe za savetovanjem, osim Samog Onog koji je stvorio premudrost. Kada si se rešio da po Bogu odsečeš svoju volju, da pristupiš smirenju i da svog najmanjeg brata prihvatiš kao savetnika, time si podstakao na zavist demona koji mrzi dobro, sejući mržnju prema svima. Vidiš li vražju netrpeljivost? Ja ti ništa nisam nalagao sam od sebe, nego si me ti pitao pa sam te posavetovao kao brata. Ti, pak, (savet nisi ispunio), pa si me ponovo pitao, a ja sam ti pomenuo fariseja, jer je i taj samohvalisavo govorio. Ti si tražio obaveštenje, tj. osvedočenje, a šta je to drugo nego visokoumlje. Budi pažljiv i videćeš svakako da tek što započneš nešto, odmah ti neprijatelj predlaže prihvatljiv razlog da razaraš započeto, pa opet započinješ i još brže rušiš, zaboravljajući da će se spasti onaj ko pretrpi do kraja (Lk.13,13), kao i da će Onaj koji je otpočeo dobro delo u tebi i dovršiti ga sve do dana Isusa Hrista (Fil.1,6). Ako te uspokojava da činiš po svome, kao što si i činio, ja neću da se žalim zbog toga jer neću da budem ičiji ava, tj. starac, ni učitelj, sećajući se upozorenja apostolskog: Ti koji učiš druge, sebe li ne učiš (Rim. 2,21). Brate, delo onih koji se spasavaju je da istanje svoju dušu kao paučinu. I tako, potrebno je mnogo trpljenja sve dok uz mnoge nevolje ne uđemo u Carstvo Božije (Dap.14,22) u Isusu Hristu, Gospodu našem. Amin. Oprosti mi, brate, i pomoli se za mene.
 
158. Pitanje istog velikom starcu. Isuse, Ti koji si tražio zalutalu ovcu nauči i nas kako da nađemo Pastira. Oče moj, ištem od tebe jednu reč. Pismo govori: Tražite Gospoda i utvrdite se, tražite lice Njegovo svagda (Ps.104,4). Kako grešni čovek može uvek da traži Gospoda? Radi Onoga koji te je umudrio, nauči nas kako da shvatimo ove reči, da bismo i mi uvek tražili lice Gospodnje. Njemu slava u vekove. Amin.
Odgovor: Brate Evtimije, molim tvoju ljubav da sleduje mojoj molitvi čovekoljupcu Bogu, jer tvoja ljubav ište od mene da ti napišem o traženju pastira. Od prvog dana pa do sada molim Boga za tvoju prozbu, a On mi odgovara: „Očisti srce od pomisli starog čoveka i ispuniću tvoje molitve, jer su moji darovi dostupni samo čistima i njima se daju. Međutim, sve dok se tvoje srce pokreće gnevom, zlopamćenjem i sličnim strastima starog čoveka, u njega neće ući premudrost. Ako želiš moje darove, izbaci iz sebe sasude tuđinca, (tj. strasti), i moji darovi će sami od sebe sići u tebe. Zar nisi čuo da sluga ne može da služi dva gospodara (Mt.6,24). Ako služiš meni, onda ne služiš đavolu, a ako služiš njemu, onda već ne služiš meni. Ko želi da se udostoji mojih darova neka ispita moj put: kao nezlobivo jagnje ja sam pretrpeo sva stradanja ne protivrečeći ni u čemu i vama sam zaveštao da budete nezlobivi kao golubovi (Mt.10,16). Umesto toga vi se predajete svirepoj strasnosti. Čuvajte se da vam ne kažem: Idite u svetlosti ognja vašeg (Is. 50,11)“. Slušajući to ja se prepuštam plaču i jecanju dok se ne smiluje na mene blagost Njegova i ne izbavi me od ljutih strasti starog čoveka, kako bih sve što me zadesi prihvatio sa velikim trpljenjem. A ti znaš šta donosi trpljenje, o čemu i apostol napominje (Rim.5,4). Pomoli se, moj brate, da ga steknem i, ljubavi radi, izobliči me ako u nečemu grešim kako bih se ispravio. Premda i jesam bezuman, ipak volim one koji me uče i ispravljaju, znajući da će njihove pouke poslužiti spasenju duše moje. Još se pomoli da izbegnem pad samoopravdavanja, jer sam veoma tužan. I oprosti mi za sve i za to što ti uvek nalažem trud, premda je za to delo pripremljena velika nagrada u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
159. Pitanje istog istom velikom starcu. Oče moj, trud koji ja tebi zadajem, ti si pripisao sebi. Tako i postupaju mudri. Tako (oni postupaju) ne samo radi toga da ponesu teret bližnjeg, nego i da bi doneli duševnu korist mnogima. Osobito tako postupaš ti koji nas kao otac, po svom velikom milosrđu, pobuđuješ da pitamo o putu života. Pošto me je Gospod poslao tebi kao u neko pristanište i pribežište, ja te molim da učiniš milost i da umoliš Vladiku da pokaže na meni milost, otkrivši mi makar ponešto, jer ja ni sam ne znam kako padam. Objasni mi to kao što si mi ranije objasnio, da bih mogao da se pokajem, a zatim mi, kao onaj koji je prihvatio moju dušu, pokaži put kojim treba da idem.
Odgovor: Brate, govorim ti kao sopstvenoj duši, budući da je Gospod svezao tvoju dušu sa mojom, govoreći: „Ne ostavljaj ga“. Nije moje delo da te učim, nego pre da se učim od tebe, jer se bojim onoga koji je rekao: Zar ti koji učiš druge, sebe ne učiš (Rim.2,21). Ti govoriš da je mudrome dovoljan i jedan nagoveštaj, ali je za tebe to bilo nedovoljno i ti želiš da čuješ jasno. (Zato, znaj) da ako bezumni sagreši u reči – svi praštaju, jer on je bezuman i ne zna šta govori, a ako mudar pogreši – onda ne prima oproštaj, jer je svesno sagrešio. Isto tako, ako neko od bratije koja se nalazi izvan (bezmolvija) pogreši u rečima, zaslužuje oproštaj budući da živi u opštenju sa drugima, a ako (sagrešimo) mi – navodni zatvornici i bezmolvnici, koji smo slavni među ljudima – kakav ćemo oproštaj dobiti? I pošto ti hoćeš tačno da saznaš u čemu je stvar, reći ću ti: Ti prebivaš u bezmolviju kao onaj koji je umro za svet. Kako se onda dešava da, kada stupiš u besedu, (iznenada) od ljubavi i radosti prelaziš na razdražljivost i zlopamćenje, te omalovažavaš bližnjeg a ne samog sebe? I ne samo da ne kažeš da si nedostojan nego čak sebe smatraš za nešto. Jer, ti kažeš: „Reci da sam ja to kazao i slušaće sa zadovoljstvom“. Šta ti misliš o sebi kada (očekuješ) da će tvoje reči primiti sa zadovoljstvom? Da li to da si prorok Ilija? Prekori sebe i shvati da sve što se sa tobom dešava biva po volji Božjoj: spokojstvo radi blagodarnosti, a nevolje radi trpljenja. Gde je reč Pisma: Podnosite li… ako vas ko po obrazu bije (2.Kor.11,20)? Zbog toga mi i jesmo daleko od Boga. Ako hoćeš da upoznaš taj put, znaj da se on sastoji u sledećem: prihvatati onoga koji nas bije kao onoga koji nas greje, onoga koji vređa kao onoga koji proslavlja, onoga koji grdi kao onoga koji poštuje, onoga koji pritešnjava kao onoga koji uspokojava. Ako se i desi iz zaboravnosti ili čak i namerno da ti ne daju ono što ti sleduje, ne žalosti se (zbog toga) nego, naprotiv, govori: „Da je bila volja Božija, ja bih to dobio“. A kada i dobiješ, primaj sa veselim srcem radujući se, slično Danilu koji je, kada ga je Gospod posetio, jednostavno rekao: Seti me se Bog (Dan. 14,38). Tako i ti govori: „Bog me je nedostojnog pomilovao“. Smatraj sebe nedostojnim i ostavi samoopravdanje. Ti, međutim, govoriš: „Ja sam dobro rekao“. I ako što shvatiš umom, govoriš: „Dobro sam shvatio, dobro sam to učinio, dobro… i ostalo“. Zašto pre ne bi pomišljao da nikoga ne uvrediš ni rečju ni delom? Tada će nam Bog u svemu pomoći. Ti si se poveo za tim da bratiji otkriješ svoju pomisao kako bi ispunio svoju volju, nastojeći da tvoja stvar svakako bude izvršena istog dana. Time si povredio pomisao mlađe bratije koji su govorili: „Zašto starac ne sačeka kad ima još dva dana vremena?“ Kaži mi istinu – da li je bila potrebna takva užurbanost? Zar si se ti već popeo na nebo? (Ne), brate, jednostavno ću ti reći: zahtevanjem u nevreme ti si, po đavolskom dejstvu, povredio pomisao bratije. Od sada ostavimo da mrtvi sahranjuju svoje mrtvace (Lk.9,60) i blagovestimo Carstvo Božije u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
160. (Obraćanje) istog velikom starcu u vidu molitve.
Živote očajnih, ne prezri mene pogruženog u očajanje. Pojava reči Tvojih prosvećuje i urazumljuje mladence (Ps. 118,129). Sveti, Ti si rekao: „Očisti se i izagnaj iz sebe starog čoveka“. Može li blato samo sebe da očisti? Može li građevina sama sebe da ukrasi ako je ne ukrasi građevinar? Može li sasud koji je sačinio grnčar sam sebe da ispeče, ukoliko ga njegov stvoritelj ne položi u oganj i ne ispita da li je dobar za upotrebu ili ne? I ti, Sveti, ako hoćeš da spaseš sazdanje Svoje, pošalji Tvoj božanstveni oganj da ispeče sasud koji si sačinio, kako bi on zatim mogao da primi od Tebe i ulje i da ga zadrži u sebi, jer je Tvoja slava i milost u vekove. Amin.
Odgovor: Brate, ne prinuđuj me da govorim, jer želim da sačuvam bezmolvije i ćutanje. Ti, pak, utvrdi u Gospodu svoje srce i pretrpi nepokolebljivo, jer onaj ko je ispočetka pozavideo Adamu i izbacio ga iz raja, i našem jednomisliju u Hristu zavidi. Međutim, onaj koji je rekao: Videh satanu gde pade sa neba kao munja (Lk.10,18) neka uništi njegove spletke protiv nas i razori njegove zamke. Pazi se da te ne preduhitri u nečem i da te ne pokoleba da ostaviš svoje mesto, kao što je prevario Malha[1]. (Vrag) je mnogo ogorčen na nas, ali ako se smirimo, Gospod će ga satrti. Uvek okrivljujmo sebe, jer se u tome i sastoji pobeda. Za odluku da se monah udalji u pustinju, kao što su rekli oci, postoje tri preduslova koja, ako se ispune, omogućavaju da se živi i među ljudima i u pustinji i ma gde bilo. Ti preduslovi su: ukorevanje sebe, ostavljanje svoje volje i smatranje sebe nižim od čitave tvari. Neka je poznato ljubavi tvojoj da je svo staranje đavola usmereno na to da nas međusobno razdvoji, jer on jasno vidi da se na nama ispunjava reč Pisma: Brat pomagan od brata jeste kao tvrd i ograđen grad (Prič.18,10). Neka mu Gospod ne da da na nama ispuni svoju volju, nego neka ga, po nelažnoj reči Pisma, satre pod noge naše brzo (Rim.16,20). Više ne sumnjaj, jer se nadam da ćemo oboje biti položeni u istu grobnicu, (kao što sam ti već predskazao). Bog nas je sjedinio radi toga da bismo koristili jedan drugom, i ta iskušenja služe kao koristan primer za utvrđenje mnogih. I tako, prepusti se bezmolviju, brate, i pomoli se da završimo naš put bez beskorisnog provođenja preostalih dana. Vreme se približilo i zbog toga neprijatelj i pada u besnilo. Bog neće tvoj trud smatrati beskorisnim, nikako! No On, koji hoće da se svi ljudi spasu i da dođu u poznanje istine (1.Tim.2,4), hoće da i ti dostigneš savršenstvo. On je rekao apostolima: Kad izvršite sve što vam je zapoveđeno govorite: Mi smo nepotrebne sluge (Lk.17,10). Držimo se toga i Gospod će pokazati milost prema nama radi Svog imena, prizvanog nad nama. Njemu slava u vekove. Amin.
 
161. Videći korist od ovih odgovora, đavo je, po zavisti svojoj, u misli starca koji je pitao posejao neverje prema velikom starcu, a ovaj mu je, saznavši šta mu je na srcu, izrekao sledeće:
Najpre i pre svega slavim Svetu i Jednosušnu Trojicu, govoreći: Slava Ocu i Sinu i Svetom Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Ne bez potrebe započinjem svoju reč ovim slavoslovljem, jer hoću da mrzitelju dobra, demonu, pokažem da u maštanjima koja on predlaže nema ničeg sličnog takvom slavoslovlju, nego samo smućenje, tuga i uninije. Međutim, pređimo, brate, na blagodarenje Bogu zbog toga što nas je izbavio od velikog iskušenja koje nas je postiglo kao nerazumne. Čovekoljublje Njegovo nije dozvolilo da potpuno poginemo, jer je uvek istinit Onaj koji je rekao: Živim ja, govori Gospod, i neću smrti grešnika nego da se obrati i bude živ (Jez.18,23). Neprestano uznosimo blagodarnost Onome koji nas je spasao i svagda nas spasava, kome blagodare angeli, nadsvetske sile, nebeske vojske, heruvimi i serafimi, najlepšim glasovima neprestano i neućutno uzvikujući i kličući: Svet, Svet, Svet Gospod Savaot, i ostalo (Is.6,3). Shvativši to i mi zablagodarimo Onome čiji je presto – nebo, a zemlja podnožje (Is.66,1), i kome služi sva tvar. Započnimo i mi od ovog izobraženja Pisma i zablagodarimo Ocu koji je pomilovao svet i nije se ustezao da pošalje Svog Sina, Spasitelja i Izbavitelja duša naših (Rim.8,32). Zablagodarimo Sinu, jer je On unizio Sebe i bio poslušan do smrti, i po smrti na krstu (Fil.2,8) radi nas ljudi. Zablagodarimo Svetom i Životvornom Duhu koji je govorio kroz zakon, proroke i učitelje, koji je Petra privukao pokajanju i naložio mu da ide Korniliju kapetanu (Dap.10), proslavio ga (tj. Petra) i dao mu vlast da vaskrsava mrtve, (kao na primer) Tavitu. Zablagodarimo Duhu koji svagda predupređuje i ruši zamke vražje pred onima koji Ga prizivaju, po proročanstvu Davida, koji govori: Zamka se slomi i mi se izbavismo (Ps.123,7). On je i nas pomilovao i iscelio od takve bolesti. Čujmo Njegove reči: Eto, postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi (Jn.5,14). U svakom slučaju pribegavajmo smirenju, jer smireni leži na zemlji, a onaj ko leži na zemlji gde može da padne? Očigledno je da onaj ko se nalazi na visini može lako da padne. Ako smo se mi obratili i ispravili – to nije od nas nego je dar Božji, jer Gospod, (upućuje Pismo), podiže pale i umudruje slepe (Ps.145,8), i ostalo. A to što (si) mi napisao: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove – jeste reč koja označava visoku meru: a mi samo što nismo prekinuli ljubav zato što smo umrli i udaljili se od Hristovog broda. Ipak, za mene je bolje da ne skidam pečat sa usta i da ne praznoslovim mnogo. Na to me prisiljava onaj koji govori: „Ne pravi se mudar među mudrima“. Napisah ti ovo kao onome koga iskreno volim. Ako to ispuniš, doći ćeš do puta koji vodi u večni život u Isusu Hristu, Gospodu našem sa kojim (neka je) Ocu i Svetom Duhu slava, čast i moć u vekove. Amin.
 
162. Dobivši ovaj odgovor starac je mnoge dane proveo u plaču i suzama. Tešeći ga, veliki starac mu je napisao sledeće:
Šta je bilo, brate, ostavimo iza nas, po apostolskoj reči: Staro prođe, gle, sve novo postade (2.Kor.5,17). Jednodušno upregnimo sebe u blagi Hristov jaram i utvrdimo se u Hristovoj ljubavi, jer je rečeno: Bog je ljubav (1Jn.4,8). I ako neko može da baštini ljubav, onda neka iskoreni (iz sebe) sve što je mrsko Hristu. Postarajmo se da očistimo naše srce od strasti starog čoveka koje Bog nenavidi: mi smo Njegovi hramovi, a Bog ne živi u hramu oskrnavljenom strastima. Uđimo i dovršimo malo vreme našeg bezmolvija (veći njegov deo je već prošao) i pomolimo se da naš bezmolvni život bude po Njegovoj volji, u slavu Prečiste i Svete Trojice. Zaroni (u bezmolvije) i predaj i mene Bogu, i ne dosađuj mi pitanjima i pismima, jer od sada hoću da počinem (od svega). Analav sam ti poslao shodno tvom zahtevu. Znajući da nisam ništa drugo do zemlja i pepeo, poslao sam ti ga ne kao dostojan, (budući da sam nečist i dužnik u svemu), nego da ne bih narušio zapovest koja govori: Svakome koji ište u tebe, podaj (Lk.6,30) – radi ljubavi Hristove. I tako, primivši ga, pomoli se za mene da ne bude uzaludan trud naš u Isusu Hristu, Gospodu našem. Njemu slava u vekove. Amin.
 
163. Jedan bolesni starac, po imenu Andrej, koji je bezmolstvovao u opštežiću, izneo je istome velikom starcu neke svoje tajne. Uz to mu se zahvalio što se udostojio da živi u njegovoj blizini. (Pisao) mu je i o telesnoj bolesti.
Odgovor: Ako istinski veruješ da te je zasigurno Bog ovamo doveo, onda ostavi Njemu i da se brine o tebi i položi na Njega sve brige svoje. On će sve što se tebe tiče udesiti onako kako je Njemu ugodno. Ukoliko, pak, (sam) staneš da se staraš o bilo kakvoj stvari, ili o telesnoj bolesti, ili o duševnim strastima, onda si dužan i o svemu da se staraš kako znaš. Kada neko sve prepusti Bogu i pretrpi izvesnu žalost, onda mu dvojedušnost prišaptava pomisao: „Može biti da ne bi pretrpeo tu nesreću da si se postarao o svom telu“. Zbog toga onaj ko se Bogu predaje čak do smrti, treba da Mu se preda od sveg srca. On bolje od nas zna šta je korisno za našu dušu i telo naše: koliko dopusti tvome telu muku toliko će se grehova razrešiti. Bog od tebe ne zahteva ništa osim blagodarnosti, trpljenja i molitve za oproštaj grehova. Pogledaj koliko sam ja gord: budući izrugan od strane demona, ja mislim da imam ljubav prema Bogu i odlučujem da ti kažem: „Uzimam sada na sebe polovinu tvog bremena, a ubuduće će i Bog pomoći“. Rekao sam to nerazumno jer znam da sam slab, nemoćan i tuđ svakom dobrom delu, ali mi bestidnost moja ne dozvoljava da padnem u očajanje, budući da imam Vladiku koji je sažaljiv, milostiv, čovekoljubiv i koji pruža ruku grešniku do njegovog poslednjeg izdisaja. Prilepi se uz Boga i On će sve okrenuti na dobro, i to bolje nego što mi tražimo ili mislimo. Njemu slava u vekove. Amin. Oprosti mi, brate, i pomoli se za mene.
 
164. Čuvši od starca reči: „Uzimam na sebe polovinu tvog bremena“, i ožalostivši se što mu nije obećao savršeni oproštaj, (starac Andrej) ga je, moleći ga i podstičući na milost, po drugi put preklinjao da mu daruje savršeni oproštaj u Hristu.
Odgovor: Brate, čudim se da tvoja ljubav ne razume delo ljubavi po Bogu. Pre svega, (reći ću): Bog zna da ja sebe smatram zemljom, pepelom i savršeno ništavnim. Ukoliko i govorim nekome nešto što prevazilazi moju meru, ili što je iznad mojih sila, govorim pobuđivan Hristovom ljubavlju, pri čemu sam svestan, kao što sam već rekao, da sam ništavan i nepotreban sluga. Ti nisi razumeo moje reči koje kazuju da te činim svojim saučesnikom. Ja sam rekao da uzimam na sebe polovinu tvojih grehova a ne da ću uzeti treći deo i da ću dopustiti da se ti opteretiš više nego ja. Ja sam tako rekao izgoneći samoljublje. Ja nisam rekao: „Uzeću dva dela“, jer bih prikazao sebe snažnijim i jer bi takav način izražavanja bio izraz sujete. Ja nisam rekao ni: „Poneću sve“, zato što je to delo savršenih koji su postali braća Hristova, koji je inače Sam položio Svoju dušu za nas i savršenom ljubavlju zavoleo one koji su Ga zavoleli. Da ja nisam tako rekao, izgledalo bi kao da te udaljavam od duhovnog delanja. Prema tome, ne gordim se pripisujući sebi sve i ne zavidim ti, učinivši te svojim saučesnikom u onom dobrom delu. Ako smo braća, onda ćemo na ravne delove da razdelimo bogatstvo našeg Oca, da ne bi bilo nepravde. Ako ti hoćeš da sve položiš na mene, onda radi poslušanja i to primam. Oprosti što me silna ljubav navodi na praznoslovlje. Ipak, neka ti ono pruži radost u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
165. Molba istog istom velikom starcu da se pomoli za njega zbog bolesti koja ga je postigla.
Odgovor velikog starca: Pismo govori: Prođosmo kroz oganj i vodu i izveo si nas u pokoj (Ps.65,12). I oni koji žele da ugode Bogu dužni su da prođu kroz velike nevolje. Kako možemo da slavimo svete mučenike za stradanja koja su pretrpeli Boga radi ako sami ne možemo ni groznicu da podnesemo? Reci svojoj tužnoj duši: „Zar za tebe groznica nije bolja od pakla?“ Ne treba da smo malodušni u bolesti. Apostol govori: Kada sam slab, onda sam jak (2.Kor.12,10). Znajte – Bog ispituje srca i unutrašnjost. Potrpimo, podnesimo, budimo učenici apostola koji je rekao: Budite u nevolji trpeljivi (Rim.12,12) kako bi se i na nama ispunila reč Pisma: Ispovedaće se tebi, tj. hvaliće te, kada mu dobro učiniš (Ps.48,19). Ako si ranije bio miran u odnosu na telo, pa te je srela izvesna skorb radi tvoga ispitivanja, zašto se ne bi u tom slučaju setio Jova koji je rekao: Dobro smo primili od Boga, a zla zar nećemo primati (Jov.2,10)? Znaj da će svi koji žele udobnost u svemu jednom čuti:Primili ste dobra svoja u životu svome (up.Lk.16,25). Ne malaksavajmo, jer imamo Boga koji zna nemoć našu bolje od nas. Ukoliko On radi našeg ispitivanja i popusti na nas bolest, imamo lekarstvo kod apostola koji kaže: Veran je Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti sa iskušenjem i kraj da možete podneti (1.Kor.10,13). Neka Gospod osnaži bolesnog i one koji mu služe i dela njihova će biti u slavu Božiju. Da ne biste bili malodušni i da se ne biste opterećivali, gledajte na kraj trpljenja. Blizu je Bog koji je rekao: Neću te ostaviti niti ću odstupiti od tebe (Jev.13,5). Verujte mi, braćo, sujeta je ovladala mnome: premda sam i bivao bolestan, nikad nisam legao niti ostavljao svoje rukodelje, pa makar me i silni bolovi spopali. Međutim, nešto pre nego što ću se zatvoriti u keliju, sujeta je umislila da me prevari pa više nije puštala bolest da me dodirne, te sam sada žalostan, jer želim da trpim, a ne znam šta. Ja nemam skorbi i patim kada slušam: koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mk.13,13). Pomoli se da očuvam nadu na svoje spasenje u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
166. Budući još uvek bolestan, isti starac je iskao od istog velikog starca da se pomoli kako bi mu Bog poslao pomoć.
Odgovor: Imajući Boga – ne boj se, nego sve svoje brige položi na Njega i On će se postarati o tebi. Zar ti ne znaš da ako se naša zemaljska kuća, telesni šator, razruši, imamo zdanje od Boga, kuću nerukotvorenu, večnu na nebesima (2.Kor.5,1). Nesumnjivo veruj, i Bog će ti pomoći po milosti Svojoj. Njemu slava u vekove. Amin.
 
167. Isti starac je živeo sa još jednim bratom. Kada su se oboje razboleli, zamolili su drugog starca (Jovana) da se pomoli za njih.
Odgovor Jovana: Gospod je rekao: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19), a apostol je, idući za njim, rekao: Jer vam je trpljenje potrebno (Jev.10,36), kao i prorok: Trpeći počekah Gospoda i usliši me (Ps.39,1). Najslađi Vladika naš govori: Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Lk.13,13). Oboje istrajte u trpljenju blagodareći Bogu i shvatite to kao posetu Božiju, budući da se sve to dešava radi vašeg ispitivanja. Razumite ono što i sami proiznosite: Ispitaj me Gospode i iskusi me (Ps.138,23). Molim vas da se pomolite za mene radi ljubavi po Bogu.
 
168. Pitanje istom velikom starcu. Pomisao mi govori da ne mogu da se spasem. Pomoli se za mene, milostivi oče, i kaži mi šta da radim, jer nisam u stanju da postim.
Odgovor: Bog neba i zemlje neka tebe i mene nedostojnog udostoji da dobijemo milost u onaj čas i da sa smelošću stanemo na strašnom i slavnom Njegovom Sudu. Ljubljeni brate, imajući toliko milostivog Boga, nemoj se predavati očajanju, jer je to velika radost đavolu. Prebivaj u nadi na Gospoda da niko od onih koji su na ovom mestu pretrpeli do kraja neće biti izgnan iz tora ovaca našeg Boga Hrista, budući da na ovom mestu ima ljudi koji imaju veliku smelost pred Bogom, koji se Njemu marljivo mole da se mi, koji živimo na ovom blagoslovenom mestu, ne odvojimo od njih. I pošto na ovom mestu, koje je Bog izabrao radi prizivanja imena Njegovog, živimo nerazdvojno, onda neka budemo zajedno i u budućem (veku). Ne boj se, časni (oče)! Kada sam i ja nemoćni i jadni primio osvedočenje da si ti pribrojan i pripisan ovom blagoslovenom Hristovom stadu, utoliko pre su i sveti Božji oci, dostojni Njega, dobili o tome osvedočenje. Počekaj Gospoda (Ps.26,14) i nadaj se u Njega. Zbog čulnog posta se ne žalosti, jer on ništa ne znači bez duhovnog: Ne pogani čoveka ono što ulazi u njega bez naslade, nego što izlazi iz njega (Mt.15,11). I još (ću ti reći): Bog je dao monahu rasuđivanje radi toga da bi ono upravljalo njegovim postupcima. Rasudi, ljubljeni, od koga Bog traži milostinju – od bednog ili od bogatog? On je rekao ovako: Ne prestaj da činiš dobro potrebitom od onog što nađe ruka tvoja (Prop.9, 10). Zbog toga Bog ne zahteva post od nemoćnih telom nego od snažnih i zdravih. Snishodi unekoliko telu i to neće biti greh. Bog od tebe ne očekuje (post) zato što zna za bolest koju ti je poslao. Blagodari Bogu za sve: zahvalnost pred Bogom posreduje za našu nemoć. Svuci starog čoveka koji propada u željama varljivim, … i obuci se u novoga … sazdanog po Bogu (Ef. 4,22;24). Raduj se u Gospodu i veseli se i teši se zajedno sa Njegovim svetima. Ko može da opiše ili da ispita neizrecivu radost svetih, njihovo neiskazivo veselje i neuporedivu svetlost, i to kako im Gospod ovde otkriva Svoje divne i preslavne tajne i slavu i pokoj koji su im pripremljeni, te kako odvaja um njihov od sadašnjeg sveta, te oni svagda vide sebe na nebu sa Hristom i Njegovim angelima. Ni glad, ni žeđ, niti bilo šta zemaljsko njima ne pričinjava žalost, jer oni su stekli slobodu od žitejskih neprijatnosti, strasti i grehova. Reći ću to i drugačije, rečima Pisma: Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt.6,21). Ko je to dostigao, on zna šta čuje. A šta ću da radim ja koji ništa dobro nisam učinio? Ipak, ne očajavam, jer je Bog moćan da i nas pribroji onima koji dobijaju milost u Isusu Hristu, Gospodu našem. Njemu slava sa Ocem i Svetim Duhom u vekove. Amin. Neka Gospod usliši istinske sluge Svoje i neka nam ubrzo pošalje veliku milost Svoju, i mene urazumi kako bih i ja došao do poznanja istine. Moli se za mene i pozdravi brata koji te služi. Zamoli i njega da pomoli za mene nedostojnog.
 
169. Pitanje istog istom velikom starcu. Osećam silan bol u rukama i nogama i bojim se da to nije od demona. Reci mi, oče moj, da li je to tako. Šta da radim budući da sam vrlo žalostan što ne mogu da postim, nego moram nekoliko puta (dnevno) da primam hranu? Takođe, šta znači to što u snu viđam divlje zveri? Molim te, Vladiko, Gospoda radi, pošalji mi mali blagoslov od tvoje svete hrane i vode, da bih preko njih dobio utehu.
Odgovor: Ne žalosti se, ljubljeni moj, jer tvoja bolest nije od demona, kao što ti misliš, nego je urazumljivanje Božije, i (poslužiće) nam za napredak, ukoliko budemo blagodarili Bogu. Zar Jov nije bio verni prijatelj Božiji? I šta sve on nije pretrpeo blagodareći i blagosiljajući Boga? I trpljenje ga je najzad privelo besprimernoj slavi. I ti pretrpi malo i videćeš slavu Božiju (Jn.11,40). Zbog posta se ne žalosti, kao što sam ti ranije rekao: Bog ni od koga ne traži (napor) koji premašuje njegove sile. I šta je to post ako ne mučenje tela kako bi se zdravo telo smirilo i postalo nesposobno za povlađivanje strastima, po rečima apostola: Kada sam slab, onda sam silan (2.Kor. 12,10). Bolest je veća od ovog mučenja i uračunava se u post (ili čak i više od njega) onome ko je podnosi sa trpljenjem blagodareći Bogu, budući da kroz trpljenje stiče plod spasenja svoga. Umesto da telo oslabljuje postom, on ima bolest. Blagodari (Bogu) što si se oslobodio od posnog truda. Čak ako bi i deset puta na dan jeo, ne žalosti se, jer nećeš biti osuđen zbog toga, budući da tako postupaš ne po nagovoru demona i radi raslabljenosti pomisli, nego radi probe i duševne koristi. Tvoji snovi o divljim zverima nisu ništa drugo do maštanja koja navode demoni koji hoće da te prevare kako bi ti njima pripisao svoj bolest. Neka ih Gospod satre rečju usta Svojih, po molitvama svetih. Amin. Ne žalosti se: Koga ljubi Gospod, onoga i kara i bije svakog sina koga prima (Jev.12,6). Verujem da će i zbog tog telesnog stradanja Bog pokazati na tebi milost Svoju onako kako Mu je ugodno. Neka te Gospod ukrepi i utvrdi u trpljenju. Šaljem ti malo vode iz suda blaženog oca našeg Evtimija i mali blagoslov od moje hrane da bi ti blagoslovio hranu. Pomoli se za mene, ti koga mnogo volim.
 
170. Molba istog drugom starcu. Oče moj, pomoli se Za mene zbog teške bolesti i kaži mi kako da upotrebljavam hranu. Zar ja ne sablažnjavam druge time što je često primam? Kaži mi kako da postupim i u vezi psalmopojanja budući da ne mogu da čitam Psalme. Zasadi me, vladiko i zalij me, i objasni mi šta znače reči našeg svetog oca: „Gospod će pokazati milost Svoju na tebi“? Da li je on to rekao u vezi smrti?
Odgovor Jovana: Kad bih ja i oćutao, budući da nemam šta reći, ne bih time ništa dobro sakrio. Zašto tražiš hleba od onoga koji se sam hrani rošćićima? Kažem ti da se, premda i ne značim ništa, ipak radujem sa tobom zbog onoga što ti je napisao blagosloveni otac naš. Eto, on te hrani tvrdom hranom duhovnog hleba i zašto onda tražiš moje razvodnjeno mleko koje izaziva odvratnost? Ni Pismo, ni oci ne zabranjuju da se snishodi telu ako se to čini sa rasuđivanjem a ne iz slastoljublja. I tako, kao što sam ti već rekao, kada jedeš i piješ ne iz neuzdržanja i ne iz slastoljublja, onda ti to ne služi na osudu i ne sablažnjava druge. O tome je zapravo Gospod govorio kad je rekao da (takva upotreba hrane) ne pogani čoveka (Mt.15,11). Ne žalosti se zbog psalmopojanja ili svog služenja: Bog ga ne očekuje od tebe, jer si bolestan. Onaj ko pazi na sebe, smirava sebe postom radi Boga i svog spasenja, a ti imaš smirenost od bolesti umesto skorbi posta. Ne žalosti se ni zbog svoje bolesti: Gospod te neće ostaviti nego će je upraviti kako Sam hoće na tvoju korist, kako te ne bi obuzela žalost koja prevazilazi tvoje sile. Starac ti nije govorio o smrti nego o milosti koju Gospod hoće da učini tvojoj ljubavi. Molim te da potrpiš, kao što je rekao starac, i zaista ćeš videti slavu Božiju (Jn. 11,40). O sađenju ću reći: Ako ni onaj koji sadi ni onaj koji zaliva (1.Kor.3,7) ne znače ništa, a ti si meni pripisao i jedno i drugo, onda umesto mene ništavnog imaš Boga koji umnožava i pokriva i čini sa tobom po milosti Svojoj. Naslađujući se Njegovom blagošću, hrabri se u Njemu i snaži moleći se za mene da i na meni projavi Svoju milost.
 
171. Stradajući u bolesti, isti starac je opet molio istog starca (Jovana) da se pomoli za njega.
Odgovor Jovana: Tvoja bolest te je spopala radi provere: potrpi sa blagodarnošću i bićeš uskoro pomilovan Bogom. Pozdravljam vas u Gospodu i molim da se pomolite za mene.
 
172. Opet je isti molio velikog starca o istome.
Odgovor: Eto, i brat Jovan je rekao da će te Bog ubrzo pomilovati. Šta još ja poslednji da dodam? Ja bih bio rad da se, to još danas ostvari i verujem da će ti danas Gospod poslati olakšanje, po molitvama svetih Svojih. Pomolite se za mene, ljubljeni moji.
 
173. Posle ovog odgovora u isti čas i isti dan (starac Andrej) je ozdravio i poslao je starcu odgovor blagodareći mu i obaveštavajući ga o milosti Božijoj koju je preko njega dobio.
Odgovor Varsanufija: Saopštavajući radost učenicima Svojim i apostolima, Gospod naš Isus Hristos im je rekao: Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su imena vaša napisana na nebesima (Lk. 10,20). Ako dakle, slavimo i uzvikujemo od radosti zato što smo imenom Boga i Načalnika naših duša, Isusa Hrista, dobili pomoć za telo, šta će tek biti kada se Njegovim strašnim i slavnim imenom našoj duši podari savršeno očišćenje od svih strasti? Kakvi izrazi, kakvi jezici, kakva usta, kakva srca i pomisli mogu Njemu uzneti odgovarajuće slavoslovlje? Mislim da se ono ni kod besplotnih ne može naći u savršenoj meri budući da je Bog nedostižan. Njemu slava i vlast i moć u vekove. Amin.
 
174. Ovome starcu je rekao jedan brat: „Eto, starče, ti si se obnovio molitvama svetih“. Na to je ovaj odgovorio: „Svaki put kada mi to kažeš, demoni mi pritisnu telo, a to primećujem već četvrti put“.
Odgovor Jovana: U tom delu dejstvuje zavist i neverje: zavist stoga što se demoni ne raduju kada se čoveku učini dobro, a neverje zato što čovek pada u sumnju kada vidi svoju nemoć.
 
175. Pitanje. Kaži nam, oče naš, da li mi stradamo sopstvenog neverja, ili nas demoni navode na ono.
Odgovor: Demoni nas iz zavisti navode na neverje i ako ga prihvatimo, mi postajemo njihove sluge i saučesnici.
 
176. Pitanje istog velikom starcu. Oče moj, kako treba da se molim kada osetim olakšanje od bolesti i u čemu treba da se upražnjavam svakodnevno.
Odgovor: Raduj se u Gospodu, i opet kažem, raduj se (Fil. 4,4). Ti si me sada svojim pitanjem razveselio, (i ne samo mene) nego još više Boga i Njegove angele. Na to što pitaš odnose se reči Gospodnje: Ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati (Mt. 93 23). Ti treba unekoliko da se upražnjavaš u psalmopojanju, unekoliko da se glasno moliš, a potrebno je posvetiti vremena i ispitivanju i čuvanju svojih pomisli. Ko na trpezi ima mnogo raznih jela, on jede mnogo i sa naslađivanjem, a ko svaki lan upotrebljava jednu i istu hranu, on ne samo da jede bez naslade, nego ponekad, može biti, oseća i odvratnost prema njoj. Tako biva i sa nama. Samo savršeni mogu da se priviknu da svakodnevno upotrebljavaju jednu i istu hranu bez gađenja. U vezi psalmopojanja i glasne molitve reći ću: Ne vezuj se pravilom nego se time bavi onoliko koliko te Gospod ukrepi, ne ostavljajući takođe ni čitanje niti unutarnju molitvu. Malo jednog, malo drugog i provešćeš dan ugađajući Bogu. Naši savršeni oci nisu imali određeno pravilo, nego su tokom celog dana ispunjavali svoje pravilo: malo su se upražnjavali u psalmopojanju, malo su izgovarali molitve naglas, malo su ispitivali pomisli, a pomalo su brinuli o hrani, sve delajući sa strahom Božjim. Jer je rečeno: Sve na slavu Božiju činite (1.Kor. 10,31). Gospod Isus da vas sačuva od svakog zla. Amin.
 
177. Pitanje istog istom velikom starcu. Kako treba ispitivati pomisli i kako izbegavati porobljenost (strasnim pomislima)?
Ispitivanje pomisli se sastoji u sledećem: kada ti dođe pomisao, pogledaj šta iz nje proizilazi. Daću ti za to jedan primer: zamisli da te je neko uvredio, i pomisao te podstiče da mu kažeš nešto. Ti, međutim, kaži svojoj pomisli: „Ako mu ja uzvratim, on će se oskorbiti na mene. Ja ću, pak, malo potrpeti i žalost će proći“. Ako se ta pomisao ne odnosi na čoveka nego je plod vlastitog zla, onda čovek treba ovako da ispituje pomisao: neka ispita sebe ka čemu ga privode zle misli i one će prestati. Sa svim pomislima postupaj na isti način: čim dođe pomisao, ispitaj je i odseci. Što se tiče porobljenosti, znaj da je tu potrebna velika budnost. Oci govore: „Ako one um tvoj podstiču na blud, napominji mu celomudrenost, a ako te navode na prejedanje, privedi mu na sećanje post“. Na taj način postupaj i sa drugim strastima. Ne žalosti se imajući u vidu da ćeš obresti milost, kao što ti je već obećano. Ako živimo, Gospodu živimo, ako li umiremo, Gospodu umiremo (Rim. 14,8).
 
178. Pitanje istog istom velikom starcu. Oče moj, kaži mi kojoj meri (duhovnog uzrasta) odgovara neprestana molitva? I, da li je neophodno imati pravilo?
Odgovor: Raduj se u Gospodu, brate moj! Raduj se u Gospodu, ljubljeni! Raduj se u Gospodu, sanasledniče moj! Neprestana molitva je osobina bestrasnih. Kroz to se obznanjuje dolazak Duha koji svemu uči. A ako svemu, onda i molitvi. Jer, apostol govori: Jer ne znamo kako treba o čemu ćemo se moliti, nego Sam Duh se moli za nas uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26). Šta bih ti rekao o zdanjima Rima kad ti još nisi bio tamo? Čovek koji bezmolstvuje, pa još leži na odru, nema pravila. Budi sličan čoveku koji jede i pije sve dok ga to uslađuje: ako ti dođe (želja) da čitaš i vidiš u svome srcu umiljenje, čitaj koliko možeš, a isto postupaj i pri pevanju (psalama). Staraj se, prema svojoj moći, da neprestano prinosiš Bogu blagodarnost i da uzvikuješ: „Gospode pomiluj“, i ne boj se: Bog se neće raskajati za svoje darove (Rim. 11,29).
 
179. Molba i pitanje istog istome. Istog (starca) je posle ozdravljenja opet zaboleo stomak i on je poručio istom velikom starcu da se pomoli za njega, govoreći: Od ponoći osećam suvoću u grlu, (opterećenje) očnih kapaka i (slabost) u rukama i nogama. A kada se probudim gotovo čitav sat osećam drhtavicu u celom telu, počevši od stomaka, da bih zatim oslabio do krajnosti. Kad hoću da pročitam Psalam, usta ne mogu, a ako hoću da ga iskažem srcem, san me pobeđuje. Ne znam šta da radim. Vidim smetnje svom spasenju. Molim te, oče moj, Gospoda radi, pomoli se za mene i objasni mi šta to znači.
Odgovor Varsanufija: To se dešava zbog bolesti stomaka, premda otežalost dolazi i po đavolskom dejstvu. Međutim, ti se ne obaziri ni na jedno ni na drugo, po rečenome: Koji su Hristovi, raspeše telo sa strastima i željama (Gal.5,24). Eto, starci se mole za tvoju ljubav, ali i ti zaplači malo u molitvi, blagodareći Bogu i moleći Ga da te pomiluje. On će te i pomilovati, jer mi imamo mnogomilostivog Vladiku i štedrog Oca. I niko ni među višnjim silama ni među istinskim slugama Njegovim na zemlji nije u stanju pravilno da izrazi koliko Njegova blagost želi da pomiluje ljudski rod. Ipak, On ne žuri da nas (izbavi) kako bi se umnožilo naše strpljenje, a ono je neophodno za naše spasenje, kako nas je i Sam naučio, govoreći: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk.21,19). Ne padaj duhom, brate, jer je Isus već počeo da projavljuje Svoju milost na tebi. Njemu slava u vekove. Amin. Pomoli se za mene.
 
180. Pitanje istog drugome starcu. Na šta se odnosi očeva izjava: „Isus je već počeo da projavljuje Svoju milost na tebi“?
Odgovor Jovana: On je rekao o velikom napretku i duševnoj koristi, budući da se ti već nalaziš u takvom saboru (svetih otaca) sa kojima ćeš zajednično vaskrsnuti u velikoj radosti, ukoliko samo do kraja očuvaš trpljenje i blagodarnost.
 
181. Molba istog velikom starcu. Verujem da što god svežete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdrešite na zemlji, biće razdrešeno na nebu (Mt.18,18), i molim te, oče moj, radi štedrosti Božije, pomozi nemoći mojoj. Ja sam nemoćan i dušom i telom i opterećujem bratiju sa kojom živim. Isprosi mi (silu) od Boga da mogu da poslužim svojim potrebama kako bratija ne bi morala da nose moj teret. Verujem da će ti Bog dati sve što zaišteš od Njega. Budi saosećajan mojoj nemoći i oprosti mi, oče moj.
Odgovor Varsanufija: Tvoj ključ, brate, otvara moja vrata, jer sam bezuman i ne mogu da sakrijem čudesa Božija. Zbog toga će se svako ko čuje reči moje užasnuti i reći: „On je sišao sa uma i ne zna šta govori“. Smatram da je Bogu sve moguće (Mt.19,26) i nema ničega što je Njemu nemoguće. Kao što je On dejstvovao preko drevnih i podigao raslabljenog, te vaskrsnuo umrlu Tavitu, tako može da dejstvuje i preko sadašnjih slugu Svojih. Govorim pred Njim i ne lažem kada tvrdim da znam jednog slugu Božijeg u našem rodu, u sadašnje vreme i na ovom blagoslovenom mestu, koji može i mrtve da vaskrsava u ime Vladike našeg Isusa Hrista, demone da izgoni, neizlečive bolesti da isceljuje, i da čini i druga čuda koja nisu manja od apostolskih, kao što svedoči Onaj koji mu je dao dar, ili, tačnije rečeno, darove. Najzad, šta sve to znači u poređenju sa onim što je moguće učiniti imenom Isusovim! Ipak, on ne upotrebljava svoju vlast slično Iliji premda može i borbu da zaustavi, i nebo da zaključa i otvori. Gospod naš uvek ima Svoje verne sluge koje više ne naziva slugama nego sinovima, kojima vrag, po blagodati Hristovoj, ne može ništa naškoditi, premda im i zavidi. Jer, brod je već prešao valove, vojnik – bitku, krmanoš – opasne vetrove, zemljodelac – zimu, trgovac – razbojnike, a monah je dostigao savršenstvo u svojoj usamljenosti. Slušajući takve gorde reči ko neće reći da sam ostao bez uma. I zaista, govorim kao u bezumlju, premda i ne svedočim o sebi nego o drugima. I ako ko pomisli da kaže: „On je sišao sa uma“ (kao što već rekoh) – neka govori. Ko, pak, želi da se postara da dostigne takvu meru (duhovnog uzrasta), neka se ne lenji. Ja sam to rekao ljubavi tvojoj uveravajući te da može biti i ono što ti želiš: jer, ako je Bog, po molitvi našoj, tebi odredio nebeska blaga, neizreciva i večna, koja oko ne vide i uho ne ču i u srce čovečije ne dođoše, i koja pripremi onima koji ga ljube (1.Kor.2,9), i ako ćeš ih ti dobiti ukoliko očuvaš ono što ti je zapoveđeno, onda je utoliko lakše umoliti Boga u vezi telesnog stradanja i steći blagodat da ni jedan dan više ne budeš bolestan i ne osećaš opterećenost. Ipak, Isus bolje od nas zna šta je korisno za čoveka, i šta mu pomaže. On jednome nudi ono što mu donosi nagradu za trpljenje, slično Jovu, a drugome ono što mu pruža nagradu za usluživanje, kao Evlogiju sholastiku. Ne išti od Boga preko slugu Njegovih ništa osim pomoći i trpljenja. Koji pretrpi do kraja taj će se spasti (Mt. 10,22) u Isusu Hristu, Gospodu našem. On se brine o nama (1.Pt.5,7) u vekove. Amin. Ili ti ne znaš šta je Gospod rekao svetom Pavlu kad je ovaj molio da ga oslobodi od nevolje? Dosta ti je blagodat moja (2.Kor.12,9). Da li je On to rekao zbog nedostatka ljubavi prema njemu ili znajući šta mu je korisno? Seti se da stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18). Oprostite mi i pomolite se za mene jadnog da bih i ja do kraja opstao u onoj meri. Ko nju dostigne već se ubrojao u braću Isusovu. Njemu slava u vekove. Amin.
 
182. Molba istog istom velikom starcu da se pomoli da obrete milost u onaj dan.
Odgovor Varsanufija: Ljubljeni u Hristu brate Andreje, čudim se tvojoj ljubavi, a još više tvojoj prostoti koja sumnja u obećanja. Gospod je rekao Filipu: Toliko sam vremena s vama i nisi me poznao, Filipe (Jn.14,9). Veruj, brate, da će se na nama ispuniti obećanja i ako poželite, daće nam se i veća, budući da je moguće steći malu milost, a moguće je dobiti i veliku, kao što je i David izabrao veliku. Ko želi veliku milost, on je stiče kroz smirenje, krotost, trpljenje i tome slično. Milost i dobijaš na molitve svetih, a kakva će ona biti, mala ili velika, zavisi od tebe: izaberi za sebe što hoćeš. Živi u miru i svetinji, budi strpljiv prema bližnjem, smiren, kao monah sede glave i služi drugima za primer. Brata koji je kod tebe i koji ti služi, smatraj sinom i ako se u nečem prevari ili što upropasti, urazumi ga i objasni mu njegov propust da bi se ispravio. Pomoli se za mene.
 
183. Pitanje istog istom velikom starcu. Oče moj, naznači mi pravilo kao početniku koji još nije primio monaški obraz. Pomoli se za mene, jer me jedan brat žalosti, iako drugoga uspokojava.
Odgovor: Mnogoljubljeni brate moj. Ti si mi pisao o nečemu što prevazilazi tvoje sile – da ti odredim pravilo koje ti ne možeš poneti. Ti moliš da ti dam pravilo kao početniku i onome koji još nije primio monaški obraz. Međutim, početniku pripada sledeće: prebivati u dubokom smirenju, ni u kom slučaju sebe ne smatrati nečim značajnim, niti govoriti: „Šta je to ili zbog čega ovo?“. On treba da, prebivajući u poslušanju i velikoj pokornosti, prestane da sebe upoređuje sa drugima i da ne govori: „Ovoga poštuju, zbog čega i mene ne poštuju; on je u svemu zadovoljan, zašto ja nemam spokojstva?“ On treba da je u svemu prezren i da ne negoduje. Eto dela istinskog početnika koji zaista želi da se spase. Međutim, ti teško da to možeš poneti, jedno zbog telesne nemoći, a drugo zbog toga što si već ostario. Ti želiš da poneseš teže, a ja ti nalažem ono što je lakše, premda te i ne prisiljavam nego te samo savetujem. Smatraj brata svog za sina, kao što sam ti već govorio, i kao što ga sada već poštuješ. Ukoliko on, po iskušenju, nekog drugog bolje usluži nego tebe, onda, može biti, Bog hoće da onoga uspokoji a tebe da drži u teskobi, te je bratu dao pomisao da tako postupi sa tobom. Ti potrpi i ne žalosti se. Trpljenjem nevolja mi spasavamo svoje duše. Mi ne možemo drugačije da postanemo sudeonici Hristovih stradanja osim trpljenjem žalosti. Za sve uznosi blagodarnost Bogu, jer blagodarnost se zastupa za naše nemoći pred Bogom. Neka se tvoje pravilo sastoji u tome da živiš pazeći na svoje pomisli i da poseduješ strah Božji. Misli ovako: „Kako ću susresti Boga? Kako sam proveo prohujalo vreme? Pokajaću se makar sada kada se moj kraj već približio i potrpeću (nemoći) mog bližnjeg, i iskušenja i skorbi koje mi se nanose, sve dok Gospod ne ukaže na meni milost Svoju i privede me u ustrojstvo bezgnevlja, te odagna od mene zavist – taj đavolji porod“. Ostatak svojih dana provodi ispitujući pomisli i protiveći im se kada one nanose smućenje. Urazumljuj svoga sina sa strahom Božjim, napominjući mu njegove prestupe, znajući da je i on čovek podložan iskušenjima. Gospod Isus, Sin Boga živoga, neka da našim (dušama) mirno stanje i život u strahu Njegovom. Mnogo se čudim zbog toga što i pored čitanja Pisma koje govori: Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različna iskušenja (Jak.1,2) opet ostajete ravnodušni. Shvatite, barem, u krajnjem slučaju, gde se nalazite i kakva je vaša sila da bi se smirio gvozdeni, tj. nesavitljivi, vrat i da bi mir Božji bio sa vama. Oprostite mi i pomolite se za mene da ne bih čuo: Zar ti koji učiš druge, sebe ne učiš (Rim.2,21)? No, šta da radim? Ljubav me privoljuje. Ipak, nadam se na milost Vladike našeg, Boga.
 
184. Pitanje istog istom velikom starcu. Pomisao mi govori: „Ti si ne samo jednom, već deset puta govorio bratu. Ostavi ga i pusti neka radi kako hoće, a ti ne brini, kao što su rekli oci“.
Odgovor: Mnogovoljeni i jednodušni brate moj, neka sa tobom bude mir koji je Gospod darovao Svojim učenicima. On im je pre svega dao mir koji izgoni sve telesne pomisli i svako đavolsko razmišljanje kako bi srca njihova postala čista i kako bi čisto primili učenja i zapovesti svog Vladike. Tako se i ti, ljubljeni, primivši ovaj divni mir ne od mene nego od Spasitelja, Isusa Hrista, pripremi da spokojno i pažljivo čuješ i ispuniš (moje reči). Ti znaš koliko bih želeo da te uzmem i ponesem na nebo. Vrag se na svaki način stara da te smuti zavišću i gnevom, ali nije našao mesto za sebe nego je samo u nečem ništavnom našao mogućnost da ti se naruga. Time on vodi borbu protiv tebe, a kroz tebe smućuje i brata, iako sam ti pisao u prvim pismima da ukazuješ bratu na njegove propuste, urazumljujući ga. Ili sam ja rđavo rekao pa si ti prenebregao moje reči, ili sam ispravno rekao ali si ti pobeđen u borbi. I đavo se već raduje zbog tebe, prilazi ti, nagovara te na gorko samoopravdavanje i govori: „Ti si već jednom i deset puta govorio (bratu); ostavi ga i pusti da radi kako sam hoće, a ti ne brini, kao što su rekli oci“. Međutim, u tome si ti i ismejan zato što je od tebe ta mera (duhovnog uzrasta) daleko koliko i nebo od zemlje. Hoćeš li da se uveriš u to? Razmotri šta proizilazi od ćutanja koje ti podmeće đavo. Smućenje i gnev. Jer, kada se ti sam od sebe, ne pitavši, poduhvatiš dela, brzo ćeš upasti u zamku kao što se to dešava sa prostim i neizvežbanim ljudima. Pokazaću ti jasno da dugotrpljenje tvoje nije po Bogu: ti sabiraš nekoliko dana, a zatim za jedan dan raspeš iz svog džaka sve, te on ostaje prazan. Dugotrpeljivost po Bogu uopšte ne ropće do samog kraja. Ti si, gospodine moj i brate, sličan gospodaru: umesto da udariš svog slugu jedanput po obrazu i, objasnivši mu njegov prestup, pomiriš se sa njim, ti trpiš nekoliko dana da bi mu zatim iznenada zadao jedan udarac koji je, može biti, za njega ubitačan i uzimaš (na sebe) dušu njegovu.
 
185. Isti je pitao o istome drugog starca i dodao da li možda ne treba da pređe u drugu keliju kako bi se borba prekratila.
Odgovor Jovana: Kada bi ti poslušao odgovor starca i ispunio ono što ti je rekao: „Ni u kom slučaju ne smatraj sebe nečim značajnim i ne traži isti položaj sa drugima“, ti bi se uspokojio i ne bi bio plen smućenja, te ne bi bilo potrebe da pitaš ni mene ni drugog. Čuvaj se, brate, jer ti se demoni smeju. Ti govoriš o greškama svog brata kao da su se one zaista desile. Ali, reci mi da li ti zaista znaš da su one učinjene? Ponekad govore o nečijim sagrešenjima samo na osnovu podozrenja, a posle se pokaže da ih nije bilo. O kakvim je (sagrešenjima) Gospod besedio ljudima: Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša (Mt. 6,15)? Da li On govori o stvarnim ili podozrevanim sagrešenjima? Naravno, o stvarnim. Kako to da ti sudiš i osuđuješ svog brata za grehe učinjene u toku tri nedelje? Zar ti ne znaš da sebe podvrgavaš velikoj osudi? Ako ti pozivaš svog brata na odgovornost, onda će i Bog od tebe iskati odgovor za sve što si učinio od mladosti pa do sadašnjeg dana. Gde su reči apostola: Sunce da ne zađe u gnevu vašem (Ef.4,26)? Gde je pismo starca koje može da te rukovodi? Čime vraćaš svom bratu namesto blagodarnosti? Zar ti ne shvataš šta govoriš: Vratiše mi zlo za dobro (Ps.34,14) i ostalo? Zašto vam služi brat – zar ne radi Boga i radi ljubavi prema Njemu? A kako vi smućujete njegove pomisli? Budi oprezan jer je tvoj kraj blizu, kao što si o tome već čuo i kao što si i sam svestan, a besi ti ne dozvoljavaju da sebe smatraš ništavnim i da se uspokojiš. Naoružaj se na pomisli koje ti donose smućenje, kao što ti je starac i rekao i obrešćeš pomoć. Uostalom, kada bi ti upotrebio i stotinu lukavstava, i ma šta učinio, (čak i da izađeš iz kelije), iskušenje i borba te neće ostaviti, sve dok se ne usprotiviš pomislima. Ako imaš nešto i od svojih trudova, sjedini ih sa molitvom svetih, jer ona može mnogo kada je usrdna (Jk.5,16). Kaži svojoj pomisli: „Sutra ću umreti“. Sebe ne uračunavaj ni u šta i smirićeš se. Gospod neka ti da svoj mir. Amin.
 
186. Pitanje istog istome. Oče moj, ja sam poučavao brata sa ljubavlju Božijom, ali on nije prihvatio moje reči i ja sam se smutio. Šta da radim? I zar to neće poslužiti nekome na sablazan ako budem razgovarao samo sa onom bratijom koju si ti naznačio?
Odgovor: Mi ne shvatamo šta govorimo. Bilo koje urazumljenje pri kome se i sam poučitelj smućuje u srcu nije ugodno Bogu, nego proizilazi iz đavolskog dejstva i biva pomešano sa samoopravdavanjem. Ako si ti Boga radi urazumljivao bližnjeg, kako si dozvolio da se sam smutiš? Bogougodno ispravljanje (sabrata) ne dozvoljava da se smuti (onaj ko urazumljuje). Čak ako i onaj koga ispravljaju ode i okleveta onoga koji ga ispravlja, ovaj se neće smutiti nego će bratski poneti teret. I vama samima sada je jasno da je to bilo iskušenje, ali ga je Bog prekratio i prekratiće. Neka vam Gospod podari zdravlje i duše i tela kako bi razumeli zamke lukavog i izbavili se od njih. Molite se za mene. Što se tiče razgovora sa bratijom koju pominješ, reći ću: Kada on biva iz ljubavi po Bogu, onda neće biti na sablazan nego će poslužiti na nazidanje.
 
187. Pitanje istog istome. Avo, brat me veoma žalosti i kad bi bilo moguće, ja bih ga sa zadovoljstvom promenio. Takođe mi i pomisao govori da ne bih bio žalostan čak ako bih i sam bio i da bih se lakše mogao spasti. Kaži mi da li je to korisno za mene.
Odgovor Jovana: Brate, nemoj da te uznemirava samoopravdavanje koje ti govori: „Kad bih bio sam, ne bih bio žalostan i lakše bih mogao da se spasem“. Time ti protivrečiš Pismu koje kaže: Mnoge nevolje ima pravednik (Ps.33,20), i još: Mnoge rane ima grešnik (Ps.31,10). I tako, bilo da si pravednik bilo grešnik, u svakom slučaju si dužan da pretrpiš uvrede, budući da mi ne možemo da zaobiđemo nevolje. Nevolja nas uči trpljenju, a apostol, kao izvrstan učitelj trpljenja govori: Budite… u nevolji trpeljivi (Rim.12,12), jer onima koji žele da se spasu predstoje nevolje. Sam Gospod je rekao: U svetu ćete imati žalost (Jn.16,33). Još je rečeno: Kroz mnoge nevolje valja nam ući u Carstvo Božije (Dap.14,22). Znaj brate da je Onaj koji je rekao: Žalosna je duša moja do smrti (Mt.26,38) popustio na tebe tu malu nevolju, jer želi da te spase. Ti ćeš, radi malog trpljenja, od Njega dobiti milost tamo, u onaj grozni čas. A ukoliko mi u svemu hoćemo da imamo pokoj, onda ćemo jednom čuti: Primili ste dobra svoja u životu svome (up.Lk.16,25). Naš Vladika je pretrpeo za nas sva stradanja: zbog čega ne bismo i mi, sećajući se tih muka, potrpeli još malo da bismo postali sudeonici u njima? Mi smo dobili zapovest da blagodarimo za sve (Sol.5,18): čuvaj se da nas mrzitelj dobra ne uvuče u neblagodarnost, jer ćemo tada sve izgubiti. Što se tiče toga da li da uzmeš drugog brata, to za avu ne bi bilo teško, jer je njemu svejedno. Međutim, ako ti i dobiješ po svojoj želji drugog, pa te on takođe bude žalostio u nečem – šta ćeš onda raditi? Istina, taj brat je nebrižljiv, ali u njemu postoji neka iskrenost. Ne govorim ti ovo stoga da bih te sprečio da izabereš drugog nego ti savetujem da sve ispitaš i zadržiš ono što je dobro. Kao što drugi služi tebi radi Boga, tako si i ti dužan da nosiš njegovo breme da biste tako uzajamno ispunili zakon Hristov (Gal.6,2). Zar ja ne želim tvoje spokojstvo? Bog zna da bih ja, kad bih samo mogao, poslužio tebi čitavog svog života. No, šta da radim kad sam ja već nesposoban za bilo šta? Zamrzimo telesnu ugodnost da ne bismo udaljili od sebe Boga, budući da je ona Njemu mrska. Ja ti ovo napisah kao jednodušnom bratu. Bog je popustio da malo potrpimo, zato što bez skorbi nema uspeha u strahu Božjem. Oprosti mi, stradalče, i pomoli se za mene da bih postavio početak. Ja nisam daleko od končine svoje.
 
188. Odgovor velikog starca istome. Raduj se brate i budi spokojan. Neka te đavo ne smućuje nepotrebnim stvarima. Šta misli ljubav tvoja: da li se iskušenje ili skorb dešavaju sa nekim bez Božijeg popuštenja? Ne. Bog to popušta radi naše duhovne koristi, a đavo, videći to, i sada kao i nekada, nama drugačije prikazuje stvari dok nas ne izgna iz svetog mira, kao iz raja. Šta on sve nije promenio u nama? Zar nije umesto svetog mira položio u nas ljuti gnev? Zar nije on umesto mržnje prema zlu nasađene Bogom, položio u nas prevrtljivu mržnju prema dobru i prema Samome Bogu? Međutim, mi ne proničemo u to i ne znamo da je Bog, želeći da nas očisti od svake skverne misli i od svake lukave i dušegubne pomisli, rekao da se molimo za neprijatelje naše, da blagosiljamo one koji nas kunu i da je zapovedio da ljubimo neprijatelje naše (Mt.5,44). I ako nam je zapoveđeno da ljubimo neprijatelje, onda smo utoliko pre dužni da ljubimo one koji nam služe, pa makar i nemarno i bez posebnog staranja. Kako ćemo dobiti oproštaj ako ne budemo ljubili one koji nam dobro čine i koji nam služe, premda besi i prikazuju kao da oni nemarno ispunjavaju svoje poslušanje? Ako hoćeš da se spaseš i poveriš dušu svoju Bogu i nama, onda ne treba da veruješ svojoj pomisli, jer demoni seju u tebe zlo seme i predstavljaju ti jedno umesto drugog. Sledi naš savet i razumećeš; put Božji. Gospod je rekao: Ako hoćete i poslušate mene, dobra zemaljska ješćete (Is.1,19). Od nas zavisi da li ćemo jesti ili nećemo jesti. Zbog čega vređamo bližnjeg? Više nikoga i ni zbog čega ne okrivljuj, nego se u svemu staraj da ugodiš bližnjem. Ni o kome ne misli zlo, jer inače zbog toga i sam postaješ zao, budući da zli pomišlja zlo, a dobri – dobro. Pomišljati o drugima: „Oni o meni govore“, jeste borba svojstvena početnicima. Zbog toga neko može da kaže nešto loše ako vidi da se dvoje mole u jednoj keliji ili uče jedan drugog. Ako on tako misli, onda se vrlo vara i nerazumnošću svojom očigledno priprema sebi pogibao. Nemoj imati takva podozrenja. Brat se nada da će radi vas i on dobiti milost. Iako vam on i nanosi izvesnu žalost ipak vi kroz to možete steći trpljenje. Radujte se i veselite se, jer je velika nagrada za trpljenje. Ti si već i ranije preko brata Jovana saznao da se na nas skorb popušta Božijom voljom, radi naše koristi. Ne veruj demonima ni u čemu što se tiče tvog brata, budući da ono što ti oni pokazuju ne postoji u stvarnosti. Oni jedino hoće da te smute. Neka ih Gospod satre! A što si pomislio: „Ja sam ovamo došao da bih postao rob ljudi“ – znaj da to još nije smirenje. Apostol se hvalio time što je postao rob svih (1.Kor.9,19), a ti mi to govoriš? Kada ćeš ti doći do te mere smirenja? Ti sam ne znaš brate, šta si rekao! Neka ti Gospod oprosti.
Tumačenje
Pogledaj kako je starac premudar: kada je primetio da je (Andrej) sebe nazvao robom, da je pomislio o sebi da je rekao mnogo i da je to smatrao uspehom, starac kao da ga ismeva i naziva ga nedostojnim tih reči, svakako ga privodeći istinskom smirenju. Jer, smirenje na rečima jeste porod gordosti i nasumice kroz njih rađa majku svoju – sujetu, premda i izgleda da je ono što kažemo suprotno istini i da ne odgovara stanju stvari.
 
189. Odgovor istog velikog starca istome. Čudim se onima koji mnogo borave u školi i stalno iznova uče azbuku i čitaju slogove, premda bi već trebalo da budu savršeni učitelji. Tako se čudim i onima koji dugo prebivaju u monaštvu i trebalo bi drugima da objašnjavaju najdublje pomisli, dok oni, umesto toga, još sami trpe borbu svojstvenu početnicima. Trebalo bi da vi, kao savršeni, zabludele izvodite na pravi put, dok vi, umesto toga, ne samo da ne nosite teret nemoćnih, nego i sami još opterećujete njihove duše, pogružavajući ih u tugu. Pazi na sebe, brate. Zar ne šteti duši tvojoj to što opterećuješ pomisao bližnjeg? On se potrudio i učinio nešto Boga radi a ti mu posle namećeš misao da je on to učinio svojevoljno. Zar priliči da savršeni čovek tako govori nemoćnom? Ne treba tako da postupaš sa početnikom, nego da ga urazumljuješ i učiš, bojeći se onoga koji je rekao: Ne postavljajte bratu spoticanje ili sablazan (Rim.14,13). Zašto je potrebno govoriti bližnjemu reči koje ga ogorčavaju? Moje bezumlje mi nije dozvolilo da zadržim reči sve dok ih nisam izgovorio i smutio dušu moga brata. Kada đavo seje u tebe zle pomisli, znaj da je njegov posao da seje jedno umesto drugog, ujedno sprečavajući sećanje na smrt. Zašto se vi smućujete zbog ništavnih stvari kao nerazumni početnici? Zašto se ne sećate reči Pisma: U oskudici, u nevoljama, u patnjama (Jev.11,37)? Oci naši su za sebe birali skorbi: zar nas nije stid da u svemu tražimo pokoj za sebe? Setimo se, okajani, i rasudimo da je sve to zapisano u visokim spomenima i da će se u svemu od nas tražiti podroban odgovor. Pišem ovo želeći da vas očistim od svake truleži. Ako vas skorbim – oprostite mi, jer vas više neću žalostiti. Pomolite se za mene da bih došao do poznanja života. O smrti tvojoj sam ti mnogo puta govorio i sada govorim da nećeš još dugo biti u telu.
 
190. Pitanje istog istom velikom starcu. Ti znaš, oče moj, da se ja ni u čemu ne smem protiviti tvojoj naredbi. Ma šta ti govorio, tvoje reči su moj život. Pomoli se za mene zato što me brat mnogo žalosti.
Odgovor: Raduj se, ljubljeni moj, raduj se u Gospodu! Ja znam i uveren sam u Gospodu da se ti, čak ako ti kažem: „Proboravi čitavu godinu u tamnici“, – nećeš usprotiviti, budući da znam kako i kome govorim – saslužitelju mom i jednodušnom bratu. Zar ti ne znaš šta govori Jov: Zar nije ispit život čovekov na zemlji (Jov.7,1)? Budi uvek gotov za iskušenje i skorbi, zaboravljajući ono što je za tobom, po reči apostola, i stremeći onime što je pred tobom (up.Fil.3,13). Pazi da, govoreći tako o bratu, ne upadneš u zlopamćenje. Gospod neka satre satanu pod noge vaše brzo (Rim.16,20). Blagodat, mir i ljubav Božija neka bude sa vama do kraja. Amin. I neka vam On da radost, veselje i ljubav koja nikada ne prestaje (1.Kor.13,8), kako biste sve podnosili jedni od drugih, sa strahom Božjim, budući da smrt neće zakasniti.
 
191. Pitanje istog istom velikom starcu. Kaži mi oče moj, šta je smirenje i pomoli se da put smrti za mene bude miran.
Odgovor: Smirenje se sastoji u tome da sebe smatramo zemljom i pepelom, i to na delu a ne samo na rečima, te da govorimo „Ko sam ja? I ko mene smatra za nešto? Ja nemam ništa ni sa kim“. O tvojoj smrti ću reći: Sačekaj još malo Gospoda i On će proslaviti tvoj ishod velikom radošću. Pomoli se za mene, brate. Pozdravljam te u Gospodu.
 
192. Pitanje istog istom velikom starcu. Avo, brat mi se mnogo suprotstavljao i nije mi ukazao ni malo saosećanja. Šta mi naređuješ da radim?
Odgovor: Brate Andreje, čudim se tvojoj prostoti. Zar ti misliš da će đavo prestati bilo koga da iskušava? Zar mi možemo da okrivljujemo đavoimane koji padaju na zemlju i puštaju penu? Isto tako ne možemo okrivljavati ni one koje đavo podvrgava protivrečenju i neosećajnosti nego smo dužni da krivimo strast. Pronikni bolje u ono što ti govorim budući da i tebe smućuje đavo, te ne gledaš na svoje grehe nego pristalo pratiš grehe bližnjeg. Ti ističeš propuste brata, a o svojim ništa ne govoriš. Pre nekoliko dana pitao si me o smirenju i čuo si da sebe treba da smatramo zemljom i pepelom, dakle, ništavnima. Zar zemlja i pepeo i onaj koji sebe ne računa ni u šta može da zahteva saosećanje od bilo koga, a naročito od čoveka koga smućuje đavo, taj mrzitelj dobra? Zar to može onaj koji je savršeniji po uzrastu i po monaškom obrazu, i koji je udostojen rukopoloženja? Savršeniji je dužan da nosi nemoći manjeg, govoreći: „Ja sam nedostojan“. Ako to govoriš a ne podnosiš strpljivo skorbi, onda uzalud govoriš. Najzad, ko si ti da bi gledao na tuđe strasti? Čoveče, ti koji si dobio radosnu vest o bezmernim dobrima, trebalo bi da, razmišljajući o njima, zaboravljaš čak i svoj hleb da jedeš. Međutim, ti ih još nisi okusio i nisi zavoleo kako treba. Seti se Lazara i toga koliko je vremena on trpeo blagodareći Bogu. Ne zaboravljaj ni ono što sam ti mnogo puta ponovio: To je zavist đavola koji zna šta ti je pripremljeno. Ipak, ja verujem da neće uspeti ništa da učini.
 
193. Obraćanje istog istom velikom starcu u kome ište molitve. Pomoli se za mene, oče moj, jer sam se prepustio maštanjima.
Odgovor: Brate Andreje, uzviknimo sa svetim Pavlom: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitljivi sudovi Njegovi i neistražljivi putevi Njegovi (rim.11,33). Ni nama On ne dozvoljava da se hvalimo lukom našim, misleći da će nas naš mač spasti. Naprotiv, (nas spasava) Njegova blagodat budući da je rečeno: Jer ste blagodaću spaseni (Ef.2,8). Zbog toga nas On i pušta da padnemo u maštanja i u druge strasti da bismo spoznali svoju nemoć, shvativši gde se tačno nalazimo. On nas, po Svojoj blagosti, ostavlja radi naše koristi da bismo mi uzdanje naše i nadu našu polagali na Njega, a ne na sebe. Međutim, čuvaj se da ne pomisliš da mi po volji Božijoj padamo u maštanja i druge strasti. (Za to ne postoji volja Božija), nego Bog to popušta zbog našeg nerada. Po Svom čovekoljublju On nas od (naših) zlih (dela) privodi ka smirenju, radi našeg spasenja. Šta, dakle? Zar ćemo naše spasenje pripisati zlim strastima? Da ne bude! Ne strastima, nego Njegovoj milosti i sveznajućoj premudrosti. Shvati kako je On pobudio naš um da ne prestanemo misliti: Kad mi ne bi Gospod pomogao, ubrzo bi se duša moja otpravila u ad (Ps. 93,17), i ostalo. Znajući da se tome podvrgavamo zbog naše nemoći i nerada, postarajmo se po silama našim da se to ne ponovi, i On će nas po Svojoj milosti izbaviti od tih (iskušenja). On je to isto pokazao na Petru i Pavlu: udaljio je od njih silu Svoju na kratko vreme da spoznaju da su ljudi. Jedan se odrekao od Hrista (Mt.26, 69-75), a drugi je u kotarici bio spušten preko zida (Dap. 9,24; 2.Kor.11,32). Tako su naučili da se ne uzdaju u sebe nego u Vladiku svih. I ti shvati ko si i budi milostiv onome koji ti služi, osuđujući samog sebe. Smiri se, zaista, ne samo pred Bogom, nego i pred ljudima i položi sve brige na Onoga koji može da učini neuporedivo više od onoga što mi tražimo ili pomišljamo (Ef.3,20), a On će ispuniti sve što ti je obećano zato što ne odbacuje one koji Ga iskreno mole, Svoje časne sluge koji su se kroz Njega i u Njemu oslobodili od starog čoveka i koji sa neizrecivom radošću slušaju od Boga: Što god svežete na zemlji, biće svezano na nebu (Mt.18,18) i ostalo. On im daje svaku vlast na nebu i na zemlji (up.Mt.28,18). Prema tome, služi Gospodu sa strahom i raduj Mu se sa trepetom (Ps.8,32). Neućutnim ustima Mu blagodari što je tebe i mnoge druge pomilovao preko Svojih slugu. Njemu slava u vekove. Amin.
 
194. Odgovor istog velikog starca istome koji je iskao molitve. Višnji, štedri i milostivi Bog da vam da silu odozgo da se svagda poučavate u onome što vam je napisano i da se podvizavate u istinski duhovnom delu, tj. da se borite sa pomislima koje vas smućuju; da i vi budete u saboru onih koji su dobili talante i umnožili ih, da čujete isto što su i oni čuli i da se prisilite da trpite jedni druge, da prinese vaša zemlja dobre i blagovremene plodove Bogu da bih vas, moje iskrene prijatelje, kad budete ovo ispunili, ugledao u Carstvu mog Boga gde se radujete u Gospodu.
 
195. Pitanje istog istom velikom starcu. Kaži mi, oče moj, zbog čega nas je saletelo iskušenje. Šta ono znači i kako prestaje? Pomoli se da se izbavim od njega.
Odgovor: Mrzitelj dobra, đavo, znajući šta donosi korist vašim dušama i da nema spasonosnijeg načina života od toga da nosite bremena jedni drugih, pozavideo je vama i stara se da vas smuti. Eto zbog čega je među vama došlo do iskušenja koje neka Gospod uništi. To iskušenje se ukida tako što ćete nositi bremena jedni drugih i što ćete se moliti za čoveka kroz koga dolazi iskušenje. Bez pažljivog podviga ne može biti izbavljenja od iskušenja. A to što ti pada na um da se udaljiš odatle – i to je iskušenje koje proizilazi od đavolske zavisti, delujući kroz samoopravdanje, a sve u cilju da te odvoji od ljubavi svetih koji se mole za tebe i tako liši njihove pomoći. Eto, pokazao sam ti dolazak i odlazak iskušenja. Potrpi malo i dobićeš olakšanje od tih iskušenja u Isusu Hristu. Amin.
 
196. Odgovor istog velikog starca istome kada je ovaj iznemogao pod iskušenjima koja su ustala na njega.
Andreje, jednodušni brate naš, nemoj da malaksavaš. Bog te nije ostavio i neće te ostaviti. Međutim, znaj da je nepromenljiva presuda koju je Vladika izrekao našem zajedničkom ocu: U znoju lica svoga ćeš jesti hleb svoj (Post.3,19). I kako je ta zapovest data spoljnjem čoveku, tako je i unutarnjem zapoveđeno da svojim podvizima potpomaže molitve svetih, kako bi mogle da mu koriste, sprečavajući njegovu besplodnost. Jer, kao što zlato koje se usija u peći drže klještima, udarajući ga čekićem te ono postaje čisto i podesno za carski venac, tako i čovek, podržavan moćnom i delotvornom molitvom svetih, biva opaljivan nevoljom, primajući udarce iskušenja i, ukoliko sve trpi sa blagodarnošću, postaje sin Carstva. Dakle, ma šta da se desi sa tobom – sve služi na tvoju korist, kako bi i ti stekao smelost pred Bogom; kroz zastupništvo svetih i kroz sopstveni trud svoj. Ne stidi se da sada prineseš Bogu Njegove prvine da te umesto duhovne radosti ne bi sustigla tuga. Veruj da će Onaj koji je obećao, obećanja i ispuniti (Jev.10,23). Budi zdrav u Gospodu, ljubljeni moj.
 
197. Odgovor istog velikog starca istome koji je upao u silno uninije.
Brate Andreje, neka ne dopusti čovekoljubivi Bog naš mrzitelju dobra, neprijatelju, da poseje u tebe tugu i uninije, da te ne bi doveo do očajanja čak i spram onoga što je Svetim Duhom tebi, ljubljenome, obećano blagoslovenim Bogom, nego neka Gospod otvori tvoje srce da razumeš Pisma, kao što je nekada otvorio srce Kleopi (Lk.24,45). Zašto je Bog još iskušavao svetog patrijarha Avraama i posle takvih obećanja koja mu je dao? Jer, rečeno je: I posle tih reči (Post.22,1), tj. posle obećanja koja su mu data kao prijatelju Božijem, koji je prineo takvu žrtvu Bogu koja ga je udostojila da više ne podnese nikakvu patnju i kome je Bog veru primio u pravdu (Post.15,6; Jak.2,23). I takvog muža On je prepustio iskušenju radi njegovog ispitivanja, radi toga da tamne sile nemaju izgovora, da bi Avraam bio uzor za verne budući da im kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Božije (Dap. 14,22), i kako bi oni trpljenjem svojim spasli svoje duše (Lk.21, 19), blagodareći Bogu za sve (1.Sol.5,18). Seti se zatim kako je i svetog Jova, prisnog prijatelja Božijeg, istinoljubivog, pravednog, neporočnog, pravdoljubivog i blagočestivog i koji se udaljavao od svake zle stvari (Jov.1,1) Bog takođe predao iskušenju iako nije zaslužio da trpi nevolju radi ispitivanja vrline. I on je posramio neprijatelje i klevetnike, tako da su ostali bez reči. Radi ukrepljenja svoje vere priseti se Načalnika (Jev.12,2) i Savršitelja spasenja našeg, Isusa (Jev.2,10) koji nas je izbavio od prokletstva (Gal. 3,13) i toga kako je On, približivši se vremenu Svoga krsta i pokazujući nam put trpljenja i spasenja, govorio: Oče moj, ako je moguće, neka me mimoiđe čaša ova, ali opet ne kako ja hoću, nego kako ti (Mt. 26,39). To je radi nas učinio Onaj koji je nekada Petru zapretio kada Mu je ovaj rekao: Bože sačuvaj, Gospode, to neće biti od Tebe (Mt.16,22), pokazujući time da je saglasan da postrada. A to što se molio da ga mimoiđe ta čaša, činio je radi naše nemoći da mi ne bismo malaksavali kada se molimo ili kada ne bivamo brzo uslišeni. Celivajmo stradanja našeg Spasitelja, koji je postao čovek i zajedno sa Njim trpimo uvrede, rane, poniženja, pogrde putem šamaranja, ruganje purpurnog ogrtača, sramotu trnovog venca, sirće sa žuči, bol od nabijanja klinova, probadanje kopljem, prolivanje vode i krvi, i pozajmimo odatle utehu za svoje muke. Gospod neće tvoj trud ostaviti uzaludnim. On je dopustio da pretrpiš malu nevolju radi toga da ne bi ostao tuđ svetima kada ih budeš ugledao u onaj čas kako proslavljeni nose plodove trpljenja nevolja i da bi i ti bio njihov sudeonik kao, uostalom, i Isusov, imajući sa svetima smelost pred Njim. Ne žalosti se, jer te Bog nije zaboravio nego se stara o tebi i to ne kao o kopiletu nego kao o Svom iskrenom sinu. Ti se dobro podvizavaš kada brižljivo paziš na sebe da ne otpadneš od straha Božjeg i od blagodarenja Bogu. Blažen si ako si uistinu postao stranac i siromah, jer će takvi naslediti Carstvo Božije. Budi hrabar i krepi se u Gospodu. Ja se ne umaram da ti pišem jedno i isto nego želim da ti to Gospod podari. Pomoli se za mene.
 
198. Molba istog velikom starcu da mu izmoli utvrđenje srca i oproštaj grehova koje je učinio tokom čitavog života od rođenja svoga.
Odgovor: Gospod Isus Hristos neka ti bude isceljenje i ukrepljenje duši i telu i neka utvrdi tvoje srce da tobom ne bi ovladao mrzitelj dobra i čovekomrzac – đavo. Što se tiče oproštaja tvojih grehova od dana rođenja pa do danas znaj da će ti ga Gospod dati do isteka četrdeset dana radi toga da bi u ovom daru bio sudeonik mojih molitava za malo trpljenje tvoje. I tako, hrabri se u Gospodu i krepi se. Neka je sa tobom Gospod, veliki Lekar duša i tela naših. Mir ti u Gospodu, brate moj.
 
199. Odgovor drugog starca Jovana istome.
Ako ljudi nazivaju blaženim onoga ko se bogati svetskim blagom, onda ja neuporedivo više blažim tvoju ljubav, jer si se obogatio u Bogu molitvama blagoslovenog oca našeg. Ipak, da molitva nije prethodila i da ti on nije rekao: „Istraj, hrabri se i krepi se“, ti bi pao u opasnu bolest sa ciljem da, posle malog nemara i malodušnosti, očuvaš dugotrpeljivost i istrajnost u svojim pomislima i u odnosu na bratiju koja ti služi, sećajući se reči apostola: Nosite bremena jedan drugog i tako ispunite zakon Hristov (Gal.6,2). Ljubeći te, Gospod te je nakazao milošću na molitve Svoga sluge da bi ti, putem trpljenja male kazne, potpomagao njegovu molitvu i to trpljenje ti se uračunalo u delo, da bi se zatvorila usta neprijatelju i da on ne bi mogao reći: „Da je on bio iskušan kaznom, on ne bi izdržao“. I tako, ne žalosti se: ono što si čuo od starca, to će i biti. Hrabri se, po reči njegovoj, i krepi se.
 
200. Kada se isti starac izbavio od iskušenja uz pomoć molitava svetog starca i njegovog duhovnog učenja, on mu je uručio zahvalnost. Starac mu je odgovorio sledeće:
Odgovor Varsanufija: Uznesimo svako slavoslovlje Bogu slave i pevajmo Mu u vekove, amin. Nama ne priliči slava nego Njemu jedinome i Sinu Njegovom i Svetom Duhu Njegovom. Bog koji hoće da se i na nama ispuni reč Pisma: Brat pomagan od brata jeste kao tvrd i ograđen grad (Prič. 18,19), priveo je ljubav tvoju nemoći našoj da bismo mi jedan drugome ukazivali pomoć Boga radi. Neka vam svima ukaže pomoć Onaj veliki Brat naš – mislim na (Gospoda našeg), Isusa. On je blagoizvoleo da nas učini Svojom braćom (Jev.2,11) i mi smo to već postali, te nas angeli blaže. O, koga mi imamo za Brata! Silnog – da nas ukrepi, Krepkog – da nam podeli plen, Vojvodu – da u vreme bitke pobedi neprijatelje naše, Lekara – da zajedno isceli našeg unutarnjeg i spoljnjeg čoveka, kad Mu se pokore, Hranitelja – da nas hrani duhovnom hranom, Živoga – da bi nas oživeo, Milostivog – da bi nas pomilovao, Štedrog – da bi nam se smilovao, Cara – da bi i nas učinio carevima, Boga – da bi i nas učinio bogovima. Znajući da se sve sadrži u Njemu, Njemu se i moli. On i pre tvoje prozbe zna šta ti je potrebno i daće ti po iskanju srca tvoga, samo ukoliko Mu ne zasmetaš. Svagda Mu uznosi slavoslovlje, jer Njemu priliči slava u vekove. Amin. Pomoli se za mene, brate, da bih i ja spoznao nemoć svoju.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ovde starac ukazuje na jednog monaha po imenu Malh, koji je, po nagovoru đavola, izišao iz svog manastira i pretrpeo mnoga iskušenja.

3 komentar(a)

  1. Pingback: Razlikovanje pomisli – Podvižnička slova

  2. Pingback: Najbolje pravilo – Podvižnička slova

  3. Pingback: O volji Božjoj, ljudskoj i demonskoj – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *