DUHOVNO RUKOVOĐENJE

 

DUHOVNO RUKOVOĐENJE
 

PITANJA 751 – 800
 
751. Pitanje. Pomisao me podseća na nedostatak neophodnih stvari, našaptavajući mi da neću moći da prehranim sebe i svoje ukućane. Šta to znači?
Odgovor: To je ljudska žalost. Kad bismo imali nadu u Boga, On bi nama upravljao po svojoj volji. Prema tome, položi na Gospoda žalost svoju (Ps.54,29): On je moćan da tebi i tvojim ukućanima podari (sve neophodno) bez žalosti i nevolje. Reci mu: „Neka bude volja tvoja“ i On te neće ostaviti u žalosti i nevolji. Gospod neka te pomiluje i pokrije desnicom svojom. Amin.
 
752. Pitanje. Ava je zamolio jednog hristoljubivog sholastika, koga su oci opštežića voleli, da ispuni jedno neophodno delo koje nije moglo da se odloži. On je, naime, imao običaj da Boga radi usrdno ispunjava njihove molbe. Međutim, po đavolskom dejstvu se desilo da se on olenji da ispuni stvar. Žaleći zbog toga, ava je pitao istog starca šta treba da mu napiše.
On je naredio da mu se napiše sledeći [odgovor]: „Znamo da ti nanosimo žalost i teskobu dosađujući ti zbog naše stvari. Međutim, i ti si nas ožalostio budući da si se olenjio i nisi ništa učinio. Kaži nam otvoreno da li te opterećujemo. U tom slučaju te ubuduće nećemo opterećivati. Bog može i preko drugog da ispuni našu potrebu. Postaraj se oko naše stvari ili nam, pak, reci (da nećeš). Tada će se (sam) Bog postarati. Moli se za nas“. Na taj odgovor srce sholastika se zapalilo kao oganj, te se on iskreno potrudio na stvari koju su tražili. Na molitve otaca, on je uskoro postigao uspeh, čime je dotična potreba bila namirena. Došavši kasnije ocima, on je napravio poklon ištući oproštaj.
Toliko je moćna reč silnog, reč koja proizilazi od Duha Svetog. Ona sve brzo završava. Jer, reči mudrih su, kako govori Pismo, kao žalac (Prop.12,11). Delo je završeno, a duša tog čoveka se iscelila od lenjosti, koja je majka svih zala.
 
753. Pitanje. Jedan brat je pitao istog starca: „Pod kakvu osudu potpada onaj ko vrši delo Božije sa nemarom, usled čega se [stvari] štete ili potpuno propadaju“.
Odgovor: Takav je sličan onome ko je ukrao neku stvar ili ju je upotrebio nasuprot volji Božijoj. Zbog toga su im i osude jednake.
 
754. Pitanje. Da li će potpasti pod osudu i onaj ko se stara da vrši delo Božije marljivo, ali se, mimo njegove volje, desi da stvar propadne?
Odgovor: On treba sebe da prekoreva i da moli oproštaj od Boga kao onaj ko nije bio dovoljno marljiv.
 
755. Pitanje. [Dešava se da] čovek pri delu Božijem sumnja u nekoga (od saradnika). Dokle on treba da je čeka ukoliko ne biva razuveren u svojoj sumnji?
Odgovor: U sumnji ne treba prebivati ukoliko nanosi štetu duši. Ako, pak, ne nanosi štetu, čovek ne treba da upada u uninije, niti da ostavlja brigu (za delo), inače će biti osuđen kao lenjivac. Neka je proklet, govori Pismo, ko sa nemarnošću obavlja delo Božije (Jer.48,10). On treba od Boga da moli da mu pruži pomoć i izbavljenje na korist duše.
 
756. Pitanje. Prilikom sređivanja računa sa nekim, pomisao mi ponekad našaptava da makar malo [sredstava] zadržim iz pristrasnosti. Da li da ga obmanem?
Odgovor: Postaraj se, naprotiv, da mu daš nešto više, tj. koliko ti neće biti na teret – barem jedan novčić, kako bi izbegao zlu pohlepnost. Onaj ko se stara da da nešto više udaljuje se od greha gramžljivosti. Od malog čovek napreduje ka većem, kao što i od malih strasti proizilaze velike. Neka te Gospod urazumi u strahu svome.
 
757. Pitanje. Kako da postupim kad posle završenog računa primetim da sam nenamerno uzeo nešto više?
Odgovor: Ako se radi o nečem velikom, vrati mu. Ukoliko bi sam želeo da ti vrati (u slučaju da se desi suprotno, te da ti njemu daš nešto više), onda i ti njemu vrati ono što ti je dao. Ako, pak, sam ne bi želeo da ti vrati ono što bi mu [greškom] dao više, ni ti ne moraš da mu vraćaš (ukoliko ti da višak), osim ako nije veoma siromašan, s obzirom da će on i nešto neznatno odmah osetiti. Tada treba da mu daš ono što je pravedno.
 
758. Pitanje. Da li je greh da se bilo šta radi nedeljom?
Odgovor: Činiti nešto u slavu Božiju nije greh. Jer, apostol je rekao: Dan i noć radimo da ne bismo bili na teretu ikome od vas (1.Sol.2,9). Greh će biti ako se radi nešto što nije po Bogu, tj. sa prezirom (prema nedelji), ili iz lakomosti i niskog koristoljublja. Uostalom, korisno je da se u nedeljni dan, na Gospodnje praznike i na dane spomena svetih apostola uzdržavamo od poslova posećujući crkvu. Tome nas uči predanje svetih apostola.
 
759. Pitanje. Da li je dobro davati nešto od blagoslova otaca inoplemeniku ili siromahu?
Odgovor: Nemoj se ustručavati da siromahu daš ono što su oci blagoslovili: i to je milostinja. Isto tako se (ne ustručavaj da daš) i inoplemeniku, budući da blagoslov ne trpi štetu. Naprotiv, on će i na njega preneti blagoslov. Čak se može desiti da kroz blagoslov, koji ima Božiju silu, i on dođe do poznanja istine. Jedan muzikant, po imenu Filimon, nameravao je da prinese žrtvu idolima umesto svetog mučenika Apolonija. Želeći, isto tako, da se sakrije od gledalaca, on je obukao na sebe njegovu odeću. Dejstvom njene sile on se izmenio (iznutra), te je i sam postao mučenik.
 
760. Pitanje. Da li će biti nerazumno da pozovem nekog da mom magarcu, u slučaju da se razboli, bajanjem odagna (bolest)?
Odgovor: Bajanje [tj. vračanje] je Bog zabranio. Njega ni u kom slučaju ga ne treba upotrebljavati. Jer, narušavanje zapovesti Božije jeste duševna pogibao. Bolje je da lečiš svoje magare na drugi način. Najzad, pitaj lekare za savet. U tome nema greha. Možeš ga pokropiti i osvećenom vodicom.
 
761. Pitanje. Da li će mi se upisati u greh ukoliko moj sluga bez mog znanja ode.onima koji vračaju?
Odgovor: Neće se tebi uračunati u greh, nego njemu. Međutim, čim saznaš za ono što se desilo, postaraj se da ga urazumiš i posavetuješ da to više ne čini.
 
762. Pitanje. [Dešava se da] vidim kako neko ide vračaru.
Da li kažem da ne ide, budući da se radi o bogoprotivnom delu? Odgovor: Ako se radi o tvom voljenom u Hristu bratu, treba da kažeš: „Brate, ti štetiš svojoj duši i gneviš Boga koji je zabranio tu stvar“. Ukoliko te, pak, ne posluša, sam će videti (posledice). Ako se, pak, radi o nekom sa strane, ne treba da se brineš, sve dok te sam ne pita. Tada si dužan da kažeš istinu, s obzirom da ćeš biti osuđen ukoliko je ne kažeš. Saul je nameravao da pođe vračari, te je pitao svog sina Jonatana. On mu je odgovorio da ide, zbog čega je [kasnije] bio osuđen. Onoga ko je pod tvojom vlašću ti si dužan da opomeneš, pa čak, u slučaju neposlušanja, i da kazniš.
 
763. Pitanje. Da li je greh prepirati se o većoj ili manjoj ceni pri prodaji neke stvari?
Odgovor: Nema greha davanju i uzimanju za (različitu) cenu po uzajamnoj saglasnosti, naravno sve dok je dogovor bez prinude i po slobodnoj volji. Međutim, onaj ko zna da je stekao više (nego što vredi stvar), sam treba da vrati (višak): time će učiniti dobro delo za koje će zaslužiti zahvalnost. Onaj ko se dogovara sa onim koji je pod njegovom vlašću treba da pazi da ne koristi prisilu. U suprotnom će imati greh. Naprotiv, on treba da mu unapred kaže: „Ja se neću uvrediti, brate, ako se ne saglasiš sa onim što ti predlažem. Međutim, ja nemam nameru da dam više“. Uostalom, čini kako ti je ugodno i kako znaš.
 
764. Pitanje. Vi učite da je dobro u svakom slučaju ukorevati samog sebe. Međutim, kako da postupim (u slučaju) kad me neko osuđuje kao krivog, premda ja ne znam svoju krivicu? Jer, ako ushtem da priznam da sam kriv, on će naći potvrdu svog ogorčenja, zbog moje navodne krivice. Ukoliko, pak, stanem da se pravdam pred njim, govoreći da je stvar drugačija, upašću u samoopravdavanje. Kako da primim optužbu? Urazumi me, oče sveti, kako da postupim.
Odgovor: Najpre ukori sebe u srcu i učini poklon bratu, govoreći: „Oprosti mi, Gospoda radi“. Nakon toga da bi ga izlečio i izbavio od podozrenja (a ne da bi opravdao sebe) ti možeš sa smirenjem da mu kažeš: „Oče moj, nije mi poznato da sam hteo u bilo čemu da te ožalostim ili da ti u bilo čemu sagrešim. Stoga (te molim) da ne misliš o meni na taj način“. Ako se on i posle toga ne razuveri, ti mu reci: „Sagreših, oprosti mi“.
 
765. Pitanje. [Dešava se da] zaista nekome sagrešim. Ako sazna za sagrešenje, on će se ožalosti. Da li je dobro da od njega sakrijem istinu kako bi od njega udaljio žalost, ili treba da priznam svoj greh i ištem oproštaj?
Odgovor: Ukoliko je on sigurno saznao za sagrešenje i znaš da će se stvar ispitati i otkriti, reci mu istinu i traži oproštaj. Jer, tvoja laž bi ga još više razdražila. Ukoliko, pak, ne zna (sigurno) i vidiš da se stvar neće podvrći ispitivanju, neće biti neprilično da prećutiš kako se ne bi razvila skorb. Prorok Samuilo je bio poslan da Davida pomaže za cara. On je (ujedno) hteo da prinese i žrtvu Bogu bojeći se da Saul ne sazna za njegovu pravu nameru. Gospod mu je rekao: Uzmi sa sobom junicu i reci: „Idem da prinesem žrtvu Gospodu“ (1.Car.16,12). Tako je prorok sakrio svoju pravu nameru, otkrivši samo drugu. I ti prećuti o neprijatnom (za bližnjeg tvog) i stvar će se bezbolno završiti.
 
766. Pitanje. Kako ja mogu sebe ukorevati ako je očigledno da nisam sagrešio drugome, nego je, naprotiv, on sagrešio meni? Kako ja mogu sam sebe da ukorevam ukoliko me, na primer, na putu sretne čovek koga nikada nisam poznavao i (pri susretu) me bez razloga udari, premda mu ništa nisam rekao?
Odgovor: Možeš, tako što ćeš reći: „Kriv sam što sam pošao ovim putem. Jer, da nisam njime pošao, ne bih se sreo sa tim čovekom i on me ne bi udario“. Vidiš li da i u tom slučaju možeš sebi pripisati krivicu?
 
767. Pitanje. Šta da radim ukoliko ne vidim da sam očigledno sagrešio ili ukoliko ne nalazim razlog da se ukorim?
Odgovor: Ti reci: „Nesumnjivo je da sam sagrešio, iako je trenutno sakriveno od mene“. To znači ukorevati se.
 
768. Pitanje. Jedan drugi hristoljubivi čovek često je dolazio u opštežiće otaca. Jednom je prošlo dosta vremena pre nego što je ponovo došao. Ava mu je sa veselim licem rekao: „Pa, ti si ranije znao put dovde“. On je odgovorio: „Avo, da ste se molili za mene, ne bih zakasnio da dođem. Ipak, molim te da o tome obavestiš starca“. Čuvši, starac mu je odgovorio:
Odgovor: Ti si nam otkrio da spavamo i da ništa ne možemo učiniti. No, ni ti se nisi pokazao marljiv da dođeš i da nas probudiš. To si mogao učiniti, po primeru Spasiteljevih učenika. Kada se digla bura, oni su mu pristupili i probudili ga govoreći: Učitelju, izgibosmo (Lk.8,24). I ustavši, On ih je spasao.
 
769. Pitanje. Čuvši odgovor, on je ponovio ono (što je rekao i ranije). Na to je starac rekao: „Oprosti mi, u prepiranju nema smirenja“. Čuvši rečeno, on je osetio umiljenje i, stekavši korist, otišao.
 
770. Pitanje. Jedan hristoljubivi čovek je pitao istog starca: „Bog je čoveka stvorio slobodnim. Međutim, On sam govori: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15,5). Kako, dakle, usaglasiti našu slobodu sa [spoznajom] da bez Boga ništa ne možemo činiti“.
Odgovor: Bog je čoveka stvorio slobodnim da bi mogao da teži dobru. Stremeći ka dobru svojom voljom, međutim, on ne može i da učini dobro bez pomoći Božije. Jer, napisano je: Nije ni do onoga koji hoće, ni do onoga koji trči, nego do Boga koji miluje (Rim.9,16). Prema tome, čovek treba svoje srce da priklanja dobru i da Boga priziva u pomoć. Videći njegovo dobro usrđe, Bog mu daje silu da dela. Na taj način imamo i jedno i drugo – i slobodu čoveka i pomoć koju dobija od Boga. Jer, dobro proističe od Boga, a izvršavaju ga sveti Njegovi. Na taj način se Bog slavi u svima i sam sve proslavlja.
 
771. Pitanje. Ja u svetu imam srodnike. Jedni su znatni i nalaze se blizu, a drugi su siromašni i žive daleko. Siromašni ponekad dolaze da nas posete. Da li da kažem istinu ukoliko me neko pita o njima. Jer, ako je otkrijem, (ovdašnji) bi mogli da se ožaloste, stideći se beščašća.
Odgovor: Bez naročite potrebe ne treba otkrivati ono što drugima nanosi žalost. Kada te, pak, nasamo pitaju ti treba razumno da odgovaraš, kako se stvar ne bi otkrila. Naprotiv, ako znaš da se niko neće ožalostiti ili oskorbiti, ne treba da skrivaš istinu. Kaži, dale, ko su, inače ćeš pružiti priliku za sujetu. Svi smo mi sazdanja Božija. Veliko dostojanstvo, pak, poseduje samo onaj ko ispunjava zapovest Božiju. Taština, međutim, pravi razliku među ljudima. Uostalom, treba čuvati savest drugih od nemoći njihovih pomisli. Tada nije neophodno da im sve otkrijemo.
 
772. Pitanje. Imam gubavog slugu. Da li da ga držim kod kuće ili ne?
Odgovor: Ne treba da ga zadržiš u kući zato što ne mogu svi izdržati da žive sa njim. Kada bi mogli, bilo bi to blagočastivo delo. Međutim, ne treba druge skorbiti zbog njega. Smesti ga u dom za gubave i snabdevaj ga hranom i odećom saglasno potrebi i u dovoljnoj količini. Pruži mu i postelju kako mu ništa ne bi nedostajalo.
 
773. Pitanje. Da li da mu dozvolim da uz svoj udeo prima i od deo onoga što razna lica sa strane donose u dom? On inače od mene prima sve što mu je neophodno za telo, kao što si mi naredio.
Odgovor: Nemoj mu davati: to će ga opteretiti. Međutim, nemoj ga ni ometati da ne bi počeo da ropće ili da psuje. Neka radi kako sam hoće. Kada i ti doneseš prilog (za dom), daj mu da uzme (svoj deo) ako zaželi.
 
774. Pitanje. Moj otac po telu često razgovara sa mnom o telesnim stvarima koje nisu od koristi za dušu. Slušajući ga, ja se uznemiravam, ali ne smem da ga prekinem u razgovoru. Šta da radim?
Odgovor: Biće dobro da se umom za vreme razgovora udaljiš u molitvu ili u sećanje na reči Božije i učenja svetih otaca. Njemu, pak, ostavi da govori šta hoće. Ukoliko nisi u stanju, barem se postaraj da ga sa krotošću zamoliš da prekine razgovor ili da ga promeni na nešto korisnije. Inače možete upasti u neprijateljsku zamku. [Neprijatelj], naime, preko jedne reči može neočekivano da spremi zamku, ukoliko primeti da slušaš sa zadovoljstvom.
 
775. Pitanje. Za vreme berbe grožđa neki dolaze i beru ono što ostane. Da li će biti neumesno da im zabranim da dolaze u vinograd? Da li da ih pretresem ako posumnjam da su ukrali grožđe? Kako da postupim kad kod njih nađem nešto? Da li da im otmem nađeno kako drugi ne bi činili isto? Moja pomisao se time smućuje.
Odgovor: Nije neumesno da im se zabrani ulazak u vinograd. Ako podozrevaš da je neko uzeo grožđe, premda nisi siguran, [bolje je] da ga ne pretresaš nesmotreno. Jer, ukoliko ne nađeš ništa svakako ćeš se posramiti. Ako, pak, saznaš da je uzeo i oprostiš mu, postupićeš dobro. Ako ne oprostiš, barem ga otpusti bez vređanja.
 
776. Pitanje. [Dešava se da] učinim neku nepravdu, ali se zatim ispravim. Tada moja pomisao pada u visokoumlje, našaptavajući mi kako sam učinio nešto dobro. Šta treba u tom slučaju da joj kažem?
Odgovor: Kaži joj: „Onaj ko postupa nepravedno biva kažnjen, dok onaj ko se ispravlja od svoje nepravednosti, izbegava kaznu i zaslužuje pohvalu“. Jedno je – činiti dobro, a drugo – postupati nepravedno. Jednim se ugađa Bogu i priprema večni pokoj, a drugim se gnevi Bog i priprema večna muka. I David govori: Skloni se od zla i čini dobro (Ps.33,15). Međutim, bez Boga ne možemo činiti ništa dobro. On je, naime, rekao: Bez mene ne možete činiti ništa (Jn.15,5). I apostol govori: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio (1.Kor.4,7)? Prema tome, mi ne možemo visoko da mislimo o sebi ni kada činimo dobro. Utoliko manje ćemo moći o sebi da mislimo visoko kada se samo udaljavamo od zla. Veliko je bezumlje uračunavati sebi u pohvalu činjenicu da ne grešimo. Pazi na sebe, brate, da te ne prevare lukavi demoni. Neka ih Gospod uništi molitvama svetih svojih. Amin.
 
777. Pitanje. Ja sam bolestan i lekar mi je naložio da se okupam u kupatilu. Da li će to biti greh? Da li uopšte treba da se pokazujem lekaru?
Odgovor: Svetovnjacima u slučaju potrebe nije zabranjeno kupatilo. Zbog toga onaj ko u [slučaju] bolesti ide u kupatilo nema greha. Zdravome će, pak, kupatilo poslužiti samo na ugađanje telu i na raslabljenje. Njime se u telo unosi nemir. Sačuvaj ono što je neophodno – srce i jezik, tj. nemoj nikoga osuđivati. Kupanje, pak, svetovnjaku ne služi na osudu. O pokazivanju lekaru (ću reći): Delo savršenog je da sve prepusti Bogu. To je, međutim, teško. [Delo], pak, nemoćnog je da se pokaže lekaru. Uostalom, tako nešto ne samo da nije greh, nego je i znak smirenja. Jer, čoveka kao nemoćan želi da se pokaže lekaru. Međutim, i tada treba smatrati da bez Boga lekar ne može ništa učiniti. Ako bude bilo ugodno Bogu, bolesni će povratiti zdravlje.
 
778. Pitanje. Ja ne izlazim često na trg i ne mešam se u svetska dela. Zbog toga neki, na podstrek đavola, misle da sam pobožan. Osim toga, kada radi telesne potrebe bivam prinuđen da se, posle dužeg nekupanja, najzad okupam, ja uvek osećam stid. Tada mi se čini da će se sablazniti oni koji misle da se ja iz pobožnosti udaljujem od kupatila. Šta to znači, oče moj?
Odgovor: To je taština. Ti si svetovnjak. Kupatilo, pak, kao što smo rekli, svetovnjaku u slučaju potrebe nije zabranjeno. Satana nekima našaptava da smatraju da si prorok kako bi tvoju pomisao uvukao u visokoumlje. Izgleda da i ti (sam) hoćeš da potvrdiš lažno mišljenje o sebi. Čovek treba da se stidi prestupanja zapovesti Božije, tj. bluda, srebroljublja i sličnog. To u sebi sadrži sablazan: za to će svako dati odgovor, i to ne samo za sebe, nego i za štetu koja se nanela bližnjem. Kupati se u kupatilu iz obesti, a ne iz potrebe jeste greh i zaista služi na sablazan. Sablazni, pak, nema ukoliko se čovek kupa iz potrebe, a ne iz nadmenosti. Onaj ko se i zbog toga sablažnjava, sam sebe podvrgava osudi. Stideti se toga jeste znak demonske sujete.
 
779. Pitanje. Oče moj, rekao si da onaj ko prestupa zapovest Božiju zaista sablažnjava [druge] i potpada pod sud za štetu koju nanosi bližnjem. Međutim, apostol onome koji jede od idolskih žrtava kaže: Što se pak tiče jedenja idolskih žrtava, znamo da idol nije ništa na svetu… Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umre (1.Kor.8,4; Rim.14,15). On ga time okrivljuje za nešto što nije zabranjeno Hristovom zapovešću, te izvinjava onoga ko se sablažnjava zbog svoje nemoći.
Odgovor: Brate, apostol je to još ranije naredio i niko ne treba da je znatiželjan preko toga, nego treba da se povinuje naredbi kao zakonu Božijem. Uostalom, objasniću ti kako ja shvatam. Tu su i mesto i delo bili za osudu: idolište je bilo pripremljeno za službu demonima i idolska žrtva se prinosila demonima. Zbog toga se nemoćnome ona zaista činila žrtvom demonima. Videći da i verni jede od nje, i on se usuđivao da jede idolsku žrtvu, skrnaveći svoju savest. Verni je, međutim, nije smatrao idolskom žrtvom, nego svetom hranom koju je sazdao Bog (1.Tim.4,4), te je jeo mirno i sa čistom savešću. Ipak, apostol mu zabranjuje da jede nekorisnu hranu budući da njegova vera nemoćnom daje povod da povredi svoje srce, smatrajući je idolskom žrtvom. To je bilo strano hrišćanskoj ljubavi. Jedenjem (od te hrane) ne ispunjava se nikakva zapovest Božija, kao što se ni ne jedenjem ne prestupa nikakva [zapovest]. Stoga apostol i zahteva od njega da korist brata pretpostavi hrani. Što se tiče kupanja, (reći ću): Samo po sebi nije neprilično, niti zabranjeno kupati se u kupatilu. Onaj ko se sablazni o kupanje sam će poneti osudu što se sablaznio. Ukoliko se svetovnjak stidi da se kupa u kupatilu (naročito kada ima potrebu), zazirući od prezira ljudi, prisutna je sujeta koja nanosi štetu. Prema tome, ukoliko je neophodno, okupaj se sa strahom Božijim Međutim, nemoj se kupati iz obesti, što je strano strahu Božijem i štetno za dušu.
 
780. Pitanje. Svaka hrana ima prirodnu sladost. Da li ona šteti onome ko uzima hranu?
Odgovor: Vladika je svakoj vrsti hrane dao sladost. Onaj ko je prima blagodarno nema štete. Pristrašća se, pak, uvek treba čuvati: ono nanosi štetu duši.
 
781. Pitanje. Da li je neprilično da [neki posao] radim čisto, na primer, kad zidam zgradu ili štogod drugo?
Odgovor: Nije neumesno neku stvar raditi tako da bude čista i lepa za upotrebu. Jer, i Gospod se raduje svakoj čistoti, ukoliko je slobodna od pristrasnosti. Ukoliko, pak, u sebi primećuješ pristrasnost prema nekoj stvari, seti se njenog kraja, tj. da će propasti. Tako ćeš se uspokojiti. Jer, nema ni jedne stvari koja bi ostala trajna u jednom i istom obliku, nego je sve truležno i promenjivo.
 
782. Pitanje. Jedan drugi hristoljubivi čovek je pitao istog starca: „Dešava se da me Jevrejin ili neznabožac pozove na praznični ručak ili da mi pošalje poklon. Da li da prihvatim takve ponude“.
Odgovor: Nemoj ih prihvatati: to je protivno pravilima Svete Crkve. Ti ne treba da ideš kod njega.
 
783. Pitanje. Šta da odgovorim ako se radi o znamenitom i dragom čoveku, koga će odbijanje ožalostiti?
Odgovor: Reci mu: „Ljubav tvoja zna da su oni koji se boje Boga dužni da ispunjavaju ono što je On naredio. To se može videti i iz vaših vlastitih običaja. Jer, ni ti nikada iz ljubavi prema meni ne bi stao da narušavaš ono što je zapoveđeno vašim predanjem. Iz toga ja, [naravno], neću zaključiti da si prezreo ljubav prema meni. I mi imamo predanje od Boga [dato] preko naših svetih otaca i učitelja da ne jedemo ništa sa praznika inoveraca. Time, uostalom, ja nikako ne narušavam ljubav koju sam ti dužan“.
 
784. Pitanje. Neki od inoveraca su trgovci i na svoje praznike prodaju svoje proizvode. Da li će biti pristojno da od njih kupujemo ono što nam je potrebno?
Odgovor: To nije neprilično. Sve što se prodaje na tržištu (1.Kor.10,25), po rečima apostola, treba kupovati za svoje potrebe bez ikakve sumnje.
 
785. Jedan hristoljubivi čovek, učitelj svetske mudrosti, imađaše sina koji je bio na samrti. On je pitao istog starca, avu Jovana, da li će preživeti. On mu je odgovorio: „Biće živ“. Po rečima starca on je zaista ostao živ. Posle nekog vremena, njegov drugi sin je takođe bio na samrti,. On je opet došao starcu i pitao i za drugog sina. Starac mu je odgovorio: „Mi se molimo, a na Bogu je da učini milost. Prinesi volju svoju na žrtvu Bogu i blagodari mu za sve“. Čuvši odgovor i ne razumevši suštinu odgovora, on je pomislio da će njegov sin ostati među živima. Kada se vratio kući, našao ga je pogruženog u viđenje. On je pred sobom je video svete starce. Svome ocu je rekao: „Vidiš li i ti svete starce koji stoje pored nas“. Pošto je otac odgovorio da ništa ne vidi, on je rekao: „Eto, oni stoje i govore mi: „Zašto tvoj otac dolazi i odlazi, uznemiravajući nas molbama da još poživiš u telu. Mi smo se pomolili za tebe Bogu i On je presudio: ,Već je vreme da se njegova duša odreši od tela'““. Zatim je produžio: „Eto, oče moj. Oni su me ugrabili iz ruku nekog Saracena koji me je prevario i odveli me na veoma svetlo i neizrecivo prekrasno mesto, gde sam video nevinu decu, koja su mi rekla: „Radi prozbi tvog oca mi smo se pomolili Bogu da budeš određen na ovo mesto“. Eto, oni vrše sabornu službu i pričešćuju se“. Izgovorivši te reči, on je počeo da čita veliku molitvu: Oče naš koji si na nebesima, i: „Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu“. Sa tim rečima on je predao svoj duh.
 
786. Njegov otac se zbog toga veoma utešio, budući uveren u spasenje njegove duše. Došavši starcu, on mu je sve izneo i zamolio da mu objasni zbog čega mu nije nagovestio smrt drugog sina, kao što mu je ranije rekao da će prvi sin ostati među živima. Starac mu je odgovorio: „Ja sam ti rekao: „Odseci svoju volju Boga radi“, predskazujući ti telesnu smrt tvog sina. Ti sam shvati zašto ti nisam otvoreno o tome rekao. Eto, ti si učitelj mudrosti ovog sveta i imaš učenike. Šta će se desiti kada narediš da neki od njih napiše pismo? Da li će on napisati ono što ti hoćeš ili ono što sam poželi? Naravno, napisaće ono što ti govoriš, a ne što sam poželi. Tako je i kod svetih. Oni ne govore sami od sebe, već Bog govori u njima kako mu je ugodno, ponekad prikriveno, a ponekad otkriveno. Ako želiš da se uveriš u rečeno, pogledaj šta je sam Gospod rekao svojim učenicima: Nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašeg govoriti iz vas (Mt. 10,20). On govori kako je Njemu ugodno, a ne kako oni hoće.
 
787. Čuvši odgovor i uverivši se, on je rekao: „Zar mi u žitijama svetih otaca ne čitamo da su oni dobijali sve što bi tražili od Boga“. Starac mu je odgovorio: „Nisu oni dobijali sve što su tražili od Boga. Oni su nama napisali samo o onome što su primali. Neka te u to uveri jevanđelska reč koja kaže: Pristupi mu čovek… govoreći: Pomiluj sina moga jer je mesečar… I dovedoh ga učenicima tvojim i ne mogoše ga isceliti (Mt.17,19; 21)“. Taj čovek je opet pitao: „Zbog čega sveti ne dobijaju sve što traže u svojim prozbama“. Starac je odgovorio: „Bog sve čini na korist ljudima. On bolje zna šta im je korisno i potrebno. Budući da ljudi sami ne znaju šta je korisno za njih, On je zapovedio da na molitvi ne govore ono što je izlišno, te da ne traže ono što ne treba tražiti. On govori: Jer zna Otac vaš šta vam treba pre nego što zaištete od njega (Mt.6,8). Kao što Bog štedi tebe, tako štedi i svete svoje. Tebe On štedi da se ne bi uzneo, dobivši očigledno ono što si tražio. Svete [štedi] da se i oni ne bi naduli zbog otkrivenja koja im se daju. Oni nisu veći od Pavla koji je rekao: I da se ne bih pogordio zbog mnoštva otkrivenja, dade mi se žalac u telo, anđeo satanin, da mi pakosti (2.Kor.12,7). Idi i pazi na sebe. Pomolimo se Bogu da ti da tvrdo srce i nepokolebivu veru. Nemoj se sablažnjavati o svete. Jer, ne greši Sveti Duh Božiji koji govori u njima. Na njima se ispunjuje rečeno: Duh tvoj blagi uputiće me na zemlju pravu (Ps. 142,10)“. Čuvši odgovor, on se uverio u Gospodu, te je otišao radujući se i blagosiljajući Boga koji proslavlja svete svoje.
 
788. Pitanje. Jedan drugi hristoljubivi čovek je pitao istog starca: „Besan pas je ujeo mog dečka. Kaži mi da li će umreti. Neki kažu da onaj koga ujede besan pas umire za četrdeset dana“.
Odgovor: Ne boj se. Sa njim se neće desiti nikakvo zlo. Bolje razmisli o onome što je napisano: Ni jedan vrabac ne pada na zemlju bez Oca vašega (Mt. 10,29).
 
789. Čuvši odgovor, on je pomislio da dečko neće umreti. Međutim, on je kroz dva dana umro. Znajući da starac nije mogao slagati i imajući veliku veru prema njemu, taj gospodin se začudio. On nije mogao poverovati da je dečko umro. Zbog toga je, došavši starcu, pitao govoreći: „Mi smo u nedoumici, tj. ne znamo da li je dečko umro ili je živ. Šta ti kažeš, oče moj“.
Odgovor: Umro je.
 
790. Pitanje. Kako si mi bio rekao da se sa njim neće desiti nikakvo zlo?
Odgovor: Ti si mislio da će on svakako umreti od ujeda psa. Ja sam želeo da pokažem da to nije netačno. Ja sam rekao da se sa njim neće desiti nikakvo zlo, s obzirom da smrt koju šalje Bog zaista u sebi ne sadrži ništa zlo. Da bih ti pokazao da on treba da umre smrću koja je od Boga, ja sam te podsetio da ni ptica ne pada u zamku bez Oca našega. Čovek, naime, ne može umreti bez naredbe Božije, pa makar bio ujeden i od hiljadu otrovnih životinja.
 
791. Pitanje. Zbog čega ste dali nejasan odgovor?
Odgovor: Nemoj se čuditi što ti nisam rekao [nešto] određeno. Jer, o takvim stvarima ne treba uvek govoriti jasno. Onome koji govori one donose štetu, a ne korist. Zar ti ne znaš da je Spasitelj, da bi pokazao svoje čoveštvo, upotrebljavao smirene reči, govoreći: Gde ste… metnuli (Jn.11,34) Lazara, i: Koliko hlebova imate (Mt.15,34), te: Ko se dotače mene (Mk.5,31) – Time je On i svete svoje učio da ne upotrebljavaju uvek visoke (reči). Zbog toga oni govore trudeći se da odgovor i njima samima služi na korist. Oni koji se možda sablažnjavaju [zbog toga], neka čuju Pavla koji govori: Jer smo mi Hristov miomir Bogu među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: Jednima miris smrti za smrt, a drugima miris života za život (2.Kor.2,15-16). Takvi (odgovori, dakle), vernima služe na korist, s obzirom da ih razumeju, a nevernim kao povod da nas ponižavaju, čime sami stičemo korist.
 
792. Mnogo puta se dešavalo da je starac Jovan iz smirenja pitanja koja su njemu postavljali slao velikom starcu, avi Varsanufiju, naročito kada je trebalo učiniti veliko i čudno delo. I starac Varsanufije je uvek davao odgovor koji je bio saglasan sa njegovom mišlju. Zbog toga je jedan hristoljubivi čovek jednom rekao starcu Jovanu: „Zašto se ti šališ sa nama, oče Jovane, te nas šalješ da pitamo svetog i velikog oca Varsanufija? Ta i ti imaš jednaku silu Duha“.
Odgovor: Ja sam čovek koji ne znači ništa. Čak i kad bih bio nešto, moj postupak ne bi bio podsmeh. O izrugivanju bi se radilo kad bih vas ja slao njemu, a on ne bi potvrđivao moje reči. Vama je korisno da se dvoje mole za vas: Bolji su dvoje nego jedan (Prop.4,9). Može se videti da je i Gospod slično postupao, govoreći: Otac moj veći je od mene (Jn.14,28). Onaj ko je sam mogao da čini dela Oca svoga i koji je govorio da sam čini sve što vidi da Otac čini (up. Jn.5,19), [ipak] je mnogo puta svoje učenike slao Ocu, govoreći: Što god zaištete od Oca u ime moje, daće vam (Jn. 16,23), i još: Ja ću umoliti Oca i daće vam (Jn.14,16), i još: Reči koje vam ja govorim ne govorim od samog sebe, nego Otac koji prebiva u meni, on tvori dela (Jn.14,10).
 
793. O čudu koje su oboje učinili. Jedan čovek, veoma hristoljubiv i gostoljubiv, koji je u delu gostoprimstva podražavao Avraama, beše u opasnosti da umre od bolesti. Lekari su već bili izgubili nadu u njegov život. Neki od ljudi koje je voleo u Gospodu su pitali starca Jovana da li mu je blizak kraj, kako bi mogao znati da li da napravi zaveštanje.
(Ava Jovan) im je odgovorio: „Njegov kraj se približio i on treba da napravi zaveštanje o svom domu“. Odgovorivši, on je svom služitelju rekao: „Otiđi do svetog starca (Varsanufija) i zamoli ga da se pomoli da Gospod (bolesniku) produži godine života zbog dobrog dela gostoljublja. Jer, ukoliko zamoli Boga, starac će dobiti blagodat“. Služitelj je otišao i starcu preneo molbu. On je uzneo molitvu, ali nije ništa rekao. Ava Jovan ga je slao svetom starcu i drugi i treći put. Starac bi se, kao i ranije, pomolio i otpuštao ga ne govoreći ništa. Shvativši, ava Jovan je rekao svom učeniku: „Taj čovek još neće umreti od bolesti, budući da je starac od Boga dobio dar“. Ava je sve preneo onima koji su molili za bolesnika. Čovek se iznenada izbavio od opasnosti i dobio savršeno isceljenje molitvama svetog i velikog starca Varsanufija i njegovog podražavaoca i sapregaoca, ave Jovana. Saznavši o okolnostima svog isceljenja, čovek je počeo još više da se trudi u gostoprimstvu u slavu Božiju.
 
794. Očekujući poniženje od moćnih ljudi, neki hristoljupci su pitali istog starca Jovana da li da pribegnu drugim, još moćnijim licima i za novac steknu zastupništvo.
Odgovarajući, on im je rekao: „Nemojte kupovati zastupništvo smrtnog i truležnog čoveka, koji danas jeste, a sutra ga nema. Može se desiti da nešto date, a da vaš zastupnik umre. Tada biste svoje [novce] izgubili zajedno sa zastupništvom. Hoćete li da kupite netruležno zastupništvo? Kupite zastupništvo besmrtnog i netruležnog Cara Boga preko siromaha. Jer, On prima ono što je učinjeno siromasima: Ogladneh i dadoste mi da jedem (Mt.25,35). [Osim toga], znajte da se Bog neće zauzeti za vas ukoliko kupite ljudsko zastupništvo. Vi ćete se možda pitati: „Zbog čega mi vidimo da su neki od otaca imali ljude kao zastupnike“. Oni, međutim, nisu kupovali zastupništvo, već su ih sami zastupnici, iz ljubavi po Bogu, molili za zaštitu, sa radošću i po veri svojoj ih primajući (pod svoje pokroviteljstvo). Pogledajte bolje i naći ćete da ništa nije bilo potrošeno na kupovinu takvog zastupništva. Osim toga, zemaljski zastupnici od njih nisu tražili ništa osim njihovih molitvi Bogu, koje su dragocenije od svakog zlata i srebra. Šta to znači? (Oni su bili uvereni) da će se oci pomoliti za njih ukoliko ih postigne gnev Božiji. Prema tome, pogledaj i uverićeš se da je od početka do kraja ta stvar uređena po Bogu.
 
795. Pitanje. Izbili su nemiri u Svetoj Božijoj Crkvi. Neki hristoljupci su očekivali da će po carskoj naredbi biti rukopoloženi neki od onih koji ne opšte sa Crkvom i da će nastati gonjenje. [Zbog toga] su pitali istog starca da li treba i sami da odu i da sakriju svoju imovinu.
On je rekao: „Ima li koga silnijeg od Boga? Zašto da se bojimo ukoliko smo u ruci Božijoj i ukoliko pevamo sa Davidom: U ruke tvoje polažem duh svoj (Ps. 30,6)? Zar Bog nije naredio da se sruši grad Ninevija (Jon.3,4)? I da li ga je razrušio? Nije, nego ga je radi pokajanja Ninevljana poštedeo. Zbog toga se i mi pokajmo pred Bogom i On će sve umiriti. Osim toga, zar je taj zemaljski car silniji od Navuhodonosora? Međutim, Danilo i tri mladića su umolili nebeskog Cara Boga i On im je pokorio cara (vavilonskog). Vaše pitanje pokazuje da vas je obuzela dvostruka napast: jedna od straha, a druga od srebroljublja. Mi smo u ruci Božijoj i On ima vlast da ispuni svoju volju. Zbog toga nemojte bežati, niti skrivajte išta od svoje imovine.
 
796. Pitanje. Isti su pitali istog starca: „Zbog čega je napisano: Ako vas poteraju u jednom gradu, bežite u drugi (Mt.10, 23)“.
Odgovor: Međutim, nas još nisu poterali.
 
797. Pitanje. Jednog prezvitera [tj. sveštenika] su građani izabrali za episkopa. On je istom starcu poslao pitanje [u kome izražava želju da sazna] da li će Bog blagovoleti da on bude episkop.
Odgovor: Brate, pitaš me o onome što je iznad mene. Ja sam najneznatniji čovek i nisam dostigao takvu meru. Zašto si ostavio apostola i pitaš mene koji još nisam ni započeo sa monaštvom. Šta govori apostol? Ako ko episkopstvo želi, dobro delo želi. Ali episkop treba da je bez mane (1.Tim.3,1-2). Međutim, Pismo kao od lica Božijeg govori sinovima Izrailjevim: Ako u ime moje pitate i lažnog proroka i dostojni ste da čujete istinu, položiću istinitu reč u usta lažnog proroka da vam kaže. Stoga i ja tebi kažem: Ukoliko si dobro ukrasio dom svoj i pripremio srce svoje za primanje blagouhanog mira [tj. mirišljavog ulja], saglasno učenju apostola, Boga ti je pripremio episkopstvo, budući da ne laže Onaj ko je rekao: Daće ti Gospod po srcu tvome (Ps.19,5).
 
798. Pitanje. Neki horoepiskop[1] je pitao istog starca da li da ostavi horoepiskopstvo i da se udalji u manastir.
Odgovor: Mi ti ne savetujemo da ostaviš staranje o Svetim Božijim Crkvama, koje ti je povereno. Ti u strahu treba paziš na dušu svoju i da ni od koga ne uzimaš poklone, da ne sudiš nepravedno, te da iz stida pred licem silnog ne opravdaš krivog, osudivši nevinog. Udalji od sebe srebroljublje, koje je koren svih zala (1.Tim.6,10) i koje se drugim imenom naziva idolosluženje (Ef.5,5). Ono to zaista i jeste. Nemoj visoko misliti [o sebi], kako bi bio učenik apostola koji govori: Nemojte gordo misliti nego se družite sa smirenima (Rim.12,16). Nemoj biti čovekougodnik budući da znaš šta je njemu spremljeno. On je tuđ služenju Hristu, budući da apostol govori: Kad bih još ljudima ugađao, ne bih bio sluga Hristov (Gal.1,10). Pokori se Gospodu koji govori: Naučite se od mene jer sam ja krotak i smiren srcem i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt.11,29). Ugasi u sebi gnev, koji predstavlja čovekov pad. Sve čini po Bogu i u Njemu ćeš naći pomoćnika, Boj se smrti uvek, s obzirom da će nas sustići. Misli na čas svog ishoda i nećeš sagrešiti pred Bogom. Ukoliko dostigneš bezmolvije, obrešćeš pokoj i blagodat, ma gde bezmolstvovao.
 
799. Pitanje. Jedan episkop [iz reda] monaha imađaše veliku veru prema starcima. On se velikom starcu obratio sa pitanjem da li da ostavi svet i da se vrati na usamljenički život. On je ujedno tražio njegove molitve, blagoslov i pomoć.
Odgovor: Ovde priliče reči apostola: Postadoh bezuman hvaleći se. Vi me nateraste (2.Kor.12,11). Međutim, pošto je navedeno rečeno po Bogu, a ne po ljudskom premiljšanju, i meni će biti dozvoljeno da kažem ono što je rekao Njegov ugodnik Mojsije: Ili uvedi u život večni i duhovnog sina koji mi je dat, zajedno sa mnom, ili i mene izbriši iz knjige tvoje (Izl.32,32), i: Neka ne vidim lice Jakova, oca Josifova ako Venijamin ne bude sa mnom (Post.44,26). Verujem u Njegovo sveto ime da neće odbaciti moju molbu, budući da je spasenje onih koji se spasavaju radost Svete Trojice i svetih anđela. Stoga ne prestajem da molim Boga sve dok me ne obraduje tvojim spasenjem. Pazi na sebe da rečeno ne oslabi tvoju pomisao [privodeći te] neradu. Iznad svega sećaj se da svet prolazi (1Jn.2,17), da je slava njegova privremena, a naslada propadljiva. Bolje izaberi za sebe da stradaš sa narodom Božijim, negoli da imaš privremenu nasladu greha (Jev.11,25). Isto tako, (sećaj se) da ćemo nevoljno ostaviti ovaj svet i da ovaj život naš nije dug. Jer, šta je život čovekov, naročito kad ne možemo biti uvereni da ćemo proživeti od jutra do večeri! [Bolje] svojom voljom ostavimo (zemaljske) stvari kako bismo imali nagradu. Ukoliko želimo da se javimo pred licem Božijim (Ps.41,3), izaberimo za sebe bezbrižan odnos prema zemaljskim stvarima. Tada ćemo smeti hrabro da uskliknemo: Izvedi iz tamnice dušu moju da se ispoveda imenu tvom (Ps.141,8). Poslušaj i idi brže dok je još dan i dok nije došla noć u kojoj će plakati lenjivi i mrzovoljni, kajući se već bez koristi. Shvati da vreme ne kasni i da u svoj čas vesnik smrti biva neumoljiv. Ko ga je molio i bio uslišen? On je istinski sluga istinskog Vladike, koji u tačnosti ispunjava Njegovu naredbu. Uplašimo se strašnog dana i časa, u koji nas neće zaštiti ni brat, ni srodnik, ni načelstvo, ni vlast, ni bogatstvo, ni slava. [Tada] će se pojaviti sam čovek i njegovo delo. Prodajmo truležne stvari koje nas vuku u dubinu pogibli i kupimo sebi bračnu odeću. Dođimo do savršenstva. Došavši do njega, postići ćemo i savršenstvo ljubavi koja izgoni strah napolje (1.Jn.4,18). Tada ćemo radosno zapevati sa apostolom Pavlom: Ljubav nikad ne prestaje (1.Kor.13,8). O, neka bih te ugledao u Carstvu Boga mog, sine moj istinski, u Hristu Isusu, Gospodu našem. Pozdravljam te, najčasniji, u Duhu Svetom!
 
800. Pitanje. Drugi episkop je molio istog starca Varsanufija da mu da nalog.
Odgovor: Šta da kažem vašem bogoljublju? Reći ću da sluzi ne priliči da daje pouku gospodaru. Međutim, ja se sve do sada nisam oslobodio svoje taštine, kako bih mogao da se priznam slugom svih. Prema tome, u nedoumici sam, ne nalazeći sebi izvinjenje. Ostaje mi jedino da pribegnem reči: Oprosti mi, Gospoda radi, i pomoli se za mene da ne budem osuđen za vaš dolazak kod mene, da razumem šta je Bog, da se postaram da ispunim zapovesti Njegove te da budem pomilovan.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. seoski ili vikarni, pomoćni episkop glavnog episkopa.

3 komentar(a)

  1. Pingback: Razlikovanje pomisli – Podvižnička slova

  2. Pingback: Najbolje pravilo – Podvižnička slova

  3. Pingback: O volji Božjoj, ljudskoj i demonskoj – Podvižnička slova

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *