ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
ПИТАЊА 1 – 50
1. Одговор великог старца ави Јовану, иноку обитељи светог Саве, који је искао (благослов) да дође и живи у њиховом општежићу.
Апостол је написао: Онај који је отпочео добро дјело у вама довршиће га све до дана Исуса Христа (Фил.1,6). И Владика наш је рекао онима који су му дошли: Сваки од вас који се не одрече свега сто има и рода свог, и ко не замрзи и живот, тј. душу своју, не може бити мој ученик (Лк.14,33;26). Могуће је Богу да и на нама испуни ону ријеч: Како је добро и лијепо кад браћа живе заједно (Пс.132,1). И ја се молим да ти достигнеш мјеру послушности Господу која се помиње у Дјелима апостолским: Сви који имађаху имања, продаваху и доношаху новац од проданога и полагаху пред ноге апостолима (Дап.4,34-35). Знајући да је твоја намјера угодна Богу, рекао сам љубљеном сину нашем Сериду, који нас је Бога ради сакрио од људи (а уздам се у Бога да ће и тебе са нама покрити): “Прими брата Јована са великом љубављу и без икакве сумње, јер ми је још прије двије године Бог открио да ће он доћи овамо и да ће нам многа братија доћи. Ја сам то откривење држао у тајности све док не сазнам како ће то Господ устројити, а када је настало вријеме, ја сам вам то открио”. А пошто си ти хтео од мене да добијеш неку ствар коју носим, ја сам у присуству брата скинуо кукуљ са своје главе и преко њега ти послао, рекавши: “Дај му овај кукуљ, а мени донеси други”. Чувај га до кончине своје, јер ће те он покрити од многих зала и искушења. Не дај га никоме, јер ти је то благослов Божији из моје руке. И тако, пожури да довршиш дјело своје, да се ослободиш од свега као што смо се и ми ослободили, и буди са нама безбрижно безмолствујући у Богу.
И ја, Серид[1], рећи ћу ти једну дивну ствар: кад је старац ово говорио ја сам помислио у себи: “Како ћу ја моћи све ово да задржим у сјећању да бих то (после) записао? Кад би старцу било угодно, ја бих могао овамо да донесем мастило и хартију и да, слушајући, пишем ријеч по ријеч”. Старац је провидјео моју мисао и његово лице је засијало као огањ. Он ми је рекао: “Пођи, запиши и не бој се. Јер, ако ти кажем и безбројно мноштво ријечи са тим да их ти напишеш, знај да Дух Божији неће допустити да ти напишеш ма и једну ријеч више или мање од онога што ти је речено, па макар ти сам то и желео, него ће научити твоју руку да све речено напишеш по правом редоследу”.
2. Одговор истог великог старца истоме, у коме му предсказује различите невоље које га очекују, као и тјелесну болест, преко чега ће задобити душевни напредак.
Реци брату Јовану: утврди срце своје слично тврдом камену (подразумијевам мислени камен) да би могао да чујеш оно што ти намјеравам рећи. Пази на себе да се, чувши ово, не понесеш у срцу своме и не отпаднеш од духовног обећања, пошто је надменост многе погубила, чак и неке од оних који су достигли мјеру (духовног напретка). Напротив, припреми се да благодариш за све, слушајући ријеч светог апостола: На свему захваљујте (1.Сол.5,18). Макар био у невољи или у тегоби, у тјескоби или болести, у тјелесном труду, за све што ти се дешава – захваљуј Богу. Надам се да ћеш и ти доћи у Његов починак (Јев.4,3), јер нам кроз многе невоље ваља доћи у Царство Божје (Дап.14,22). И тако, не сумњај у души својој и нека не слаби ни због чега срце твоје, него се сјећај апостолске ријечи: Ако се нас спољашњи човјек и распада, ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2.Кор.4,16). Ако не претрпиш страдање, не можеш узићи на крст. А када најприје поднесеш страдања, ући ћеш и у пристаниште Његовог покоја, те ћеш безмолствовати без икаквих брига. Тада ће твоја дуса бити утврђена у Господу, свагда ће се прилепљивати уз Њега, биће чувана вјером и радоваће се надом (Рим.12,12), веселиће се љубављу и биће ограђена Светом и Једносуштном Тројицом. Тада ће се на теби испунити оно што је речено: Нека се веселе небеса и нек се радује земља (Пс.95,11). Јер, такав је безбрижан живот човјека Божјег. Отац, Син и Свети Дух радују се због спасења твоје душе, љубљени брате мој!
3. Одговор другог старца[2] истоме[3], на његову молбу да поговори са њим.
Кажи брату: Опрости ми, Господа ради. Ја бих желео да те видим али, чувајући савјест других (од саблазни), не налазим прилику за то. Радујем се твојој љубави према благословима које ти је послао свети старац и блажен си што си их се удостојио.
4. Када је монахе онога мјеста у коме је пребивао ава Јован, и то још прије његовог преласка у општежиће (аве Серида) постигло искушење и када се очекивало да ће тамо настати смућење још за вријеме његовог живота, видећи духом шта се спрема, велики старац му је написао следеће:
Напиши брату Јовану: Шаљем ти три свједочанства од силе Божје и из Писма – Светог Духа којима побуђујем твој ум на божанску будност и на разумијевање (наговјештаја) Светог Духа да би могао да спознаш какве су околности садашњег времена. Прво свједочанство је следеће: Бог је преко пророка Исаије рекао: Идите људи моји у клијет вашу, затворите врата своја, сакријте се мало, док не прође гњев Господњи (Ис.26,20). Друго свједочанство: Зато изиђите из њихове средине и одвојите се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистог и ја ћу вас примити, и бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ (2.Кор.6,17). Треће свједочанство: Пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли (Еф.5,15-16). А ја ти говорим: Пожури ка ономе што ти предстоји и брже завршавај дјело своје, сјећајући се Господа твога који је рекао: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,62). Јер, видим безмолвни живот који те очекује у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у вјекове. Амин.
6. Писмо истог великог старца послано ави Јовану у обитељ светог Саве[4] кад је овај због неких манастирских потреба боравио у свом крају и био узнемираван тјелесном борбом.
Напиши брату: Ето, ти се још налазиш изван (обитељи и безмолвија) трудећи се по сили својој Бога ради и ради душа братије твоје, или, још прије, ради нашег и твог сопственог покоја и безмолвија. Јер, када братија буде успокојена и покривена нашим старањем, тада ћемо и ми преко њих наћи савршено безмолвије. Тада ће се на нама испунити ријеч Писма: Брат помаган од брата јесте као тврд и ограђен град (Прич.18,19). Остави све блиске односе које имаш било са ким, те правдање себе само стога што се налазиш изван обитељи. Удаљи се од повода (за борбу), прекини блиско општење са сваким уколико те оно вуче на оно пређашње. Ако не поступиш тако онда не можеш безмолствовати савршеним безмолвијем. Тако смо и ми поступили. Несумњиво се надам да ћеш, кад будеш то испунио, најзад безмолствовати: на тај начин ће, уз помоћ Божју, твој удио и наслеђе бити са нама у вјекове. Ником не откривај оно што ти сада пишем. Ако при садашњем труду твом будеш имао успјеха, благодари Богу и моли Му се. То значи: На свему захваљујте (1.Сол.5,18). И тако, немојмо пропуштати да узносимо благодарење Богу како се не бисмо уподобили човјеку о коме си ти некад причао. Тај је, наиме, једанпут, кад је пошао у Цркву да се помоли да дође до хране, и сревши некога ко му је рекао: “Ручај код мене данас, па ћеш после поћи да се помолиш”, одговорио: “Нећу поћи да (се помолим), јер сам већ добио оно за шта сам хтео да се помолим Богу”. Ми, пак, добивши или не добивши (жељено), приносимо молитву и благодарност Богу. Старај се да увијек носиш умирање Исуса на тијелу своме (уп. 2.Кор.4,10).
7. Одговор истог великог старца истоме, који је требало да пође са братијом да сакупи (залихе) за рукодјеље, али се бојао опустјелости тих мјеста. Опомена да је трезвен над собом у односу на тјелесну борбу која га онеспокојава и обећање Божије помоћи у његовом стремљењу да пређе код њих на безмолвије.
Кажи искреном и једнодушном брату нашем Јовану, призваном свише божанским знаком да живи са нама не само у садашњем већ и у будућем вијеку: Владика наш Христос је рекао Својим ученицима: Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави избројана. Не бојте се, дакле, ви сте бољи од много врабаца. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима. (Мт.10,29-32). И тако, пази на себе будно како би свагда имао Бога пред собом, да би се на теби испунила пророчка ријеч: Видјех свагда Господа пред собом, јер ми је с десна да се не бих спотакао (Пс.15,8). Из све душе пружи руке своје ка томе што ти предстоји и увијек се поучавај у томе, како би чуо глас Божји: Ето, ја шаљем ангела свога пред лицем твојим, који ће ти приправити пут твој пред тобом (Мт.11,10).
8. Исти брат се растужио јер се много потрудио и није нашао (залихе) за рукодјеље, а чудио се и томе како није, по ријечима старца, послан ангео пред његовим лицем, не разумијевајући да се то односило на одстрањивање сметњи које су спречавале одлазак на безмолвије. Тим поводом старац му пише следеће:
Напиши брату: Док је брод на мору, изложен је опасностима од вјетрова, а кад достигне тихо и мирно пристаниште, више нема бојазни од опасности, нити невоља и јаких вјетрова, него остаје неузнемираван. Тако је и са љубављу твојом: док пребиваш са људима, очекуј скорби, опасности и буре мислених вјетрова. А кад будеш достигао припремљено (пристаниште безмолвија), нећеш више имати страха. Што се тиче ријечи Владике нашег које сам ти раније поменуо: Ево шаљем ангела свога пред лицем твојим, (знај да) је он био послан. У вези тога што нијесте нашли (залихе за) рукодјеље, (знај) да је Бог рекао у књизи Мојсијевој: Ради тога ме обиђе и казни ме и глађу измори (Пон.зак.32,10) у оној страшној пустињи (Пон.зак.1,19) да се позна шта је у твом срцу (Пон.зак.8,2). Схвати шта ти говорим љубљени брате, и труди се неуморно и без двоумљења.
9. Писмо истог великог старца истоме који је, отишавши по потреби манастира, страдао од силне скорби, т.ј. невоље, која га је задесила том приликом.
Напиши чедо брату нашем Јовану поздрав у Господу од мене и од тебе и од брата нашег Јована (безмолвника) и реци му: Не падај духом у невољама и трудовима тјелесним које носиш, напрежући се за нас и наше општежиће, јер то и значи: Полагати живот за браћу (1.Јн.32,19). Надам се да ће бити велика награда за труд твој. Као што је Господ поставио Јосифа у Египат да прехрани браћу своју у вријеме глади (Пс.32,19), тако је и тебе поставио да послужиш у овом општежићу, заједно са сином нашим Серидом. Ја ти понављам ријеч апостола, изречену Тимотеју: Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати (2.Тим.2,1) Духа Светог зато што видим да се припрема твоје безмолвије и радујем се због тебе у Господу. Све док боравиш напољу сусретаћеш невоље и тјелесни труд, а кад достигнеш у пристаниште безмолвија, наћи ћеш спокојство и мир, будући да је истинит Владика наш који је рекао: У садашњем вијеку ће вам дати стоструко, а у будућем живот вјечни (уп. Мт.19,29). Према томе, потруди се брате усрдно да би стекао већу љубав и спокојство. Прије него што дође у пристаниште, брод бива запљускиван таласима и нападан силним вјетровима, а када уђе у пристаниште пребива најзад у великој тишини. Схвати шта говорим и држи се тога: Господ нека ти да разборитост у свему (2.Тим.2,7).
10. Одговор истог старца истоме, написан у време невоље и болести овог потоњег, кад му је камен повредио ногу.
Вољеном брату Јовану желим да се радује у Господу. За телесни труд твој који носиш нас ради и за патњу од повреде ноге (коју трпиш Бога ради), нека Владика наш Бог стоструко испуни душу твоју, љубљени мој, небеским даровима. Схвати, брате, шта ти пишем и похрани то у себи: то ће те припремити да чујеш небеско радовање, оно владичанско, божанско. Јер у име Свете Тројице ја у теби налазим наследника својих дарова које ми је Бог дао и због мере твог успеха надам се да ћеш ускоро то и задобити. Један трудовима по Богу долази до покоја у Њему (Јев.4,3), а други тамо стиже смирењем. А за тебе се надам да ћеш га достићи и једним и другим када у теби умре гнев као последица укроћене раздражљивости у срцу твоме. Тада ће се на теби испунити реч писма: Погледај смирење моје и труд мој и остави све грехе моје (Пс.24,18). Пошто сам већ рекао да ћеш достићи дотле по мери твог успеха, онда сам размотри у Јеванђељу како и када Христос Својим ученицима даје различите дарове: најпре дарове исцељења, изгоњења демона, па најзад, као савршени дар, власт да опраштају грехе, рекавши: Којима опростите грехе, опраштају им се (Јн.20,23). И тако, ако ти Он, због твог труда поднесеног ради Бога, отпусти сагрешења твоја, то ће бити мера до које желим да достигнеш. Уколико, читајући ово писмо, нађеш у њему нешто тешко разумљиво, онда питај једнодушног ти Серида, мог љубљеног сина, и он ће ти, благодаћу Божјом, објаснити оно што је нејасно. Јер, ја сам се молио Богу за њега. А ти, човече Божји, неуморно ходи по припремљеном ти путу да би с радошћу доспео до пристаништа Христовог, које смо и ми достигли, и да би чуо глас испуњен радошћу, животом, светлошћу и весељем, који ће ти рећи: Добри слуго и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога (Мт.25,21). Радуј се у Господу, радуј се у Господу, радуј се у Господу. Господ нека сачува твоју душу и тело, и твој дух од свакога зла, од сваке непријатности коју наводи ђаво, и од сваког маштања које изазива сметеност мисли. Господ нека ти буде светлост, покров твој, пут твој, крепост твоја, венац радости и вечно заступништво. Пази на себе, јер је у Писму речено: Оно што је изашло из уста мојих нећу одбацити (Пс.88,35).
11. Одговор истог старца истоме, у коме га савјетује да се свагда сјећа оног што му пише ради користи и утврђења његовог срца.
Соломон је рекао о родитељима својим: Који ме учаху, говораху ми: нека се утврди ријеч наша у срцу твоме (Прич.4,4). Тако и ја теби говорим, брате мој, нека се утврде ријечи моје у срцу твом и увијек размишљај о ономе што ти пишем, као што је Бог рекао кроз уста Мојсијева: И вежи их себи за десну руку и нека буду непоколебљиво и стално пред очима твојим; поучавај се у њима и кад лежиш и кад устајеш, и кад идеш путем и кад сједиш и кући својој (Пон.Зак.6,8;7). Испуни их (т.ј. ријечи моје), и на дјелу и Бог мој биће с тобом у вјекове. Амин.
12. Исти Јован је једном брату наложио једно послушање. Када је видео да овај није пожурио да га испуни, он му је приговорио, па је, видећи да се брат увредио, решио да уопште ништа никоме од братије не говори. На то му је старац рекао следеће:
Реци брату Јовану: Време наше је слабо и једва се са великим трудом може наћи у садашње време човек који има јако срце. Ти се држи речи светог апостола који каже: Покарај, запрети, утврди са сваком стрпљивошћу и поуком (2.Тим.4,2).
13. У општежићу се нештo зидало. Ава Јован је, као искусан у зидарству, направио план за грађевину али је неко од братије, намеравајући да поправи план, тајно нешто додао, делимично га искваривши. Ава Јован се смутио и ожалостио, на шта му је старац рекао следеће:
Кажи једномисленом брату нашем Јовану: Ја теби много пишем руком искреног и љубљеног сина нашег[5] који свом душом подједнако воли сву тројицу, и то савршеном љубављу. И све то ја не пишем по својој вољи него по заповести Светог Духа, ради користи и исправљања душе и савести унутарњег човека, ради притешњавања и кроћења тела и ради скрушавања твога срца. Пре свега се чувај духа унинија, тј. лењости, из којег се рађа свако зло и различита искушења. Јер, кад бих ти ја написао о искушењима која сам ја претрпео, твој слух вероватно то не би поднео, а можда и ничији у данашње време. Надам се да ћеш касније достићи (ту меру), и не само достићи, него ћеш их, тј. искушења, видети на самом себи. Али ћеш се и избавити од њих благодаћу Христовом кроз веру. Зашто твоје срце слаби и изнемогава (због скорби које ти наносе) овце Христове? Зар ти не знаш какву главобољу подноси добри учитељ од деце све док не види успех? Утолико пре што си од мене чуо ону апостолску реч: Покарај, запрети, утеши, са сваком стрпљивошћу и поуком (2.Тим.4,2). Почуј са пажњом шта ћу ти рећи: Дуготрпељивост је мајка свих добара. Погледај на Мојсија који је пре изабрао за себе да страда са народом Божјим него да има привремену насладу греха (Јев.11, 25). И када те ђаво смућује натурајући ти помисао против неког човека, ти са дуготрпљењем кажи помисли: Да ли се ја у тој мери повинујем Богу колико тражим да се други покоравају мени? И помисао ће одступити од тебе. Одлучно и непоколебљиво стреми напред сећајући се мојих, или пре, Господњих речи, како би нас и ти сустигао у Господу нашем Исусу Христу. Нека буде тако. Нека буде!
14. Одговор истог великог старца истоме, кад је овај чуо да је неко од братије, омаловажавајући га, рекао: “Ко је он и одакле, па се још и љути?”, и кад то није могао равнодушно да поднесе.
Реци брату: Као што се архангел Михаило препирао око тела Мојсијевог, тако се и ја подвизавам за тебе док се ти не избавиш од старог човека. И на Спаситеља су роптали Јевреји, говорећи: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? (Јн.6,42). Присети се тога и претрпи до краја.
15. Одговор истог старца истоме поводом тога што се овај још није ослободио од претходне жалости.
Реци брату: Сетио сам се пророштва светог пророка Јеремије, који говори: Ко ће дати глави мојој воду и очима мојим извор суза? И плакаћу за људе ове дан и ноћ (Јер.9,1)! Ја сам мислио да те нахраним тврдом храном, али видим да ти је још потребно млеко. Видиш шта је речено: И од тајних мојих очисти ме (Пс. 18,13). Чувај се да те не покраду лукаве змије и да те не отрују својим отровом: он је смртоносан. Нико никада неће извршити добро дело посредством зла, зато што је сам побеђен злом. Напротив, добрим се исправља зло (уп.Рим.12,21). Ти стојиш на позорници: и због тога си и дужан да се бориш са зверовима, слично апостолу (1.Кор.15,32) који се, победивши звери, хвалио. Ти си бачен у морску буру. Због тога си и дужан да, слично нама, претрпиш многе опасности и да се подвизаваш против високих таласа. Победивши, уз Божју помоћ, ти ћеш са нама доћи до тихог пристаништа у Христу Исусу, Господу нашем. Њему слава у векове. Амин.
16. Одговор истог великог старца истоме, кад је овај био спреман да се разгневи на братију због оштећења цигли кишом, што је он приписивао њиховом нехату. Предвиђајући да Јован хоће због тога да прекори и аву (Серида), старац га предупређује уразумљујући га и побуђујући на правилно настројење помисли, при чему подвлачи и искрену љубав аве Серида према њему, како би овај, сећајући се тога, одбацио своју неправилну помисао.
Покажи љубав, сине мој, и пожури да донесеш хартију и мастило. Остави ствар због које си дошао код мене и напиши брату Јовану пре свега поздрав од мене. Њега узнемиравају помисли, побуђујући га да друге смути и да се сам смути преко других. Због тога му кажи: Радуј се у Господу, брате мој! Премда је и велика бура на мору, зар нема никога да пробуди Исуса да би запретио ветровима и мору да буде тишина (уп.Мт.8,25), да бисмо познали Исуса и поклонили Му се? Ако је све сујетно и привремено, зашто се онда наше срце тиме обузима дотле да заборавља јеванђелску реч: Каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди (Мт. 16,26)? Знај, брате мој, да ако неко жалости другог или делом или речју, касније сам бива ожалошћен стоструко више. Много пута сам ти писао речи Господње из Писма да би ти био дуготрпељив у свему и да би се чувао да у било шта уплићеш своју вољу. Ако ми пошаљеш питање са љубљеним мојим сином Серидом, који се увек жалости када тебе види жалосним, постарај се да (пре тога) пажљиво испиташ своје помисли како оне не би заразиле срце твоје смртоносним отровом и како те не би превариле да комарца сматраш камилом а каменчић каменом, јер би онда личио на човека који, имајући у свом оку брвно, гледа на туђи трун (уп.Мт.7,3). Писао сам ти као својој души, знајући да ће се твоје срце тиме развеселити. Речено је: Прекори мудрог и остало (Прич.9,8). А ти знаш, брате, како те ја волим у Христу. Надам се да си најзад близу тога да оставиш бригу о земаљским стварима и да пребиваш у духовном делању отаца, јер Господ мој Христос неће да постиди мене, који се за тебе молим дан и ноћ.
17. Питање истог истом великом старцу. Знам, оче мој, да ме све то сустиже због мојих грехова и да сам безуман и крив (за многа) зла. Мене до те жалости доводи ава због тога што не брине о стварима и занемарује их, услед чега оне пропадају, а ја то не могу да поднесем. Шта да радим? Ја се супротстављам помислима, али немам снаге (да их одбацим). Опрости ми: Једном рекох, други пут нећу додати. Чудим се како је у мени охладнела топлота љубави коју сам имао према братији. Моли се за мене Господа ради.
Одговор: Брате, сећај се шта је Господ рекао Својим ученицима: Еда ли сте и ви још неразумни (Мт.15,16). Ја сам ти писао, говорећи: Марљиво испитуј своје помисли. Да си се ти потрудио да пажљиво испиташ себе могао би да схватиш да се суштина тога о чему ти сада питаш већ садржи у оном што сам ти раније казивао, тако да сада не бих имао повод да ти пишем. Па ипак, додаћу нешто на твоје поновно питање. Али, најпре ћу те прекорети: Ти себе називаш грешним, а на делу показујеш да не познајеш самог себе. Ко себе сматра грешником и виновником многих зала, никоме не противречи ни са ким се не свађа, ни на кога се не гневи, него све сматра бољим и разборитијим од себе. А ако ти помисли кроз ругање кажу да је тако и на самом делу, како онда побуђују срце твоје против бољих од тебе? Буди пажљив, брате – то је неправда: ми још нисмо достигли дотле да себе сматрамо грешним. Ко воли оног ко га укорева, тај је мудар (Прич.9,8). Али ако га воли, а не испуњава то што чује од њега, онда то више личи на мржњу. Ако си грешан, зашто онда укореваш ближњег и окривљујеш га као да преко њега долази жалост на тебе? Зар ти не знаш да се свако искушава сопственом савешћу (Рим. 14,22) и то му рађа скорб. Управо то је оно што сам ти писао у вези са братијом и да ти (помисли твоје) не би комарца приказивале камилом, и остало. Боље се помоли да бисте саосећали (једни са другима) у страху Божјем. А што се тиче тога што си се назвао неразумним, (рећи ћу ти): Чувај се да не будеш обманут. Испитај себе и наћи ћеш да у ствари не сматраш себе таквим. Јер да мислиш тако о себи, не би се ни на кога гневио, будући да не би био у стању да расудиш да ли је дело добро или рђаво учињено. Јер, безумни се назива неразумним, а безумни и неразумни, као што је речено, немају у себи соли (мудрости). Ко, пак, нема соли у себи, како ће поправити или осолити друге? Погледај брате, како се нама ругају: говоримо само устима, а дела показују друго. Због чега ми, када противречимо помислима, немамо снаге да их одбијамо? Због тога што се пре тога одајемо осуђивању ближњег, а то слаби нашу духовну силу. Ми окривљујемо свог брата, а сами смо кривци. Ако верујеш да све зависи, не од воље онога који хоће ни од онога који трчи, него од Бога који милује (Рим.9,16), зашто онда не обраћаш пажњу на то и не љубиш брата савршеном љубављу? Колико много њих је желело (да прими код себе) нас старце. То су и искали, али им није било дато, него нас је Бог послао ави Сериду, који то није тражио, учинивши га нашим искреним сином. Знај да Бог љуби унутарњу намеру. А на твоје речи: Једном рекох и остало, (одговарам): Блажен си ако се будеш подвизавао да то стекнеш, јер се то не даје свима. И о осталим помислима (ћу ти рећи): Положи на Бога сваку помисао, говорећи: “Бог зна шта је корисно”, и умирићеш се, те ћеш постепено стећи силу да трпиш. Немој се зарицати да ћеш прекинути општење са (братијом). Ако кажеш и не послушају те, или реч твоја не произведе жељено дејство, не жалости се: то ће теби донети више користи. А за оно чему се чудиш (рећи ћу ти): Савршена љубав не престаје (1.Кор.13,8), и онај ко је стекао пребива у топлини, изгарајући љубављу према Богу и ближњем. Што се тиче молитава које си поменуо, треба да будеш задовољан речима које сам (раније) писао: ја се дан и ноћ молим Богу за тебе. То си непотребно написао, будући да имаш од мене духовну храну у поукама по Богу већ дуго времена. Почекај и потрпи за Господа у Исусу Христу Господу нашем. Њему слава у векове. Амин
18. Одговор истог великог старца истоме на питање о томе одакле произилазе топлота и хладноћа и неосетљивост срца, као и телесна борба.
Што се тиче топлоте и хладноће (рећи ћу): Познато је да је Господ себе назвао огњем (Пон.Зак.4,24; Јев. 12,29) који греје и срца и унутрашњости (Пс.25,2). Ако је тако, онда је ђаво хладан и од њега долази свака хладноћа. Да је другачије, како би се могло рећи: Охладнеће тада љубав многих (Мт.10,12). Шта значи тада, ако не у време (превласти) противника? Ако осећамо хладноћу, призовимо Бога и Он ће, дошавши, загрејати наше срце Својом савршеном љубављу не само према Себи, него и према ближњима. Од близине Његове топлоте повлачи се хладноћа ненависника добра. Ако је непријатељ исушио извор срдачних суза твојих и умножио у теби телесну влагу, онда прими у дом свој Господа и Он ће је исушити, чистећи извор твојих суза како би он опет точио мислену воду. Ко жели да стекне страх Божји, нека га стиче трпљењем: Трпећи потрпех Господа, говори Писмо, и чу ме и услиши молитву моју. И шта? Изведе ме из рова страсти и из глиба блатног (Пс.39,2-3). У тај ров спада и неосетљивост срца. Стекни то што желиш и спашћеш се у Исусу Христу, Господу нашем.
19. Одговор истог великог старца истоме, на његово питање о дуготрпељивости.
Реци брату: Ја сам ти писао о дуготрпљењу, а и сада говорим: Наш Владика, Бог, рекао је Својим ученицима: Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити (Лук.10,19). Слично је рекао и Јову: пиј поругу као пиће (Јов.34,7). Испуњавај све то на делу и у томе се подвизавај непрестано
20. Одговор истог великог старца истоме, поводом следећег питања: “Ако нам је Господ дао власт да стајемо на змије и скорпије, зашто се онда ја смућујем?”
Како то да онај ко је примио власт да стаје на змије и скорпије још увек трпи штету од њих и бива надвладаван њима? Испитај своје срце п водом сваког дела и ако нађеш да га (древна змија) може поколебати макар на кратко, онда знај да си још далеко од власти над њима, (тј. змијама и скорпијама). Немој бити немаран према себи да те не би изненадио (смртни) час. Ма шта видео (не мислим на светско као пролазно, него на страшне ствари) на небу или на земљи, стави пред очи своје Бога и Јагње, незлобивог Христа, и то колико је Он невин претрпео увреда, удараца и осталог. Зашто се ми, будући криви, смућујемо због ближњих, ништа не претрпевши од њих? Сети се да се љубав не надима, него све трпи (1.Кор.13,4;7). Моли се да достигнеш оно што ти предстоји и да не буде узалудан труд твој. Прилепи се непоколебљиво за Христа који нас воли. Њему слава у векове. Амин.
21. Одговор истог великог старца истоме, када је овај помислио да никоме ништа не наређује него да се ограничи само на бригу о себи самом.
Што ти више пишем, брате, то се више старај да проникнеш у написано и не нарушавај (моје савете): они ти се дају разумно и од сталожене душе. Ти знаш, брате, да човек неће видети славу уколико не трпи увреде и да неће осетити сладост ако се не очисти од жучи. Ти си ступио међу братију и различите околности да би на ватри био испитан, јер злато се не испитује другачије осим огњем. Због тога ништа себи не налажи[6], будући да би се на тај начин подвргао борби и бризи, него са страхом Божјим испитуј шта одговара времену и ништа не чини кроз свадљивост. Колико је могуће удаљавај се од гнева и старај се да свима будеш користан пример. Не суди и не осуђуј никог, него уразумљуј своју братију као ближње, а особито љуби оне који те кушају, будући да сам и ја много пута показивао љубав онима који су ме искушавали. Уколико схватимо, видећемо да нас управо они помажу у напретку. Не одређуј себи ништа. Буди послушан и смирен и свакодневно испитуј себе, јер је и пророк, напомињући о свакодневном (преиспитивању), говорио: И рекох, сада започех (Пс.76,11), а Мојсије: И сада Израиљу (Пон.Зак.4,1). Тога: сада и ти се држи. Уколико и буде неопходно да некоме нешто наредиш, најпре испитај своју помисао да ли можда због смућења хоћеш то да учиниш. Када видиш да то неће донети корист, задржи (ту помисао) под својим језиком и одмах обрати мисао своју Ономе који је рекао: Каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди (Мт. 16,26)? Осим тога, знај, брате, да ниједна помисао којој не претходи тишина смирења не происходи од Бога него је очигледно са леве стране. Господ наш долази са тишином а све бесовско бива са смућењем и метежом. Премда се (беси) и показују обучени у овчију одећу, ипак се, будући изнутра грабљивци, обнаружују посредством смућења које изазивају. Јер је речено: По плодовима њиховим познаћете их (Мт.7,16). Нека би нас Господ све уразумио како се не бисмо повели за њиховом наводном) правдом: Све је обнажено и откривено пред Њим (Јев.4,13). И тако, љубљени, све што од тебе зависи ради, имајући страх Божји пред очима и приносећи благодарност Господу. Њему слава, част, моћ и власт у векове. Амин.
22. Одговор великог старца истоме, у коме га тега у жалости насталој због различитих узрока, и подстиче на духовну радост.
Пренеси брату Јовану духовни поздрав који би развеселио његово срце у Исусу Христу, Господу нашем и реци му: Ти нас[7] желиш као што јелен стреми изворима воде (Пс.41,2), па ипак не тако као ми тебе, јер још не подносиш све (уп. 1.Кор. 13,7), како вели божанствени апостол Павле. Ја написах вашој љубави ове речи које изрекоше моја уста или, тачније речено, Божја. О, нека твоја лоза изнедри сочни грозд који даје духовно вино које весели жалосну душу, нека твоја њива умножи добро семе посејано на доброј земљи које доноси род по сто и по шездесет и по тридесет (Мк.4,20), нека се разгори у срцу твом огањ о коме је Владика Христос рекао: Дођох да бацим огањ на земљу (Лк. 12,49), нека завлада мир Господњи у твоме срцу (Кол.9,25), сходно апостолском слову, и нека се узвиси палма твоја у белини својој, по речима Давида: Праведник ће процветати као палма (Пс.91,13), зато нека се очистиш од гнева и јарости – тих љутих страсти, слично савршеним светим код којих се уопште, ни на трен, не јављају покрети (тих страсти). Нека Господ твоју душу удостоји да се настани у незлобивости и кротости како би постао љубимац Христов и јагње незлобиво (Јер.11,19). Иди по траговима нашим као благоразумни следбеник, прати наше правило као добри наследник мојих дарова. Нека твоје очи виде Бога као очи чистог срцем (Мт.5,8). Буди дуготрпељив у жалостима, као онај ко је достигао завештање Владике које поручује: У свету ћете имати жалост, али не бојте се, ја сам победио свет (Јн.16,33). Да достигнеш непобедиву љубав која њене поседнике уводи у царске дворе и чини их Христовом браћом. Према томе, ако страдаш са Христом да би се са Њим прославио (Рим. 8,17) и ако умиреш са Њим д би с Њим васкрсао (Рим.6,8; Еф. 2,6), онда не буди немаран спрам блага које ти се нуди, будући да још ниси достигао његову меру. Када доспеш до савршеног безмолвија познаћеш ту ризницу и задивићеш се дару Христовом: Како су неистраживи путеви Његови (Рим.11,33). Пребивајући међу људима, то не можеш схватити, а кад будеш, слично нама, пребивао без брига (у безмолвију), онда ћеш разумети ово што је речено. Молим се Богу дан и ноћ да би се тамо где ми једнодушно пребивамо и ти населио, како би и ти с нама у неизрецивој радости светих и у вечној светлости добио свој удео у обећању намењеном светима: Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе (1.Кор.2,9). Крепи се у Господу и радуј се. Амин.
23. Питање истога великом старцу: “Молим те, оче и учитељу мој, да се не љутиш на мене због мојих грехова и да ми даш правило у вези тога како да пребивам у псалмопојању, посту и молитви. Реци ми да ли је потребно правити разлику у данима”.
Одговор: Брате, кад би ти проникнуо у речи твојих прозби, могао би да разумеш смисао који се садржи у њима. Признавајући ме за оца и учитеља, зашто ме у исто време сматраш и гневљивим? Отац је саосећајан и стога негневљив, а и учитељ је дуготрпељив и туђ гневу. Што се тиче правила за које ме питаш (рећи ћу ти ово): Ти хоћеш да раскрчиш пут којим се кроз уска врата улази у живот вечни (Мт.7,13-14). Христос сажето говори како треба ући тамо. Остави људска правила и послушај Рекавшег: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 10,22). Ако човек нема трпљења, неће ући у живот вечни. Не тражи да од мене добијеш правило, јер ја нећу да будеш под законом, него под благодаћу (Рим.6,14). Апостол говори: Закон није прописан за праведника (1.Тим.1,9), а ми желимо да ти будеш у збрању праведника. Држи се расуђивања слично кормилару који управља лађом својом прилагођавајући се ветру. Када си болестан поступај у свему сагласно са оним што сам ти написао, а када си здрав (поступај) исто тако. Болесно тело не може да прима храну као обично, па се тада правило не може држати. И о данима (ћу ти рећи): Све сматрај подједнако светим и добрим. Чини све са разумом и то ће те привести у живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
24. Између аве (Серида) и овог (тј. аве Јована) никла је недоумица у вези (једног одломка) из Светог Писма. (То неслагање у тумачењу) сваки од њих се старао да поднесе са трпљењем. Старац им је послао следећи одговор, указујући на то да њихово трпљење није било без смућења и поучавајући их да пребивају у савршеној безметежности.
Одговор: Љубљени сине мој, немој мислити да сте сами по себи схватили смисао јучерашње главе из посланице апостола Павла Солуњанима. Знајући надменост вашег трпљења, помешаног са гневом, ја сам се помолио за вас Богу да вам открије смисао те главе, будући да се у њој крије сва сила писама која сам преко тебе писао брату Јовану. Осим тога, обратите пажњу и на главе које ћете читати данас из посланице светог апостола Павла и из светог Јеванђеља које имају исти смисао. Прочитајте их три пута проничући у смисао речи ради душевне користи. Много трпим и бринем за вас по Богу: потрудите се и ви са мном и примите на себе подвиг да удаљите од себе гнев и јарост. За то је, уз Божју помоћ, потребан и подвиг. Главе о којима пишем јесу следеће: из прве посланице Солуњанима од речи: Молимо вас пак, браћо, одајте признање онима који се труде међу вама и вашим претпостављеним у Господу (1.Сол.5,12), па до краја посланице; такође и из прве посланице Коринћанима од речи: О духовним даровима, браћо, нећу да не знате (1.Кор.12,1), па до: Али у цркви волим рећи пет речи умом својим, да и друге поучим, него ли хиљаде речи језиком (1.Кор.14,19). Из Јеванђеља по Матеју од речи: И изишавши Исус виде многи народ и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове (Мт.14,14), до: А они у лађи приступише и поклонише му се говорећи: ваистину си ти Син Божији . (Мт.14, 33).
25. Одговор истог великог старца истом ави (Јовану), и ави (Сериду) који је изненада опет хтео да успостави строго правило за братију.
Сине мој, говорим теби и брату Јовану: Пре овога вам је већ било писано о дуготрпљењу, а и сада понављам: када се разбија млеко, излази масло, а кад руком стиснеш дојку излази крв (Прич.30,33). И још апостол Павле говори: И постадох Јудејац да Јудејце придобијем (1.Кор.9,20) и остало. А ниже он такође говори: Свима сам био све, да како год неке спасем (1.Кор.9,22). Ако неко хоће да савије дрво или винову лозу у облик обруча, он то чини постепено да се они не сломе, а ако савије изненада и снажно, они се одмах ломе. Разуми шта говорим.
26. Одговор истог великог старца истом ави Јовану који је пао у искушење јер је открио нешто од оног што му је старац наредио да никоме не објављује, као и о савршеном стрпљењу.
Кажи брату: У Писму је речено: Ако неко нема Духа Христова, он није његов (Рим.8,9). Одакле је произишла у теби борба помисли која те притешњује до жалости, ако не због издаје, тј. због прекршаја заповести моје. Много пута сам ти заповедио да никоме не кажеш тајну, а ти си је многима разгласио. Зар сам ја Христос о коме су, кад је наређивао да никоме не говоре (о Његовим делима), још више разглашавали народу и свима. Пут Христа, који је са великом кротошћу и тихошћу дошао да спасе људе, састоји се у томе да не вређа помисли ближњег. Ако човек не буде сличан мрвици, он не може живети са људима.
Види шта је рекао Христос ученицима Својим: Не изабрасте ви мене него ја вас изабрах (Јн.15,16). И тако, ако је твоју љубав ка нама призвао Бог а не људи, потруди се да стекнеш велико трпљење. Понављам ти што је раније написано: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Мт.21,19). И тако, опет постави почетак да би се сачувао и (тајно) испунио оно што ти налажем: јер сада још није време да се то објави. Радуј се у Господу.
27. Одговор истог великог старца истом, који је био жалостан због тога што му старац дуго није писао, па је већ помислио да га је сасвим заборавио.
Напиши одмах брату (Јовану) најпре да му желим радост, весеље и поздрав у Господу и реци му: Немој мислити, љубљени мој, да је сећање на тебе потпуно ишчилело из мог срца, него сам до сада избегавао да ти пишем очекујући твоје обраћење. Нека ти је познато да, као што Бог наш не заборавља да милује свет, тако ни ја не заборављам љубав твоју, молећи се Богу дан и ноћ за спасење твоје душе, и да достигнеш и ти меру (успеха) о којој сам ти раније писао. Схвати и то да када ти идеш на служење општежићу, сваки пут; по благовољењу Божјем, иде са тобом и срце моје. И тако, не узнемиравај се ничим, брате мој! Надам се да ће се све што сам написао испунити на теби. Јер, истинит је Бог који је рекао: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт.10,22). Размисли о томе што сам рекао и шта ти је припремљено: Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство (Дап. 14,22) небеско. Радуј се у Господу и понављам: Радуј се (Фил.4,4). Ником не поверавај ову тајну јер је написано: И овима се учинише њихове речи као бунцање (Лк.24,11), будући да онај ко нема снажно срце не може то да поднесе.
28. Исти, (тј. Јован), мислио је да узме на себе правило да за време поста никуда не излази, и старац му је то забранио да се не би жалостио уколико наруши правило кад буде принуђен да изађе због неког важног разлога.
Кажи брату: Зар ниси чуо од мене да ма куда пошао, и ма шта радио по Богу, и срце моје свагда иде са тобом? И сада, брате мој, понављам исто што си чуо од мене и раније: Ништа не намећи себи (за правило) да не би, кад будеш изашао због неког оправданог разлога, био жалостан у мислима. Схвати смисао оног што ти пишем и поступај по томе, па ћеш бити спокојан. Нека ти буде мир од мене, или тачније речено, од Бога.
29. Одговор истог великог старца истоме, којим утврђује у њему веру у оно што му је обећао, како би га таквим уверавањем побудио на веће усрђе.
Реци брату: Спокојство и сваки добар дар и сваки божанствени поклон човек стиче кроз веру. Старај се да се не лишиш осећања те силе која ће те свакодневно осењивати (будући послана) Богом преко мене смиреног и схвати да је твој долазак ка нама достојан не малог дивљења. Стреми ка ономе што ти предстоји, да би то и добио (уп.1.Кор.9,24). Свагда се сећај од чега те је избавио Господ и узноси Му благодарност за све, молећи се да Он јави Своју пуну милост на теби до краја. Амин.
30. Одговор истог великог старца истоме, на његово питање да ли да плови са братијом у Египат ради набавке (грађе за) рукодеље, будући да се бојао пута с обзиром да су и он и братија били неискусни у морепловству и нису познавали она места.
Реци брату: Све док се налазиш изван (безмолвија), потребно је да се са братијом потрудиш ради Бога. Дакле, стави пред очи невоље апостола: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт. 10,22) у Христу Исусу, Господу нашем. Амин.
31. Пре него што је братија са авом Јованом нашла грађу за рукодеље, допало им је да много лутају по Египту и да претрпе велику невољу и растројство (због чега) је ава Јован изнемогао душом. Сазнавши за то духом, старац му је припремио следећи одговор:
Сине мој, напиши речи моје, или тачније, речи Божје и припреми их за брата Јована. Најпре (му пренеси) поздрав у Господу, а затим му кажи: Зашто изнемогаваш у невољама као телесни човек? Зар ниси чуо да ти предстоје невоље, као што је и Дух некад наговестио Павлу? (Када су оне стигле Павла), апостол је оне који су били са њим на броду убеђивао да буду расположени (Дап.27,22). Зар не знаш да праведници трпе многе невоље (Пс.33,20), којима се кушају, као злато у огњу? Због тога, ако смо праведни, бићемо испитани невољама, а ако смо, напротив, грешни, онда их претрпимо као достојни, јер трпљење гради искуство (уп.Рим.5,4). Сетимо се свих светих од почетка (света) и опоменимо се како су они трпели, чинећи добро, говорећи добро и пребивајући непоколебљиво у истини. Њих су људи мрзели и скорбили све до саме кончине њихове а они се, по речи Спаситеља (Мт. 5,44), мољаху за непријатеље и оне који их искушаваху. Зар си ти био продан као целомудрени Јосиф? Да ли су руке твоје радиле са котарицама (Пс.80,7)? Јеси ли двапут био вргнут у ров (Пост.33,24; 39,20)? Јеси ли слично Мојсију трпео увреде од детињства (Изл.2,3) па до старости (Број.31,14-16)? Шта си ти претрпео, лењивче? Јеси ли био гоњен као Давид, који је трпео гоњење од Саула (1.Цар.18,27) и од сопственог сина (2.Цар.15,17)? Јеси ли и ти плакао због њих по њиховој смрти (2.Цар.1,11-27;18,33)? И да ли си као Јона био бачен у море (Јон. 1,15)? Ти си забораван, љубљени мој! Зашто слаби твоја помисао? Не страши се и не бој се као онај ко је туђ храбрости, да се не би лишио обећања Божјих. Не ужасавај се као неверујући, него ободри своје маловерне помисли. Заволи невољу у свему како би био искусан син светих. Сећај се трпљења Јова и осталих и старај се да идеш њиховим стопама. Сећај се опасности које је претрпео Павле: невоље и окови, глад и мноштво других зала, и кажи малодушности: “Ти си ми туђа”. Сећај се оног који ти је написао: Била твоја дела успешна или не, (свакако) благодари Богу. Размишљај о томе да су (земаљске) ствари трулежне и кратковремене, док трпљење по Богу спасава оне који су га стекли. Ти се стараш да нађеш грађу за рукодеље ради обрађивања, а ја ти указујем на апостолску реч: Не од оног који хоће, ни од оног који трчи, него од Бога који милује зависи све (Рим.9,16). Бог вам шаље из света људе са средствима за живот и ви их примите, али не помињите им то што сам вам говорио о њима да они (због тога) не би упали у сујету. Заволите их као искрену браћу и размислите о томе како да успокојите њихову помисао. Они презиру свет желећи да спасу своје душе и Бог их преко мене доводи овамо ка вама. (Пишем по предзнању), да бисте ви познали да су они савршено презрели свет. Ти, пак, брате, подржаван мојом руком, иди уским и тесним путем који води у живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
32. Одговор истог великог старца истоме на питање да ли он треба да узима храну одвојено, затим, да ли је могуће да у среду и петак не прилази Светој Причести, да ли се могу оставити бриге око послова, да ли може да употреби неко лекарство ако се деси да, пребивајући у безмолвију, занемоћа, као и (одговор) на молбу да му да заповест у вези спасења.
Не желим да љубав твоју оставим у незнању у вези доброчинства које ти шаље човекољубиви Бог. Јер, ето већ су за тебе наступили они трудови и Исус је започео да чини са тобом (оно што Му је угодно), те да те постепено уводи у Своје благословено безмолвије и непостидно трпљење. Ако се после овога деси да паднеш у немоћ или неку другу слабост, положи сву наду на свог Владику и успокојићеш се: надам се, наиме, у Бога мог да ти ниси далеко од Његовог пута. Што се тиче хране сматрам да ће за тебе бити боље и корисније да једеш сам у келији. А ако се деси да једеш и заједно са братијом, једи не сумњајући и не негодујући на то, само са уздржањем. Ка Причешћу, док још повремено излазиш из келије[8] , приступај да не би друге саблазнио и буди пажљив према себи кад пребиваш у келији: мотри да ли имаш смирење, страх Божји и нелицемерну љубав према свима. Ако је тако, онда своју кућу зидаш на тврдом и непоколебљивом камену, а камен је, као што је речено, Христос (1.Кор.10,4). За другим заповестима које тражиш већ нема потребе: довољно сам ти (раније) написао: то има довољно силе да човека од почетничког стања узведе до савршенства. Поучавај се из мојих писама, сећај их се и не заборављај их: она у себи садрже читаву библиотеку. Крепи се у Господу увек се смиравајући у речима, делима и покретима.
33. Одговор истог старца истоме када је његов рођени брат, желећи да ступи у монаштво, преко њега о томе питао старца.
Господ наш Исус Христос рекао је: Нико не може доћи мени ако га не привуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јн.6,44), и јавићу му се сам (Јн.14,21); видите њиве како се већ жуте за жетву. И који жање прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радује заједно и који сије и који жање (Јн.4,35-36). Брате, ако ко хоће да дође до града онда не лежи, и ако хоће да заврши (дело) – не лењи се кад види сунце (да је изашло), и ако хоће да обради њиву своју он је не занемарује. (Напротив), ко хоће да достигне град он жури тамо пре него што се смркне и, видећи да је сунце изашло, он са бодрошћу жури на труд бојећи се да нечим не буде задржан. Ко жели да обради своје поље, стара се (да то учини) пре него што га захвати коров. Ко има уши да чује, нека чује (Мт.13,9).
34. Када је ка ави Јовану по други пут дошао брат његов, он га је, бринући се о спасењу његове душе, подсетио на његово прво обећање. Овај је пожелео да од старца добије знамење, а тада му је старац објавио следеће:
Што се тиче твог брата о коме си ми говорио, рећи ћу ти: С њим води борбу неверје, то јест јерес фарисеја о којој је Господ рекао: Род зли и прељуботворни тражи знак, и неће му се дати знак (Мт.12,39). Њему не могу рећи ништа друго сем оно што је рекао апостол: Старо прође, гле, све ново постаде (2.Кор.5,17). И: Сада Израиљу (Пон.Зак.4,1), и: Немој кушати Господа Бога свога (Мт.4,7), и: Данас, ако глас његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша (Јев.3,7-8). Ко има уши да чује нека чује (Лк. 14,35). Моли се за мене.
36. Одговор истог великог старца истоме, у коме му дозвољава да започне са савршено безбрижним безмолвијем. Затим, одговор и на помисао да је настало последње време, као и на недоумицу после разговора са једним од отаца, када је помислио: “Да ли сам добро поступио?”
Брате, послушај ме јер те љубим у Исусу Христу. Што се тиче келије (рећи ћу ти) да је Господ наш Исус Христос рекао: Долази час, и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи (Јн.5,25-26). Ја ти говорим: Време да са Богом уђеш (у безмолвије) зрело је. Направи себи нову келију и уђи у њу имајући Бога за путовођу, а потребне ствари и искуство (у подвигу безмолвија) доћи ће сами по себи. О помисли која ти се јавила (знај) да је ништавна и да те води ка таштини. Ко не зна да ми живимо у последње време? Што се тиче разговора: макар видео себе и да богословствујеш, знај даје ћутање достојније дивљења и славе. Осим овога нема потребе да ти било шта пишем, јер сам ти, као што то зна твоја љубав, написао све од алфе до омеге. Уручујем те Богу: од Њега (долази) и помоћ и милост. Амин.
37. Један христољубиви световњак тражио је од аве Јована одговор поводом неког посла. Овај му је одговорио, али се затим покајао због тога те се обратио великом старцу, говорећи: “Опрости ми, ја као пијан не знам шта радим”.
Много пута сам ти говорио: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце (Лк.9,60). Зар се ти још не гнушаш њиховог смрада? Погледај шта си рекао! Ти не знаш шта говориш – пијани од људи трпи бешчашће, ударце, презир, он себе не сматра (за нешто), не показује своје знање, не учи друге, ни о чему не саветује, не расуђује да ли је нешто добро или зло. Ако устима говориш једно, а делима показујеш друго значи да говориш неразумно. Пази да твој слух не би изненада запрепастио узвик: Ево женик долази, излазите му у сретање (Мт.25,6). И шта ћеш рећи тада: “Немам кад”? Он те је избавио од брига – па зар ти то не желиш? Узео је твоје бриге – зар ћеш се сад окивати њима? Успокојио те – зар желиш да се поново умараш? Ти нећеш имати довољно времена да плачеш и ридаш за своје грехе. Сети се шта је речено за двери, наиме, да ће се оне затворити. Пожури да не останеш напољу заједно са лудим девојкама. Пређи мишљу од сујетног света у други век, остави земно и ишти небеско, остави трулежно и наћи ћеш нетрулежно. Бежи мишљу од привременог и приближићеш се вечноме, умри савршено да поживиш савршено у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове векова. Амин.
38. Одговор истог великог старца истоме који је желео да од њега често прима одговоре ради помоћи и спасења душе, и да сазна да ли сме да разговара са било ким од братије, те да прима од њих питања о помислима.
Знаш коме сам те предао и какву сам ти храну принео – (ако то уопште схваташ)? Не пишем ти често, јер Онај коме сам те предао и пре него што се тражи од Њега зна шта нам треба (уп.Мт.6,8). Слушајући ово, остави све бриге. Јер, напуштање свих брига помоћи ће ти да се приближиш оном граду, (тј. савршеном безмолвију). Ако се не будеш убрајао међу људе (тј. уколико будеш себе сматрао нижим од све твари), моћи ћеш да се настаниш у њему. Ако умреш сваком човеку, постаћеш наследник тог града и његових ризница. А пошто ме ти много пута питаш о истоме: да ли да по некој потреби разговараш са братијом и да им дајеш одговоре на њихове помисли, – рећи ћу ти како да поступиш: Од сада се не брини ни за шта осим за то да пређеш свој пут (безмолвија). Ја се стално сећам твоје љубави, што можеш познати по томе што се покрет љутог гнева постепено гаси у теби. Имај мир, љубљени брате мој Јоване!
39. Одговор истог великог старца истоме поводом тога што је овај пожелео да прекрати разговор чак и са (братом) који му је прислуживао, по речи старца: “Ако оставиш све бриге, моћи ћеш да се приближиш оном граду (тј. савршеном безмолвију)”, као и на помисао која га је побуђивала да испитује узроке искушења која су разнообразно устајала на њега.
Реци брату: Сачекај мало, још није време. Ја се старам о теби више него ти сам, а још више то чини Бог. Брате Јоване, не бој се ни једног искушења које устаје на тебе ради твог искуства, јер Бог те неће оставити. Када те задеси нешто такво, не старај се да испиташ узроке тога него призивај име Исусово, говорећи: “Исусе, помози ми”, и Он ће те услишити. Близу је, наиме, свих који Га призивају (Пс.144,12). Немој се предавати малодушности, него усрдно стреми напред и достићи ћеш жељено у Исусу Христу, Господу нашем, коме слава у векове. Амин.
40. Питање истог истом великом старцу о томе да ли треба да оног који му прислужује научи рукодељу плетења, и о једном брату који је о својим помислима питао нејасно и загонетно, тј. да ли је он то добро учинио.
Најсветлије учење Спаситеља нашег гласи: Да буде воља твоја (Мт.6,10). Ко искрено произноси ту молитву, тај оставља своју властиту вољу и све ставља на вољу Божију. Научити брата рукодељу плетења јесте корисно али то побуђује завист (код других). Можеш се око тога заузети ретко, повремено, чувајући савест братије, и на тај начин ће се та ствар сакрити. Што се тиче питања које је изражено загонетно, рећи ћу ти да је то својевољни, неразумни изум и тај брат има потребу за многим молитвама, јер знамења бивају за неверујуће, а не за верујуће.
41. Одговор истог великог старца истоме, када је овај упао у многе помисли и бриге око уређења манастира.
Много тога се точи из твог срца, као што је речено у Писму: Избројаћу их и биће их више од песка (Пс.138,18). Брате, нико не зна шта ће бити са овим местом, осим једног Срцезналца Бога који ми је то открио. Веруј да га Бог неће оставити, него ће га сачувати и прославити у славу имена славе Своје. Њему слава у векове. Амин.
42. Одговор истог великог старца истоме, на питање због чега је немоћан и да ли братији, која иде у Египат, треба рећи како да се понашају, те да ли се постарати о њима да не би пали у невољу због непознавања оних места.
Реци брату: Код тебе су помешани Египћани са Јерусалимљанима, али се не брини: Бог брине о теби. (Што мислиш рећи братији) реци са страхом Божјим и не жалости се због њих, само се помоли и Господ ће их у свему повести по Својој вољи. Без Бога ништа не бива, нарочито на овом месту. А оно што се ради са страхом Божјим, то служи на успокојење (братије) и на душевну корист.
43. Одговор истог великог старца истоме о томе да све што се њега тиче положи на Бога.
Ко буде пио воду коју сам ти послао преко мојих одговора, неће никад више осетити жеђи. Ти си био дужан да очекујеш и да се надаш да стекнеш спокојство вером у Христа. Прими тај хлеб као део моје хране, и остави све (спољње) бриге. Не бој се ничег него Светим Духом прими силу и наду. Веруј да је рука Божија са тобом.
44. Комад хлеба који му је старац послао као благослов, ава Јован је дао свом прислужнику, премда не непосредно својом руком – јер није био клирик – већ га је тако положио да га је овај могао сам узети. Ава Јован је, примајући ове благослове, тако поступио и други и трећи пут. Он је то чинио без саветовања са старцем, дакле, не схватајући да тиме греши. Осим тога, када је на молитве старца осетио олакшање од страсти, он је рекао: “Страсти су ослабиле у мени”. Након тога је послао питање о хулним помислима и није добио одговор. Када се зачудио због тога, изненада му се, по попуштењу Божјем и на његово уразумљење, јавила страшна приказа, затим се појавила још једанпут и изненада ишчезла. Узнемирен и смућен, ава Јован се сетио свог сагрешења у вези са хлебом па је, заборавивши шта је рекао о слабљењу страсти у себи, наденуо кукуљ који му је некада послао старац, прибегнувши Богу и много се молећи за помиловање. Старац му је написао опомену у вези два његова сагрешења: наиме, о хулној помисли и о томе да полагање благословеног хлеба пред брата – при чему је овоме препуштено да га сам узме – није дело смирења него пре дело надмености и детињег разума.
Ако неко схвати да преступа заповест значи да је познао (своју немоћ), а ко (њу) позна – исправља се. Рећи ћу једноставно: Ја сам те некада предао у руке Божије, а ти се уклањаш од тога. У Писму, пак, уста Божја опомињу да се праведници не уклањају (3.Цар.15,5). Зашто ти искушаваш мене, тражећи речи моје. Писмо казује и то: И да не изиђе хвалисање из уста ваших (1.Цар. 2,3). А ти си се осмелио да отвориш уста своја пред Богом и да кажеш да су страсти ослабиле у теби, уместо да кажеш: “Све оне леже у мени као у складишту”. Због тога си ти и био остављен да се покаже сва твоја бедност. Да ниси имао то покривало које си добио од мене[9], морао би много да се потрудиш. Али, речено је да је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити са искушењем и крај да можете поднети (1.Кор.10,13). Учинити нешто у непогодно време јесте испуњавање своје воље и долази од надмености, а немајући рукоположење давати другима благослов као архиепископ – на то не знам шта бих рекао. Зар ја не бих могао свима да пошаљем благослов који сам послао само теби? Ти си малим кажњен за много и велико. Убудуће непрекидно пази на себе да би у потпуности истребио осам иноплемених народа, тј. страсти. Када боравиш у келији не бави се детињастим делима, него пре стекни суровост према себи и простодушност. Много пута си чуо: Све чини са саветовањем (Сир.32,34). За сваку страст и хулу моли се Богу и Он ће ти мало по мало помоћи. Унапред пази и чувај то у срцу своме. Нико то не мора да зна. Шта је било, било је. Нека Исус буде са тобом. Опрости ми оно прошло а у будућем ћу се исправити на векове. Амин.
45. Одговор истог великог старца истоме (ави Јовану) када је овај, налазећи се у тешкој болести (тј. имајући силну грозницу, због чега много дана није јео нити спавао) по ђавољем дејству са роптањем узвикнуо на аву[10] и братију која му је служила.
Брате, зашто се разводнило срце твоје и зашто си оставио Љубљенога, устремивши се трагом непријатеља? Ниси чуо глас Господа Христа, него си ишао за вуком ђаволом. Како си то пострадао? Шта си препатио? Шта значи та вика коју је апостол изједначио са хулом, рекавши: Свака горчина и гнев и љутина и вика и хула са сваком злобом нека су далеко од вас (Еф.4,31). Ти ниси ништа претрпео преко силе своје, по речи апостола: Веран је Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете (1.Кор.10,31), и остало. Пробуди се од те сметености злих помисли. Узми жезал крста којим од себе одгониш вукове, тј. демоне. Сети се речи Писма: Зашто си тужна душо моја и зашто ме смућујеш? Надај се у Бога јер Њега исповедамо, спасење лица мога и Бог мој (Пс.41,6). Унапред буди пажљив и чувај се од жестине својствене неразумној деци која још немају осећање (самосвести), јер си дужан да са Христом узађеш на крст, да будеш прикуцан клиновима и прободен копљем. Шта очекујеш, јадни, узвикујући против Христове силе и прекоревајући своју братију? Где је оно што је речено: Чашћу чините једни друге већим од себе (Рим.13,10)? Теби је довољно и ово: Кажи премудроме за разлог, тј. укори га, и биће још мудрији (Прич. 9,9). Потрпи, оћути и благодари за све, сходно речи: На свему захваљујте (1.Сол.5,18). Очигледно је да треба захваљивати и у недаћама и невољама и болестима, и у утеси. Непрестано призивај Бога и Он ће бити са тобом и даће ти силу именом Својим. Њему слава у векове. Амин
46. Када је ава Јован осетио олакшање од болести и када је дошао себи од искушења, непријатељ је на њега навео страшне снове како би га поново смутио. Не успевши у томе, он му је (у сну) представио манастир и цркву са много људи који су му долазили ради добијања помоћи. Крепећи га (у тим искушењима), старац му пише следеће:
Слава на висини Богу, брате: наш непријатељ ђаво се наоружао, и као лав ричући хоће да те прождере (1.Пт.5,8), али му то не дозвољава рука Божија која нас увек покрива. Када је увидео да му се не испуњава жеља, почео је да ти смућује ум због чега ти и предлаже неке ствари посредством својих скверних снова. Видећи да Бог не дозвољава да се искушаш до краја или преко твоје силе, а као лукав у злоби својој, (враг) ти (у сну) представља цркву и манастир, као ради помоћи. Ти утврди своје срце полажући на њега без смућења крсно знамење у име Оца и Сина и Светога Духа, верујући да нам то помаже да згазимо главу непријатеља. Стекни смирено срце и узнеси славу Ономе који те је спасао од ђавоље замке. То си пострадао ради немара.
47. Одговор истог великог старца истоме који је упао у веома тешку и, за многе несхватљиву, борбу која се састојала од разних помисли.
Кажи брату Јовану: Чудим се твојој љубави и несхватању! Видећи мноштво твојих невоља, ја сам ти не једном слао благослове да би ти преко њих добио силу по Богу. Ти увек треба да размишљаш о ономе што је написано у 106. Псалму: Рече и наста олуја те се подигоше њени валови; дижу се до небеса и спуштају до бездана, и још: Душа њихова у невољи нестајаше (Пс.25,26). Све нас је то сустигло и ми смо дужни да претрпимо те недаће док не стигнемо у пристаниште воље Његове, као што сам ти и раније писао. Бог те није предао у руке непријатеља твојих, и ти се сам немој предавати у њихове руке. Ако тако поступиш, Бог те неће оставити. Да ли желиш да се избавиш од невоља и да се не оптерећујеш њима? Очекуј и веће, па ћеш се успокојити. Стекни њихово трпљење и утешиће се дух твој. Храбри се, крепи се и моли се за мене, сећај се речи мојих и душа твоја ће се обновити.
48. Када је ава Серид из неког разлога закаснио да ави Јовану однесе претходни одговор, овај га је оштро прекорео, а затим се због тога веома ожалостио. Осим тога, када су неки од братије по немоћи својој и користећи се услугама других, испричали ави Јовану о различитим пословима који су наводно бескорисно и непотребно учињени у општежићу, он је, уместо да их уразуми и задржи од сличних пресуђивања, рекао да се и њему та дела не свиђају. Чувши од аве Серида да је он (тј. ава Серид) то учинио по савету старца, он, тј. ава Јован му је рекао: “Старац је теби оставио да радиш по своме нахођењу”. Поводом тог случаја старац му је послао следећи одговор у коме му објашњава да и оно што нама изгледа неправилним бива по особитом устројству промисла Божјег а превазилази наше поимање.
После дужег времена опет нас љубав побуђује да ти запретимо жезлом Христовог наказања и опомене, да се и на нама испуни реч Писма: Ударци пријатеља су верни (Прич.27,6), и остало. Ако те и казнимо, не падај духом, сећајући се приче оног који је рекао: Сине мој, не заборављај карање Господње, нити клони када те Он покара. Јер, кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина којега прима (Јев.12,5-6). Ако ти и запретим, ипак теби нису непознате речи апостола: Покарај, запрети, утеши (2.Тим. 4,2). Немоћни, где је ум твој? Лењивче, где се налази мисао твоја? Зашто становници твог ума противрече ученицима Владике, желећи да спрече Владику да столује у њему, да уђе у Јерусалим, изагна из храма Божијег оне који продају и купују и посрами књижевнике и фарисеје? Зашто те они вуку у Вавилон кад ти треба да живиш у Јерусалиму? Зашто остављаш воду силоамску и хоћеш да пијеш мутну воду египатску? Зашто скрећеш са пута смирења на коме човек (себи) говори: “Ко сам ја?”, и хоћеш да идеш беспућем, пуним невоља и беда? Где су се обреле моје речи које сам ти дан и ноћ понављао? Где је оно ка чему сам те подстицао, као уосталом и себе самог, и до чега си ти, како сам видиш, достигао? То је због тога што не обуздаваш свој језик и брзо му дајеш на вољу, те што, кад ближњем дајеш савет, не разматраш претходно ствар са потребном пажњом како би га правилно схватио. Особито (је то стога што дајеш савет ави Сериду) који нас Бога ради покрива и свој врат полаже за нас, коме сви ми дугујемо захвалност, и за кога треба да се молимо Господу да га сачува од сваког зла на корист нас и многих других. Овоме се учимо од светог апостола који је са благодарношћу говорио о некима: Који за мој живот своје вратове положише (Рим.16,4). Како се не сетиш безбрижности која ти је преко њега дарована (Богом), те свог пребивања у безмолвију којим се користиш као цар, док он (тј. ава Серид) носи терет оних који нам долазе и одлазе, одстрањујући од нас свако неспокојство. Јер, пошто они долазе ради нас, ми бисмо били дужни да се бринемо о њима, а не он. Због тога ја много благодарим Богу који је изволео да нам да таквог искреног сина који је по души нашој, а ти си му, томе насупрот, узвратио: “Перем руке моје од тебе”, и то си рекао не једанпут него много пута, чиме си душу његову увалио у велику тугу, не сетивши се речи апостола: Како тај не би био савладан од превелике жалости (2.Кор.2,7). И да не би руке Господње и молитава отаца, његово срце би се распукло. Где су заповести које сам ти дао: Плачи, ридај, не тражи да те други сматрају нечим, ни у чему се не упоређуј са другима, – те заповести којима сам ја твоју љубав привукао на другачији пут? Остави најзад свет, узиђи на крст, збаци са себе све земаљско, отреси прах са ногу својих, не мари за срамоту (уп. Јев.12,2), не распаљуј са Халдејцима пећ да не би заједно са њима био сажежен гневом Божјим. Сваког човека сматрај бољим од себе – и плачи због свог мртваца. Извади брвно своје (Мт.7,5). Подигни разрушени дом свој. Узвикуј: Помилуј ме… Сине Давидов… да прогледам (Лк. 18,3 8 ;41). Схвати речено: Да се свака уста затворе (Рим.6,6) за непријатеља. Мери речи своје и начини резу за врата своја (Сир.28,29). Ти знаш о чему ти говорим и разумеш шта кажем. Потруди се да проникнеш у речи моје и наћи ћеш у њима плодове достојне Бога. Не посрами седине онога који се за тебе моли дан и ноћ. Господ нека ти да да разумеш и испуниш ово са страхом Његовим. Амин.
А пошто си рекао ави Сериду: “Старац ти је оставио да чиниш по своме нахођењу”, значи да ћу ја једини понети осуду коју је Господ изрекао преко пророка: Заиста ти говорим: Ако видиш брата свога да не иде добрим путем и не кажеш му да је пут његов зао, од твоје руке ће се тражити крв његова (Јез.3,18). Чувај се да ти се (непријатељ) не наруга и послушај апостолски савет по коме ћемо ми одговарати (Јев.13,17) за њега (тј. аву Серида). Али ви не разумете оно што се дешава.
49. Захваливши старцу за исправљање, ава Јован га је молио да му чешће пише ради спасења душе. Такође му је писао и о помисли коју је желео да саопшти ави (Сериду) и молио га да му је он пренесе.
Брате Јоване, не знам шта то значи. Ја сам ти написао све од алфе до омеге, од почетничког стања па до савршеног, од почетка пута, па до краја његовог, од свлачења старог човека који пропада у жељама варљивим, до облачења у новог човека, сазданог по Богу (Еф.4,22;24), почињући од тога да се буде стран чулној земљи, до тога да се постане небески житељ и наследник духовне земље обећања. Проникни у моје посланице, оствари оно што је у њима и спашћеш се. Схвати да је у њих укључен Стари и Нови Завет. Удубљуј се у њих разумевајући, и нећеш имати потребе за другом књигом. Одбаци заборавност и одступи од таме. Нека твоје срце буде у миру са (спољашњим) чулима и све ће се то испунити на теби. Идоложртвени дим ће ишчезнути из твоје мислене Ниневије и распространиће се по њој благоухање духовног тамјана – покајање, које ће задржати казну која прети разрушењем. Где си заспао? Зашто си као узглавље положио (моје) одговоре кад су они намењени твом спасењу? И не само твом, него и свих који са вером проничу у њих. Убудуће немој обраћати пажњу на снове. Пробуди се из тешког сна, пожури да достигнеш Сигор, да те не би задесило разрушење пет градова. Не окрећи се назад да не би постао као слани стуб. Буди мудар као змија (Мт. 10,16) да те не би преварили непријатељи твоји, и безазлен као голуб, да се не би, због скретања у супротност, јавила борба. Буди верни слуга Владике, иначе ћеш постати роб многих. Не удаљавај се од Њега, јер је због тога био осуђен неверни (Лк. 12,46). Пази на себе – како пребиваш (у келији). Реци себи: “Зашто ја водим такав живот? Шта сам стекао од оваквог живљења?” И човекољубиви Бог ће просветити твоје срце разумевањем. Он те је већ избавио од свих земаљских брига. Пази на себе, брате мој, – где се налазиш и шта желиш? И Бог ће ти помоћи у свему. А што се тиче помисли за коју си ме молио да је пренесем сину мом (Сериду, пренећу му је) али ћеш се ти удаљити од савршене и искрене љубави према њему ако му је сам не кажеш. Ако је код вас, по Писму, једна душа и једно срце (Дап.4,32), онда (се сети) да нико ништа не треба да скрива од свог срца. Умудри се јер си још увек жесток. Господ нека ти опрости.
50. Одговор истог великог старца истоме на питање да ли после свете велике седмице може да прекине разговор са свима?
После празника безмолствуј пет дана у недељи, а током два, ако се деси потреба, поговори. Ти опет питаш шта треба да радиш: Постарај се да по сили својој оставиш све бриге (око споредног), јер Бог уређује корисно за сваког човека: или му умиљује срце, или га преко другог побуђује на корисно.
НАПОМЕНЕ:
- Овај Серид је био игуман општежитељног манастира у Гази и духовни син Варсануфија Великог, који је преко њега и давао одговоре.
- Јована безмолвника, кога су још звали и – Пророк.
- Јовану из обитељи светог Саве.
- Након доласка у општежиће близу којег се Варсануфије Велики налазио у затворништву.
- Аве Серида.
- Као непроменљиво правило.
- Тј. да дођеш код нас на безмолвије.
- Тј. док још не безмолствујеш у потпуности.
- Тј. кукуљ светог Варсануфија. Види 1. одг.
- Тј. на игумана Серида.
