DUHOVNO RUKOVOĐENJE

 

DUHOVNO RUKOVOĐENJE
 

PITANJA 101 – 150
 
101. Pitanje istog istome. Pomisao mi govori da poučavanje (u Pismu) donosi čistu molitvu. Da li je to tako?
Odgovor: Brate, čuvaj se da ti se ne rugaju demoni i da ne govoriš da poučavanje, tj. čitanje, donosi čistu molitvu. Jer, kako bi strasti mogle da prebivaju u onome ko ima čistu molitvu?
 
102. Pitanje istog istom. Kada um biva ranjen?
Odgovor: Um biva ranjen kada se čovek ne stara da najpre sebe ukori. (Takav um) ima na sebi tragove ujeda zuba i ogrebotina od kandži (mislenih zveri) zbog čega mu je potrebno lečenje, tj. pokajanje.
 
103. Pitanje istog istom. Da li treba zatvarati oči pri vražjim napadima? Šta mi je raditi kada telo ustaje na mene?
Odgovor: Đavo čoveku predstavlja stvari na čulan način. Slabi zatvara oči da ih ne bi video, a silni ih, i uprkos viđenju, prezire jer se pravedni nada kao lav (Prič.28,1). O ustajanju tela: pribegni brzo sa molitvom Isusu i umirićeš se.
 
104. Pitanje. Zbog čega se dešava da, pošto pitam (oce), osuđujem drugog?
Odgovor: Osuđivanje drugih posle pitanja dešava se sa tobom stoga što u tebi još nije umrlo samoopravdavanje: osudi sebe i prestaćeš da osuđuješ druge.
 
105. Budući smućivan i veoma ismejan od razbojnika, no blagodaću Božjom ostavši nepovređen, isti je obavestio istog starca o svom strahu, ujedno tražeći njegove molitve da bi bio čuvan i ubuduće.
Odgovor: Bog koji je rekao: Neću te ostaviti, neću odstupiti od tebe (Post.28,5) nikoga ne napušta: nas predaje naše neverje. Uostalom i oni koji imaju savršenu nadu u Boga ponekad se, po popuštenju Božjem, podvrgavaju iskušenjima radi ispitivanja vere. Zar su razbojnici koji su te napali bili brojniji od kočija i sile faraonove? A poznato je da su oni odjedanput bili potopljeni jednom rečju i migom Gospodnjim. Zar se ne sećaš kako su oslepeli oni koji su napali na Jeliseja? Ko ih je oslepio? I zbog čega je to učinio i čini Onaj koji zna da pobožne izbavlja od iskušenja (up.2.Pt.2,9)? Kako smo zaboravili Pismo koje govori: Gospod će te sačuvati od svakog zla, sačuvaće dušu tvoju Gospod (Ps. 120,7)? Kako smo predali zaboravu reči Hristove: A vama je i kosa na glavi izbrojana (Mt.10,30); ili: Ni vrapčić ne upada u zamku bez Oca vašeg (Mt. 10,29). Zar nije čovek mnogo vredniji od ptice? Bojazan je kći neverja. O, kuda nas je ona spustila! Ta bojazan je veoma štetna: oslepljuje um, slabi srce, odvaja ljude od Boga. Ona je sestra očajanja, jer udaljava ljude od straha Božjeg i survava u bezdan pogibelji. Brate, bežimo od nje i probudimo Isusa koji spava u nama, uzviknuvši: Učitelju, spasi nas, izgibosmo (up.Mt.8,25; Lk.8,24). Ustavši, On će zapretiti vetrovima i oni će se umiriti, a nama će reći: Ja sam, ne bojte se (Jn.6,20). Ostavimo žezal od trske (Is. 36,6) i uzmimo žezal krsta čijom silom se utvrđuju hromi, ustaju mrtvi, kojim se hvalio apostol (Gal.6,14), kojim smo se izbavili od izdaje, prepustivši sebe Onome koji je raspet za nas. Sam On će tim žezlom napasati nas – ovce svoje, i odgoniti od nas krvožedne vukove. Njemu slava u vekove. Amin.
 
106. Budući pitan o tome i veliki starac je slično rekao:
Brate koji si opterećen snom, ispitaj svoje slabo srce. Čudim se kako se ono boji robova koji stoje napolju, a ne vidi njihove gospodare koji borave unutar njega. Čulni razbojnici su sluge mislenih razbojnika, tj. demona koji u njima dejstvuju. Ti treba da si zahvalan razbojnicima koji ti dolaze, jer oni, došavši, bude razbojnike koji spavaju u tebi – gospodare svoje. Kuda je tako daleko otišao Isus, da je tebi (nemoguće) da Mu priđeš i da Ga zamoliš da ti pomogne? Zar tvoje uho ne čuje ono što pevaju tvoje usne: Gospod je blizu svih onih koji Ga prizivaju u istini. Učiniće volju onih koji Ga se boje, molitvu njihovu će uslišiti i spašće ih (Ps.144,19). Prioni za Njega i On će te izbaviti i od unutarnjih gospodara i od njihovih spoljnjih slugu. Njemu slava u vekove.
 
107. Isti je pitao drugog starca. Dve pomisli me uznemiravaju u odnosu na razbojnike. Jedna me osuđuje, govoreći: „Ono što imaš pripada opštežiću i biće greh ako dopustiš da se to uzme. Zato u slučaju njihovog dolaska treba lupanjem ili vikom da obavestiš (o njima)“. Druga pomisao me osuđuje, napominjući mi da je Gospod rekao: Ko hoće… košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu (Mt.5,40). Kako naređuješ, vladiko, da postupim jer sam u nedoumici povodom toga i oprosti mi što dopuštam da misleni razbojnici ulaze i izlaze i potkradaju moje srce. Sada, pak, pitam za one vidljive. Pomoli se da me Gospod prethodno izbavi od njih.
Odgovor: Ako nemaš ništa nad čime vladaš, onda ne prenebregavaj ono što iz ljubavi dobijaš iz opštežića, inače ćeš biti podvrgnut osudi. Jer, čovek koji je potčinjen ne stoji pod zapovešću koju navodiš u pitanju. Prema tome, bez smućenosti zalupaj i pozovi (brata koji živi u blizini), govoreći: „Blagoslovi, brate, i pomozi“, i zaštitiće te Gospod Što se tiče mislenih razbojnika: neka te Gospod izbavi i od njih i od drugih. Budi hrabar, krepi se i moli se za mene.
 
108. Pročitavši u izrekama otaca da je onaj ko istinski želi da se spase najpre dužan (u saživotu) sa ljudima da pretrpi uvrede, beščašća, lišavanja, poniženja i da se oslobodi od uticaja svojih čula, da bi nakon toga već pošao na potpuno bezmolvije, kao što je to na Sebi pokazao Gospod naš Isus Hristos jer On je, pretrpevši sve ovo, najzad uzišao na sveti krst, označivši time umrtvljenje tela i strasti i savršeno sveto uspokojenje), isti brat je govorio o samom sebi: „Ja okajani ništa slično nisam znao niti učinio, nego sam se udaljio od ljudi zato što sam svojom nemoći sve sablažnjavao. Zar nisam stoga dužan da ponovo pođem u opštežiće i, uz pomoć Božiju, najpre ispunim ono što su oci zapovedili, a zatim već pođem na bezmolvije, kako u protivnom moj trud ne bi bio uzaludan?“ Svoje misli on je saopštio velikom starcu, koji mu je odgovorio:
Odgovor: Oci su dobro rekli i ne može biti drukčije. Međutim, pošto se dešava da čovek na osnovu mnogih razloga misli da pravilno postupa, dok u stvari usled drugih razloga zapravo trpi štetu, neophodno je biti oprezan. Pošto si se i ti već rešio da prebivaš u svojoj keliji (u bezmolviju), mogao bi upasti u sujetu ako posle toga stupiš u opštežiće. Može biti čak da nećeš moći da istraješ u svojoj nameri da boraviš u opštežiću, što bi bilo dvostruko zlo. Međutim, ako ti prekorevaš sebe kao onog koji nije učinio ništa što je bio dužan da učini radi uzlaženja na krst, govoreći: „Ja sam se udaljio na bezmolvije iz neznanja“, onda će samoukorevanje da zameni uvrede i beščašća, i na taj način najzad privesti onog ko ga iskreno prihvata u meru krsta u Isusu Hristu Gospodu našem, kome slava i moć u vekove. Amin.
 
109. Molba istog istom velikom starcu. Pomoli se za mene, jer sam mnogo žalostan.
Odgovor: Neka Bog neba i zemlje, molitvama svetih Svojih, ispuni vaše prozbe, za čije uslišenje Ga i ja molim. Vi hoćete da se, čuvši, obradujete, čime mene prinuđavate da govorim a time postajem primer na kome se ispunjavaju reči Pisma: Postadoh bezuman hvaleći se. Vi me nateraste (2.Kor.12,11). I pre vaše molbe radi ljubavi Hristove, (koji je rekao: Ljubi bližnjega svoga kao samog sebe – Mk.12,31) koja gori u meni kao silni plamen ognja, ja ne prestajem da se vatrenim duhom (Rim.12,11) dan i noć molim Bogu da vas učini bogonosnim, da se useli u vas i da živi u vama (2.Kor.6,16), šaljući vam Duha Svetog, Duha istine, koji će vas, kad dođe, svemu naučiti i uvesti u svaku istinu (Jn.14,26;16,13). Time ćete se udostojiti nasleđa večnih dobara, koja oko ne vide, uho ne ču i u srce čoveku ne dođoše (1.Kor.2,9). Ja sam vam bio kao otac koji se stara da svoju decu uključi u svetlu carsku gardu dok se ona sama o tome uopšte ne staraju. Neka Bog i vama da plamen ove ljubavi. (Tada) će vas Bog uveriti da ljubav svoje posednike uzvodi do samog neba, kao što se neki već sa smelošću penju i primaju blagoslove: Da li u telu ne znam, da li izvan tela, ne znam, Bog zna (2.Kor.12,2). A da biste vi spoznali početak puta ka toj radosti, počujte: Najpre dolazi čoveku Sveti Duh i uči ga svemu i tome kako treba da se smirava (o čemu sada ne možete slušati). Zatim, naučen tim prvim razgorevanjem, uzlazi on na prvo nebo, zatim na drugo, i tako dalje po meri napretka, sve do sedmog. Tamo se on udostojava da vidi neizrecive i strašne stvari koje niko ne može da sluša osim onih koji su dostigli tu meru, koju želim da i vi dobijete od Gospoda. Oni koji u potpunosti umiru svetu uz trpljenje i mnoge nevolje, mogu dospeti do nje. O ljubljeni brate, Gospod je pretrpeo krst, a ti da se ne raduješ nevoljama. Ko ih trpi, ulazi u Carstvo nebesko. Dobar je znak to što se žalostiš. Zar ti ne znaš da se, kada neko ište od otaca da se pomole za njega ili, pak, kada moli Boga da mu da pomoć, nevolje i iskušenja umnožavaju radi njegovog ispitivanja? Ne traži telesni pokoj ako ti ga Gospod ne pošalje, jer je mrzak pred Gospodom pokoj telesni. Gospod je rekao: U svetu ćete imati žalost (Jn. 16,33). Neka ti Bog u svemu pomogne. Pomoli se za mene.
 
110. Istome bratu je došla misao da će veliki starac uskoro umreti. Ožalošćen tom mišlju i brinući se o svom spasenju kao i o spasenju čitavog opštežića, on je to otkrio velikom starcu i dobio sledeći odgovor:
Ljubljeni brate. Ti si, pokrenut ljubavlju Božijom, izrekao reči smirenja čoveku najgrešnijem i najrđavijem, reči koje i kod nemilostivih ljudi mogu da pobude saosećajnost. No, šta bih ti ja, čovek bez saosećanja i milosrđa, mogao reći? Mene tvoje reči podstiču, no šta bih ti dao kao utehu – ne znam! Kad bih šta imao, rekao bih ti. Neću vas ostaviti sirote ni u ove godine, ni u ovo vreme, nego ću biti sa vama, po naredbi Božijoj, jer On sve čini na korist i spasenje duša Svojih slugu. Ovo (Gospod ne čini) radi mene, nego radi vas koji ste to tražili da biste prineli plod Bogu, koji preko mene gradi vaše spasenje. Tada ću reći: Evo mene i dece koju si mi dao (Is.8,18), sačuvaj ih u tvoje ime (Jn.17,11), pokri ih desnicom Svojom, privedi ih u pristanište Tvoje volje, napiši imena njihova u Tvojoj knjizi, daj im zaručenje života darujući im radost rečima: Ne boj se malo stado, jer bi volja Oca vašega da vam dade Carstvo (Lk. 12,32). Pomoli se da bih ja mogao sa smelošću da kažem: Oče, hoću .. .da čeda moja budu gde sam ja (Jn. 17,24). Veruj mi, brate, da moj duh želi da kaže mom Vladici, koji se raduje zbog iskanja slugu Svojih: „Vladiko, ili zajedno sa mnom uvedi i moja čeda u Svoje Carstvo, ili izbriši i mene iz Tvoje knjige“. Međutim, moja nemoć i nemar sprečavaju me da imam takvu smelost. Uostalom, Njegovo milosrđe je veliko. Imajući takvog Vladiku – tešimo se, verujući da će nam On svakako ukazati Svoju milost. Bog neće zaboraviti napor podviga otaca naših koji su ranije preminuli ili koji sada žive, nego će reći: „Poštedeću mesto ovo radi Sebe i radi onih koji mi ovde verno služe“. Jer, ja čvrsto verujem da na ovom mestu ima muževa koji mogu da umole Boga za bezbrojno mnoštvo ljudi, i njihove molbe neće biti odbijene. Jer, rečeno je: Njihovu volju će izvršiti Gospod (Ps.144,19). Oni mogu da izmole da oči Gospodnje uvek budu obraćene na ovo mesto, (jer njihove molitve ushode ka Njemu kao blistave munje i kao sunčevi zraci). Radi njih se veseli Otac, raduje se Sin i teši se Duh Sveti. Mi, brate, prvenstveno treba da pazimo na sebe, a Bog se brine o ovom mestu, budući da je ono postalo mesto spokojstva slugu Njegovih, preko kojih se ispunjava napisano: Glas radosti i spasenja je u staništima pravednih (Ps.117,15). Uostalom, delo desnice Gospodnje je da projavi silu (up.Ps.115,16), da nam da krepost, kako bismo mogli hoditi po stopama otaca naših, tj. (slediti) njihovo učenje, život, dugotrpljenje, ljubav, gonjenja i stradanja. Ukoliko ne prisvojimo makar nešto od njihovog života, kako ćemo se nazvati njihovim čedima? Gospod govori: Da ste deca Avraamova, činili biste dela Avraamova (Jn. 8,39). Ukoliko ne budemo stradali sa njima po meri nemoći naše, kako ćemo moći da se proslavimo zajedno sa njima? Ukoliko ne umremo sa njima, odsecajući svoju volju, kako ćemo ustati sa njima u očekivanju da čujemo drago slovo: Hodite blagosloveni Oca moga, primite Carstvo koje vam je pripremljeno (Mt.25,34)? Brate, ukoliko Gospod ispuni naše prozbe, davši nam za učitelje oce naše, budimo onda oprezni da nas naša lenjost, ili slabost, ili nemar, ili neverje ne razdvoje od njih, jer Pismo govori: Ako li se neverujući razdvaja, neka se razdvoji (1.Kor.7, 15). Setimo se i sledećeg: Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt. 10,22). Neprestano molimo Boga da se niko od nas ne razdvoji od otaca naših ni u ovom veku, niti u budućem. Ne ostavimo svetlost radi iskanja tame, ne odbacimo sladost meda radi kušanja gorčine zmije. Ne budimo zluradi prema sebi samima i ne ljubimo smrt, ne primajmo kletvu umesto blagoslova. Ne prognevljujmo Hrista da bismo ugađali vragu. Budimo trezveni, bodri, idimo hitro, budimo pripravni: probudimo se iz našeg dubokog sna. Setimo se da nam je Bog darovao ne samo da budemo pod nogama svetih, nego i da budemo čeda njihova i naslednici. Blažena je duša koja je ranjena ljubavlju prema ovakvim (dobrima)! Blažena je duša koja je prionula za njih! Blažena je duša koja se usavršila u ovome! Nju u nebeskom Carstvu očekuju radost, veselje i nagrada u slavu Oca i Sina i Svetog Duha. Amin. Moli se za mene, brate.
 
111. Isti ište molitve velikog starca za to da mu Bog daruje (duhovni) napredak.
Odgovor: Brate, moli blagost Onoga koji hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine (1.Tim.2,4) da ti daruje duhovnu bodrost koja potpaljuje duhovni oganj, koji je Vladika neba i zemlje došao da baci na zemlju (Lk.12,49). Zajedno sa tobom ću se, po sili svojoj, i ja moliti da ti ovu bodrost da Bog koji svima koji traže pruža blagodat. Došavši, ona će te naučiti svakoj istini, jer ona prosvećuje oči, ispravlja um, progoni san raslabljenosti i nerada, očišćuje oružje koje je zarđalo na zemlji lenjosti, ubeljuje odeću oskrnavljenu u neprijateljskom zarobljeništvu, podstiče nas da omrznemo skvernu hranu njihovu i da poželimo da se nasitimo duhovnom žrtvom koju prinosi naš veliki Arhijerej. To je ona žrtva za koju je bilo otkriveno proroku da čisti grehe i uzima bezakonja (Is.6,7), koja onima koji plaču oprašta, smirenima daje blagodat (Prič.3,34), koju primaju oni koji su dostojni i kojom nasleđuju večni život u ime Oca i Sina i Svetog Duha. Amin. Pomoli se za mene.
 
112. Isti brat je molio velikog starca da se pomoli za njega, kako bi se udostojio da sebe prinese na žrtvu mrtvosti Isusovoj.
Odgovor: Sa radošću molim Boga da ispuni svaku dobru molbu vašu i verujem da će On to i učiniti, jer ne laže Onaj koji je rekao: Ištite i daće vam se (Mt.7,7). I tako, neka Gospod ispuni molitve vaše. Amin. Uostalom, ni sam ne budi bezbrižan, nego se i potrudi, budući da se oni koji od cara traže veliko dostojanstvo, (tj. vlast), premda i imaju mnoge zasluge, ipak i sami podvrgavaju nevoljnim opasnostima i trudovima, dok ne steknu (željeno). Na isti način i ti podnesi makar i mali trud da bi požnjeo veliku milost. Mnogo je moćna usrdna molitva pravednika (Jak.5,16). Reci i ljubljenom u Gospodu (bratu) koji se nalazi sa tobom i koji te uvek urazumljuje, (ukazujući ti veliku milost), da ne prestane da te poučava. Koga ljubi Gospod, onoga i kara (Jev.12,6). Sve vas pozdravljam u Gospodu i prosim da se pomolite za mene, ljubavi radi.
 
113. Isti je iskao molitve velikog starca kako bi se izbavio od starog čoveka.
Odgovor: Čuj, ljubljeni brate, i prikloni srce svoje na čuvanje saopštenih ti božanskih reči koje proizilaze ne od čoveka, nego od Duha Svetog. Isus je lekar duša i tela. Ako imaš rane, ja ću te uvesti kod Njega i zamoliću Ga da te isceli, ukoliko ti sam to želiš. On je darodavac svih dobrih darova. On ti daje ne samo ono što tražiš, nego i neuporedivo više od onog što išteš (Ef.3,20). Isus, Sin Božji jeste svetlost i sila. On se ovaplotio od Djeve Marije, javio se na zemlji, poživeo sa ljudima i prineo Samog Sebe za nas na žrtvu živu … ugodnu Bogu (Rim.12,1) i Ocu našem kako bi nas učinio izabranim narodom koji revnuje u dobrim delima (up.Tit.2,14), carskim sveštenstvom, svetim narodom (1.Pt,2,9). Pretrpevši za nas sva ta (stradanja), On nam je ostavio obrazac trpljenja i raduje se kada Mu se mi molimo. Ja Ga molim da prosveti tvoje srce, premda i ti treba da se sa mnom do znoja potrudiš. Jer, Sin Božji govori: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt.11,28). Dakle, moleći se za tebe, ja Mu pribegavam sa velikom upornošću. Međutim, ukoliko Mu i ti sam ne pribegneš, biće velika sramota. Isus nikoga ne odbacuje. On je i u jedanaesti čas unajmio poslenike za Svoj vinograd. Prioni uz Njega i potrudi se malo, kako bi dobio nagradu zajedno sa ostalima. Sin Božji je radi tebe postao čovek – postani i ti Njega radi bog. Bog ti je darovao um – predaj ga Njemu, posvećujući ga nebeskom, misleći na ono što je gore (Kol.3,2), gde On Sam prebiva. Ja se molim da i ti stigneš tamo sa svima koji ljube ime Njegovo. Jedino na taj način čovek se može osloboditi starog čoveka. Isus je rekao apostolima: Vi ste so zemlji (Mt.5,13). Zemljom je nazvao telo, jer Pismo govori: Zemlja si i u zemlju ćeš otići (Post.3,11). Budi sam za sebe so, osoljujući i isušujući (u sebi) gnjilost i (istrebljujući) crve, tj. zle pomisli. Ako budeš tako radio, i ja ću se zajedno sa tobom truditi i soliti te kako se ne bi usmrdele (tvoje rane) i kako ne bi izazvale odvratnost u drugima. Bog i Spasitelj naš hoće da se spasemo, ali nama priliči da neprestano uzvikujemo: „Spasi nas, Gospode“. I On će nas spasti. Neki su tako uzvikivali pa su ušli u pristanište Njegove volje (Ps.106,30), gde ćeš i ti, nadam se, ući ukoliko mi pružiš ruku po (svojoj) sili. Razmisli o rečenom, pa ćeš, idući za tim, dostići (ono željeno), kako veli apostol: Tako trčite da dobijete (1.Kor.9,24). Pomoli se za mene, brate, da ne budem osuđen zbog toga što govorim a ne delam.
 
114. Pitanje istog istom starcu o različitim pomislima i o savršenstvu na putu Božjem.
Odgovor: Sve što si napisao, zaboravni brate moj, ištući od Boga preko mene ništavnog, ustremi ka jednom cilju: svlačenju starog čoveka, sticanju osvećenja duše i tela, te zadobijanju spasenja u Carstvu Božjem, zajedno sa svetima. To i jeste ona mera o kojoj sam ti govorio, naime, da se čovek promeni i očisti od starog čoveka. Neuporedivo se više (od tebe) (Ef.3,20) i ja (pobuđen [na to] ljubavlju) molim Bogu da ti podari ono što tražiš. I ukoliko se tome ne isprečiš svojom raslabljenošću i nemarom, zadivićeš se i proslavićeš Boga koji će te ponovo privesti iz nebića u biće. Neka ti Bog oprosti tvoja sagrešenja i, sa onim što sledi, pripremi ti oproštaj. Što se tiče noćnih maštanja, reći ću ti da te đavo njima iskušava iz zavisti. Ti Bogu prinosiš pokajanje, a (duh zlobe) hoće da ti se izruga i da te (uveri) da je i sva sila pokajanja beskorisna. Ti mu se, pak, ne povinuj, jer imaš veliku pomoć od molitava svetih. Marljivost se sastoji u tome da, ukoliko se prevariš i sagrešiš prema nekom delom ili rečju, odmah odeš do njega i učiniš mu poklon[1]. Videći to, Bog će te zaštititi od tvojih neprijatelja. Što se tiče hrane, ne treba mnogo da se brinemo o telu, jer se dešava i to da ovaj napad stomakougađanja biva od demona sa ciljem da nas uvuku u brige, kako bismo, zanimajući se njima, ostavili blaga koja stoje pred nama. O savršenstvu puta Božijeg ne priliči sada govoriti, jer te može odvući u očajanje. Ti veruj da će te Gospod Bog zabadava spasti molitvama svetih. Oni, naime, mogu da Ga umole. Pomoli se za mene, brate.
 
115. Pitanje istog istom velikom starcu o uniniju i o nekim drugim pomislima.
Odgovor: Bog, koji je jedini bezgrešan i koji spasava one koji se nadaju u Njega, neka ukrepi ljubav tvoju kako bi Mu ti u svetosti i pravdi sve dane života svoga poslužio (Lk.1,75) u hramu unutarnjeg čoveka gde se Bogu prinose duhovne žrtve: zlato, tamjan i izmirna, gde se uhranjeno tele prinosi na žrtvu i lije časna krv nevinog Jagnjeta, gde se čuju skladni uzvici svetih angela: Tada će se položiti telad na oltar tvoj (Ps.50,21). Tada! Kada je to – tada? Kad dođe Gospod naš, veliki Arhijerej, koji i prinosi i prima beskrvnu žrtvu: kada u ime Njegovo uši hromog koji sedi pored hramovnih vrata budu čule radosni glas: Ustani i hodi (Dap.3,6). Tada prestaje san uninija i neznanja, tada sa veđa spada dremljivost uninija i lenjosti, tada pet mudrih devojaka pale svoje svetiljke (Mt.25,3) i likuju sa Ženikom u svetoj ložnici bez smućenja, saglasno pevajući: Okusite i vidite jer je blag Gospod (Ps.38,9). Blažen je čovek koji se nada u Njega. Tada prestaje borba, i skrnavljenje, i nemir, i ustoličuje se sveti mir Svete Trojice, zapečaćuje se skrivnica koja postaje nedostupna lopovima. Moli se da to shvatiš, da to dostigneš i da se obraduješ u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava u vekove. Amin.
 
116. Pitanje istog velikom starcu o tajnom iskušenju i uspehu.
Odgovor: Brate, ja se čudim ljubavi tvojoj! Kako to da ne shvataš lukavstva đavolja. Jer, kao što su se oni naoštrili protiv Jova kada je o njemu svedočio Bog, i kao što su stali lomiti (Mk.9,20) mladića osetivši da mu se približilo vreme očišćenja, tako i kada vide da neko napreduje, oni iz zavisti takvog iskušavaju. Oni, zapravo, ne iskušavaju onog ko je uznapredovao sopstvenim delima zato što ih je takav pobedio, nego onoga koji je zabadava uznapredovao po molitvama svetih, i to biva po popuštenju Božjem radi toga da bi čovek spoznao svoju nemoć i da se ne bi uznosio (dobijenim) darom. Kao što u bici jedni prevazilaze druge, tako i stanovi kod Oca svetlosti prevazilaze jedni druge. Kad to ne bi bilo tako, zašto bi oni bili mnogobrojni (Jn. 14,22)? Neka te Bog ukrepi u strahu Svom. Pomoli se za mene.
 
117. Pitanje istog istom velikom starcu o duhovnom napredovanju, o poučavanju brata i o veri prema opštem ocu.
Odgovor: Veruj mi, ljubljeni brate, da se ti, uz pomoć Božju, ne nalaziš izvan nebeskog Carstva. Stoj krepko, budi marljiv, pazi na samog sebe kako ne bi bio svrgnut odatle. Od Boga zavisi da li će (tamo) uvesti čoveka po molitvama svetih Svojih, a od volje čovekove zavisi da li će se tamo utvrditi ili će biti svrgnut odande. Po volji Božijoj, ja te postepeno vodim na visinu vrlina. Budi dobre volje u Gospodu i usrdno idi Njegovim putem, pa ćeš dobiti pomoć u ime Njegovo. O bratu (ću reći): Primi ga smirenim srcem i govori mu ono što ti Bog stavi u srce da mu kažeš, sećajući se da je On po potrebi i magarcu otvorio usta. Ukoliko sve dolazi od Njega, onda Njemu pripiši i korist koju je preko tebe primio. I kada Bog, položivši reč u usta tvoja, uvidi tvoje smirenje, pripisaće ti i nagradu za poučavanje (brata) i na vama će se ispuniti napisano: Brat pomagan od brata jeste kao tvrd i ograđen grad (Prič. 8,9). Neka bi Gospod Isus Hristos sve uredio na vaše dobro. O rđavom slugi (ću reći): Ako ti je Bog darovao veru, onda je On uzrasta i čuva, jer ljudima ne može tajnu otkriti najoštroumniji od njih, nego Bog koji je sve u svima. Oprosti brate i pomoli se za mene.
 
118. Pitanje istog drugom starcu. Kako da postupa onaj ko želi da bezmolstvuje, a da pri tome izbegne proslavljanje imena svoga, da mu slava koja prevazilazi njegova dela ne bi štetila? Jer, oci govore: „Teško čoveku čije je ime veće od dela njegovih“. I, da li razgovarati sa ponekim ili uopšte ni sa kim ne govoriti?
Odgovor: Imati ime ili slavu iznad svojih dela uopšte ne šteti onome koji se time ne naslađuje ili pak ne saglašava, kao što ni oklevetanom za ubistvo (koji, međutim, ništa slično nije učinio) ne šteti kleveta. Takav treba da misli: „Ljudi imaju o meni dobro mišljenje zato što ne znaju kakav sam“. Jer kada sa jednima razgovaramo, a sa drugima ne, ili jedne odbijamo a druge primamo, dolazi do razlikovanja među ljudima. Ko može da prebiva bezbrižno spoznavši svoju nemoć, (a govorim po svojoj nerazumnosti), taj dobro čini.
 
119. Pitanje istog velikom starcu. Molim te, časni oče moj, snishodi nemoći mojoj i razreši mi da smem primiti u keliju nekog od otaca kada dođe meni kako bi se pomolio za mene. Jer, ja sam opterećen uninijem sve dok Bog, vašim molitvama, ne utvrdi moju dušu.
Odgovor: Brate moj, molim ljubav tvoju da me ne postavljaš na visinu: ja sam nerazuman i uznosim se, a dužan sam da smatram da se nalazim nisko. Jer, tvoja reč: „snishodi“ znači da se ja nalazim na visini. Zar ti ne znaš da onaj ko je dužan da bude niži od svakog čoveka i nalazi se sasvim dole, nema gde da siđe. Ti imaš savet svetog apostola Pavla, koji govori: Sve ispitujte, dobra se držite (1.Sol.5,21). Svako delo koje čovek vrši sa strahom Božjim, donosi korist duši njegovoj. Prema tome, ako beseda (sa ocima) tebi donosi korist, ja ne smetam tvojoj koristi, budući da smatram sebe dostojnim prezira od svih koji dolaze da se pomole za tebe i da ti pruže korist. Stoga, budeš li video (oce) ili ne, neka Gospod Isus osnaži tvoju iskrenu ljubav. Šta sam ja među ljudima da bih sebi dozvolio da to (zahtevam od tebe)? Tvoja korist meni pričinjava radost. Razgovarajući sa svetima koji ti dolaze i stičući korist od toga, zamoli ih da se pomole i za mene, ljubavi radi. Smatram da je i govoriti Boga radi – dobro, i ne govoriti Boga radi – takođe dobro. Budi zdrav.
 
120. Obraćanje istog istom velikom starcu u kome se traže molitve i raspituje, o savršenom bezmolviju.
Odgovor: Gospod naš Isus Hristos, Sin Blagoslovenog i Višnjeg Boga, neka vas utvrdi i ukrepi da primite Njegovog Svetog Duha koji će vas Svojim blagim dolaskom svemu naučiti. Neka On prosveti srca vaša i nauči ih istini. Želim da vas vidim procvetalim slično palmama u raju Božjem, te kako se pokazujete plodnom maslinom među svetima: kao plodni i sveistiniti vinograd na božanstvenoj njivi. Neka vas Gospod udostoji da pijete sa izvora mudrosti, jer oni koji su pili sa njega zaboravljaju sebe, budući da u potpunosti napuštaju starog čoveka i od izvora premudrosti prelaze ka drugom istočniku – istočniku ljubavi koja nikada ne prestaje (1.Kor.13,8). Uzletevši u takvo stanje, oni su dostizali meru koja prevazilazi rasejanost i visokoumlje, postavši potpuno um, potpuno oko, potpuno svetli, potpuno savršeni, potpuno bogovi. Takvi su se trudili, uzvisivali, proslavljali, prosvetljavali, oživljavali, zahvaljujući tome što su prethodno sebe umrtvili. Takvi se vesele i druge vesele: vesele se zbog nerazdeljive Trojice, a sami vesele višnje sile. Zaželite njihovo stanje, idite njihovim putem, sarevnujte njihovoj veri, stecite njihovo smirenje i trpljenje u svemu kako biste dobili i njihovo nasleđe. Držite se ljubavi koja ne pada, da biste nasledili neizreciva blaga koja oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođoše, koja pripremi Bog onima koji Ga ljube (1.Kor.2,9). O bezmolviju ću (reći): Obučavaj sebe još neko (vreme) i Bog će na tebi pokazati Svoju milost.
 
121. Pitanje istom velikom starcu o tome da li će mu dozvoliti da (prohodi) savršeno bezmolvije.
Odgovor: Ja sam već rekao ljubavi tvojoj, ljubljeni brate, u vezi bezmolvija da još malo pričekaš. To nisam rekao zato što ne želim da vidim kako si dostigao do te mere, nikako! Naprotiv, želim i molim se da ti On to daruje, pa i više od toga, jer vaš uspeh je moja radost. Međutim, duhovne darove Bog šalje u svoje vreme. On Sam priziva, pomaže i čuva, jer Pismo govori: Nije valjan onaj koji se sam hvali, nego kojega Gospod hvali (2.Kor.10,18). Ako hoćeš da sazidaš sebi dom, najpre pripremi građu i sve nužno, tako da Neimaru ostaje samo da dođe i zida. Ono što je neophodno za takvo zdanje sastoji se u sledećem: tvrda vera za dizanje zidova, drveni svetli prozori kroz koje ulazi svetlost duhovnog Sunca pravde, koja ne dopušta nikakvoj tami (tj. neprijatelju i mrziocu dobra) da uđe u tvoj dom. A hoćeš li svemu ovome dodati i krov koji pokriva dom, da te sunce ne bi danju peklo, niti mesec naškodio noću (Ps.120,6)? Krovom se može nazvati ljubav prema Bogu koja, pokrivajući dom, nikada ne pada i ne dopušta da sunce zađe u gnevu našem (Ef. 4,26) (kako se ono u dan Suda ne bi javilo kao izobličitelj naš, koji nas pali u ognju geenskom) te koja ne (dopušta) mesecu da svedoči o našem noćnom uniniju i lenjosti. Potrebno je, na kraju, imati i vrata koja bi vodila u taj dom i čuvala onog koji živi u njemu. Kada govorim o vratima, ti brate podrazumevaj mislena vrata – Sina Božjeg, koji o Sebi kaže: Ja sam vrata (Jn.10,9). Ako ti na takav način pripremiš svoj dom i u njemu ne bude bilo ničeg mrskog Sinu Božjem, On će doći k tebi sa blagoslovenim Ocem i Svetim Duhom i u tebi će se nastaniti (Jn.14,23), naučivši te šta je bezmolvije i prosvetivši srce tvoje neizrecivom radošću. Amin.
 
122. Iskanje molitve i pouke za vrlinski život.
Odgovor: Neka Bog naš, Isus Hristos, prosveti oči tvoga srca, mili i voljeni sine moj, kako bi u njima zasijala svetlost Jedinonačalne, Životvorne Trojice, kojoj se klanjamo, kako bi mogao da razumeš Njegove tajne, da se obraduješ večnom radošću i da izađeš iz Egipta, rasečeš more žezlom, svežeš ruke ljutog faraona i praznuješ Bogu, prinoseći na žrtvu i jedući pashu u svetinji, krvaveći usta svoja svetom i časnom krvlju Njegovom, budući (pri tome) opasan po bedrima, držeći žezal čistim rukama i noseći obuću na nogama koje se ne sapliću. Želim ti da se nahraniš nebesnom manom koju donose oblaci koji ti služe, da tvoja odeća ostane nova i da ne poraste kosa na glavi tvojoj, nego da se očisti srce tvoje za prijem zakona Vladičinog; da razbiješ izliveno tele među svojim ljudima i zemlja proguta neprijatelje tvoje koji ti protivreče; da zavladaš nad carevima Amorejskim, i da Gospod potre onih sedam naroda ispred lica tvog kako bi nasledio njihovu zemlju u vekove; da pređeš Jordan silom božanstvenog čuda i zauzmeš finikijski grad (Jerihon), te spaseš bludnicu Raavu koja je poverovala u tvog Boga; da posadiš, okusiš i nasitiš se plodovima i proslaviš Boga, budući da ćeš od sada biti posvećen svome Bogu i neprijatelji neće opustošiti zemlju tvoju pošto ćeš za njih biti strašan; da ubiješ Golijata kako bi carovao sa Davidom i da svučeš sa sebe sve staro, našavši sve novo; da poveruješ u Hrista kako bi se sa Njime i razapeo, umro, bio pogreben i najzad blistavo ustao, uzneo se od zemlje slavno i živeo sa Njim večno. Smekšaj svoje srce, pa će se ono obnoviti. Koliko ga budeš smekšao, toliko ćeš u njemu naći pomisli za večni život u Isusu Hristu, Gospodu našem. Amin.
A prema bratu koji je sa tobom budi snishodljiv shodno svojoj sili. Zdrav treba da snishodi nemoćnome, sve dok Bog ne ustroji ono što je korisno za njega. Raduj se u Gospodu.
 
123. Molba istog istom velikom starcu. Sveti oče, blagoslovi me duhovnim blagoslovom i osveti mi kukulj i analav koji sam ti poslao, kako bih preko njih imao zaštitu od svakog zla u Hristu, Gospodu našem.
Odgovor: Ljubljeni brate, kada je Vladika Hristos, svemogući Gospod neba i zemlje, onome koji mu je pristupio rekao: Po veri tvojoj neka ti bude (up.Mt.9,29), šta ću reći ja ništavni i ubogi? Pa opet, neka blagosloveni Bog blagoslovi tebe svakim duhovnim blagoslovom (Ef.1,3), i svakom blagodaću pravde, i neka te učini učesnikom svetlosti svetih, naslednikom Carstva, slobodnim od nečistih strasti, molitvama i zastupništvom svih svetih. Amin. A za ono što si molio, (reći ću): Ako ti tako veruješ, ja ću (kukulj i analav) nositi tri dana i poslaću ti ih nakon što se osvete besedom sa Bogom koja se vrši molitvama svetih, koja neka i tebe uteši. Pomoli se za mene.
 
124. Pitanje istog istom velikom starcu. Oče moj, kako mogu da, (prebivajući) u keliji svojoj, saznam da li odsecam svoju volju? Kako mogu učiniti isto kad sam sa ljudima? I šta je to telesna volja ili volja koju nam poturaju demoni, pokrivajući je obrazinom dobra? Kakva je volja po Bogu?
Odgovor: Onaj ko boravi u keliji odseca svoju volju kada zanemaruje telesni pokoj u svim njegovim vidovima. Telesna volja se sastoji u tome da se telu udovoljava u svakoj okolnosti. Stoga, kada ga lišavaš onoga što ga uljuljkuje znaj da, prebivajući u keliji, odsecaš svoju volju. A odsecati svoju volju prebivajući sa ljudima znači umreti za njih i biti sa njima kao da oni ne postoje. Imati volju po Bogu, kao što govori sveti apostol, znači odsecati želje tela (Ef.2,3). Volja, pak, koju nam podmeću demoni projavljuje se onda kada, verujući sebi, pravdamo sebe. Tada (takav) čovek biva (njima) ulovljen. Pomoli se za mene, brate, i oprosti mi.
 
125. Pitanje istog istom velikom starcu. Kakva treba da je svakodnevna hrana?
Odgovor: Ako sebi odrediš svakodnevnu hranu u keliji onako kako o tome pitaš, to će te uvesti u brige i borbu. Naprotiv, budi zadovoljan onim što Bog pošalje. Ko ide u prostoti, ide nadajući sv (Prič.10,9).
 
126. Isti je pitao: Da li je dobro upražnjavati molitvu: „Gospode Isuse Hriste, pomiluj me“, ili je bolje poučavati se u božanstvenom Pismu i pojati Psalme?
Odgovor: Potrebno je činiti i jedno i drugo: malo jedno i malo drugo, naizmenično, po napisanom: Ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati (Mt.23,23).
 
127. Pitanje istog istom velikom starcu. Da li je potrebno da posle svakog pročitanog Psalma govorim Oče naš, ili treba da ga čitam u svoje vreme zajedno sa ostalim (troparima) i molitvama (ustanovljenim uz svaku katizmu)?
Odgovor: Biće dovoljno pročitati jedanput „Oče naš“ i ostale molitve.
 
128. Pitanje istog istom velikom starcu. Da li ba posle večernjeg i noćnog slavoslovlja i molitava pominjati, tj. moliti se za mir svetih Crkava, cara, vlasti, svih ljudi, siromaha, udovica i slično? Da li onaj koji vidi sebe strasnim treba da se moli kad od njega ištu (molitvu)?
Odgovor: Pominjati u molitvama mir svetih Crkava i ostalo što ide sa tim jeste dobro, jer to je i apostolski zavet. Međutim, ispunjavajući to, (mi sebe treba da smatramo) nedostojnim i slabim. Takođe se treba pomoliti i za one koji od nas to; traže. Jevanđelska i apostolska reč govori: Svakome koji ište od tebe, podaj (Lk.6,30), i: Molite se Bogu jedni za druge da ozdravite (Jak.5,16), i još: Kako hoćete da vama čine ljudi, činite tako i vi njima (Lk.6,31). I za same apostole su se neki molili. Ko je nemaran prema zapovesti, taj osuđuje samog sebe. Stoga, mogao ja to ili ne, ipak prinuđavam sebe da ispunim zapovest.
 
129. Odgovor istog velikog starca istome i bratiji koja živi sa njim kada su prosili molitvenu pomoć protiv neprijatelja, te da im kaže kako živi drugi
starac, ava Jovan.
Radujte se u Gospodu čeda mila i ljubljena! Neka Gospod na dobro ispuni vaše prozbe i neka ne oslabi kod vas luk silnih, te neka bi se opasali silom sa visine (1.Car.2,4). Čudio bih se kada biste vi toliko želeli korist svojim dušama onoliko, koliko je ja želim, moleći Boga dan i noć za spasenje vaše. Ne kažem da je vi ne želite, nego da je ne poznajete. Još ovde (na zemlji) postaju poznati činovi, stepeni i mere budućeg nasleđa. Kao što se čovek koji je slavan u svetu kao iskusan u žitejskim poslovima i koji shvata značaj, preimućstvo i čast vojničkog zvanja, stara da u njega uključi i svoju decu kako bi i oni dostigli to dostojanstvo, premda deca zbog neiskustva i ne mare za to, te, ne shvatajući časti koje se udostojavaju veliki vojnici, više žele da se bave (nekom) umetnošću, tako i ja postupam prema vama. Međutim, oprostite mi zbog ovoga što sam rekao kao bezuman čovek. Došavši sebi i setivši se da sam zemlja i pepeo, skrivnica svih zala, – zaplakao sam zbog toga što sam tako govorio, te sam sebi rekao: Uzalud se pohvalih, ja – zemlja i pepeo (Post.18,27). Uostalom, pošto sam već ranije rekao da želim vaše spasenje i da hoću da budem vaš zastupnik u svakom dobru, ja ću, ukoliko budem u stanju, to i da ispunim po svojoj sili. Što se tiče života mog jednodušnog sina, blagoslovenog i smirenog poslušnika koji je u svemu odbacio sve svoje prohteve čak do smrti – šta bih vam rekao? Gospod je rekao: Ko je video mene, video je Oca (Jn. 14,9), a o učeniku je rekao da on može (isto) što i njegov učitelj (Mt.10,25). Ko ima uši da čuje, neka čuje (Mt.13,9). Oprostite mi i pomolite se za mene.
 
130. Prozba istog istom velikom starcu za zdravlje ave (Serida), koji je bio dugo bolestan, kao i za isceljenje od duševnih strasti; takođe i o tome da posećuje starca koji živi u blizini. Zatim, pitanje o tome zbog čega telo oseća opterećenost.
Odgovor: Raduj se u Gospodu, brate! Za zdravlje mog sina mogli su da se pomole neki od svetih koji se ovde nalaze (o čemu je on obavešten) i tada on ne bi bio bolestan ni jedan dan, jer bi se to i ispunilo, ali u tom slučaju on ne bi stekao plodove trpljenja. Zar on ne zna šta sam ja pretrpeo – kakve bolesti, groznice, muke – pre nego što sam došao u ovo pristanište dobre nade. Ta bolest mu je veoma korisna radi trpljenja i blagodarnosti. O strastima (ću reći) da je svako dužan da po mogućnosti pokori svoje telo lišavanjem i patnjom. Posetiti brata je dobro, a praznosloviti je rđavo. Sama stvar će te poučiti kako da postupiš: poseti bližnjeg i uzdrži se od praznoslovlja. Podražavaj razgovorima svetih otaca. Na primer, (pitaj): „Kako obitavaš, avo?“ A zatim: ,,Reci nam reč večnog života, kako da obretemo put Božji. Pomoli se za mene mnogogrešnog“, i tome slično. Najzad (uznesi) molitvu i pođi u miru. Ti osećaš teret u telu zbog uninija i po dejstvu demona. Neka te Bog ukrepi da se protiv njih pravilno podvizavaš, pobediš ih i budeš uvenčan u Isusu Hristu, Gospodu našem, kome slava i moć u vekove. Amin.
 
131. Odgovor istog velikog starca istome.
Brate, rekao si o sebi: „Ja sam bolestan telom i dušom“. Međutim, zašto si sakrio da si zdrav za svoju volju? Što se tiče duše i tela, ti ne znaš šta ti je korisno, dok o volji teško da i mnogi znalci znaju nešto više od tebe. Ili, zar ti ne znaš da te ja stalno ranjavam (izobličenjima) i to pri svakom slučaju. Ako možeš da trpiš, trpi. Ja govorim kao bezumni zato što sam zaista bezuman, ali i ti govoriš isto tako. Jer, reći: „Ja ne znam šta mi je korisno“, znači to isto. Neka nam Gospod da razum za sve. Oprosti mi i pomoli se za mene.
 
132. Pitanje istog istom velikom starcu i iskanje molitve. Molim te, časni oče, da mi kažeš šta znači dobra ili zla volja, kako ne bih bez pažnje ostavio svete tvoje reči. Oprosti mi i pomoli se za mene da se izbavim od đavola i njegovog smućenja.
Odgovor: Brate, svaki telesni pokoj je mrzak našem Bogu, jer je On Sam rekao: Uska su vrata i tesan put što vode u život (Mt.7,14). Izabrati taj put je dobra volja: ko se njega drži, dobrovoljno bira patnju po meri svoje moći. Zar ti ne znaš šta govori apostol: Iznuravam telo svoje i savlađujem ga (1.Kor.9,27). Vidiš li kako božanstveni muž svojevoljno savlađuje telo svoje, premda se ono tome protivi. Ko ima dobru želju za spasenjem, taj uz svaki svoj poduhvat dodaje izvesnu patnju. Na primer: ja mogu da legnem da spavam na mekoj postelji napunjenoj perjem, ali pretpostavljam izvesnu patnju, (ukoliko je to patnja), i po sopstvenoj želji ležim na rogozi, premda i to iz telesne slabosti i sa stidom budući da su drugi spavali i na goloj zemlji. Poneki su za uzglavlje koristili jastuk nabijen slamom kao sveti Arsenije i mnogi drugi, dok su poneki stavljali trnje pod glavu dajući prednost patnji. I još: ja nalazim vodu i prijatnu kuhinju u blizini, ali kao podvižnik ja treba da izaberem onu koja je daleko, kako bih telu naneo izvesnu patnju. Osim toga: mogu da imam dobru hranu i čist hleb, ali ja dajem prednost slabijoj da bih se makar malo zlopatio, sećajući se onih koje muči glad i koji uopšte ne kušaju od kuvane hrane, a utoliko pre znajući da je Vladika naš Isus okusio žuč i sirće mene radi. Eto, to i jeste volja po Bogu. Telesna volja se, pak, sastoji u suprotnom, tj. da se u svemu uživa pokoj, tj. dovoljstvo. Zar se ti ne sećaš šta svi govorimo? „Brže zatvaraj vrata da nas ne bi uznemirio vetar ili prašina“. I opet: „Eto, pogledaj brate, hrana je zagorela i ja ne mogu da je jedem“, i ostalo. Prosto rečeno, u svemu tako postupamo, a to i jeste zla volja. Odseci je i spašćeš se. Ukoliko te, pak, to pobeđuje, ti ukorevaj sebe, a bližnjeg opravdavaj. Lenjivi brate, znaj u Gospodu da se stanjila kao paučina duša moja. Teško je spasti se, i mnogo se vara onaj ko misli da se spase ugađajući sebi u svemu. Ako se potrudiš unekoliko sa mnom, ja ću se pomoliti Bogu da On ispuni tvoju molbu. I kada se ti budeš sećao Njega i Njegovih svetih, odstupiće od tebe đavo i njegovo smućenje. Ako kažem da se ne molim Bogu radi vašeg ukrepljenja i utvrđenja u svakom dobrom delu, slagaću. Nebesko Carstvo dobijaju samo oni koji se naprežu (Mt. 11,12). Ako se makar malo ne napregnemo, kako ćemo se spasti?
Kako može molitva svetih da uspe ukoliko nije potpomagana (Jak.5,16). Pomoli se za mene, brate.
 
133. Odgovor istog velikog starca istom, kao i bratiji koja živi sa njim.
Gospod naš Isus Hristos, Bog naš, neka vas blagoslovi svakim duhovnim blagoslovom i svakom blagodaću pravde. Neka On posvedoči koliko spokojstva želim svakom čoveku, osobito vama, kao i to da vam govorim kao jednodušnoj (bratiji) koja hoće radi Njegovog imena dobrovoljno da ide po putu kojim smo išli i mi, trpeći teskobu i nevolju. Bratijo, ne sećam se da smo se mi (ikada) koristili savršenim pokojem, premda smo i imali prilike za njega, nego smo se na svaki način starali da odasvud pomalo pridodamo teskobu i patnju, bojeći se Onoga koji je rekao: Ti si primio dobra svoja u životu svome (Mk.16,25), i: Kroz mnoge nam nevolje valja ući u Carstvo Božije (Dap.14,22). Tako smo postupali i onda kada je mnogi imetak dolazio u ruke naše i Bog zna u kakvom siromaštvu živesmo radi Onoga koji osiromaši nas radi. Nije dobro u svemu sebi udovoljavati. Ko to traži, taj živi za sebe, a ne za Boga, jer takav (čovek) ne može da odseče svoju volju. Pomolite se za mene, časna bratijo.
 
134. Pitanje istog istom velikom starcu. Objasni mi ovo, avo moj: izjutra, tokom jednog, a ponekad i dva časa, napadaju me pomisli, a ne znam zbog čega se to dešava sa mnom. Još mi reci i to kako demon može u mojoj misli da predstavi lik žene ili bilo čega drugog. Jer, lice se nalazi u samoj pomisli, a pomisao i lice se javljaju zajedno, a ne odvojeno jedno od drugog. Šta da činim da bih se toga oslobodio? Pomoli se za mene.
Odgovor: Brate, kada je neko besposlen, zanima se pomislima koje mu dolaze. Kada je, pak, zauzet poslom, on nema vremena da ih prima. I tako, od ranog jutra drži žrvanj (tj. um, u svojoj vlasti) i mlećeš svoju pšenicu u hlebnu hranu. Ukoliko te tvoj suparnik preduhitri, ti ćeš umesto pšenice njime (tj. žrvnjem) mleti plevu. Na drugo tvoje pitanje (reći ću): Brate, lica koja slikaju živopisci nerazdvojna su od boja. Ako se uzme daska na kojoj je već nešto nacrtano, onda ona više ne prima nikakva druga lica ni boje. I tako, osloboditi se (od pomisli) znači prethodno nacrtati na dasci svojoj (ono što je prilično). Podvizavajmo se po svojim silama i Bog će nam pomoći. Njemu slava. Amin. Pomoli se za mene, brate, i oprosti mi radi Gospoda.
 
135. Obraćanje istog istom velikom starcu u kome se ište i moli za dobra koja priliče duši.
Odgovor: Ja se radujem u Gospodu i u meni se raduje Gospod kada čeda moja podnose dobre molbe, tj. za spasenje duše i život večni. Neka se obraduje i tvoj duh, brate, stoga što sam te uključio u izuzetnu vojsku da bi se ti neprestano nalazio u skrivnici neizrecivih dobara, i eto – ti se već nalaziš u njoj (tj. u vojsci). Staraj se da stekneš sjajnu odeću, saobraznu dostojanstvu vojske da ne bi bio isključen iz nje: srce premudro i smireno i lice ukrašeno, koje se udaljava od svakog pokreta gneva i smućenja. Ovome mestu su i potrebne takve sluge koje se čiste od strasti i odevaju u bračnu odeću da ne bi bili izgnani uz veliki stid. Eto, ti si stupio u tu vojsku i ne ostavljaj je: to zavisi od tebe. Ja sam te uveo, a ti ne izlazi odatle. Odvojio sam te od leve strane, i zato se ne mešaj ponovo sa onima koji tamo pripadaju. Ja sam te blagoslovio, a ti ne traži kletvu (Ps.108,17). Ja sam se postarao da te uvedem u neizrecive, prečasne i čiste riznice Duha, ali mi je (Duh Božji) poverio: Sada još nije vreme, ali kada se potrudi da levicu učini desnicom i starog čoveka novim radi primanja Svetog Duha kome se klanjamo, onda će primiti Duha koji će ga naučiti svemu (Jn. 14,26), odnosno upraviti i uvesti u takve ložnice u koje ulaze samo malobrojni zbog njihovog smirenja, poslušanja, krotosti i trpljenja. Ne budi besposlen i trudi se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za život večni (Jn.6,27) u Isusu Hristu, Gospodu našem, u kome svagda jačaj, blagosloveni.
 
136. Isti je iskao od velikog starca da se pomoli za njega i da mu kaže kako da se čovek udostoji čiste i duhovne molitve.
Odgovor: Ljubljeni u Gospodu, brate, Bog nam je dao priliku da idemo putem koji Mu je ugodan i koji vodi u večni život, a ja ću vam objasniti u čemu se on sastoji i kako ga možemo naći, da bismo na taj način stekli večna dobra. Budući da je Gospod naš, Isus Hristos, rekao: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se (Lk.11,9), ti se pomoli Samome blagom Bogu da vam On pošalje Svetoga Duha Utešitelja. I On će vas, došavši, svemu naučiti i otkriti vam sve tajne. Njega prihvati sebi za vodiča i On neće dopustiti da se prevariš ili raseješ srcem, i neće dozvoliti nemar i uninije, niti dremljivost u mislima. On će prosvetiti oči, utvrdiće srce, uzvisiće um. Uz Njega prioni, Njemu veruj, Njega zavoli, jer On umudruje bezumne, uslađuje misao, daje silu, čistotu, radost i pravdu, uči dugotrpljenju i krotosti, ljubavi i miru i ujedno ih daruje. Ti imaš tvrd kamen i nemoj posustati, budući da ni vetrovi ni kiše, ni reke ne mogu razrušiti zdanje koje je na njemu nadzidano. Imaš velikoga Krmanoša koji preti vetru i moru i oni se umiruju, te se brod izbavlja od propasti. Imaš blagog Učitelja koji je postavio zakon da se zaboravlja ono što ja prošlo, te da se stremi ka onom što je buduće (Fil.3,13). Eto neukradive riznice! Eto neoborivog stuba! Zašto ti smatraš da ja nešto značim? Ni ja to neću moći da dostignem ako ne pobedim gnev i ne ugasim razdražljivost, te ne steknem mirno raspoloženje u kome počiva Bog. Ostavimo lukavstvo i steknimo prostotu, zasadimo na našem polju vinograd da bismo sabrali grožđe i prigotovili vino veselja kojim bismo se mogli napiti i zaboraviti nevolje i patnje koje pritiskaju dušu u pogibao. Brate, volja Boga, našeg Vladike, sastoji se u tome da se spasemo. Zbog čega mi to ne želimo? Zato se svagda prilježno moli da nas poseti blagodat Duha. Ispunivši se Njim, oci su se prilepili za Gospoda savršenom ljubavlju, uzvikujući: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim.8,35)? A u (sebi) su govorili: „Ništa. Zavolimo (Ga) da bismo bili voljeni, pristupimo svim srcem da bismo bili primljeni, smirimo se da bi nas On uzvisio, plačimo da bismo se nasmejali, budimo tužni da bismo se obradovali, plačimo da bismo se utešili, tražimo da Duh dođe ka nama i da nas uvede u svu istinu (Jn.16,13), jer ne laže Onaj koji je rekao: Ištite i dobićete (Jn.16,24)“. Neka nas u svemu prati Gospod po milosti Svojoj, kako bismo mogli shvatiti kakvi smo, šta nam je potrebno i šta treba da želimo. Njemu slava u vekove. Amin.
 
137. Prekinuvši razgovor sa mnogima, isti je želeo da razgovara sa jednim bratom, te je o tome pitao velikog starca: Ja sam vezan uzajamnom ljubavlju sa jednim bratom, koji želi da besedi sa mnom. Da li da govorim sa njim ili ne?
Odgovor: Ako si vezan uzajamnom ljubavlju sa jednim od bratije, šta onda misliš o drugima, nalazeći se među njima i ne razgovarajući sa njima? Shvati gde se nalaziš. I ako hoćeš, razgovaraj, prekorevajući sebe. Pomoli se za mene.
 
138. Jednom je jedan od otaca, inače prezviter, pitao drugog starca kako treba da započne bezmolvije. On se već mnogo potrudio u pustinji, ali je rešio da bezmolvije upražnjava u opštežiću.
Odgovor: Jovan Krstitelj je našem Vladici, Hristu Bogu, rekao: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni (Mt. 3,14). Uostalom, dobro je namerila tvoja ljubav da nas pouči sopstvenim smirenjem, kako bismo se makar time postideli i priznali svoje strasti, jer je van svakog spora da veći blagosilja manjega (Mt.3,14). I tako, ti si dužan mene da isceliš zato što si stariji od mene i što si duhovni sveštenik Božji koji bolesnike pomazuje jelejem i leči ih od telesne bolesti, ujedno sa pomazanjem dajući i otpuštenje grehova. A ja, koji ne pripadam kliru zbog svoje nedostojnosti, jer me ni izgled mojih sedih vlasi ne zadržava od mladićkih sećanja, kako mogu savetovati višeg od sebe? Kada bi onaj ko pita bio čovek kao i ja što sam, onda mi moja govorljivost ne bi dozvolila da prećutim, nego bi me svakako naterala na odgovor. Moj jezik je, naime, nezadržljiv i ja bih mu rekao: „Počinjući učenje od nižih nauka, dečak (postepeno) uzlazi ka višim – tako i ti“. Zar mu ja to ne bih rekao? Rekao bih, svakako. A pošto bih mu rekao ono što razumem, reći ću i tebi: Pet dana bezmolstvuj, a dva razgovaraj. A ako tvoj boravak u bezmolviju bude po Bogu, tj. ako budeš znao šta išteš prebivajući u keliji, onda nećeš pasti u ruke demona sujete. Onaj ko zna zašto je došao u grad, samo o tome i misli i ni na šta više ne usmerava svoje srce da ne bi zaboravio zbog čega je došao. Oprosti mi, avo, što ti ništa bolje nisam mogao reći i pomoli se za mene Gospoda radi, jer ja nemam ni dela ni reči.
 
139. Pitanje istog istome. Ako svom telu dam hrane više nego što je neophodno, ono nije u stanju da služi, međutim, ako mu dam manje, bojim se da ne iznemogne potpuno. (Kaži) mi kako da postupim u ovom slučaju. Pouči me i u odnosu na Sveto Pričešće. Naime, ja bih želeo da se pričešćujem svaki dan. No, da li će mi biti na teret (savesti) ako se meni grešnom donose Sveti Darovi i da li sam dužan da izlazim radi primanja Pričesti? I opet (pitam) kako da sačuvam bezmolvije.
Odgovor: Avo, ja već navedoh ljubavi tvojoj reči Jovana Spasitelju, a ti i po drugi put pišeš meni bezumnom i neznalici. Uostalom, pošto Jovan nije protivrečio kad je bio opomenut, ko sam ja ništavni da bih se suprotstavljao? Zaista ti govorim da ja ne značim ništa i da ništa ne znam. Ipak, radi poslušanja govorim ono što mi je na srcu. Ne kažem da to tako neizostavno i mora biti, ali kako shvatam, onako i govorim. Gospod od bolesnog ne zahteva telesnu službu nego duhovnu, tj. molitvu. Jer, kaže se: Molite se neprestano (1.Sol.5,18). U vezi tela (ću reći): Ako ono ne može da služi kad primi obilnu hranu, a bojiš se nemoći ako ga ne nahraniš, onda se drži sredine ne penjući se suviše visoko i ne spuštajući se suviše nisko, te će se ispuniti Pismo koje govori: Ne skreni ni na desno ni na levo (Prič.4,27). Telu pružaj unekoliko manje od onog što mu je potrebno, jer otački put se sastoji u tome da se, uopšte, tokom boravka (u keliji) ne opterećujemo pićem i hranom. (Primetiću) i o donošenju Svete Pričesti: ako to ne biva iz prezira nego zbog nemoći, onda ti neće biti na osudu, budući da starešina lekara sam dolazi ka velikim i ozbiljnim bolesnicima, kao što je i Gospod naš, Isus Hristos, Sam došao ka nama koji smo grešni i bolesni. Oprosti mi, oče moj, što ovo kazujem iz poslušanja.
 
140. Pitanje istog istome. Budući oštećena, jedna udovica je poslala nekog kod mene ištući da pismeno zamolim kneza da joj on pomogne. Povodom toga u meni su nikle dve omisli: jedna mi govori da sam ja ovamo došao radi samoumrtvljivanja, a druga pomisao mi (otkriva) da ću, ukoliko ne napišem, narušiti zapovest koja naređuje da se pomaže uvređenima. Učini milost, oče moj, i reci mi kako da postupim.
Odgovor: Kad bi ti bio mrtav i kad bi ti došla uvređena udovica, da li bi mogao, makar to i želeo, da joj pomogneš? No, ako joj i pomogneš, doći će i druga i ti ćeš takođe narušiti zapovest ako joj ne obratiš pažnju. Mrtvac se ne brine ni o čemu sličnom. Ako i budu roptali na tebe, to ti neće učiniti nikakvu štetu.
 
141. Brat koji je živeo u opštežiću i posluživao starca, pitao je velikog starca o svojim pomislima.
Odgovor: Ti si nerazuman i zbog toga te i savlađuju pomisli, ili bolje reći – samoopravdanje. Gospod hoće da mi svakog čoveka smatramo boljim od sebe. Zato, pokazuj poslušanje svome starcu u svemu i ispunjavaj sve što ti on govori, bilo da se to odnosi na hranu, piće ili neku drugu stvar, i u svemu mu se povinuj. Ako se pojavi neka teška stvar, zatraži savet od ave (igumana Serida) i učini onako kako on kaže. Što se tiče psalmopojanja i bdenja: što ti naredi (starac), to ispuni i sve će ti poslužiti na spasenje duše. Ako te i okleveta, ti se raduj, jer je to veoma korisno. Ako te ožalosti, pretrpi: Koji pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt. 10,22). Za sve blagodari Bogu, zato što zahvalnost pred Bogom zastupa (ljudsku) nemoć. Za sve uvek osuđuj sebe kao onog koji greši i vara se i Bog te neće osuditi. Smiri se u svemu i steći ćeš blagodat od Boga. Ako se na to navikneš, Bog će ti pomoći da stekneš silu, jer se Njegova volja sastoji u tome da se svaki čovek spase i dođe do poznanja istine (1.Tim.2,4).
 
142. Odgovor istog velikog starca istome.
Brate, ne dozvoli sebi da rasuđuješ o pomislima koje ti dolaze: to nije delo koje odgovara tvojoj meri. Ti ne shvataš njihovu lukavost i zbog toga te smućuju kako hoće. Kada te, pak, smućuju, ti im reci: „Ja ne znam ko ste, i Bog koji sve zna neka ne dopusti da me prevarite“, te pruži pred Boga svoju nemoć, govoreći: „Gospode, ja sam u Tvojim rukama. Pomozi mi i izbavi me iz njihovih ruku“. Pomisao, pak, koja se zadržava (u tebi) i napada te, otkri avi tvome i on će te, uz pomoć Božju, isceliti. Što se tiče rukodelja, ispunjavaj ono što ti narede i spašćeš se u ime Božije. Ne odstupaj od izučavanja Psalama, jer se i to odnosi na duhovno delanje i postaraj se da ih poznaješ napamet: to je za tebe veoma korisno. Ne želi da slušaš ono što prevazilazi tvoju silu. Ti imaš pouke koje su po sili tvojoj i koje su ti korisne.
 
143. Odgovor istog velikog starca istome.
Nemoj da ti se rugaju, o nerazumni! Ne treba verovati svojim neprijateljima. Ako prestaneš da brineš (o sebi) i postaneš nemaran, neprijatelji će opet doći. Vojnik se u miru uči onome što mu je potrebno za vreme borbe. Vidi šta je Gospod rekao zmiji: On će paziti na tvoju glavu, a ti ćeš paziti na njegovu petu (Post.3,15). Do poslednjeg izdisaja čovek ne treba da napušta brigu (o sebi). Pazi na sebe, brate, i čuvaj se gneva, sujete, sna i ostalih strasti, znajući da vrag ne spava i da nije nemaran.
Brate, ako hoćeš da se spaseš, stekni smirenje, poslušanje i dobrovoljno povinjavanje. Kada čuješ nešto od starca, ma šta to bilo, reci mu sa smirenjem: „Pomoli se za mene, oče moj, da mi Gospod daruje razum i bodrost kako te ne bih ožalostio“. Tako radi i spašćeš se.
 
144. Pavši u bolest i bojeći se da ne izdahne, isti brat je sa velikim smirenjem iskao od istog velikog starca da se pomoli za oproštaj njegovih grehova i za trpljenje koje je u bolesti potrebno do kraja. Starac mu je ovako odgovorio:
Ne žalosti se brate: smrt bez grehova nije smrt nego prelaz od patnje ka pokoju, od tame u neizrecivu svetlost i život večni. Veliki Car, Bog, tebi govori: „Opraštaju ti se gresi tvoji“, prvenstveno zbog molitava i moljenja svetih i zahvaljujući tvojoj veri u Njega. Neka ti On da trpljenje do kraja.
 
145. Pitanje istog istom velikom starcu. Vladiko i oče moj, ja sam u rukama Božjim i tvojim. Budi milostiv prema meni do kraja i požuri da me razrešiš[2], predavši me mom Vladici Hristu i vodeći me svetim tvojim molitvama. Idi sa mnom i kroz vazduh i po putu tome koji ne poznajem.
Odgovor: Brate, ja te predajem Hristu koji je blagovoleo da umre za nas, Vladici neba i zemlje i svega živog. Neka On umanji u tvojim očima strah od smrti i učini neometanim ushođenje tvoje duše. Neka te udostoji da se pokloniš Svetoj Trojici sa smelošću, tj. kao oslobođeni, ali ipak kao onaj koji se boji i trepti, slično angelima. Neka te upokoji sa svetima Svojim. Idi i moli se za mene.
 
146. Dobivši sušicu[3] i mnogo pateći, drugi bolesni brat je molio istog velikog starca da se pomoli za njega i isprosi mu ostavljenje grehova.
Odgovor: Ne boj se, brate, nego neka se obraduje duša tvoja i razveseli u Gospodu. Veruj u Gospodu u istinitost mojih reči da ti je Bog, po tvojoj molbi, oprostio sva sagrešenja tvoja od mladosti do današnjeg dana. Neka je blagosloven Bog koji je hteo da ti sve oprosti. Ne žalosti se zbog toga što stradaš: to nije zlo nego bolest koja će proći.
 
147. Pošto se bolest pogoršala još više, neki od bratije su pitali drugog starca da im objasni prethodni odgovor, tj da li je starac govorio o životu ili smrti.
Odgovor Jovana: O smrti. No starac može da mu izmoli i život ukoliko o. tome bude imao nagoveštaj od Boga.
 
148. Čuvši to, oni su molili velikog starca da se pomoli da Bog (bolesnome) produži život.
Odgovor: Neka vas blagi i milostivi Bog sve više i više ispunjava radošću Svetog Duha. Amin. O bratu ću vam reći: Dosta mu je ono čega se udostojio da dobije, jer se on iznenada obogatio i od roba postao slobodan. Ali, neka je blagosloven Bog koji je izvoleo tako i koji je prihvatio molbu. Ne govorite bratu ništa da ga ne biste uvukli u žalost, nego sačuvajte tajnu: njemu predstoji ne smrt nego prelaz od smrti u život večni i od patnje u pokoj. Čeda moja ljubljena, radujte se u Gospodu.
 
149. Kada je bratu postalo još teže i kad je počeo veoma da pati, ponovo su molili istog velikog starca da umoli Boga da što pre pomiluje brata. Veliki starac je odgovorio:
Njegova bolest se produžila da on ne bi pripisao sebi ono što mu je darovano po molitvama za njega. A Bog je činio i čini ono što je korisno za njega molitvama svetih. Amin. (Posle ovog odgovora brat je skončao u miru).
 
150. Jedan bezmolvni starac, po imenu Evtimije, poslao je sledeću molitvu istom velikom starcu kako bi mu Bog preko njega dao odgovor na pitanja koja su pokrenuta tom molitvom.
O Životodavče! Pute onih koji su u tami! Prosveti i nas koji se nalazimo u magli. Ti si, Sveti, rekao: Ištite i dobićete, da radost vaša bude ispunjena (Jn. 16,24), a pošto i nama hoćeš da otvoriš vrata spasenja, požuri pošto si već započeo. Kad Ti ne bi hteo da nas spaseš, ne bi nam dao da spoznamo da je ono što je nama nemoguće, Tebi, kao Bogu – moguće. Sveti, Ti si nam rekao: „Očisti sebe, ako hoćeš da dođem tebi“, a ja govorim da blato ne može samo sebe da očisti. Vladiko! Ti si nam rekao: „Ko želi da se udostoji Mojih darova, treba da spozna Moje puteve u svemu“. Kako njih može da spozna sleporođeni, ako se ne otvore oči njegove? Slepi ište putovođu kako bi na neki način našao pomoć sebi. Sedeći pored puta i proseći milostinju Vartimej (sin Timejev) je, čuvši da Svetlost pravde prolazi pored njega po putu, uzviknuo: Sine Davidov, pomiluj me (Mk.10, 47). I kada se smilovala na njega blagost Tvoja i kad si ga prizvao i rekao: Šta hoćeš da ti učinim, on je odgovorio: Učitelju, da progledam. Istog časa je Tvoja blagost rekla: „Progledaj“, i on je progledao, spoznavši puteve Tvoje i otišavši za Tobom (Mk. 10,51-52). I ja (takođe) hoću da uzviknem (ka Tebi), ali me sprečava onaj ko uvek hoće da pomrači oči onih koji motre. Ako je Tvojoj blagosti ugodno da me prizove i kaže: Šta hoćeš da ti učinim, – ja ću, sledeći primer onog (slepog), uzviknuti: „Gospode, da mi se otvore oči“. Jer, da je onaj gubavi mogao da se očisti, on ne bi uzviknuo: Gospode, ako hoćeš, možeš me očistiti, nego bi se sam očistio. Slično njemu i ja uzvikujem: Uputi i meni taj sveti glas: Hoću, očisti se, i guba će istog časa da me napusti. Kada progledam i budem očišćen, spoznaću puteve Tvoje kako bih mogao ići za Tobom, jer – Ti si put onih koji su zalutali. I ja molim tebe, oca mog: da, oče, pomoli se mom Vladici Hristu da mi otvori oči jer si ti putovođa koji me privodi Vladici Hristu. Njemu slava sa Ocem i Svetim Duhom u vekove vekova. Amin.
Odgovor: Sada je pogodno vreme da se zapeva jevanđelska reč: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni (Lk.5,31). Ako bolesnik pribegne lekaru, treba i da ispuni ono što naređuje lekar, po reči (Pisma): Treba verovati da Bog postoji i da On nagrađuje one koji Ga traže (Jev.11,6). Jer, veran je Onaj koji je rekao: U sadašnjem veku daću vam stostruko, a u veku koji dolazi život večni (up.Mk.10,30). Oni koji dolaze kod našeg velikog Lekara dobijaju od Njega prosvećenje, i On leči sve njihove mislene strasti. Ne hvalimo se govoreći da smo verni, jer ćemo inače biti osuđeni kao licemeri i neverni ljudi. Preko vidljivog se poznaje nevidljiva vera koja se skriva u tajanstvenim riznicama srca. Ako verujemo Hristu Spasitelju koji govori: „Po veri tvojoj neka ti bude“, onda će On i sada reći našoj duši koja se nalazi u telu: Ne boj se kćeri, vera tvoja spasla te je (Mt. 9,22). Dakle, naša vera se ne sastoji u tome da je samo iskažemo i izreknemo ustima, nego se savršena vera poznaje po isceljenju. Ako si verovao i iscelio se, hodi ne saplićući se i ne hramljući više. Ako si se iscelio, pokaži da je tečenje tvoje krvi prestalo. A ako si, čoveče, došao dotle, nisi daleko i od toga da čuješ reči Spasitelja upućene čistoj i divnoj duši tvojoj: Sva si lepa, draga moja i nema poroka u tebi (Pes.nad pes.4,1), kao i apostolsku reč: Nema mrlje ni bore, ili šta tome slično (Ef.5, 27). Vrata su nam otvorena i put koji vodi u večni život otkriven je pred nama. Kroz mnoge nevolje valja nam ući u Carstvo Božije (Dap. 14,22). Strpljivo hodimo našim putem: zaista, stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim.8,18). Pravedan je Bog i neće zaboraviti toliki trud naš, ukoliko dr kraja sačuvamo poslušnost, zato što je Sam rekao: Ko pretrpi do kraja, taj će se spasti (Mt. 24,13), u Isusu Hristu, Gospodu našem. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. zatražiš oproštaj.
  2. Za prelaz u večnost.
  3. To je verovatno prostodušni delatelj poslušanja, blaženi Dositej, o kome se pripoveda u knjizi ave Doroteja.

3 komentar(a)

  1. Pingback: Razlikovanje pomisli – Podvižnička slova

  2. Pingback: Najbolje pravilo – Podvižnička slova

  3. Pingback: O volji Božjoj, ljudskoj i demonskoj – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *