ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ

 

ДУХОВНО РУКОВОЂЕЊЕ
 

ПИТАЊА 551 – 600
 
551. Исти брат је питао другог старца: “Помисао ми говори: “Ако хоћеш да се спасеш, иди из општежића и научи се безмолвију, као што су рекли оци”. [Мени изгледа да] не добијам корист од тесарског рада, који ми причињава многа смућења и жалости”.
Одговор Јована: Брате, већ ти је речено да ти није на корист да изађеш из општежића. Сада ти понављам да те очекује пад, чим изађеш. Уосталом и сам знаш шта чиниш. Ако заиста желиш да се спасеш, стекни смирење, послушање и покорност, тј. одсецање своје воље, те ћеш живети и на небу и на земљи. Што се тиче ћутања о коме говоре оци, ти знаш да многи не знају (у чему се оно састоји). Ћутање се не састоји у томе да ћуте уста. Јер, човек може да каже хиљаду корисних речи и да му се речено урачуна у ћутање. Други, пак, може рећи само једну празну реч која ће му се урачунати у гажење Спаситељевог учења. Јер, Он сам је рекао: За сваку празну реч коју рекну, људи ће дати одговору дан Суда (Мт.12,36). Ти кажеш да од бављења тесарским радом не видиш никакву корист. Међутим, веруј ми, брате, да ти сам не знаш да ли добијаш корист (или не), што није ништа друго него изругивање демона који твојој помисли показују шта год хоће како би испунио своју вољу и како не би послушао своје оце. Онај ко жели да се утврди у истини нека пита оце: “Да ли ми је ово или оно штетно или корисно”. Такав верује ономе што му они говоре и чини оно што му доноси корист. Многи су плаћали да се утврде и науче трпљењу. Ти се, пак, и без новца учиш трпљењу, по речи Господњој: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк.21,19). Ми смо дужни да благодаримо ономе који нас жалости. Јер, преко њега ми стичемо трпљење. Ти се налазиш на добром месту. Нека те не искушава ђаво. Господ нека ти помогне. Амин.
 
552. Брат је питао истог старца, говорећи: “Ава обавезан да да одговор за мене. Како ћу га, дакле, ја питати о делу? (Зар не на следећи начин): “Аво, да ли ми наређујеш да учиним ту ствар””.
Одговор: Немој говорити: “Ја желим то да учиним”, него: “Аво, шта ми наређујеш да учиним”. У супротном ће онај ко пита о послу испољити своју вољу. Чак ако би му и било наређено да учини као што хоће, сам ће одговарати за опасност будући да чини по својој вољи.
 
553. Питање. Да ли ће ми се урачунати у својевољност уколико поседујем [своју] вољу у ствари за коју нисам питао аву, већ ми је сам наложио?
Одговор: Ти му реци: “Ја имам вољу за ту ствар. Шта ми наређујеш”. И уколико ти каже: “Учини то”, биће већ његсва воља. Уколико ти, међутим, да други посао, прими га са радошћу.
 
554. Питање. Да ли ће бити неумесно ако ја у некој ствари немам [своју] вољу, али је напоменем ави желећи да му угодим, будући да знам да ће му бити пријатно ако се уради? [Исто тако, да ли ће бити неумесно] ако случајно добијем наредбу да нешто учиним, па не извршим наређено, али подсетим аву да дело треба завршити?
Одговор: Боље је сачекати да од аве добијеш (налог). Ако, пак, видиш да је он у недоумици коме да нареди, неће бити неумесно да му сам кажеш да би му угодио. Уколико, пак, добивши наредбу да нешто учиниш, не завршиш [посао], напомени да је (ствар) недовршена. Нека то буде довољно. Тако ће се показати да у тој ствари ниси поступио по својој вољи.
 
555. Питање. Писмо говори: Ако се подигне на тебе мисао оног који влада, немој оставити место своје (Проп.10,4). Шта то значи?
Одговор: Уместо (питања о томе шта значи та реч), забрани својој помисли да се подигне на тебе и немој разговарати са њом, већ прибегавај Богу. Јер, ако хоћеш да јој даш одговор, уплешћеш се у размишљање, што ће те одвести од молитвене топлине.
 
556. Питање. Брат је питао истог старца: “Шта да радим када чујем да неко рђаво говори о мени”.
Одговор: Одмах устани на молитву и помоли се најпре за њега, а затим за себе, говорећи: “Господе Исусе Христе, помилуј брата и мене, непотребног слугу твог. Покри нас од лукавог, молитвама светих твојих. Амин”.
 
557. Питање. Шта треба да учини онај ко почне да вређа другог, па се тргне?
Одговор: Онај ко почне да вређа било кога треба што пре да престане и да промени разговор на нешто друго, корисније. Ипак, ни на томе не треба да се задржава, будући да ће због многоречитости (поново) упасти у злословљење.
 
558. Питање. Да ли подлеже осуди и онај ко не вређа другог али са задовољством слуша вређање?
Одговор: Слушати са задовољством осуђивање другог такође спада у осуђивање. Тако нешто заслужује једнаку казну као и само осуђивање.
 
559. Питање. Одакле долази униније? Шта треба чинити када се оно појави?
Одговор: Постоји природно униније које долази од немоћи, а постоји и униније од демона. Ако хоћеш да их распознаш, схвати следеће: демонско долази пре него што човек хоће да се одмори. Јер, када човек нешто почне, оно га, пре него што заврши трећи или четврти део посла, подстиче да остави дело и да устане. Тада га не треба слушати, него се треба помолити и седети за послом са трпљењем. Тако ће непријатељ, видећи да се човек моли поводом искушења, престати да га напада, с обзиром да неће да даје повод за молитву. Природно униније бива кад се човек труди преко своје мере и принуђава се да још више труда натовари на себе. Тако се образује природно униније од телесне немоћи. При томе је треба испитати своју силу и успокојити тело са страхом Божијим.
 
560. Питање. Шта ако је и само место где се дешава демонско униније веома топло, те још више подстиче униније, знатно оптерећујући човека, услед чега није у стању да се и једном и другом супротставља? Зар он не треба да се за време борбе удаљи са свог места?
Одговор: Добро је да се [човек] подвизава да се не удаљи са свог места за време борбе. Међутим, уколико види да бива побеђен због оптерећености трудом, нека попусти и олакша се првенствено од терета. Затим нека се подвизава против самог унинија, призивајући име Божије. Тако ће примити помоћ од Бога. Удаљавање, пак, ради унинија иако нема терета који би долазио од самог места, само још више оптерећује и појачава борбу, те наноси штету души. Уколико, пак, овлада човеком, униније се одгони једино великим трудом, уз помоћ молитава које други узносе.
 
561. Питање. [Дешава] се да од чамотиње наилази дремеж и омета намеравани посао. Да ли [тада] треба устати или продужити (дело) седећи?
Одговор: Треба устати и не престајати са молитвом Богу. Господ ће због молитве прекратити дремање.
 
562. Питање. Када ме напада лукава помисао, моје срце се противи раздражљивошћу. Ја чак употребљавам глас. Понекад се деси да наведено учиним и у присуству других. Да ли је то добро или не?
Одговор: Није добро тако чинити. Иначе се стећи навика која ће бити на штету људима и на саблазан онима који виде. Треба без смућења призивати име Божије, те ће се лукава помисао удаљити.
 
563. Питање. Изашавши из општежића и вративши се опет, брат је рекао истом старцу: “Сагрешио сам. Мени су се изругали демони и ја сам се одвојио од своје мајке (тј. од свете обитељи) и од вашег покрова, оци моји. Због тога вас молим да ме укључите у број почетника, који још нису примили (монашки) образ”.
Одговор: Није твоје да тражиш да будеш на последњем месту. То зависи од нахођења твог аве. Твоје дело је да се припремиш за послушање.
 
564. Молба истом старцу једног од отаца који безмолствује. Молим те, оче мој, помоли се за мене Господа ради. Ја сам у великој невољи, како због своје лењости, тако и због непријатељских напада. Уколико Бог не да силу вашим молитвама и не запрети непријатељу, ја не знам да ли ће икада моја лађа стићи у пристаниште. Некада је Мојсије испросио да народ не погине у гневу Божијем. Тако и ти, преподобни оче мој, измоли јадну душу моју, будући да је Бог благ и да воли када свети од Њега траже спасење душа. Вама и приличи таква молба. Замоли и владику нашег, аву (Серида) да на нас не гледа другачије. Ја га много волим и имам потребу за његовим (духовним) утврђењем.
Одговор: Твоја љубав је написала за нас најмање да не желимо да било ко погине. Шта ћеш тек рећи за Онога ко се собом заклео: Жив сам ја, говори Господ, и нећу смрти грешника, него да се обрати и буде жив (Јез.33,11). О Њему и апостол сведочи: Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1.Тим.2,4). Брате, немој се лењити да приступиш Исусу, говорећи: Господе, спаси нас, изгибосмо (Мт.8,25). Увидећеш како Он руши непријатеље наше. Беседи са Њим, говорећи: “Господе, Боже мој, заштити ме од њих, јер теби узнесох душу своју (Пс.85,4). Свакако нема потребе да ти пишем да треба да се трпе невоље и искушења. Јер, ти знаш шта о томе говори апостол и какав је крај трпљења. Немојмо изнемогавати духом, љубљени брате мој. Господ брине о нама и може да нам помогне. Подстичући нас да будемо одважни, Он је рекао: Ја сам, не плашите се (Јн.16,33). Немојмо занемарити да прибегавамо Њему и да молимо Његову благост. Јер, Он може да учини неупоредиво више од онога што ми иштемо или мислимо (уп. Еф.3,20). Сети се да награда прати труд и да су венци победе следе врлину која се обелодањује посредством искушења. Љубав према Богу прати (спремност) да се са Њим попне на крст, да се са Њим и пострада, умре и живи. Онај ко се пење на крст оставља земаљско, умире за свет и треба да мисли на оно што је горе где Христос седи с десне стране (Кол.3,1) Оца. О ави (ћу рећи): Помоли се да га Господ покрије, будући да има много брига. Ја верујем да ће га Господ покрити и помоћи му. Ја сам му рекао да је веома закаснио (да се побрине о теби). Он ми је, пак, одговорио оно исто што и теби. Што се тиче молитве, знаш да ништа не значим. Ипак, не могу ни љубав да пресечем. И ти се моли за мене, Господа ради.
 
565. Молба аве општежића истом старцу. Време је тешко. Помоли се Господу, оче мој, да прође и да ми, слуге твоје, будемо покривени од сваког искушења наших грехова.
Одговор: Ако будемо чинили добро, Господ ће дати да нас мимоиђе тешко време. Уколико, међутим, будемо умножавали зло, припремимо се за превремену погибао. Ако, пак, истрајете у добру, Бог ће послати свог анђела који ће положити знамење на нас, како би нас, молитвама светих, мимоишао (анђео) који долази и који држи мач. Амин.
 
566. Молба за савет упућена великом старцу од отаца који безмолствују у општежићу. Свет је у невољи и ми те молимо да се помолиш благости Божијој да поврати руку и да врати мач у његове корице. Стани усред палих и живих, приносећи твој свети тамјан и учини да престане погибија. Подигни свети олтар на светом гумну неба и престаће гнев Божији. Усрдно те молимо и преклињемо: Помилуј свет који гине. Сети се да смо сви твоји удови. Покажи и у садашњем (времену) милосрђе своје и чудеса од Бога, јер је Његова слава у векове. Амин.
Одговор: Братијо, ја ридам и плачем гледајући гнев који иде на нас будући да чинимо све што је противно Богу. Он је рекао: Ако не буде правда ваша већа него правда књижевника и фарисеја, нећете ући у Царство небеско (Мт.5,20). Међутим, наше безакоње је много веће него код незнабожаца. Многи моле човекољупца Бога да се прекине Његов гнев према свету. И премда нема никог човекољубнијег од Бога, ипак Он неће да нас помилује: томе се противи мноштво грехова који се врше у свету. Постоје три човека, савршена пред Богом, који су превазишли људску меру и добили власт да одрешују и везују, да отпуштају и задржавају грехе. Они и стоје између погибли и света како Господ не би одједном истребио читав свет. По њиховим молитвама Он казну раствара милошћу. Њима је речено да ће гнев трајати кратко време. Молите се са њима. Молитве ова три човека се сливају на улазу горњег жртвеника Оца светлости и они се радују и веселе један другом на небесима. Када, пак, гледају на земљу заједно плачу, проливају сузе и ридају због зала која се на њој врше и која подстичу гнев Божији. Ти људи су – Јован у Риму, Илија у Коринту и још један у Јерусалимској епархији. Ја верујем да они (свету) указују велику милост. И заиста је указују. Амин. Бог мој нека вас укрепи да чујете и примите речено, које је [иначе] “недостижно за неразумне.
 
567. Молба. Брат је послао поруку другом старцу, Јовану, молећи га: “Реци ми, Господа ради, ако ти је било шта потребно. Ја ћу ти дати [потребно]”.
Одговор: Брате, Бог да ти да добро уздарје за понуду. Уосталом, ја још никада нисам било коме говорио: “Дај ми”, иако сам имао потребу за неком ствари. Видећи да да имам потребу за било чим, Бог је надахњивао некога. Он ми је доносио и ја сам примао. Уколико, пак, сам тражим, неће се радити о потреби, него о жељи.
 
568. Ава је рекао о истом старцу: “Никад нисам видео да се тај старац смејао, да је био смућен, да је без суза приступао Светој Причести или да је без њих говорио: “Господе, да ми не буде на суд ова Светиња””.
 
569. Једном се десило да је тај старац наложио ави једну ствар. Отишавши недалеко, ава је заборавио (речено). Кад се опет вратио, старац му је, пре него што га је отпустио, рекао: “Ако се сетиш, учини оно што сам ти рекао”. Ава се ожалостио због своје заборавности и затражио опроштај (од старца). Међутим, отишавши, он је опет заборавио. После неколико дана он је опет дошао старцу. Кад је требало да га остави, старац му је наново са кротошћу напоменуо (о оној) ствари. Пошто се ава силно ожалостио на себе, старац му је рекао: “Немој се жалостити, него учини кад се сетиш”. Међутим, пошто се заборавност дешавала више пута, ава се обратио великом старцу и замолио га да му објасни случај.
Старац му је рекао: “Заборавност се десила по попуштењу Божијем да би увидео трпљење и стрпљивост старца и постао његов подражавалац”.
 
Повест о ави Сериду
570. О ави Сериду бих могао да вам саопштим многе велике, чудне и дивљења достојне ствари. Али, остављајући детаље ради скраћења приче, поменућу само [нешто] мало, премда довољно да се изобрази његова врлина. Од ране младости он је пребивао у целомудрености и био уздржљивији од свих. Он је тако притешњавао своје тело да је постало силно израњављено. Због тога се свети старац, тј. Варсануфије Велики, помолио Богу, који га је исцелио. Он му је дао заповест да убудуће својим телом управља са расуђивањем како би могло да послужи духовној служби и да понесе труд око управљања братијом.
 
571. Он је стекао велико послушање у свакој ствари, повинујући се великом старцу (што је видно по сведочанствима самог старца у претходним одговорима). Он је био савршени послушник будући да је много страдао од старца, трпећи ударце и различита искушења. Пошто је био испитан у тешким и разноврсним делима, као злато у топионици, постао је суд за част, освећен и користан домаћину (2.Тим.2,21). Никада и ни због чега није противречио, нити је себе сматрао авом, већ само учеником старца коме дугује савршену послушност. То је био знак његовог крајњег смиреноумља. Због тога га је старац и признавао за свој најприснијег сина.
 
572. Старац се помолио Богу да му да дар расуђивања са којим би могао, уз помоћ небеске благодати, да руководи душе, да лечи ожалошћене, да (свима) даје целебни лек, реч (која истиче) од Духа и мир онима који се свађају. Јер, умиривши најпре себе, он је и за друге постао извор мира. На њему се испунила реч: Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати (Мт.5,9). Он је био дуготрпељив, миран и кротак према онима који су му долазили. Његова реч је била весела, али достојанствена и осољена (мудрошћу). Јер, у њему се мудрост, по Писму, сједињавала са незлобивошћу (Мт.10,16). Увесељавајући душе братије духовном речи учења и побуђујући их ка врлини добрим примером сопственог живота и врлинског делања, он је био вољен од свих. Он је учио ономе што је сам испуњавао, растварајући кротост по Богу са страхом Његовим. У [погодно] време је примењивао и једно и друго, карајући, претећи и тешећи, по речи апостола (уп. 2.Тим. 4,2).
 
573. Ради наше користи он нам је открио да се приликом тешке болести, будући захваћен силном и дуготрајном грозницом, није молио Богу да му да здравље или да му олакша болест, него само да му да трпљење и благодарност.
 
574. Десило се једном да је један побожан и (за општежиће) користан брат хтео да оде (из обитељи), смутивши се по ђаволском дејству. Ава (Серид) га је много поучавао али није успео да га убеди да остане. Стога је стао на молитву и направио поклон. Видевши то, брат је такође стао на молитву, учинивши исто. Тада је ава, окренувши се, прекрстио његово срце и рекао: “Брате, шта хоћеш сада да учиниш”. На то му је брат са мирним устројењем духа рекао: “Учинићу како је теби угодно”. “Ако је тако, – рекао је ава, – онда хајде и труди се”. И пошавши, он се трудио по обичају и живео мирно, повинујући му се са страхом Божијим.
 
575. Једном је, опет, ави било потребно место у близини општежића ради изградње цркве и гостопримнице. Он је замолио поседника да му га уступи за новац. Међутим, он се није сагласио. Узнемираван (подсећањем) од стране братије и христољубивих посетилаца (обитељи) о куповини тог места и будући у жалости и недоумици, ава се обратио другом старцу. Старац му је рекао: “То место ће свакако припасти вама. Међутим, још није дошло време. Помисли која те подстиче да жалиш одврати: “Помисли да се то место налази на царском путу и да не можеш да га купиш”. Тако ћеш се успокојити”. Ма колико да га је после тога узнемиравала помисао, он јој је супротстављао речено и умиривао се. После неког времена поседник се сагласио да место уступи ави. На том месту је (тада) била мала обитељ у којој је повремено живео брат са стране. Ава га је позвао код себе и питао да ли је жалостан што купују место. Он га је уверавао пред Богом да у том случају неће купити то место. Међутим, пошто се брат са радошћу сагласио, одмах је извршена куповина. Сазнавши о томе неки христољубиви човек (иначе веома вољен у општежићу) је рекао ави да је (по његовом мишљењу) поступио неразумно. Јер, такво снисхођење му није изгледало сасвим душекорисно. [Он је замерао због тога] што се угађа једном човеку на уштрб толике братије која има потребу за црквом и која веома тугује што је нема. Осим тога, и долазници немају места где би могли да се угосте, те остају без послужења. Исповедајући ави да га је осудио и молећи опроштај, он је питао каја мисао га је руководила на такав поступак. Осмехнувши се, ава је рекао: “Сине мој, ја нисам желео да ожалостим брата. Ствар сам препустио Богу, испитујући посредством брата вољу Божију. Био сам уверен да ће сам Бог, уколико му је угодно да стекнемо то место, надахнути брата да се не ожалости. Да се он оскорбио, било би очигледно да Богу није угодно да добијемо то место. И ето, Бог му је открио, те се сагласио са радошћу. Тако је ствар завршена у миру”. (Тада се тај човек) задивио авиној вери, његовој тврдој нади у Бога, љубави према ближњем и непристрасности према стварима овога века. Њега нису победили ни убеђивање других, ни крајња потреба (за тим) местом. Он му се поклонио, замолио опроштај за своје грехе, добио велику корист и отишао славећи Бога због врлине отаца.
 
576. Један христољубиви брат[1] је имао велику веру према светим старцима, ави Варсануфију и ави Јовану. Желећи да од њих добије поуку, он је писао ави Јовану, говорећи: “Оче мој, молим се милосрђу Божијем да ступим у монашки живст. Међутим, ја сам у недоумици да ли да одмах све оставим и одем одавде или да прво уредим ствари па затим одем, како бих убудуће од себе одсекао све бриге, нарочито о мојој жени, чељади и продаји земље. Помисао ми говори да жену сместим у близини њених сродника и да им дам одређена поља која су довољна за њено издржавање, као и осталих [укућана], те да се затим побринем о продаји других њива. Кажи ми шта је боље и како треба да поступим, будући да вам Бог открива све што је корисно”.
Одговор: Опрости ми, господине брате, јер сам незналица и нисам десницу очистио од левице. Писмо говори: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад није приправан [за Царство Божије] (Лк.9,62), и: Сећајте се жене Лотове (Лк.17,22), и још: Лав се везује једном власи и орао крајем нокта свога. Своју жену смести близу њене родбине како би била обезбеђена за стално и израчунај њене и дечије расходе. Дај им земљу која би им пружала стално издржавање и која би онима који их снабдевају давала наду да ће нешто добити у наследство по смрти старице, због услуга које су јој чинили. Питај, међутим, светог старца да ли је после тога потребно да останеш да још и осталу земљу продаш. Поступи како ти он каже и у Господу ћеш се избавити од (спољњих брига). Он није далеко од нас и прозире у исправност нашег срца, будући благонаклон сходно намери коју (свако) [од нас има]. Примивши заповест од старца, смело и марљиво приступи да испуниш оно што ти каже. По вери твојој Бог ће убрзо да ти укаже благовољење.
 
577. Питање истог великом старцу. Знам да питати твоју светињу о помислима представља (ствар) која мене превазилази. Ипак, чувши Божанствени глас: Не требају здрави лекара него болесни (Лк.5,31), и видећи да сам оптерећен мноштвом злих дела, као и помисли, бацам се у пучину твоје штедрости ради Онога који је рекао: Живим ја, говори Господ, и нећу смрти грешника него да се обрати и буде жив (Јез.31,11), да бих преко тебе од Њега чуо: “Чедо, опраштају ти се греси твоји” (Мт.9,2). Знам и верујем да вам је Бог својим Светим Духом дао (благодат) да и пре него вас питам знате оно што желим. Ви знате и о каквим помислима ћу вас питати. Ипак, чувши да пророк говори: Кажи ти најпре сагрешења своја да се оправдаш (Ис.43,20), и ја ћу вам све објаснити писмено, просећи да не презрете мене окајаног, него да од мене грешног примите молбу. По благости својој Бог вам је дао власт да изводите из таме и сенке смртне и да упућујете истинској светлости. Како ми наређујете да поступим? Да, ли да оставим све без икаквог старања, или да прво уредим ствари, па да затим одем, да не бих некада касније требало о њима да побринем, што [би могло] да донесе тугу и смућење помисли на уштрб духовних и добрих плодова. Уколико одредите да најпре расподелим имање, наредите да ми се напише да ли је неопходно побринути се о продаји мојих мањих имања. Најзад, испросите ми помоћ од Бога. Ја питам не због тога што се надам да ћу сам моћи да испуним оно што ми заповедите, него стога што имам наду у ваше молитве. Јер, ви нећете само наредити, него ћете и помоћи. Верујем да Бог неће одбацити вашу молбу кад се помолите да ми помогне у добром и корисном и да ми да силу да испуним наложено. То и даје храброст мојој немоћи.
Одговор: Сине мој, садашње време је очито зло. Ко може да бежи спашће се, као Лот из Содома. Јер, овај свет у злу лежи (1Јн.5,19), по сведочанству Писма. Оне који се налазе у њему он на сваки начин чини себи сличним. Они који се мешају са земаљским и сами постају земаљски. Ко се, пак, одрекао земаљског, узвисио се над земљом и постаје небески. Ми, пак, окајани не разумемо да ћемо земаљско, чак и ако га не оставимо Бога ради, ипак невољно морати напустити у час своје смрти. Сине мој, Божија наредба је да човек без задржавања остави све. Јер, кад му је неко пришао и молио га, говорећи: Господе, ићи ћу за тобом, али прво ми допусти да одем да се опростим са домаћима својим, Он је рекао: Ниједан ко је метнуо руку своју на плуг па се обазире назад, није приправан за Царство Божије (Лк.9,61-62). И другима је такође рекао: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце (ст. 60). Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан (Мт.10, 37). Чак је наредио да се и душа омрзне (уп. Јн.12,25). Како човек може омрзнути душу своју без одсецања своје воље у свему пред Господом, говорећи: Не како ја хоћу, него како ти (Мт.26,39). Зар ми нећемо све да оставимо? Међутим, пошто још нисмо дошли до те мере, преклонимо наш врат, спознавши своју немоћ и останимо да расподелимо (своје имање). Немојмо, пак, високо мислити сматрајући да чинимо нешто добро. Сматрајмо да чинимо нешто као болесни. Јер, они који се савршено одричу од света све завршавају у један мах. Због тога и ти, сине мој, као немоћан и као онај ко није у потпуности здрав, најпре уреди послове у вези са својим имањем. Учини речено да би успокојио своју старицу, а не да би га продао. У супротном ће ти то дело постати замка. Према томе, уреди све ваљано у вези са њом, као што ти је одговорио брат Јован. Што се тиче продавања земље, положи на Господа своју наду: Он ће се побринути о теби и удесити твој живот. Немој заборавити да му сваки дан и ноћ говориш: “Владико мој, уреди мој пут по твојој вољи на моје добро и корист”. Јер, Он боље од сваког човека зна како да нас са утехом изведе из тамнице мрака, мислим, [наиме], од везаности за ствари сујетног света. Према томе, немој да се раслаби твоје срце. Надам се у мог Бога да ћу видети како идеш за стопама мојих ногу и како приносиш плодове Богу.
 
578. Питање истог истом великом старцу. Преподобни оче мој, благодарим Богу што ме ниси одбио од штедрости своје. Употпуни милост своју на слузи своме и помоли се Владици Богу за спасење моје душе, тј. да се избавим од страсти лукавог заборава, да обретем милост твојим светим рукама и у овом веку и у будућем и да се одрешим од тела, пребивајући под твојим покровом. [Једном речју], помоли се да будем слуга твој у векове, наслађујући се по благодати једино твојим добрим животом.
Одговор Варсануфија: Сине мој, добро је што си ми написао о забораву. Да ниси заборавио оно што сам ти написао, схватио би да ми је милостиви Владика наш и Господ, који има предзнање, одредио да те имам за најближег духовног сина. Јер, ја сам се усудио да ти поверим тајне које нисам смео другоме да поверим: то је знак усиновљења. Јер, отац има поверење једино према сину. Он му се поверава постепено, по мери његовог напредовања и по мери ношења и очувања. Моја молба и мољење Богу за тебе састоји се у искању да те избави од свих срамних страсти (у које спада и заборав), да ти пошаље Духа који ће те свему научити (Јн.14,26), те да те не одвоји од нас ни у садашњем, ни у будућем веку. Богу је познато да је сећање на тебе неизбрисиво запечаћено у мом срцу. Ја верујем да оно никада неће ишчилети. Веруј ми да ми је Бог твоју душу већ даровао за живот вечни. Ипак, пази тврдо на себе и не заборави да у сећању несумњиво сачуваш оно што сам ти рекао, не предајући се немару. Јер, многи су због нерада губили злато након што би га стекли, и чак запечатили. Уколико човек не обради и не засеје своју земљу, [те је не припреми] за кишу, никаква јој киша, која би је орошавала, неће помоћи у њеној [не]плодности. Чувај се да се не олењиш видећи да други носи твој терет. Немој почети да расипаш. Јер, апостол не каже да много може молитва праведника, него да је много моћна, [тј. може] много [у заједници] са пратећим [напрезањем самог човека]. Постарај се да учиниш (неопходно) сходно својој сили. Јер, многи су били са Исусом, али су га оставили. И апостол говори: Ако ли се неверујући раздваја, нека се раздвоји (1.Кор.7,15). Нека Бог не допусти да се речено испуни на теби: (заувек) остани најближи љубљени син мојих у Христу трудова, овца стада Христовог, суд освећен (2.Тим.2,21), наследник славе. Живећи по Христовим заповестима, ти треба да добијеш вечни живот. Немој постидети моју старост. Бог зна да се, сходно својој снази, трудим за твоје спасење, молећи му се да те приброји светим својим навек, (учинивши) те сунаследником добара која су им припремљена, [тј. онога] што око не виде, ухо не чу, чу срце човеку не дође, и [онога] што им Бог припреми (уп. 1.Кор.2,9). Нека у томе буде и твој удео и наслеђе на векове. Амин. И нека ускликну вишње Силе и свети који се још налазе”овде [на земљи] у телу: “Амин, амин, нека буде, нека буде”. И нека Отац, Син и Дух Свети речено запечате.
 
579. Саопштење истог другом старцу. Ава Серид, игуман општежића, по истеку неког времена је међу старијом братијом одредио своје настављаче. Он се, наиме, спремао за одлазак Богу. Он је одредио да они управљају по реду старешинства: најпре један, онда други (по упокојењу првог), и тако редом, а не сви одједном, што би послужило као повод за неред. На крају је написао да и његов христољубиви брат ава Елијан (уколико буде био монах) после свих буде његов наследник, Тај брат, међутим, није знао за [његову вољу]. Пошто се ава после завештања представио Господу, најстарији од братије (који је по реду требало да прими управљање општежићем) се из великог смирења и скромности своје нарави одрекао. Исто су поступили и сви остали по реду, подражавајући његов пример. Христољубивог, пак, брата Елијана је спопала напаст од ђавола, [тј.] туга због краја света и патњи које ће, наводно, ускоро задесити (оне који ту живе), као и због вечних мука. Оптерећен помислима, на ивици опасности да падне у очајање, он је послао [поруку] ави Јовану, молећи га да се помоли за њега и каже му реч утехе. Он му је послао одговор у коме га претежно подстиче на послушање. Он је, наиме, намеравао, како се касније показало, да њему уручи управљање општежићем.
Одговор Јована: Љубљени брате, вера у Бога се састоји у томе да [човек] више нема власти над собом. Кад се [једном] преда Богу, он се потчињава Његовом господству до последњег издисаја. Због тога све што му се деси он прима благодарећи Богу. То заправо и значи: На свему захваљујте (1.Сол.5,18). Јер, када се склања од онога што му шаље Бог, човек жели да испуни своју вољу, а не да служи Богу. Тако се и Јудејци нису могли покорити закону Божијем, настојећи да утврде своју правду (уп. Рим.10,3) – Јер, вера је смирење: Које призва оне и оправда, а које оправда оне и прослави (Рим.10,3). Према томе, одбаци тугу која доноси смрт: само жалост која је по Богу доноси… спасење (2.Кор.7,10). Помоли се за мене и немој бити малодушан ни мало. Јер, ти гневиш Бога уколико се држиш своје воље. Господ наш, Исус Христос нека ти да да испуниш Његову вољу и стекнеш милост од Њега. Њему слава и моћ у векове. Амин.
 
580. Добивши одговор, брат се одмах ослободио од помисли које су га узнемиравале. Он, пак, није схватио суштину оног што му је написано. Он се чудио [околности] што је питао једно, а старац му одговорио друго. Тада му је старац отворено рекао у чему је ствар, наређујући му да на себе прими бригу о општежићу. Брат се запрепастио на старчеву мисао о њему, сматрајући се недостојним. Не смејући, пак, да противречи његовој наредби, он му је као одговор написао следеће:
“Аво, не знам (шта да кажем). Мене зна Дух Божији који живи у вама. Ја сам испуњен страхом и дрхтим помишљајући на опасност од те ствари. Ако си уверен да могу добити милост, користећи се вашим у Христу покровитељством, ја не противречим. Јер, ви имате власт нада мном: ја сам у рукама Божијим и вашим”.
Старац му је написао следећи одговор: “Господине брате, Бог ми је сведок да те ја свом волим искреношћу, молећи се да твоја душа ни у чему не претрпи штету. Верујући твојој послушности и бринући се о твом спасењу, ја сам саучествовао у добру. Јер, тајно код људи јесте јавно код Бога. И ти, брате мој, и сам видиш да је много послова и то тешких. Ти верујеш да је све што се налази у општежићу – Божије, чак и прах земаљски, будући да је Онај који је сјединио земаљско за небеским, све осветио својим доласком. Према томе, од тебе зависи да ли ћеш саучествовати и злопатити се да би постао судеоник душа које се спасавају. Јер, апостол је рекао: Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов (Гал.6,2). Такође је рекао: Дружите се са смиренима (Рим.12,16). И Господ је рекао: Ко вас слуша мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче (Лк.10,16). Пошто се, пак, ради о делу Божијем, ти не можеш одбити. И сам знаш да ту нема било чега људског. Оно те привлачи на бригу по Богу. То, уосталом, није брига него спасење душе, као што тврди Писмо говорећи: Онај ко обрати грешника са пута заблуде његове спашће душу од смрти и покриће мноштво грехова (Јак.5,20). Буди храбар у Господу и веруј Исусу. Он ће нас сачувати од лукавог, као што је молио Оца за своје апостоле. Немој сумњати, него излиј срце своје (Пс.61,9) пред Богом и Господом Исусом Христом и Духом истине. Ја верујем да ћеш тако стећи милост на Суду Божијем. Благодат Господа нашег Исуса Христа и заједница Светог Духа нека је са вама. Амин”.
 
581. Чувши одговор, брат је рекао старцу: “Ево слуге вашег. Нека са мном буде по речи твојој”. [Затим] се, по наредби отаца, удостојио монашког образа. (Потом) је у име свих следила молба епископу, који га је и рукоположио у свештеника, па га онда поставио и за игумана обитељи. Тада се он први пут удостојио да оде и код самог старца Јована. Старац га је, по свом великом смирењу, примио као и блаженог аву Серида. Он му је рекао: “Помоли се, аво”. Ава је, међутим, стајао безгласан, не смејући да се помоли за њега. Али, кад је старац поновио (молбу), он се помолио да не би противречио. Затим је, добивши наредбу, сео. Старац му је рекао: “Брате, много пре овог времена свети старац је напоменуо да ћеш бити монах и игуман општежића. И ето, сада се речено збило, по благовољењу Божијем. Пази на себе. Нека се твоје срце утврди у Господу (1.Цар.2, 1), који те крепи. Амин”.
 
582. Исти је питао старца, говорећи: “Опрости ми, оче мој, за смелост. Објасни ми због чега су се старији међу братијом, који су назначени за наследнике (покојног аве), одрекли управљања манастиром? Зашто сте им ви то допустили, знајући њихову врлину и послушање: њих је и сам поредак призивао на [управљање]. Ви сте, напротив, мени недостојном и оскудном у делима достојних монаха наложили управу која би њима боље приличила”.
Одговор: Братија се одрекла из великог смирења, премда је имала власт да у Богу управља по авином завештању. [Оци] то нису узели на себе, већ су више заволели послушање. Они су са усрђем су изабрали тебе, на изобличење оних који ишту наслеђе и дарове и који имају светско мудровање среброљубља, те земаљско царство претпостављају небеском. Ми смо, радујући се због њиховог смирења, допустили да се одрекну. Расудили смо, пак, да тебе изаберемо ради призвања Божијег. Јер, Он све устројава на корист свакога, по свом предзнању. Немој мислити да се тако десило због њиховог непослушања. И Мојсије је, добивши од Бога наредбу да прими управу над народом, рекао: Нисам речит… и спор сам на језику (Изл.4,90). Бог му је опростио, будући да речи одбијања није рекао супротстављајући се, него из великог смирења. Тако је поступио и пророк Јеремија, говорећи: Владико, Господе, ето ја не знам да говорим јер сам дете (Јер.1,6). То му се није урачунало у противљење. Тако је поступио и капетан, који је рекао Спаситељу: Нисам достојан да под кров мој уђеш (Мт.8,8). Вера његова се, заквашена смирењем, показала достојном дивљења. Немој питати зашто се Исус Навин није одрекао старешинства и апостоли проповеди. Зар због тога што нису имали смирења? Напротив, где ће се уопште наћи веће смирење? (Знај) да су и они који су одбили имали послушање и они који су прихватили – смирење. Јер, једно не може бити одвојено од другог. Све се, пак, чини да би се обистинили судови Божији (који су изнад нас) и да се пројаве разноврсне врлине светих. Веруј да све што произилази од воље Божије јесте добро и немој више бити знатижељан. Господ нека те уразуми и, молитвама светих, просвети твоје мислене очи. Амин.
 
583. Питање. Чувши одговор, (ава Елијан) је прославио Бога и рекао старцу: “Оче мој, ја сам почетник и не знам ништа. Шта ми наређујеш да кажем братији”.
Одговор: Кажи им следеће: “Господ Исус, који је рекао: Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама (Јн.14,18), брине се о вама. Ви, пак, пазите на себе са сваким смиреноумљем и љубављу према Богу. Он ће вас благословити и биће вам покров и водич”. Кажи им такође: “Нека нико не сакрива помисли. Онај ко их сакрива, радује зле духове (који се напрежу) да погубе његову душу”. Када ти неко од братије открије своје помисли, ти мислено призови: “Господе, дај ми да му кажем оно што ти је угодно, на спасење душе (брата). Дај да му саопштим твоју реч, а не моју”. [Тада] већ кажи оно што ти дође (на ум), говорећи у себи: “То није моја реч, с обзиром да је писано: Ако неко говори, нека говори као речи Божије (1.Пт.4,11)”.
 
584. Питање. Да ли да дам братији да (ми целива) руку кад узима благослов од мене? Помисао ми говори да их тада пољубим у главу. Да ли је то добро?
Одговор: Кад узимају благослов дај им руку и реци им: “Пазите се човекоугађања. Бог вам чини према мери ваше вере. Сам Господ је рекао: Који прима пророка у име пророчко, плату пророчку примиће, и који прима праведника у име праведничко, плату праведничку примиће (Мт.10,41). Према томе, онај ко пророка или праведника не прими као пророка или праведника, неће добити награду. Напротив, онај ко оног ко није пророк или праведник прими као пророка и праведника, примиће пророчку и праведничку плату”. Њих не треба да љубиш у главу: то дело у себи садржи лицемерје, које произилази од човекоугађања.
 
585. Питање. Какав треба да будем према братији?
Одговор: Сматрај себе нижим од свих. Ипак, сматрај се управитељем свих, који је дужан да да одговор за чин који је примио. Треба да будеш милостив према свима (Еф.4,32), као што је рекао апостол: Носите бремена један другога (Гал.6,2), саветујте неуредне, тешите малодушне (1.Сол.5,14), никоме не узвраћајте зло за зло (Рим.12,19), већ добро. Онога ко се не покорава треба обележити (уп. 2.Сол.З,14). Исти апостол нека те уразуми и у осталом што је назначено у мојој малој беседи.
 
586. Питање. Како канонарх и економ треба да се односе према братији?
Одговор: Они треба да буду дуготрпељиви како би могли да носе немоћи немоћних.
 
587. Питање. Како да изобличимо брата који је сагрешио: насамо или пред братијом?
Одговор: Ако је сагрешење велико, треба га изобличити пред братијом. Ипак, њему најпре треба да каже: “Ако се не исправиш, објавићу пред братијом”. Тако је заповедио Господ: [Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша добио си брата свога (Мт.18,15) и остало. А када сагрешење буде мало, изобличи га насамо. Осим тога, наложи му епитимију.
 
588. Питање. На који начин се спасава онај ко живи у општежићу? Какву предност има онај ко живи на месту где се налазе свети оци?
Одговор: Онај ко умре у смирењу и послушању, спасава се у Христу. Јер, Господ наш Исус Христос је његов заштитник. Онај, пак, ко се држи своје воље сам за себе одговара, премда понекад и прима на себе изглед послушника и смиреног. Онога ко живи по својој вољи ради телесног спокојства, а не ради душевне користи, треба повремено саветовати ради Онога који хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1.Тим.2,4). Уколико, пак, продужи да се држи своје воље, треба га претрпети све док се не постиди или не остави своју вољу. Међутим, ако наноси штету братији, треба му саопштити: “Ако продужиш да се тако понашаш, не можеш остати у нашем братству. Јер, по природном (реду ствари), човек не може да допусти да неко има покој на штету других”. Онај ко у обитељи пребива са добром вером и по Богу стиче покров од Бога и назиђује се. Онај ко има такво дело по смрти наслеђује вечни покој. Предност живота на месту где бораве свети оци пројављује се кроз веру са добрим делима и поверење у њихово дејство, с обзиром да је много моћна усрдна молитва праведника (Јак.5,16). Тако нешто се, пак, не може свуда наћи. Господ је о апостолима рекао: Док бејах са њима… ја их чувах… а сада долазим теби… сачувај их у име твоје (Јн.17,11-12). Његова слава је у векове. Амин.
 
589. Молба. Дозволи ми да братији објавим о трпљењу и послушању. Јер, они (са вером) примају твоју реч.
Старац им је затим објаснио следеће: “Братијо, ви (овде) нисте дошли на покој, него на муку. Господ је тако заповедио апостолима: У свету ћете имати жалост (Јн.16,33). Ако идете за Господом Исусом и Он ће бити с вама. А ако га одбаците и Он ће вас одбацити. Онај ко жели да стекне благослов од Бога, слуша га, као што је и сам рекао: Ко одржи реч моју неће видети смрти вавек (Јн.8,51). Онај ко иште вечни живот стара се да испуни реч Његову све до проливања крви. Он одсеца своју вољу, с обзиром да онај ко утврђује своју вољу није угодан Богу и нема удела са Христом. Стога, пазите на себе са страхом Божијим и Господ ће вас покрити молитвама светих. Амин”.
 
590. Питање. Кажи ми, оче мој, како треба да дочекујем долазнике – световњаке, оце и братију?
Одговор: Ходећи са мудрошћу, све примај са благошћу, по примеру апостола који је рекао да је угађао и Јудејцима и Јелинима и Цркви Божијој (1.Кор.10,32). Ради љубави Христове напомињем мом господину да се наше време приклонило телесном покоју и ситости стомака, што рађа све страсти. Чувај се оних који долазе из тог разлога, били световњаци или братија и оци. Када се деси да дођу, немој их много гостити, премда их и не одбацуј сасвим. Од човека који долази само из тог разлога се удаљи. Теби није непознато држање аве, тј. како се односио према долазницима. Боље је да те назову шкртим (иако ниси), неголи да те назову сластољубивим. Све примај са доличном предусретљивошћу, само привидно једући исто као и остали. Уосталом, не треба да једеш ни мање од потребног. Уколико те неко буде принуђавао, реци: “Апостол говори: Не опијајте се вином, јер је у њему разврат (Еф.5,18)”. Оци говоре: “Молим сваког човека који хоће да се спасе и Богу принесе покајање да се чува од сувишне употребе вина, које рађа све страсти”. Чувај се оних који говоре: “Ако ти не пијеш, ни ја нећу пити, и ако ти не једеш, ни ја нећу јести”. Са сваким смиреноумљем их моли, говорећи: “Апостол је рекао: Који једе нека не презире онога који не једе… јер Господу не једе, и који не једе нека не осуђује онога који једе… јер Господу једе и благодари Богу (Рим.14,3; 6). Пошто се и једно и друго чини у славу Божију, обојица су часни пред Богом. Због тога, нека сваки, ради љубави Божије, једе и пије колико му је угодно, а мени учините милост (и не принуђавајте ме), будући да сам немоћан и не могу (више). И апостол је рекао: Царство Божије нијејело ни пиће (Рим.14,17), него љубав и чисто срце и остало”. Буди благоразуман у односу према посетиоцима. Треба да имаш разборитост и мудрост којима ћеш сазнати разлог свачијег доласка, тј. да ли дошао ради Бога или ради хране. Најзад, колико можеш, чувај се разговора о телесном са посетиоцима који немају потребе да чују реч. [Разговарај] само са онима који имају потребу за речју Божијом. (Нека ти Бог да разума). Са таквима разговарај [на тему] из житија светих, из Јеванђеља, Апостола и Пророка и не допуштај им да говоре о светским стварима. У супротном ће и храна и све остало код вас бити телесно. То што сам рекао није телесно учење. Вама не приличи да водите светске разговоре, који представљају телесно учење. Таквоме кажи: “Аво, Господ је рекао: Подајте кесарево кесару и Божије Богу (Мт.22,21). Ако си дошао Бога ради, можеш разговарати о ономе што је угодно Богу. Свет своје воли, али се не саглашава са вољом Божијом. У супротном, бићемо кажњени, будући да не разговарамо по вољи Божијој. Јер, и апостол рекао: Јер је телесно мудровање непријатељство Богу, пошто се не покорава закону Божијем, нити пак може (Рим.8,7)”.
 
591. Питање. Кажи ми, оче мој, какво је телесно питање и какав одговор по Богу треба дати на њега?
Одговор: Нама су долазили неки и питали нас о војној служби. Ми смо им одговорили да у њој има и неправде и да неправду Бог не помаже. Ономе ко те пита о телесном дај истински одговор, премда не груб: пружи му реч по Богу, а не по телу.
 
592. Молба. Владико, молим твоју милост да са светим старцем испросиш да се избавим од високоумља, те да сваком дам одговор са смиреним срцем и са страхом Божијим. Тако си чинио и за светог нашег оца (тј. аву Серида).
Одговор: Нека је благословен Бог и нека ти да по вољи твојој. Бог, који све даје у обиљу, нека ти молитвама светог старца дарује да говориш у Духу Светом, са страхом Божијим и са сваким смиреноумљем. Нека ти Он да да са свешћу о својој недостојности свима пружаш одговор који одговара њиховој потреби. Према томе, ма где био у мислима, питај светог старца: “Аво, шта да кажем”. Потом не брини се шта ћеш рећи, по заповести Господњој која наређује: Не брините се како ћете или шта ћете говорити, јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати (Мт.10, 19).
 
593. Питање. Како треба да указујемо гостопримство и испуњавамо заповест о сиромашнима? И да ли смо дужни да све који долазе одмах примамо? (Често) нас узнемиравају молбама за одећу. Да ли треба да је дајемо? Коме заправо треба да дајемо уколико је имамо у изобиљу?
Одговор: Ви треба да указујете гостопримство и испуњавате заповест о сиромашнима према својим моћима, мерећи их делом трпљења. Уколико у рукама имате сувишак, делите умерено да се искање не би обратило у стални обичај (посетилаца). Јер, тада ће потребити опет стати да иште оно (што је раније добио) и када код вас буде била оскудица. Стога марљиво испитајте због чега проси посетилац. Уколико је лопов, дајте му на благослов хлеб, као што говоре оци, и отпустите га. Има и таквих који вам долазе само да би вас оптерећивали. Њима не дајте повода за дрскост, будући да вас оптерећују из шкртости, немајући стварне потребе. Одећу немојте никоме давати без разматрања, изузев када је потребити веома богобојажљив човек, па се стиди да проси. Ако сазнате истину и покаже се да је потпуно без имања и да проси Бога ради, а не из неуздржљивости, укажите му саосећајност.
 
594. Питање. Због чега у општежиће не треба примати несталне?
Одговор: Њих је боље (не примати) будући да, улазећи у општежиће, само невољу доносе. Њима треба дати благослов и отпустити их.
 
595. Питање. Шта да се ради ако они упорно желе да уђу? Примити их или не?
Одговор: Немој примати онога кога не треба примати, као што су рекли старци, па макар се он и веома трудио да га примите, Ако му треба дати нешто мало, дај му више и отпусти га. То је корисно.
 
596. Питање. Да ли да примимо онога о коме уопште не знамо ко је и какав је?
Одговор: Непознатог прими први пут и сазнаћеш какав је. Никоме не излази у сусрет на пречац, дајући му одмах преноћиште. Јер, од њега касније може потећи искушење, те ћете бити у невољи, немајући снаге да га претрпите.
 
597. Питање. Један свештеномонах који понекад долази у општежиће штети братији, говорећи и чинећи саблажњиве [ствари]. Он жели да живи у близини, на два попришта од обитељи, на месту где се дешава да братија пролази. Да ли наређујеш да му дозволимо да долази у општежиће и да живи у близини на поменутом месту?
Одговор: Ти му забрани да долази у општежиће, говорећи: “Господине аво, ти саблажњаваш братију. Ти не треба да долазиш да их опет не би саблазнио. Немој мислити да те одбацујемо из мржње, будући да сваки који мрзи брата свога јесте човекоубица (1.Јн.З,15). То чинимо због саблазни. Такође, ти не можеш да живиш близу нас због штете братије”. Саопшти му то одмах и насамо, да га не би постидео пред другима с обзиром да је клирик.
 
598. Питање. Један други [монах] је, долазећи у општежиће, поступао као варалица и непристојно. Он је узео ствари у име блаженог аве без његовог знања. Сазнавши, ава је наредио да му се забрани улаз у општежиће. Чувши за забрану, он је на превару ушао у притвор. Сазнавши за његов улазак, вратар је обавестио аву. Он му је рекао: “Изведи га напоље”. Вратар га је извео и он је био сасвим удаљен. Да ли да му се дозволи да уђе уколико опет дође?
Одговор: Нема потребе да се прими: то није корисно. Када дође, кажи му преко другог: “Ти не можеш ући с обзиром да ти улазак неће донети корист души”.
 
599. Питање. Један други брат је раније живео у општежићу. Он није био на корист братији, па је отишао. [Међутим], после неког времена је пожелео да се врати. Међутим, ава га није примио, говорећи: “Не могу да те примим, чак и кад бих желео. То не бих могао да учиним због тога што бих повредио савест братије. Јер, они ће да се ожалосте уколико те примим. То, дакле, није могуће”. Шта наређујеш да му кажем? Јер, он је опет дошао, желећи да буде примљен?
Одговор: Кажи му: “Ти си о томе већ једном и двапут говорио ави. Он ти је одговорио да тако нешто није могуће. Према томе, ни сада, а ни убудуће не очекуј да ћеш овде живети”. Рекавши то, отпусти га. Уколико, пак, повремено буде долазио, примај га као брата ради његовог сиромаштва. Међутим, у случају честих посета му реци: “Зар те не изобличава савест”.
 
600. Питање. Како да поступим уколико неко донесе неку ствар са надом да добије већу? Да ли да је примим? Понекад се дешава да нам је таква ствар и потребна.
Одговор: Немајући потребе, немој примати. Уколико, пак, имаш потребу реци: “Узећу је и платићу”, те се постарај да му даш колико вреди.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Будући игуман Елијан, наследник аве Серида.

Comments are closed.